ideja nacional-socijalizma nije propala - jer ideja ne moze da se unishti silom oruzja . 

 osim toga ,ako imash neki alternativni ekonomski pogled na stvar slobodno ga iznesi ,bash bih voleo da chujem    .

Nemački kapitalisti su angažovali naciste kao batinaše koji će siromašnog nemca naterati da vredno radi za malu nadnicu. Nakon početnih uspeha u gomilanju profita su došli do ideje megaprofita tj prisvajanja kapitalnih vrednosti cele Evrope i doživeli poraz.

Prvo ideologija nacional-socijalčizma je da jedna nacija živi u ekstremnom blagostanju tako što vlada i uzima bogatstva od drugih nacija da ih ne bi uništila vojno. U tom smislu u SAD je čista nacional-socijalistička ideologija koja deli nedeljno socijalu od 250$ svakoj narkomanskoj dangubi dok pljačka svet.

Drugo da je ovo o Nemačkoj tačno nebi im bilo neophodno da krenu u rat tako histerično i da iz rata ne mogu da izađu čak ni kad su držali Evropu.

Kjlučno pitanje: da li Srbi žele da budu moderni industrijski radnici sa solidnom platom koja omogućava pristojan život? Može li Srbija da izađe iz zone siromaštva bez razvoja industrije? Sitan seljak svaštar i siromašni gradovi bez industrije. Srbi čine sve da bi potencijalnog graditelja industrijskog pogona u Srbiji odvratili od te namere.

Kljucan odgovor: ne zele! Srbi (ogromna vecina) sanjaju o zivotu komunistickog direktora u kapitalistickom drustvu! Kao u spanskoj seriji!

A potencijalne graditelje teraju oni koji su na vlasti - i to godinama unazad! Da taj potencijalni investitor treba jednom da plati reket on bi to ucinio. Ovako, kad treba to da radi 150 puta u toku dobijanja jedne dozvole, u jednom trenutku mu "pukne" film i on kaze - cao.

gluposti  ... ideologija nacional-socijalizma je da narod sam stvara svoje bogatstvo radom. to je chak ishlo dotle da su se pojedini teoretichari zalagali za autarhiju- tj sistem u kome zemlja uopshte ne bi zavisila od uvoza. to je naravno extrem ,ali pokazuje da je ekonomija nacijonal-socijalizma upravo suprotna onome chime su tebi punili mozak godinama ... 

 srbija do sada nikad nije ponudila radnicima poshtenu shansu . mi smo posle 1945. imali socijalizam ,koji se brzo pretvorio u vlast crvene birokratije ,koja je za vreme slobodana miloshevica preshla u crvenu burzoaziju. onda je doshao djindjic sa svojim divljim ,kriminalnim judeo- liberalnim kapitalizmom ,koji je posle njegove smrti preshao u korporativne vode.

  sama ideja da je kapital navodno anacionalan - totalno je pogreshna  svaki kapitalista je samo ljudsko bice ,pa samim tim je vezan i blizi su mu ljudi iz njegove sredine . on ponekad i podsvesno favorizuje svog zemljaka ,iz istih krugova - nego totalnog stranca .

  kad nastupi kriza kao danas - ljudi se prirodno vracaju svojim korenima - svaka ptica svome jatu leti .zato banke iz austrije ,nemachke ,francuske - izvlache kapital iz srbije i vracaju ga u svoje matichne sredine  . to je sasvim prirodno jer vlasnici tih kompanija ne zive u srbiji ,nego u stranim zemljama - njihova drushtvena pozicija ne zavisi od statusa u srbiji ,nego u njihovim zemljama gde im je centrala .

 pri svome ovome , srpska privreda je duboko zapadno zavisna - kao takva ona se prirodno kontrahuje prema kretanjima na zapadnim trzishtima - posebno ako se uzme u obzir da je nash deficit i pre krize bio ogroman  .kako ce sada neminovno opasti ,prema judeo-liberalnom sistemu postoje samo 2 reshenja :

1. drastichno smanjenje javne potroshnje - od penzija (nema nishta od povecanja) ,plata drzavnih sluzbenika ,zdravstva ,shkolstva ,odbrane ,policije ...  -ovo preporuchuje MMF

2. drastichan pad dinara - na 150 za evro  . ovo preporuchuju neki ekonomisti ,ne vodeci rachuna koliku bi to inflaciju i pad standarda izazvalo.

