Ekonomija po Dačiću: Možda smo najgori u regionu, ali to ima i dobru stranu

Tanjug, Beta    | 24. 12. 2012. - 17:12h   23:29h | Foto: Beta   
Premijer Srbije Ivica Dačić poručio je danas da će naredna godina biti puna ekonomskih izazova i ograničenja i da neophodno smanjiti javnu potrošnju, a prioritet ekonomske politike Vlade Srbije biće zaustavljanje privrednog pada i preokretanje ekonomskih tokova u pravcu uspostavljanja investiciono i izvozno orijentisane privrede.


Dačić: Srbija će sledeće godine verovatno imati i najveći rast u regionu

Zato su neophodne aktivnosti koje bi za posledicu imale smanjivanje javne potrošnje, zaustavljanje negativnih trendova i garantovale makroekonomsku stabilnost, rekao je Dačić na okruglom stolu Privredne komore Beograda "Kratkoročne i srednjoročne mere za oporavak i unapređenje privrede".

Premijer je rekao da su pred vladom izazovni zadaci koji zahtevaju politički i društveni konsenzus, zbog čega će se nastojati da se, pri kreiranju ekonomske politike, uzmu u obzir mišljenja privrednika, ali i drugih učesnika u socijalnom dijalogu.

- Svrha bavljenja politikom je postizanje dogovora, težnja za društvenim dogovorom. Samo što većom saglasnošću možemo ići dalje. Ako kažete da ovo nije vaša kriza, već nešto o čemu treba da brine Vlada, ništa nećemo uraditi. Samo zajedno možemo da rešimo tešku ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo - rekao je Dačić.
 
Premijer je ukazao da je uloga države da stvara povoljan ambijent za rad privrede i dolazak investicija i izrazio spremnost da kroz saradnju i dijalog izađe u susret potrebama privrede.

- Srbija naredne godine mora da pokrene privredu, a pogotovu poljoprivredu, koja je ove godine imala štetu od 1,5 milijardu evra - naglasio je Dačić.

Srbija je u ovoj godini, kako je konstatovao, imala možda najveći ekonomski pad u Jugoistočnoj Evropi koji je uzrokovan jakom zimom, a potom i velikim letnjim sušama, kao i snažnim uticajem krize u evrozoni i političkih faktorima vezanim za formiranje nove vlade.

- To ima i dobru stranu, a to je da će Srbija sledeće godine verovatno imati i najveći rast u regionu - rekao je Dačić, dodavši da je preduslov trajnog i održivog privrednog oporavka sprečavanje drastičnih promena kursa.

Srbiju i u narednoj godini, kako je najavio, očekuje konsolidacija budžeta i fiskalna konsolidacija, kao i izgradnja efikasnijih institucija tržišne privrede i suzbijanje monopola. Takođe, neophodan je, prema njegovim rečima, i porast konkurentnosti srpske privrede, okončanje procesa privatizacije i procesa denacionalizacije.


- Privlačenje investicija i reindustrijalizacija moraju biti centralni prioritet, a to znači i nove tehnologije, efikasan menadžment i novu korporativnu kulturu. Krajnji cilj ekonomske politike mora biti povećanje standarda građana i održiv privredni razvoj - rekao je Dačić.

Kako je precizirao, svetska kriza je razotkrila da dosadašnji model rasta i razvoja nije održiv, i da se mora menjati kako bi Srbija izbegla sudbinu visokozadužene zemlje, što znači da u budućnosti unutrašnja tražnja neće moći da bude važnija od rasta bruto domaćeg proizvoda.


- Potpuno sam otvoren za svaki predlog koji bi išao na ruku otklanjanju disproporcija i problema u našoj ekonomiji - zaključio je Dačić, objasnivši da će država učiniti sve da u privredi pomogne u uslovima krize tako što će pomoći u stvaranju povoljnog ambijenta i kreiranju pravila jednakih za sve.

Na skupu, kojem je prisustvovali više od 150 privrednika i predstavnika komorskog sistema i privrednih asocijacija, privrednici su pitali premijera da li će uskoro moći da računaju na bolji poslovni ambijent, da se na vreme izmiruju međusobne obaveze.
 
Na skupu je rečeno da je čak, prema nezvaničnim podacima, oko 52 odsto privrede posluje u "sivoj zoni", tako da bi snižavanje na 10 odsto, eliminisalo deficit republičkog budžeta i dalo doprinos borbi protiv korupcije.
 
Bilo je reči i o stanju u građevini, gde je prema oceni nekih učesnika, država kao jedini investitor postala konkurencija na tržištu nekretnina, što nije dobro.
Član Nacionalnog saveta za oporavak privrede Mahmut Bušatlija predložio je da se premijeru preda okvirni plan za razvoj građevinarstva, koji obuhvata zakonodavstvo i mere ad ona postane konkurentna u zemlji i inostranstvu.
 
Kada je reč o industriji, učesnici su ukazali da na izgradnji infrastrukture treba angažovati najmanje 50 do 60 odsto domaće industrije, zato što je ona izgubila tržište, a 90.-tih godina prošlog veka je bila projektovana tako da je jedna trećina bila radila za srpsko, jedna trećina za jugoslovensko, a jedna trećina za svetsko tržište.

