DNEVNI red direktnih pregovora Srba i Albanaca u Njujorku biće napravljen tek posle sastanka ministara zemalja članica Kontakt-grupe za Kosovo. Poruke sa tog sastanka treba da imaju jak podsticaj u traženju kompromisa za budući status KiM, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za "Novosti" ruski predstavnik u pregovaračkoj trojci, Aleksandar Bocan-Harčenko.

* Posle pregovora u Londonu, u izjavama članova "trojke" pojavio se blagi optimizam da direktni razgovori mogu da dovedu do kompromisa. Vi ste rekli da se pojavio tračak nade, a Išinger da sporazum između Srba i Albanaca nije nemoguć.

- Iskreno, nisam prepun optimizma, ali tračak nade stvarno postoji. Situacija je još teška jer su pozicije dijametralno suprotne. Sada, ipak, počinju direktni pregovori. To je Beograd čekao od početka. Pred pregovore "licem u lice" u Njujorku dobili smo uveravanja obe strane da su spremne da učestvuju konstruktivno u tim pregovorima. Taj susret treba da preraste u intenzivne pregovore u oktobru i novembru.

* Kakvi su odnosi među članovima "trojke"?

- U okviru trojke smo uspostavili dobru saradnju. Naša međusobna diskusija je na istoj "frekvenciji". Nijanse postoje, ali u bitnim stvarima smo jednoglasni, jer smo na početku napravili dobru bazu. To nije bilo lako. Letos su bile velike razlike u Savetu bezbednosti. Složili smo se da postoji opšti interes u Kontakt-grupi, a to je cilj da se dođe do kompromisnog rešenja Srba i Albanaca.

* Vi zastupate stav da "trojka" treba da podstiče na kompromis. Išinger je otišao dalje, pomenuo i pritisak Kontakt- grupe...

- Politički rad mora da bude balansiran. Dakle, radi se o pomoći. Što se tiče pritiska, opet se radi o političkim razgovorima, dakle, ne treba reč "pritisak" shvatati u negativnom kontekstu, nego kao naš posrednički posao. Postoje i stvari gde je neophodan pritisak, kao kada je reč o pitanjima bezbednosti na Kosovu. "Trojka" tu mora da utiče na Prištinu.

Osim toga, pravimo pritisak da se prestane sa polemikom. Ona ometa pregovarački proces. Iz iskustva dobro znam da ona mnogo smeta, pa koristim priliku da preko vašeg lista, jer znam koliko je popularan, pozovem sve strane da se uzdrže od polemika. Sada je najvažnije da se stvori maksimalno prihvaljiva politička atmosfera za pregovarački proces.

* Posle Vokerove izjave da će SAD podržati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, rekli ste da je nedopustivo da se daju takvi politički signali Albancima. Jeste li na tu temu razgovarali sa Frenkom Viznerom?

- Nemam šta da dodam svojoj izjavi. Ne bih hteo da sada govorim o stavovima pojedinih zemalja. Cilj "trojke" je kompromis i kao njen član smatram da je to jedino pravilno. U "trojci" svi aktivno rade u traženju kompromisa. Radimo zajedno, i, po meni, zadovoljavajuće.

* U nedavnom intervjuu moskovskoj agenciji "Rosbalt", na pitanje postoji li opasnost da Kosovo proglasi nezavisnost, a da srpski parlament primeni najoštrije mere, rekli ste da Kontakt- grupa ima sve mogućnosti i snagu da spreči loš razvoj događaja.Možete li da detaljnije objasnite šta bi Kontakt-grupa mogla da učini ako Albanci proglase nezavisnost?

- Mehanizam može biti samo politički. U Kontakt-grupu ulaze vodeće zemlje. Objedinjeni politički potencijal vodećih sila može da učini sve da zaustavi bilo kakve negativne pojave. Sada smo zajedno u "trojci" i ona balansirano radi i ne nastupa u interesu bilo koje strane. Velike mogućnosti imaju i međunarodne snage koje se nalaze na Kosovu. Kad smo razgovarali sa njihovim rukovodstvom oni su nam kazali da osećaju veliku odgovornost.