----------------
naravno ,postoji i taj chuveni 3.put - o kome sam vec govorio  ....

Srbiji se loše piše, ako u 2009. godini povećamo plate u javnom sektoru i penzije, upozorio guverner NBS Radovan Jelašić

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je juče da bi zamrznuo plate i penzije kada bi imao odrešene ruke za sastavljanje budžeta za 2009. godinu. On je naglasio da zna da je to nepopularan potez, ali da se u suprotnom „Srbiji loše piše"!

Guverner Jelašić objašnjava da bi zaustavljanjem rasta plata i penzija došlo do smanjenja javne potrošnje i kontrole inflacije. On ističe da sadašnje povećanje penzija od 10 odsto znači da će 2009. godine penzije biti za 10 do 12 odsto veće nego što su bile ove godine.

- Dakle, i zamrzavanjem penzija i zarada povećanje će na godišnjem nivou automatski biti od 4 do 5 odsto. Znam da je to nepopularno, ali sa druge strane, Srbiji se loše piše - naglašava Jelašić.

Saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić kaže za Press da će svako zamrzavanje plata i penzija i te kako smanjiti javnu potrošnju, koja je neophodna u vreme svetske finansijske krize.

- S obzirom na to da je u Srbiji 400.000 zaposlenih u javnom sektoru i 1,5 milion penzionera, smanjenje njihovih zarada neće izazvati problem u budžetu. S druge strane, inflacija, koju bi trebalo da prate rast plata i penzija, zavisi od kursa dinara. U svakom slučaju, penzije i plate su više političko nego ekonomsko pitanje, jer je u pitanju stabilnost Vlade i njena sposobnost da održi predizborna obećanja - ističe Nikolić.

Sindikati prete

Konferencija slobodnih sindikata odmah je juče reagovala i zvanično zatražila od Vlade Srbije da se u predlogu budžeta za 2009. godinu obezbede sredstva za „najmanji rast" zarada zaposlenih u javnom sektoru i velikim državnim sistemima.

Rast bi, prema njima, trebalo da bude „u visini planirane inflacije uvećane za određeni procenat kojim će se obezbediti usklađivanje sa rastom realnih troškova života i dostignutom stopom inflacije na kraju godine".

- Zatražili smo hitan sastanak sa predsednikom Vlade Srbije, vezano za predlog budžeta za 2009. godinu. Ukoliko se Vlada ne odazove ovim zahtevima, bićemo prinuđeni da se organizujemo i pozovemo članstvo i druge sindikate u odbranu interesa radnika - navodi se u saopštenju sindikata.

Upozorenje MMF-a

Predstavnici MMF-a upozorili su juče da bi planirano povećanje penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne zarade u 2009. prouzrokovalo smanjenje izdataka za kapitalne investicije. Delegacija MMF-a, koja u Beogradu boravi od 28. oktobra, ističe da će budžet Srbije za 2009, koji se priprema u nepovoljnijim uslovima zbog svetske krize, imati deficit od 50 milijardi dinara.

Penzioneri ne odustaju

Predsednik Sindikata penzionera Srbije „Nezavisnost" Petar Mitrović kaže za Press da su penzioneri svesni da je država u škripcu zbog svetske ekonomske krize, ali da samo donekle ima razumevanja za Jelašićev predlog.

- Vlast nije svesna koliko penzioneri očajno žive. Sistem po kome bi sledeće godine penzije trebalo da iznose 70 odsto prosečne zarade je odličan. Ipak, taj rast penzija mora da bude klizeći - ističe Mitrović.


Izvor: Press

Kako je providno sta ce se desiti! Nece zamrznuti plate (da ovi ne bi izasli na ulice), a povecace i penzije. Zato ce sa druge strane da nastampaju nas voljeni dinar i rezultat ce biti isti - dobra stara inflacija! Nece ljudi da stegnu kais, ta nismo mi stedljivi ko Japanese.

