Ma Hurgada je odavno puna rusa koji tamo zive. Crnci parlaju ruski, znaci to kad sam video nisam mogao da verujem. Totalno drugacija sredina i mentalitet ljudi nego u Kairu. Da povucem paralelu, ko da onog iz Subotice zabole kako je onom u Vranju i obratno. Turizam bato.

Укапирали и они да док другоме не смркне њему не може да сване. Основни постулати либерализма 

Pa Egipat je u poslednjih 2000 godina uvek bio necija kolonija...

И у доба Арабљанског калифата.  У то време пола Европе им била колонија

Svakako..potpuno drugi svet.Sjajan svet.

Упркос америчкој превари, египатска прича није завршена. Напротив, последице кратког и раног "египатског пролећа" су велике

Такозвана народна револуција у Египту је завршена без револуције. Тајни организатори су постигли циљ - да у Египту не буде промена и из конкуренције за будућег председника Египта је елиминисан Гамал Мубарак, син Хоснија Мубарака. Огромна акумулација народног незадовољства и енергије, наде да ће доћи боље време, хиљаде бесмислених хвалоспева демократији у западним медијима и величање "нових снага". Све је то отишло низ Нил. Била је то једна велика превара.

Све је то била већ виђена америчка технологија злоупотребе реалног народног незадовољства и жеље да се предупреде могуће промене и тако задржи контрола над том стратешки изузетно важном земљом. Председник Хосни Мубарак је на власти већ 29 година и кључни је амерички савезник на Блиском истоку. Заузврат, Египат је са 1,5 милијарду долара годишње америчке војне помоћи, одмах после Израела, на благајни америчких пореских обвезника. Уз то, пре двадесетак година Египту су отписани сви дугови и кроз разне видове помоћи из Америке је у Каиро стигло око 45 милијарди долара. Али природа има своје законитости и Мубараково време се биолошки ближи крају. Америка, међутим, не жели изненађења - политика Египта не сме да се промени после Мубарака. Већ најмање три године је јасно, то је јавна тајна, да Хосни Мубарак одлази са политичке сцене и да се на изборима у септембру ове године неће кандидовати. Он не само да има доста година (82) него је и веома слабог здравља, посебно у последње две и по године како му је, јашући коња, погинуо 11-годишњи унук. У последњих годину дана очекивало се чак да ће да умре.

Јавна је такође тајна да је Мубарак по "демократској" традицији арапског света припремао свога сина Гамала за наследника. Тада је, међутим, настао проблем за египатску "демократију". Иако је Гамал године провео на Западу, најдуже је живео у Лондону, изгледа да су амерички стратези проценили, вероватно на основу обавештајних информација, да Гамал за Запад не би био добар. Отприлике у то време, пре три године, креће позната америчка машинерија са стварањем "цивилног друштва" и мреже невладиних организација у Египту. Новац се није жалио, а тај посао је поверен већ провереним америчким институцијама - Натионал Ендоwмент фор Демоцрацy (НЕД) и Фреедоме Хоусе (ФХ), организацијама за које је познато да су везане за Централну обавештајну агенцију (ЦИА). Формирана је мрежа невладиних организација, а хиљаде активиста је прошло кроз курсеве и школовања у Америци. Од Мубарака је тражено да из затвора ослободи многе активисте који су онда ишли у Америку на школовање. Наравно да Хосни Мубарак није наиван човек и вероватно му је било јасно о чему се ради, али није имао избора. Он је у канджама Америке од првог дана своје власти и ту више нема великих могућности. Припреме су обављене и чекао се само повољан тренутак. Тај тренутак је дошао са генерисаном еуфоријом о "арапском пролећу", од Туниса до Јордана. Занимљиво, све су те земље стари амерички клијенти.

РАСПОДЕЛА БОГАТСТВА Током три деценије власти Хоснија Мубарака Египат се темељно променио и постао је земља са изузетно великим бројем незадовољних људи. Према неким проценама, од око 80 милиона становника чак њих 40 одсто живи испод границе сиромаштва, што значи да преживљава са мање од два долара дневно. Истовремено, створена је мала клика изузетно богатих људи. Египат је у основи веома богата земља са сталним приливима готовог новца од Суецког канала, туризма, нафте и пољопривреде, али расподела тог богатства је погрешна. Највећи део тих милијарди долара је завршавао у рукама малог броја људи окупљених око врха власти, који су истовремено били и гаранти да Египат остаје на америчкој линији. То је уствари модел Међународног монетарног фонда (ММФ) и такозваног Вашингтонског консензуса, који је Мубараков Египат прихватио почетком 90-тих година прошлог века. То је исти модел који сада спроводи Србија. Они који су наметнули тај модел добро знају колико је и незадовољство већине Египћана.