* Kako objašnjavate to što osim rukovodstva u Prištini i neki na Zapadu izjavljuju da je 10. decembar kraj pregovora o Kosovu i da, ako se ne postigne kompromis, Albanci imaju pravo da sami proglase nezavisnost.
- Nisam nigde video da piše da se pregovori završavaju 10. decembra. Kosovski proces se vodi u okviru OUN, prema tome, ne treba se obazirati na druge izjave. "Trojka" treba da podnese izveštaj do tog dana, i jasno je da dalja subina pregovora zavisi i od konkretnih rezultata koji će biti postignuti narednih meseci. Ne treba se, ipak, obazirati na razne izjave jer će Savet bezbednosti doneti konačnu odluku.

* "Indipendent" je nedavno objavio Išingerovu izjavu da je "trojka" prihvatila zahtev Beograda da plan izaslanika OUN Martija Ahtisarija ne bude dalje osnova za pregovore.

- Taj plan je "ostao na stolu", odnosno on postoji, ali mi ne vodimo razgovore na njegovoj osnovi. Mi smo već kazali svima: dajte sveže prilaze, nove ideje i korekcije.

* Kad razgovarate sa svojim kolegama, stičete li utisak da su svesni posledica koje bi kosovski presedan izazvao u svetu.

- Mi govorimo o našem zadatku, traženju kompromisa o Kosovu, a ne o sličnim problemima. Ruska pozicija o tome šta bi značilo jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova je dosta jasna.

* Bili ste član ruske delegacije u dejtonskim mirovnim pregovorima, kao i na Mirovnoj konferenciji o BiH u Parizu. Koji je, po vašem mišljenju, teži zadatak?

- Sve što je prošlo izgleda lakše od sadašnjih problema. U životu se sve loše brzo zaboravlja. Međutim, odlično pamtim vreme kad je pre "Dejtona" situacija u BiH bila gora nego što je sada na Kosovu. I tada su bile potpuno suprotne pozicije i činilo se da je nemoguće postići dogovor. Rešenje se posle velikog i teškog rada ipak pronašlo. Ono je omogućilo da se BiH izvede iz rata. "Dejton" je omogućio da se stvori složeni mehanizam koji ipak radi. Entiteti funkcionišu. Jasno da je potrebna reforma kako bi BiH bila još funkcionalnija.

Što se tiče Kosova, ne treba se biti pod pritiskom suprotstavljenih stavova, već treba tražiti kompromisno rešenje. Treba pokazati kreativnost. Za razliku od BiH, gde se još pucalo kad se pregovaralo, na Kosovu, hvala bogu, nema rata.


VAŽAN DOKUMENT
* ČLANOVI albanskog pregovaračkog tima tvrde da su uručili posredničkoj trojci "važan dokument" o dobrosusedskim odnosima između Kosava i Srbije kao nezavisnih država. Iz tog stava vidi se da su oni i dalje u svom "rovu". Šta bi trebalo da ponudi Beograd da bi Albanci bili kooperativniji u pregovorima?

- Dve strane su na suprotnim pozicijama. Zato je najvažnije udaljiti se od "etiketa". Priština, ipak, počinje da razmišlja u cilju jačanja poverenja sa Beogradom, razvoju saradnje. Plus, postoji razumevanje da i pored tragičkih stranica istorije, postoji mnogo toga što povezuje.

Dakle, treba napraviti balans interesa. Sećamo se kad su u Prištini govorili: - Mi ne želimo da imamo ikakve kontakte sa Srbijom.

TREGEDIJA
* PREDSTAVNICI Albanaca stalno ponavljaju da oni ne mogu da zaborave tragične događaje iz prošlosti, ali su nedavno rekli da su spremni da se okrenu prijateljskim odnosima između dve zemlje u budućnosti. Da li je neko od članova "trojke" na pregovorima podsetio Albance da je posle povlačenja jugoslovenske vojske i policije sa Kosova pobijeno i nestalo mnogo Srba, pa Beograd, ipak, želi kompromis.

- To je bila tragedija za oba naroda. U tragedijama u ratu je nemoguće utvrditi ko je postaradao više. Za to ne postoji vaga. Iskreno, mislim da tragediju ne treba zaboraviti, ali iz nje treba izvlačiti pravilne zaključke. Tražiti rešenja koja neće dopuštati da se ponovi.

Izvor: Novosti