Edipov kompleks


Edipov kompleks je koncept koji je razvio Sigmund Freud, koji je inspirirao Carla Gustava Junga (on je opisao koncept i naveo naziv "kompleks"), kako bi objasnio razvoj dječaka kroz identifikaciju s ocem i željom prema majci. Često je korišten pojam u psihoanalizi.

Dobio je ime po starogrčkom mitu o Edipu, koji je ubio svog oca Laja i vjenčao se sa svojom majkom Jokastom.

Edipov konflikt ili kompleks opisuje se kao stanje psihoseksualnog razvoja u tzv. faličkoj fazi u Freudovoj teoriji, u dobi od tri do pet godina života. Razrješenje Edipova kompleksa, kako se vjeruje, nastaje s identifikacijom istospolnog roditelja. Sigmund Freud smatra ovaj kompleks bazom superega i nukleusom svih ljudskih odnosa. Brojni psihijatri opisuju značaj edipalnih odnosa u osobnom razvoju u zapadnoj kulturi u vidu ljubavi prema jednom roditelju i antagonizmu prema drugom, ne nužno kao seksualni rivalitet već kao reakciju na roditeljsku autoritarnu snagu.

Izvor:Wikipedia

Prema grčkoj mitologiji, bogovi su Laju, kralju Tebe, prorekli da će ga ubiti vlastiti sin i potom oženiti svoju majku, Jokastu. Zbog toga je svog sina, malog Edipa, ostavio u planini. Međutim, dete je pronađeno i usvojeno u porodici korintskog kralja. Kad je odrastao Edip je saznao za proročanstvo i pobjegao iz Korinta, verujući da su ljudi koji su ga usvojili njegovi pravi roditelji. Otišao je u Tebu, svoj rodni grad. Putem je sreo starca, koji je zapravo bio njegov otac Laj, posvađao se s njim i ubio ga štapom. U Tebi je sfinga ubijala sve koji nisu znali rešiti njenu zagonetku (poznata stvar: ko ujutro hoda na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?). Upravo je Edip tačno odgovorio (odgovor je , naravno, čovek) i tako ubio sfingu i bio proglašen kraljem Tebe. Dobio je i kraljevu udovicu Jokastu za ženu, a rodilo im se čak četvoro dece. Tako se proročanstvo ispunilo. Kasnije kad je Edip saznao istinu u agoniji je oslepio sam sebe.

Upravo prema ovoj priči danas se Edipovim kompleksom naziva privlačnost koju dete oseća prema roditelju suprotnog pola (uže govoreći radi se o relaciji sin-majka) te neprijateljstvo prema roditelju istog pola. Frojd smatra da svi ljudi iskuse Edipov kompleks i da je on središnji događaj u razvoju osobe. Po Frojdu, celokupno je ponašanje čoveka motivisano željom za doživljajem užitka. Ta je motivacija organizovana i usmerena kroz dva instinkta - seksualnost i agresivnost (eros i tanatos), a oba potiču od unutrašnje psihičke energije koja se naziva libido. Ličnost se razvija u pet faza, a u središtu prve tri su erogene zone, izvor primarnog detetovog zadovoljstva. Te faze su:

- oralna faza - erogena zona su usta, zadovoljstvo predstavlja sisanje, gutanje, grizenje i žvakanje
- analna faza - zadovoljstvo predstavlja ispuštanje, a kasnije zadržavanje stolice
- falusna faza - zadovoljstvo predstavljaju manipulacije falusom - penisom ili klitorisom

Tokom falusne faze Edipov kompleks se javlja i razrešava. Kompleks počinje kad dečak svoj seksualni libido usmerava prema majci, a agresivni prema ocu kojeg smatra suparnikom. Razrešenje nastaje kad dječak razvije kastracijski kompleks (castration anxiety), strah da će otac na dečakove agresivne namere odvratiti odsecanjem penisa. Sledeći korak je identifikacija s roditeljima, najpre s ocem, a u manjoj meri s majkom. Potiskuje se sva memorija o kompleksu i dete ulazi u period relativne seksualne i agresivne tišine kojeg Frojd naziva faza latencije.