Процењено је дакле да је баш сада прави тренутак да се то нагомилано незадовољство стави под пуну контролу, и да се, уместо на стварне проблеме већ реченог модела ММФ-а и светске економске елите, оно персонализује, усмери ка Хоснију Мубараку, који ионако и без демонстрација ускоро одлази са власти. Уз то, са легитимитетом тог незадовољства треба обезбедити континуитет америчке контроле над Египтом, да се ништа не промени ни после Мубарака. Дигла се раја, а једини кривац за све је један човек. Приметно је да није било антиамеричких парола, а ни протеста испред Америчке амбасаде у Каиру. Занимљиво? Али, као и увек када су живи људи у питању, не иде све баш по плану. Масовне уличне демонстрације су изван плана изродиле нежељену енергију која није у америчком интересу, па је Вашингтон, упркос изјавама подршке демонстрантима и захтевима да Мубарак одмах поднесе оставку, на брзину у Каиро послао Френка Визнера (у Србији познатог по косовском случају), бившег амбасадора у Египту и старог мајстора закулисних игара. Америци је сада био циљ да одбрани Мубарака од оних које је школовала и платила да се боре против њега. Јер, како рече један мој славни колега, већина демонстраната су били људи "гладни хлеба и сити Америке". Мубарак је онда јавно саопштио да се неће кандидовати на наредним изборима у септембру, што није никаква новост, значи није уступак, али то није умирило ни "разјарену масу", ни Америку. Потом долази главни циљ: Мубараков син Гамал саопштава да се повлачи из политике и да је поднео оставку на место председника Политичког саветника владајуће Националне демократске партије (НДП), чији је и даље лидер његов отац. Тада опада енергија демонстрација и живот се враћа у нормалу.

У међувремену, интензивно се ради да се обезбеди инфраструктура како амерички интереси не би били угрожени и како се ништа не би променило. Као уступак демонстрантима, Мубарак је први пут именовао потпредседника Египта, и то је његов дугогодишњи најближи сарадник и шеф тајне службе Омар Сулејман. Он је као излаз из кризе. Невероватно. Па тај човек је деценијама директно извршавао све налоге Америке у прљавим пословима и, ако би на некога Египћани требало да буду љути, то је он, а не сам Мубарак.

Тешко је објективно проценити колика је стварна снага опозиције у Египту и да ли она изван америчке мреже уопште и постоји. Уз америчку подршку било какав истински опозициони покрет је брутално гушен. Дежурни кривац је исламистичка организација Муслиманска браћа или Муслиманско братство, за коју се тврди да је најјача организација на политичкој сцени Египта. Изгледа, међутим, да је и то велика заблуда. И та организација је, упркос свој њеној јавној реторици, у функцији политике Запада. Та организација је основана 1928. године, и то под контролом Британије, која се тада, користећи ислам, користила Муслиманском браћом у борби против египатских националиста, који су тражили ослобођење од колонијалне власти. Доласком на власт Гамала Абдела Насера 1952. године Муслиманска браћа постају забрањена организација, што их је још више приближило Западу, који их је користио за борбу против левичара у Египту. На јавну сцену их враћа Насеров наследник Анвар ел-Садат, који их по америчком захтеву користи за формирање мреже исламских бораца муджахедина у Авганистану. Нјихова тајна веза са Западом је настављена и у Мубараково време. У том смислу су Муслиманска браћа као организација опасна за Египат, а не ислам.

ПРИЧА НИЈЕ ЗАВРШЕНА Али, упркос превари, египатска прича није завршена. Напротив. Јер последице кратког и раног "египатског пролећа" су велике. Египат је сада потпуно подељено друштво са покиданим социјалним ткивом. Дух је пуштен из боце. Биће потребно много времена и велике вештине да се то друштво са изузетно комплексном и етничком и културолошком структуром врати у какву-такву нормалу. У немирима је, према до сада познатим подацима, живот изгубило 97 људи. Та последица је на нивоу злочина оних који су организовали демонстрације. Мубарак је у политичком смислу личио на диктатора, али је изузетно вешт и искусан човек. Он је на власт и дошао као већ искусан човек, пилот и генерал ратног ваздухопловства. Тешко је веровати да ће га, ко год то буде, заменити човек и приближно његових капацитета.

