Чека ли нас прошлост (Politika)
Бранко Милановић

Долазак СРС-а на власт одмах ће водити ка преиспитивању улагања у Србију. Прва и нормална реакција сваког инвеститора биће да чека каква се економска политика спрема, да ли се односи са Европом још више кваре

Уколико радикали (сами или у коалицији) буду сачињавали нову владу Србије после мајских избора, они ће се наћи пред три велика економска изазова.

Први је проблем наметнут садашњом светском економском ситуацијом. Светска економија улази у фазу благе рецесије и повратка инфлације. Она се нарочито осећа у порасту цене нафте и сировина, и наглом расту цене хране. Наравно, ове промене у светској привреди погађале би једнако било кога на власти у Србији, али, као што се надам да ћу показати у тексту, остале карактеристике радикалског економског погледа на свет утицаће да се ове негативне промене много горе одразе на српску привреду него што би то нормално био случај.

Други проблем је директно у вези са са доласком радикала на власт. Да би се видело о чему се ради треба имати на уму две веома једноставне ствари. Прво, Србија је високо увозно-зависна земља (као што је уосталом била и СФРЈ). То је правилност која траје већ више од 60 година и која значи да се високе стопе раста могу достићи једино уз истовремено велики прилив новца из иностранства. У последње три године српска привреда је расла по стопи између седам и осам одсто годишње (што је раст незабележен још од давне 1979), али је имала и дефицит платног биланса од око 15 одсто друштвеног производа, што је један од највећих таквих дефицита у Европи.

Овај дефицит се покрива из три извора: директних страних инвестиција, приватних банкарских кредита и дознака. Једноставно речено, да би српска привреда расла и стандард становништва се повећавао, Србији је потребан нето прилив у износу од око пет до шест милијарди долара годишње.

Друга чињеница коју треба имати у виду јесте да су за међународни капитал репутација владе у земљи где инвестира, и очекивања о економској политици те владе изванредно важни. Међународна репутација СРС-а веома је лоша, а очекивања о економској политици коју би таква влада водила су или непостојећа или лоша. Капитал је, као што знамо, веома „плашљив” и осетљив на нагле, и, са његове тачке гледања, „негативне”, политичке промене. Долазак СРС-а на власт ће одмах водити ка преиспитивању досадашњих и још више будућих улагања у Србију.

С обзиром на то да се не зна какву ће економску политику СРС водити и да су очекивања да она неће бити по укусу Европе прилично јака, прва и нормална реакција сваког инвеститора ће бити да чека и посматра каква се економска политика спрема, да ли се односи са Европом још више кваре или не, да ли може добити гаранције о фер третману у Србији, да ли треба страховати од инфлације или од европских или америчких прећутних или отворених санкција према Србији.

Са прве стране – Сви ти елементи заједно, чак и у одсуству било какве стварне промене економског курса, довешће до заустављања планираних страних инвестиција.

И страни кредитори (тј. други извор прилива средстава: кредити) биће пажљивији, јер ће се појавити страх да, као у деведесетим, не дође до прекида финансијских токова између Србије и Европе, и да се поново не појави проблем исплате или репрограмирања српског дуга. На тај начин ће, опет и без стварних промена у економској политици, два од три кључна извора за наставак брзог раста српске привреде пресахнути.

Када сада спојимо претходне две чињенице – огромну увозну зависност српске привреде и нагли пад два од три основна извора од којих зависи раст српске привреде – лако уочавамо да је наставак брзог раста неодржив. Наравно, инвеститори нису имуни на стварно понашање влада. Уколико би радикали наставили са умереном економском политиком и ако се односи са Европом и САД не би толико покварили да се поново говори, или се уведу, стварне или прећутне санкције (као што је био „спољни зид санкција”) инвеститори би могли полако да се враћају. Али, да би их „придобила”, радикалска влада ће морати, управо због проблема лоше репутације, да им се „додворава” много више него што би друга влада, коју инвеститори виде као „наклоњенију” бизнису, то радила. Већ данас радикалски прваци говоре о „субвенционисању” страних инвестиција што је политика која је потпуно погрешна, јер се домаће паре непотребно дају страним инвеститорима, а домаћи инвеститори стављају у подређени положај. На тај начин цела земља и сваки порески обвезник плаћа „данак” због лоше репутације своје владе.

И сада долазимо до трећег проблема: каква би била економска политика СРС-а? Потребно је прво проблем ситуирати у реалан контекст. Значи, имамо повећање међународне цене нафте и хране, пресушивање страних инвестиција и кредита, и пад стопе раста. Пораст цена хране, иако добар за Србију у целини (јер је Србија нето пољопривредни извозник), нарочито снажно погађа сиромашне слојеве, који су, како анкете показују, у великој мери и гласачи СРС. Реакција СРС владе каква ми се чини логичном јесте да на ту економску кризу одговори покушајима администрирања цена, нарочито намирница. Другим речима да се врати политици коју смо видели још у време дужничке кризе у СФРЈ 1980. године, па затим кроз цео период страсних деведесетих. Контрола цена намирница наравно иде руку под руку са појављивањем несташица (јер ће произвођачи одбити да производе по ценама по којима губе новац). Штавише, са девалвацијом динара до које мора доћи услед пада прилива девиза из иностранства, расте инфлација (јер после девалвације сва страна роба поскупљује). На општу инфлацију, влада одговара контролом цена. Таква политика је неодржива на дужи рок и води ка паду поверења у способност владе да руководи привредом, што додатно смањује спремност страних инвеститора да улажу у не само политички, већ и економски, нестабилну земљу.