Nisi u pravu. Politika SAD je čistokrvni nacional-socijalizam pri tome ne treba mešati nacizam i rasizam jer oni pokušavaju da stvore svoju naciju nadljudi rasnom mešavinom i selekcijom uvozeći na svoju lošu osnovu najbolje iz uništenih država. S druge strane postoji i princip borbe za opstanak po sistemu pare si dobio, ako se njima ubiješ i nisi za život.

U SAD je princip socijalne brige, svako može da dobije socijalnu pomoć koja je veća od plate u Srbiji. Ta socijalna pomoć je posledica pljačke drugih država koju SAD sprovode dominantnom vojnom silom, ucenama i morbidnim represalijama nad onima koji se suprotstave.

Pri svemu tome u samim SAD postoji  samodovoljnost i samoizolacionizam.


Sa ovim se slažem i mislim da je uvođenje rigoroznog sprovođenja zakona kao jedan od proklamovanih principa nacional-socijalizma možda najsvetlija tačka ove ideologije. Međutim tu se treba osvrnuti na činjenicu da je upravo onaj element pritiska koji se spolja vrši na Srbiju usmeren ka uvođenju zakonitosti jedan od najžešće kritikovanih od strane gospodina proseka i da je kompletna tzv nacionalno svesna opozicija ujedinjena u opstrukciji sproivođenja zakonitosti. Ne u izmenama zakonodavstva nego u sabotaži sprovođenja zakona koji uopšte nisu tako loši.

 
Slažem se, ali isto tako treba imati u vidu da je kapitalista čovek koji voli kapital više nego ljude.


Nije razlog neka iracionalna ljubav nego osećaj sigurnosti koji imaju ljudi u tim državama da ih njihova rukovodstva neće izložiti ekonomskoj propasti.

Postoji i četvrti put a on se zove rad i akumulacija kapitala, što je Srbija već dva puta prolazila ali ovog puta sa jednom dodatnom premisom. Šta god se događalo u svetskim trendovima moraju kao najveći nacionalni interesi biti proklamovani i zaštićeni:

1. Genetski potencijal nacije (znači nema ratova, izvoza pameti, muževa koji beže iz brakova i žena koje rade dok im bebe bboluju u jaslicama)

2. Zaštita stvorenog bogatstva od uništavanja vođenjem mudre (reci i pokvarene, neslavne, ulizičke) politike kako bi se na tom nacionalnom blagostanju konačno mogao zatvoriti sistem samodovoljnosti kao osnova za bilo kakvu ravnopravnost u međunarodnom položaju.

Dramatično upozorenje guvernera Jelašića
Smanjiti javnu potrošnju ili nam se crno piše
Autor: Danijela Nišavić | Foto:FoNet | 04.11.2008. - 07:23


Upozorenje Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke, da država mora da zamrzne plate i penzije jer se Srbiji loše piše, glas je razuma koji bi nadležni morali da čuju. Slično upozorenje šalje i Međunarodni monetarni fond koji kaže da bi planirano povećanje penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne zarade u idućoj godini prouzrokovalo smanjenje izdataka za kapitalne investicije. Kako ne bi bila skuplja dara nego mera i u uslovima neumitnog usporavanja tempa rasta, ekonomisti preporučuju da se pre donošenja budžeta za 2009. godinu krajnje racionalno ponaša.

Mera zamrzavanja plata i penzija, kako je objasnio Jelašić, potrebna je zbog prenošenja ovogodišnjih povećanja plata i penzija na 2009. godinu, a što bi onemogućilo usvajanje restriktivnog budžeta za sledeću godinu.

- Samo ovo povećanje koje smo imali, sada znači da će na godišnjem nivou plate u 2009. godini biti četiri puta veće nego u 2008, objasnio je guverner za TV B92, a povećanje penzija znači da će biti 10 do 12 odsto veće nego pre. I sa zamrzavanjem će povećanje biti od četiri do pet odsto. Znam da je to nepopularno, ali se Srbiji loše piše - upozorio je Jelašić.