Kod devojčica je Edipov kompleks sličan, a naziva se i Elektrin kompleks. U početku želi posedovati majku i ukloniti oca. No kad shvati da joj je oduzet penis, dolazi do zavisti (penis envy) te ona svoj seksualni libido usmerava prema ocu, a agresivni prema majci. Razrešenje kompleksa završava istom vrstom identifikacije kao kod dečaka - prvenstveno s roditeljem istog pola (majkom), a u manjoj meri s ocem. Ona takođe potiskuje pamćenje o ovom periodu kad uđe u fazu latencije.

Ukoliko se Edipov kompleks ne razreši i nastavi postojati, dete se mentalno ne razdvaja od roditelja. Osobe s nerazrešenim Edipovim kompleksom često su nesposobne za bliskost i ljubav, naginju promiskuitetu i razvijanju poremećenih i društveno neprihvatljivih oblika seksualnog ponašanja. Zbog uticaja na razvoj ličnosti ove osobe imaju problema s autoritetima pa su preterano dominantne ili preterano podređene. Biraju poslove u kojima je telo, seksualnost ili autoritativna figura vrlo važna, npr. model, vojnik, policajac, prostitutka...
Mnogi psihijatri priznaju značenje Edipovskih veza u razvoju ličnosti u našoj kulturi, ali ljubav i privlačnost prema roditelju suprotnog pola i mržnju prema  roditelju istog pola ne smatraju nužno seksualnim rivalstvom već prezirom roditeljskog autoriteta, dok antropolozi dovode u pitanje postojanje ovog kompleksa u nezapadnim društvima i smatraju da se razvija kao rezultat društvene okoline i ne kod svih osoba.

Frojd je bio pametan, ali i pametni ljudi grese ... sto je ocigledno ..

Ko je gazda u kući? Otac ili majka? Pa se dete identifikuje sa gazdom kao njegov pulen boreći se za privilegovaniji status u porodici. U Frojdovo vreme su očevi bili gazde porodice, dok se to danas prilično menja, pa je i Edipov kompleks izmenjen.

mislim da je tema postavljena prvenstveno zbog (skoro) svakodnevne pojave vezanosti sina za majku.
pri tom ne mislim na seksualne porive, ono što ljudima izgleda jako devijantno, i što se ne sreće svaki dan.
mislim više na onu patološku vezanost sina (najčešće jedinca) za majku, i obratno, uticaj majke na sina (jedinca).

iz ličnog iskustva mogu reći da teorija jeste tačna. u 90% slučajeva.

Jel mislite da to vazi za sva vojna lica?Kako se manifestuje preterana vezanost majke i sina?

ne moraju otac i majka da imaju podjednaku ulogu u razvoju deteta iako je to dosta bolje tako, svako ima svoje periode i nacin na koji se bori kroz zivot, pitanje je na koji nacin ce osoba da se identifikuje.

 

Michael Scott Peck piše da su roditelji krivi ako dete ima nerazrešen Edipov kompleks, t.j. da mu nisu pružili dovoljno ljubavi i pažnje do te prelomne pete godine. U kasnijim godinama (punoletnim), osoba može da razreši Edipov kompleks pomoću psihijatra samo ako je voljna za to, jer nije svaka punoletna osoba voljna da prizna da je deo nje još uvek dete i da dozvoli da neko "kopa" po nju.


Edit: Palo mi na pamet, ne stradamo li manje više svi na ovaj ili onaj način od Edipovog kompleksa sve dok mislimo da nam je potreban partner da bi nam život bio ispunjen? Ili to je ipak posebni deo osamostaljivanja?

Ima puno ljudi koji nisu izashli na kraj sa tim komplexom.Moj ujak je reprezentativni primer edipovog komplexa ( covek je 1950. god.) . Bolesno , prijatelju,bolesno.
Posebno mi je interesantran kastracioni strah, sta je tom coveku palo na pamet...