Макроекономска нестабилност ће се веома брзо (нарочито јер је страх од хиперинфлације још увек веома жив међу становништвом) проширити и на финансијску нестабилност. У страху да ће недостатак девиза држава „решити” како је то урадила и у деведесетим годинама једноставним „замрзавањем” приватних девизних рачуна, грађани ће почети да повлаче своје девизне улоге из банака. Ниједна банка на свету не може у датом тренутку да исплати све своје штедише, јер је функција банака да штедњу даље пласирају, тј. да дају кредите. Под притиском улагача који ће хтети да поврате свој новац и ставе га поново на сигурно место, у сламарице, лако може доћи до распада финансијског система. Тако ћемо се вратити у ситуацију у којој је Србија била 1994–95. године.

Даље прогнозе је немогуће правити, јер ће у том тренутку, захваћена економском и финансијском кризом, влада имати две могућности: или да крене у потпуно администрирање привреде и популизам („векна хлеба за један динар”, дељење уља пред самопослугама итд.), или да се – каква иронија – обрати на адресе оних који јој могу помоћи краткорочном финансијском инјекцијом.

Тако се радикалска влада може наћи у ситуацији да посегне за кредите ММФ-а, што подразумева рестрикције у укупном трошењу и нарочито смањење плата и социјалних давања. „Прозападне” владе од 2000. године до данас, успеле су, управо због снажног економског раста Србије и великог прилива страног капитала, да се ослободе туторства ММФ-а (и цео дуг Фонду исплате далеко пре рока), а нова СРС влада могла би поново да се врати тамо где смо некада били.

Jel to znaci da, ako kojim slucajem radikali dodju na vlast, sve zapadne firme izlaze odmah iz Srbije?

US Steel, banke, slovenci, hrvati i dr?

Zaista ne znam ko bi mogao da bude ministar ekonomije i slicnih ministarstava pod radikalima ali su price o samoizolaciji i "setite se devedesetih" postale malo dosadne.

Da ne bude zabune, oba bloka pokazuju krajnju neozbiljnost. Vec sam pisao na slicnim temama, DS vodi kampanju "Ako pobedimo obezbedicemo 500 stipendija, uradicemo to i to, bla bla" ... ispada da su do sada oni bili opozicija, da nisu imali nikakvu vlast, pa sad obecavaju sta ce uraditi ako pobede. SRS po obicaju optuzuje sve i svasta, a osecam da bi bili u nevidjenoj frci kad bi pobedili. Lako je pricati da su svi lopovi, treba nesto i uraditi.

Price tipa: "Tadic je Busov agent, izdajnik, britanski placenik" i "ako pobedi narodnjacki blok, desice se glad, smrt, kuga, bol..." odavno su dosadile...

Crowz,

Slažem se da DS, DSS i ostale stranke na vlasti deluju neozbiljno kada nam sada u kampanji obećavaju nešto što su već mogli da uradet. Zašto sada pričaju o manjim porezima, manjim carinama na automobile, infrastrukturnim projektima. Sve to je moglo da se uradi  ili barem započne u ovom i prošlom sazivu skupštine.

Što se tiče radikala, ne verujem da će US Steel ili Ball packaging da napuste Srbiju, ali to nije ni poenta.

Poenta je što treba još puno velikih stranih kompanija da dođu ovde, otvore pogone, krenu da rade i izvoze. E to je ono što se neće desiti, makar ih radikali molili da dođu ovde. To je cena politike udaljavanja od EU, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i svega onoga u  šta je uključen ceo region i sve naše komšije a mi nismo.

 

Ovo si dobro rekao. Ali, sta su te velike kompanije do sada cekale? 8 godina je proslo. Jeftinu pricu prodaju i jedni i drugi. Ne gleda se realnost. Samo ostaje pitanje ko ce se skim sutra posle izbora lizati. Ako pobedi evropska koalicija, a radikali se udruze sa DSS-om, kako ce se formirati vlada? Mozemo mi sada da pricamo kako jedni nece sa drugima ali ce se maske posle izbora skinuti, pa kad pocnu dogovaranja "ovo-ono". Nisu mogli mesecima da se dogovore u skupstini, pa kad je Toma postao preCednik, sve su utanacili u minut do 12.

Ne branim ni jedne ni druge ali je pomalo neozbiljno pricati kako velike kompanije nece dolaziti ako narodnjaci pobede. Zasto do sada te iste kompanije nisu dolazile? Cekale su izbore 2008? Pa ce cekati one u 2012-oj? A dok to ne bude, uvek se mozemo vracati na pricu "setite se izolacije"...