Upozorenje MMF
I predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda signalizirali su juče da bi planirano povećanje penzija u Srbiji na 70 odsto prosečne zarade u narednoj godini prouzrokovalo smanjenje izdataka za kapitalne investicije.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, koja u Beogradu boravi od 28. oktobra, u razgovoru sa Jovanom Krkobabićem, potpredsednikom Vlade, ukazala je na to da će budžet Srbije za 2009. godinu, koji se priprema u nepovoljnijim uslovima zbog svetske finansijske krize, imati deficit od 50 milijardi dinara. MMF smatra, kako se navodi u saopštenju, „da će i Srbija imati velikih poteškoća sa izvozom, s obzirom na to da je u metalskoj industriji već primetna kriza”.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda, koju je predvodio Albert Jager, iznela je u razgovoru sa Krkobabićem svoje viđenje razvoja situacije u Srbiji usled ekonomske krize i procenila da će u idućoj godini privredni rast biti 3,5 odsto, a inflacija osam odsto.

Bajec: pripremiti se za krizu
Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da Srbija ne može da bude pošteđena efekata globalne finansijske krize i da zato mora da se pripremi na najbolji mogući način da efekti budu što manji.
Prve procene Međunarodnog monetarnog fonda govore o umanjenom rastu bruto domaćeg proizvoda, a to ne znači stagnaciju, već usporavanje. Za Srbiju koja je bila u jednom dinamičnom procesu razvoja usporavanje predstavlja veliki problem i predstavlja jedno opasno stanje. Zato je potreban akcioni plan Vlade, koji je, inače, neophodan i svakom preduzeću, banci, kako bi, svako iz svog ugla, ublažili efekte. U tom kontekstu je pitanje da se budžet i ukupna javna potrošnja smanje - kaže prof. dr Bajec.
Činjenica da plate i penzije čine najveći deo budžeta, pa samim tim i zahtev da one budu zamrznute ima smisla s gledišta smanjenja inflatornih pritisaka.
- Glavno je pitanje mere šta se objektivno može uraditi. Činjenica je da su procene da ne možemo tako brzo da rastemo kao prethodnih godina, već da nam predstoji usporavanje i da to sa sobom nosi niz posledica, počev od viših kamatnih stopa. Ako se pogledaju planovi drugih zemalja i njihove projekcije rasta, jasno je da se moramo i mi da prilagodimo kako bi udar bio što manji, kao i posledice - ističe prof. dr Jurij Bajec.

Inflacija veća od planirane
U našoj državi, kako kaže Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, „guverner Narodne banke Srbije ponaša se kao ekonomista, neki u vlasti kao politikanti, a pojedini kao diletanti”.
- Poruku da bi država trebalo da zamrzne plate i penzije treba shvatiti veoma ozbiljno. Naročito sada u uslovima opšte ekonomske krize, kada imamo problem sa uvozom kapitala, a što uključuje i mnoge druge teškoće. Postoje i stari problemi, kao što je visoka javna potrošnja, korupcija, a ni privredna struktura nije sjajna, a ni efikasna. Izvesno je da ćemo ovogodišnju inflaciju sigurno završiti s većom od planirane, kao i sa slabljenjem dinara, ali ćemo, koliko-toliko, sačuvati stabilnost cena. Da, crno nam se piše ako se budu povlačili glupi potezi - kategoričan je Stevanović.

Šta je rekao Jovan Krkobabić
MMF se posebno interesovao na koji način bi se obezbedio novac za povećanje penzija, a da se pri tom ne remeti makroekonomska stabilnost.
„Krkobabić je objasnio da bi se to moglo postići smanjivanjem neproduktivne radne snage u javnom sektoru, dobrom organizacijom fiskalnih prihoda, prekidanjem tokova sive ekonomije, suzbijanjem korupcije, a kao najbitniju stavku naveo je prioritetnu naplatu redovnih doprinosa PIO Fondu,
kao i naplatu već postojećih dugovanja ovom fondu”, saopšteno je iz Vlade.
Dodaje se da je potpredsednik istakao da će balansirana sredstva za 2009. i 2010. godinu, u odnosu
na postignuti nivo rashoda do kraja ove godine, „činiti neznatno povećanje i neće negativno uticati na makroekonomsku stabilnost zemlje, pa samim tim neće izazvati ni bitnije poremećaje budžeta za 2009. i 2010. godinu.” „Krkobabić
je istakao da je svestan trenutne situacije i izrazio spremnost da se putem kompromisa reši ovaj problem, odnosno da će dinamika usklađivanja penzija s kretanjima zarada biti samo malo vremenski pomerena, a da će program ostati potpuno isti”, navodi se u saopštenju.

Izvor: Blic