Umeš li da razlikuješ vremena ili tvoj blistavi um to ume da poima samo kroz meteo prognozu?

Rečenica je napisana u futuru i prezentu. Odnosi se na aktuelnu generaciju srpskih političara koji su pokazali da su manje više isto s#anje samo drugo pakovanje. Ne odnosi se na rahmetli cara Dušana, bravara Jožu (koji je bio maher za sve ove sadašnje), a ni na Zlobodana (koji je bio neprikosnovena štetočina u odnosu na sve navedene)..

Занимљиво.. Слоба био већа штеточина по Срспки народ.. јер је покрао и ојадио, уназадио... територију поделио...
Очигледно се и даље не зна колико је Срба страдало, од стране Маршала и његових слугу... пре него што је комунизам ушао у златно доба...

Дакле ако је већа штеточина онај који краде.. од оног који је убио Срба.. скоро онолико колико је и Хитлер.. онда ја мора да сам луд, када ми је ово нелогично...
Али.. Боже мој.. то што су људи осамдесетих година прошлог века, имали европски стандард.. довољно је да се Бравар диже у небеса.. Колико је Срба нестало са лица земље, ни сахрањени нису... то нема везе..
Милошевић је имао Ивана Стамболића... Тито је имао брат-брату.. једно 200к Ивана Стамболића ( не те политичке важности, али ликвидираних да..) за време своје владавине... притом сам јако отпимистичан кад дајем овакву бројку...

Милошевић је био криминалац/лопов... Тито је био вођа чопора најболеснијих умова који су икада постојали, или боравили на овим просторима: Ранковић, Крцун, Кардељ, Моша...

Било је то златно доба.. када смо побили један данашњи Ниш рецимо, да нас више не омета.. ма просто да не размишљамо о њима и да се усресредимо на прогрес... Живело братсво и јединство.. Живела Титова армија пуна црнокошуљаша... Живела!

Упс.. то су народни хероји.. повлачим реч...

Ima samo jedna stvar, koja opravdava sve Marshalove poteze: Sve su to Srbi zeleli i hteli.
I jos te kako ponosili a Boga mi ima da se ponose i dan danas.
Koliko u Srbiji, ne vladaju Srbi, moze ti reci samo jedan podatak.
Prvog novembra 1918-e srpska vojska je oslobodila Beograd. Ali Beogradjani to ni ne znaju. Oni znaju dan kada su dosli Staljinovi Mongoli i otvorili put uzasima koja su usledila.Oni slave 20-i oktobar.
Oni slave uselenje u krug dvojke, ubijanje svojih sunarodnika bez sudjenja, okupaciju Dedinja i krunisanje Joze za cara Jugoslavije.Posle toga su Staljinovi Mongoli zaobisli njima brata po ideologiji Tavarsich Pavelica, jer Zagreb nije trebalo oslobadjati.Kazem brata po ideologiji, jer su im poslastice bile iste: pijenje srpske krvi.

No posto je tema Egipat, u svetlu dogadjanja u Severnoj Africi, treba reci da se sada dogadja jedan jako bitan proces za ceo svet.Naime, kako su nekada Tavatisch Staljin i Tavarisch Pavelic imali zajednicki interes, tako sada sheici Arapa udruzeni sa vecitim neprijateljima Jeshama i njihovim bankama kroje neku jos nama neznanu buducnost Arapskog sveta.Neces mi reci da se ceo arapski svet uzburkao zbog onog decka sto se spalio?

Чим дође до пуча,крађе свакакве врсте су присутне.
Пример Савезне Скупштине
Ако не краду гладни и жедни сјате се кустоси и исоричари уметности јавропских музеја што за држвавне што још више за приватне колекције.

Sve je to super, samo kad se lupaju ambasade i trolejbusi kod nas onda su to najveci moguci zlocinci i fasisti, a kad se to radi u Egiptu (americkom savezniku) onda je to demokratski narod koji zeli slobodu... 

СРБИЈА ДО ЕГИПТА (1) - ДРАГАН МИЛОСАВЉЕВИЋ: БЛИСКОИСТОЧНА АПОКАЛИПСА У РЕЖИЈИ САД

Док се западни лидери о протестима у Тунису, Алжиру, Мауританији и Египту различито изхјашњавају, из Бејрута упозоравју да Запад у Египту припрема „нефукционалну демократију", истоветну оној у Ираку

Праћење египатске „револуције"  уживо преко подешених ТВ углова снимања, селектованих места „збивања", уз напаљене и навежбане актере, које ин цонтинуо 24 сата са лица места нуди ЦНН, упућује на недвосмислен закључак. Позната америчка станица поново је на послу рушења таргетираног режима. Сугерише се да Мубарак и његов модел комбинације строго контролисаног вишепартизма и фактичке поделе власти (у вишеконфесиналној земљи) између председника, војске, полиције и теократје - није више пожељан. Чак ни уз изненађујуће висок раст националног дохотка од 6,5 одсто годишње, није подобан глобалном интересу.