Jeftina demagogija sa obe strane. U tome su najbolji.

Investicije bi bile veće da nije političke nestabilnosti
izvor: seebiz.eu

BEOGRAD - "Nijedna kompanija koja je već investirala u Srbiji nije odlučila da ode, ali bi nivo investicija bio mnogo veći da ne postoji nestabilnost", kazao je Dejan Cvetković

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenio je da bi posle parlamentarnih izbora u što kraćem roku trebalo formirati vladu kako bi se obezbedila stabilnost u Srbiji. Jelašić je posle razgovora sa članovima Američke privredne komore u Srbiji rekao da je neophodan i ubrzan nastavak strukturnih reformi i smanjenje javne potrošnje. Guverner je kazao da je NBS morala da pooštri monetarnu politiku kako bi održala makroekonomsku stabilnost, navodeći da bi nova vlada trebalo da zaustavi rast plata budžetskih korisnika i redefiniše ulogu države u finansiranju obrazovnog i zdravstvenog sistema. Jelašić je naveo da je godišnja inflacija u martu u Srbiji dostigla 11,8 odsto, a godišnje bazna inflacija je dostigla sedam odsto čime je izašla iz planiranog okvira.

"Bazna inflacija će se vratiti u planirani okvir od tri do šest odsto godišnje u drugoj polovini godine", procenio je Jelašić.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji Dejan Cvetković ocenio je da bi nivo stranih investicija bio mnogo veći da nije bilo političke nestabilnosti. "Nijedna kompanija koja je već investirala u Srbiji nije odlučila da ode, ali bi nivo investicija bio mnogo veći da ne postoji nestabilnost", kazao je Cvetković  nakon razgovora članova Komore sa guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem.

Cvetković je istakao da su zemlje koje su na sigurnom putu da postanu članice Evropske unije interesantnije za investiore. "Ne bi trebalo zaboraviti da se Srbija za privlačenje ulaganja takmiči sa zemljama iz okruženja, a da su politička i ekonomska stabilnost i predvidivost veoma bitni pri odlučivanju kompanija da dođu na neko tržište", kazao je on.

Američka privredna komora u Srbiji okuplja 175 stranih i domaćih kompanija koje su investirale više od šest milijardi dolara na srpskom tržištu i zapošljavaju više od 60.000 ljudi

Crowz mislis da je iko od zapadnjaka video sta si napisao?
Problematika je u tome sto su demokrate izgubile kompas jer oni vec 8 godina nisu opozicija nego vlast, i sad mi pricaju o tome sta ce uraditi a ne sta su uradili da bi zasluzili da osatnu! Kad to razdvoje mogu da pricaju a dotle samo pokrivanje usima!

@Dominick kako izgleda sada ce i SRS dobiti pokusaj da ucini bolje od DS-DSS koalicije..

Cekali su da se situacija politicka stabilizuje , da bi na miru poslovali u narednih 10 - 20 godina!Koliko su radikali i sps unistili zemlju ovu,stvarno je nerealno ocekivati , sto se ekonomije tice , da se rascveta!Kuca se polako gradi , ne preko noci!Kostunica nas je kocio!To sot sam rekao za period sigurno poslovanja , govorim iz licnog iskustva , jer pregovore smo imali sa par stranih investitora!

Velika ekonomska kriza u US, pocetkom 20. veka je stvorila ljude kao sto su Ford i Rokfeler. Ko su oni danas i sta oni danas predstvljaju? Dakle, stvorili su svoje imperije mutnim radnjama i kriminalom, da bi na kraju izasli kao sposobni i spretni biznismeni.

Nesto slicno se desava i kod nas. Kako neko ocekuje da se fabrika koja je u dugovima 2,5x vecim nego sama njena vrednost moze prodati!? Da li iko zdrave pameti moze to da ocekuje? Dakle, privatizacija je isla "zaobilzanim" putem, ali drugacije se ni nije mogla izvesti.

Sto se tice radikala i ekonomije, to je kao kad bi uporedjivali babe i zabe, crno i belo, vodu i shljivovicu ... dakle, nema blage veze jedno sa drugim ... ali, naravno svaka stranka pred izbore plasira svoje vidjenje stvari u zemlji, pa i ekonomije, pa tako i radikali. Problem je taj sto oni nemaju skolovane ljude, nemaju iskustva ni veze u inostranstvu.

Poenta je u tome da ce mnoge kompanije zaobici Srbiju kada vide da svoje proizvode nece moci bez carina da plasiraju na trziste EU drzava .

Zato i ne treba da iznenadi ako se neke od kompanija koje vec rade u Srbiji povuku sa srpske teritorije .  To svakako nece biti Carlsberg ili US Steel , ali recimo Henkel Merima to moze uchiniti kada nam susedne drzave uvedu carine ...

Srpsko trziste svakako njima nije dovoljno samo po sebi ...