Последице ће имати и Америка, која је, према анализама лондонског "Дејли телеграфа", и организовала "египатско пролеће". Још једном се показало да Америка заиста има моћну мрежу невладиних организација и медија широм света и да може да изазове нестабилност када то жели. Али показало се да све мање има вештине у том послу. Компромитована је и улога медија, који су у великој мери пласирали лажи или полуистине. То је толико пута рађено да више огроман број људи ништа не верује. Америчка администрација и даље пати од хроничне болести погрешних процена и веома разуђеног система одлучивања. Много је центара моћи унутар администрације које је изгледа сада немогуће контролисати. Египатска збивања су то још једном веома очигледно показала. На пример, у исто време амерички председник Барак Обама јавно тврди да Мубарак одмах мора да поднесе оставку, а његов изасланик Френк Визнер у Каиру каже да Хосни мора да остане на власти. То је лош знак. Уз то, Америка и даље не уважава реалност, што се најбоље види по избору њених локалних кандидата. Тако, на пример, Америка као лидера опозиције у Египту нуди свог старог клијента Мухамеда ел-Барадеја. Прво, тај човек већ годинама није у Египту, још увек живи у Бечу, па је стварно проблем интелигенције како он може да буде нада незадовољним Египћанима. Друго, сасвим је јасно да је он амерички човек одавно, а највећу улогу је имао у прљавим пословима у Ираку и Ирану као директор Агенције Уједињених нација за нуклеарну енергију. Уз то, он је члан Међународне кризне групе, једног од изворишта египатских проблема, а познато је да му је политички ментор Збигњев Бжежински. Наравно, његов избор открива прави циљ америчког садашњег ангажмана у "демократским променама" - да се ништа не промени. Све је то ослабило позиције Америке.

У овој фази, дакле, све је то превара у Египту, али прича није завршена.


Фонд Слободан Јовановић
http://standard.rs/vesti/41-svet/6546-sinia-ljepojevi-kraj-egipatskog-prolea-ili-sve-bilo-je-prevara-.html

Ovaj matori baš uporan u Egiptu , neka ljudi paradiraju po trgovima , baš me zaboleo uvo , meni ništa nmg. Interesantan način razmišljanja....

Guglov tehničar organizovao Fejsbuk pobunu u Egiptu

KAIRO - Vael Gonim nije harizmatičan, ni naočit, niti je veliki govornik. Međutim, ovaj kompjuterski tehničar postao je simbol pobune koja potresa Egipat: izbio je na čelo novog soja mladih revolucionarnih lidera koji su miš i tastaturu pretvorili u oružje dovoljno moćno da sruši diktature.
         
Posle dirljivog intervjua za televiziju, koji je postavljen i na internet, 30-godišnji Gonim, službenik „Gugla“, dočekan je s oduševljenjem kada se u utorak pojavio na Trgu oslobođenja u centru Kaira.
 
Opkolila ga je masa demonstranata, među kojima su neki prvi put izašli na ulice nadahnuti njegovim rečima. Do prvih večernjih sati 150.000 ljudi pozvalo je na „Fejsbuku“ Gonima da postane „glas” egipatske revolucije. Ovaj momak, kovrdžave crne kose, obučen u farmerke, sportsku košulju, s bejzbol kačketom na glavi, prava je noćna mora za predsednika Hosnija Mubaraka (82) i režim koji ne shvata sa kakvom silom je suočen.
 
Vael Gonim, koji je u ponedeljak pušten na slobodu posle 12 dana zatočeništva, ispričao je da njegovi „otmičari” nisu verovali da „sve to rade mladi momci“. „Bili su ubeđeni da iza nas stoji Muslimansko bratstvo.” Inače, Gonim živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i napravio je sajt na „Fejsbuku“ pod nazivom „Svi smo mi Haled Said” po 28-godišnjem Egipćaninu koga je policija u junu silom izvukla iz kafića u Aleksandriji i pretukla na smrt.
 
Radeći anonimno, on je koristio taj sajt za raspirivanje dotad najvećih javnih protesta, koji su izbili u Egiptu 25. januara. Dva dana kasnije praktično je kidnapovan na ulici i odveden na nepoznatu lokaciju, gde su ga, s povezom na očima, držali skoro dve nedelje, ali ga, kako je sam rekao, nisu mučili i s njim su uglavnom korektno postupali.
 