Јер Мубарак је недопустиво окренут националном и стратешком интересу суверног војно моћног Египта као стожера Блиског Истока. Доживотни мандат председника, замишљен као арматура том ауторитарном режиму, ваља прво разорити да би Вашингтон „муслиманима Блиског Истока подарио новиу еру". Сиц!

То заправо значи тотално потчињавање новог Египта преко клијентелистичке елите из слоја новопочених бизнисмена и прозападне интелигенције. Звучи познато. Тотално наметање америчког система вредности у политици и потрошњи не значи да Египат није последње три деценије био тачка ослонца САД. 

Али то више није довољно уз демонстрирану вољу Мубарака да Египат, упркос свему, игра улогу суверене државе која самостално економски напредује. И, што је недопустиво, учествује у крупним политичким одлукама.

Ако се притом дода информација са истог ЦНН, коју потврђују и други извори, да је један од три главна покретача револуције на улицама Каира, Александрије и Суеца „Отпор" са препознатљивом песницом из Београда - у Египту се зове „Омладински покрет 6. април" - онда тај јасмин, који је прво замирисао у Тунису, па кренуо по обали Средоземља, има ружичасте цветове. Али и неоимперијални задах.

А плодови већ сада су крвави. Стотине мртвих, хаос у највећим гардовима 80-милионске земље, проваљени затвори из којих наоружане хиљаде осуђеника у походу који нико не зауставља пљачка широм авенија и најбогатјих квартова. Нападнут је Национални музеј, у опасности је Каиро да, као у Багдаду, буду затрти докази једне од најстаријих и најбогатијих цивилизација на свету.

НАМЕТАЊЕ ЕЛ БАРАДЕЈА Све то правда се потребом „уклањања диктатора и "отварање", како се каже у Вашингтону, „новог поглавља". По замаху упорности извођача и непрорачунатом ризику, ово је експеримент без преседана у новијој, можда и целој историји послеруског октобра, али то сасвим пристаје ароганцији највеће светске силе и послушних савезника. Америка је, наизглед преко ноћи, пресудила да јој доживотни председник, њен ослонац 30 година на Блиском истоку, више не одговара у оквиру нових планова тоталитарне стратегије, где може да одлучује само један.

За улогу новог лидера у Египту, опасној бомби (не)толеранције више религија, међу којима су „Муслиманска браћа", као милитантни реметилачки елемент, до сада стављани ван изборног оквира. Америка кандидује нобелвца, свог миљеника Мохамеда ел Барадеја. 

За то време Руски радио тврди да је Барадеј Сорошев играч, да је центар египатске опозиције формиран у Лондону, да је светска криза разбуцала египатску економију и да Мубарак жање последице. 

Ел Барадеј је личност од научног ауторитета у области контроле атомског оружја, не превише познат Египту, који ће бити стављен у службу америчког пројекта „нефункционалне демократије" (изјава из Бејрута). Таква је власт је, после агресија, већ инсталирана у Србији и Ираку. Нјен мозак су страни експерти, НВО, Светска банка и ММФ. Наравно, све то под условом да успе инсталирање Ел Барадеја у најављеним преговорима о демисији Мубарака, зашта је извикивањем гомиле нобеловац делегиран на једном тргу у Каиру. 

Суштина потчињавања Египта је претварање Средоземља у искључиво амерички базен за носаче авиона, вероватно успостављање контроле над Суецким каналом, можда у партнерству са Израелом, и привођење реализацији планираног напада на Иран, који је потенцијална мета и Вашигтона и Јерусалима 

Свакако да горке осмехе изазива вокабулар америчке телевизије који на сваких неколико минута лењинистичким речником праћеним сликама трагедија опљачакних људи и зграда у пламену изговара - ово је „устанак", ево „револуције у интересу народа".

Бољшевизам се вратио на светску сцену у америчком медијском паковањиу борбе за људска права и демократију. Чини се да та невероватна мешавина револуционарног насиља бољшевизма и беозочне пропаганде Хитлерове Немачке нема противтеже у данашњем свету. 

Ако на бомбардовање Србије нико није мрднуо малим прстом, мада се радило о агресији Запада и НАТО без преседана и легалитета на једну малу земљу, сада ЦНН широм света прати организоване перформансе подршке „револуцији" на којима урличе највише стотинак напаљених статиста.

Пажљиви посматрач уочава да „масе" у 20-милионском Каиру, које извикују слогане, не прелазе, гледано оком камере, групе од неколико стотина, највише пар хиљада актера, да су протести у широком распорну раштракани по булеварима, да се исти ликови и сцене појављују на различитим местима, а да је са лица места до безочности доведено навијање новинара да се даље диже тензија и увећава представа о тоталном хаосу, чији је наводно искључиви кривац Мубарак (као Милошевић, па Садам). 