Kada je reč o poljoprivredi na sednici je sugerisano da se razvija prateća industrija, kao što je proizvodnja sistema za navodnjavanje.
 
Janković: Ekonomija otvorena za saradnju s Dačićem
Predsednik Privredne komore Beograda Milan Janković rekao je da je polje ekonomije potpuno otvoreno za saradnju sa premijerom Dačićem i njegovim kabinetom i ukazao da ekonomska politika za 2013. godinu treba da bude egzaktna, da se brine za oko 216.000 preduzeća u Republici.
Janković je Dačiću poručio da ekonomska politika za 2013. godinu treba da bude egzaktna, koja treba da se brine za oko 216.000 preduzeća u Republici.
- Premijer u svom timu ima i Mančester junajted i Liverpul i Juventus - rekao je Janković, aludirajući na privrednike od kojih su neki ekonomski jaki a neki manje jaki, ocenjujući da privredi treba dobra infrastruktura, kao što su putevi i železnice.
Janković je primetio da nikad nismo imali manje sigurnosti u budućnost komorskog sistema u 2013. godini, povodom stupanja na snagu novog zakona o komorama od 1. januara 2013. godine.

Izvor: Blic

EKONOMSKI STRUČNJACI O PERSPEKTIVAMA U 2013.
Gligorov: Na par koraka smo od bankrota

Marijana Krkić    | 25. 12. 2012. - 06:56h
Srbija se, malo-pomalo, još jednom našla na korak od bankrota. Dugovi su toliko narasli da će nas u 2013. samo kamate dnevno koštati dva miliona evra.



Koliki je to trošak najbolje pokazuje računica da za jedan dan finansiranja kamate možemo da izgradimo bolnicu, a za dva dana bismo mogli da napravimo školu.
Ilustrativan primer je izgradnja kardiohirurške klinike u Nišu, koja je državu koštala 1,7 miliona evra, dok je nova Osnovna škola „Dragan Lukić“ u Beogradu koštala oko 3,5 miliona.
 
Ipak, pitanje je koliko će Srbija u 2013. imati prostora za takva ulaganja jer će samo za kamate spiskati 750 miliona evra, dok treba misliti i na vraćanje glavnice od 4,5 milijardi. Ekonomisti upozoravaju da mora da se kaže stop zaduživanju, inače će Srbija bankrotirati.
 

Miroslav Prokopijević

- I bankrot će doći sigurno, samo ne znamo tačno kada. Na to jasno ukazuje stagnantan rast proizvodnje, koji godinama traje, i ubrzano zaduživanje države - smatra ekonomista Miroslav Prokopijević.
 
Uz to, dodaje on, poslednji put smo se zadužili po kamati iznad pet odsto, koliko se zadužuju i zemlje u velikim finansijskim problemima poput Italije i Španije.
 
- Rizik od bankrota postoji jer se od 2009. javni dug u odnosu na proizvodnju udvostručio. To može da se izbegne ako država ispuni plan i zadrži deficit na planiranih 3,6 odsto. Plan je da 2013. bude poslednja godina rasta javnog duga, a da od 2014. polako smanjujemo zaduženost - objašnjava Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.
 

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za ekonomske studije, kaže za „Blic“ da nas sada od „grčkog scenarija deli još nekoliko koraka“. Krenućemo, kako kaže, u tom pravcu ako država ne uspe da zadrži kurs i inflaciju u planiranim okvirima.
 
- Za 2013. ključno je da li će se nastaviti rast javnog duga, što Vlada ne planira, ali svi drugi očekuju. Ako se to dogodi, biće potrebno dodatno smanjenje javne potrošnje ili povećanje poreza, a moguće i jedno i drugo. Pa ako to oduži recesiju, onda će održivost javnih finansija u Srbiji zaista biti dovedena u pitanje - tvrdi Gligorov.

Izvor: Blic

ово је реченица коју глигоров понавља већ 8 година
јбг...и ћорава кока понекад убоде зрно

Ne bas, on ponavlja to zadnjih 1-2 godine u pravu je.

Prelistaj pescanik zadnjih 6-7 godina prosipa razne teorije propadanja Srbije 

Vecina teorija o propadanju Srbije se pokazala tacnim.  Narocito kada je ekonomija
u pitanju.

Pa ako je pre sedam godina pricao da smo na rubu propasti, koliko nam treba da sa tog ruba padnemo vec jednom

Bas sada javili i da je Srbija zvanicno propala...

нетачно...понавља још од почетка коштуничине владе тј од почетка 2004 значи-сад ће девет година
а то што ти имаш мозак величине грашка-твој проблем

Mrzilo me da tražim,  ali evo ti jedan članak iz 2009 godine, veoma sličan. Taj Gligorov je jedno obično defetističko govno i smor, kao većima zaludnih analitičara, koji su plaćeni od strane nekih američkih organizacija da zaseravaju.

http://pescanik.net/2009/07/preti-li-hrvatskoj-i-srbiji-bankrot/