JOS SAMO PESMA 

I evo mirno prolazim kraj tebe,
nijedan pogled, nijedna rec.
K’o da nikad nista nije bilo
il’ vec davno da umrlo je sve.

Jos samo pesma
sto odaje da jos te volim,
pesma,
jedini znak da jos uvek postojim
pesma...

I evo mirno prolazim kraj tebe,
nijedan pogled, nijedna rec.
A drhtim kao list na vetru
i ne verujem, ne verujem.

Jos samo pesma
sto odaje da jos te volim,
pesma,
jedini znak da jos uvek postojim
pesma..

POVUCI DJAVOLA ZA REP 

Ja stvarno ne znam sta mi je,
neko sam drugi kad sam s’ njom.
I savest mi nikad, bas nikad do sad
nije spavala tako cvrstim snom.

Pa znojim se, prevrcem nocu
i bludne slike se vrte u mom snu.
sta vredi da bezim
i da se krijem,
cim sklopim oci
ja vidim nju,
evo kaze mi, kaze mi

Povuci
Povuci
Povuci djavola za rep

E PA IDI 

Sad vidim da rusi se
nas dom od blata i snova,
ne moras lagati.

Znam vuce te veliki grad
svojim prljavim prstima,
golicavim nitima
u bludne svoje noci.

A ja bih jos
da gledam gromove
i zelje skrivene
da sapcem vetrovima;
da snivam i radujem se
plavom nebu
u tvojim ocima.

E pa idi, bas me briga,
idi i ne vracaj se, kazem,
a plak'o bih, lakse bi bilo mi
da srusio se svet.

SVE JE MANJE LJUBAVI 

Ti stvaras svet
iza zatvorenih vrata,
mladost u narucju kompjutera.
Velike istine
pred tobom svetlucaju
k'o ljubav sto sja
u oku kurve.

Crveno bljesti
tvoja sreca,
plave lampice
sijaju tugu,
program od juce,
program za sutra
nece ti reci
nece ti reci da

Sve je manje ljubavi,
sve je manje ljubavi
pod zvezdama neonskim.

Mislis li nekad
da nije previse
jeftinih boja
u tvojim snovima,
dok stavljas monitor
na mesto duse
a laze te, laze
zlatnim slovima.

Sve je manje ljubavi,
sve je manje ljubavi
pod zvezdama neonskim.

PISMO 

Zamisli,
ucim se da prastam...
A znam ruzno je otici
mislec’ da ni rec ne dugujes nikom.
Kao da bezim od tragova svojih u pesku,
sto brze trcim dublji su likom.

Ili k’o macka
kada joj konzervu za rep
obesni derani vezu;
vreme se podlo ceri,
pravim se da ne vidim
da me vidici stezu...

I pisem ti, evo, pismo
sto ti ga nikad poslati necu,
pisem da cekam te (a bezim)
tamo gde smo nekad sanjali srecu.

Plovimo,
zvezdama vodjeni
toplim morima juznim,
gde su skoljke smaragdne
i morski cvetovi
tihi, jedini svedoci.

Dodji,
dodji cekam te
na brodu u boci;
makar za delic nocasnjeg sna,
dodji,
starimo i tonemo
u boci brod i ja.

GENERACIJA ROBINZONA 

Ne, nije bes
skrabanje po zidovima:
ZIVEO SID VICIOUS, PUNK IS DEAD,
VOLIM TE PEPELJUGO.

Grafiti na zidu; na mozgu grafiti...
tvrd i jeftin bedem, cutim a bas
se jedem.
Ko pipne preslicu spavace sto godina...

Otvaram oci,
da, mi se znamo,
citavu vecnost vec u ovom prolazu
od niotkuda do nikamo.

To smo mi,
sto smo na mala vrata usli
u veliki svet.
To smo mi,
crvi sahtova i betona,
to smo mi,
na uscu dveju reka
ispod Avale,
jos jedna generacija Robinzona.