Nekoliko sati nakon oslobađanja, pojavio se na “Drim TV”, popularnom nezavisnom egipatskom kanalu, i dao dirljiv intervju koji bi mogao da postane prekretnica velike drame u zemlji. Vidno umoran, Gonim nije bio previše govorljiv, ali njegova očigledna iscrpljenost i strast dale su mu veću snagu. Više puta je demantovao optužbe režima da su demonstranti obične bundžije, kojima strane sile šalju novac i njima manipulišu.

On tvrdi da su demonstranti istinske patriote i naglašava: „Da sam izdajnik, ostao bih u svojoj vili u Emiratima i nastavio da zarađujem dobre pare, govoreći, kao ostali: ‘Neka ova zemlja ide do đavola’.” Kada mu je voditelj rekao da je preko 300 osoba poginulo u nemirima, on nije izdržao i zaplakao je. Intervju je postavljen na „Tviter“ i „Fejsbuk“ tako da su mogli da ga vide milioni.
 
To je razbuktalo požar pobune, koja je juče ušla u treću sedmicu, preteći da se ugasi nakon „ustupaka” režima i kritičkog izveštavanja državnih medija. Stotine hiljada ljudi ponovo su u utorak pohrlile na Trg tahrir. „Ceo Egipat je plakao. Bilo je to novo nadahnuće za revoluciju.”
 
Kasno poslepodne Gonim se obratio demonstrantima, koji su ga dočekali zaglušujućim pokličima. „Ja nisam heroj. Vi ste heroji. Vi ste ostali na ovom trgu. Morate da istrajete u vašim zahtevima. Moramo da istrajemo za naše mučenike.“ Za pogibiju demonstranata optužio je one koji su spremni da ubijaju da bi sačuvali vlast, ali je rekao da revolucija ne sme da se iskoristi za promovisanje izvesnih ideologija ili raščišćavanje računa. Masa ga je bučno podržala. Neki su zaplakali.
 
Kasnije, dok je sedeo pored majke poginulog Haleda Saida, Gonim je rekao novinarima: „Voleo bih da nazovem ovo što se dešava ‘Fejsbuk’ revolucijom, ali nakon što sam video sve ove ljude, shvatio sam da je to revolucija egipatskog naroda. To je fascinantno. Kada sam napravio stranicu na „Fejsbuku“, bio sam sanjar. Sada smo svi mi sanjari, a danas se jedan od tih snova ostvaruje.”
 
U utorak uveče kolona ljudi organizovala je marš od Tahrira do zgrade parlamenta, gde su neki od njih podigli logor i istakli tablu „Zatvoreno dok sistem ne padne”. Ceo jučerašnji dan nekoliko stotina demonstranata blokiralo je ulaz u parlament. Vojska štiti zgradu, ali se protesti za sada odvijaju mirno.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/234581/Guglov-tehnicar-organizovao-Fejsbuk-pobunu-u-Egiptu

Нажалост, ја се плашим да ако ова револуција у Египту успе, да ће револуција појести своју децу, поготову ако је буду предводила Муслиманска браћа.

Читаш ли ко је вођа пуча?
Инжењер гугла?
О ''муслиманском братству'' имаш у претпоследњем чланку,а eво и потврде:


Muslimansko bratstvo: Nema islamske revolucije u Egiptu

Muslimansko bratstvo ne želi da se revolucija u Egiptu predstavlja kao islamska revolucija, izjavio je njihov glasnogovornik Rašad Al-Bajumi u intervjuu koji će u ponedjeljak objaviti Der Spiegel.
'Držimo se povučeno u prosvjedima jer ne želimo da se revolucija predstavlja kao revolucija Muslimanske braće, odnosno islamska revolucija. To je pobuna egipatskog naroda', rekao Al-Bajumi.

Drugi čovjek te islamske organizacije žali, osim toga, što režim predsjednika Hosnija Mubaraka 'pruža namjerno iskrivljenu sliku o pokretu i manipulira javnim mnijenjem'.
'Zapad nas ne sluša. Nismo đavoli. Želimo mir, a ne nasilje. Naša religija nije đavolja. Naša religija poštuje vjernike drugih vjeroispovijesti, to su naša načela', tvrdi Al-Bajumi.
Muslimansko bratstvo najveća je islamistička oporbena skupina u Egiptu, a neki je smatraju i najutjecajnijom islamističkom skupinom u svijetu. (Hina)
http://dnevnik.hr/vijesti/svijet/muslimansko-bratstvo-nema-islamske-revolucije-u-egiptu.html