ПОСЛЕДИЦЕ ДИВЉАЊА Упорно се лансира теза о његовој искључивој одговорности за догађаје, па му се тако приписује напад на музеје, паљевине и задавање смртних удараца сопственој земљи зато што је „реаговао прекомерном силом" на земљотес са улице. Не заборавимо улогу подметнутих снајпериста у Сарајеву, у Тунису, па у Тирани недавно. 

Неко ће се ваљда сетити да је Америка послала маринце и убила више хиљада афроамериканаца у познатим антирасиситчким демонстацијама које су се претвориле у масовне пљачке хипермакета у Лос Анђелесу и Сан Франциску. 

Кад је очигледно бескомпромисни и лукави играч Мубарак у оштрој шаховској партији која му је наметнута повукао полицију са табле да не би било нових жртава и извео тенкове на улице, чије посаде ћутке без иједног маневра сведоче о присуству оружаних снага још увек лојаних режиму, дошле су драматичне примедбе да је уклоњена безбедност. ЦНН тврди да су грађани свесно препуштени дивљању убица и лопова, наводно намерно пуштених из затвора. Кина је својевремено сличан проамерички цунами-сценарио обрисала прво тенковима па шмрковима са трга Тјенанмен и данас је, гле, дубоко уважавана у Америци. 

Чињеница да је је, као последница дивљања улице обијен Национални музеј, да су оштећене мумије и експонати стављена је у други план, али ипак је приписана режиму. У позадини овог апокалиптичког сценарија, који траје већ недељу дана, вешти Мубарак именовањем потпреседника и нове владе (а све од чланова свог окружења из војске и полиције), маневрише и избегава припемљену омчу. Међутим, за оне који гледају даље и пажљивије помаља се у сенци „револуције" у Египту један вешто скривани сукоб две стратегије у срцу саме амаричке администрације.

Судећи према до сада заузетим ставовима емитованим на ЦНН, Клинтонови, креатори ратова на Балкану, авантура у Ираку и Авганистану, инсистирали су на директном дистанцирању, практично обарању Мубарака. 

Хилари је први пут дозволила, после жилавог отпора председника Египта, преноси ЦНН, да се „промене обаве са Мубараком на челу, а уз помоћ нове владе", а Обома покушава да не буде директно увучен у ову авантуру са непознатим крајем. Његови аналитичари указују све упорније на могућност да се, уз помоћ Ирана, успостави фундаменталистички поредак Муслиманске браће уместо обећане демократије.

Све је јасније да се, уз отварање досијеа без преседана, уз Викиликс, уз Дика Мартија и креације револуција, отвара простор за одмеравање снага Килинтонових са Обамом за наредне председничке изборе у САД 

Борби за моћ само наизглед политичких личности и „демократских концепција" уствари је борба без рукавица најачих светских банкарских корпорација, затим компанија за производњу оружја, експлоатацију енергената и контролу производње хране, лекова, али и дроге. Оне су своје неизмерне амбиције за профитом вешто умотале у америчку заставу и у НВО паралелни систем владања. Тако намећу свој интерес као свети циљ западне популације, већ обрамрле од спиновања да је реч о борби за демократију и интересе свих подједнако. 

Кина и Русија за сада, без заузимања ставова, само посматрају тај покушај да се према америчким потребама преобликује и стави под пуну контролу ценар светских енергетских резерви и навећи део стратешких прилаза изворима те пзутевима за транспорт енергената.

То не значи да це ово ћутање трајати бесконачно, али упућује да ће све бити решавано у породици великих уз потпуно маргинализовање УН и малих земаља. Ако неке поуке има од разбијања Југославије, монтаже Хага и симулације револуције у Београду, оне су дошле прекасно.

http://standard.rs/vesti/36-politika/6494-srbija-do-egipta-1-dragan-milosavljevi-bliskoistona-apokalipsa-u-reiji-sad-.html

Ma nije prekasno. Voli Arapin da mu snickers prodje kroz guzicu, pet puta vise nego Srbin. A tek kako voli da se igra sa mobajlom, jos kad je internet u pitanju.
Imaju oni vec dve decenije razradjene arapske sajtove i to centralisticki sa strim filterom informacija. Zove se maktoob.Mene samo zanima kako ce odstraniti teokratsku vlast. Jer je to protivno Kuranu.
Teokrate nece dati to. Oni uzivaju u svojoj demokratiji: kadije te tuzi, kadija ti sudi.
To moze u Tunisu, jer su Tunizani perfektno spojili Islam sa zapadnom civilizacijom. Ali oni su visa klasa za ostale.
Tunis je recimo jedina arapska zemlja gde ima Jevrejska zajednica.(izuzev Palestine naravno).
Egipat je bato tezak zalogaj. Mnogo tezi nego Irak.

Iran!

Обратите пажњу којом брзином расте гледаност клипа.

Персијанци су Аријевци.
Град има између 8 и 20 милиона становника.
Подршка се мери промилима.