Edip i Elektra



Prve predstave o ljubavi stičemo upravo na osnovu toga kako nas roditelji vole, a zatim, nešto kasnije, i na osnovu toga kako roditelji, mama i tata, pokazuju ljubav jedno drugom. Malo dete nema jasnu predstavu o svom polu, o činjenici da je rođeno kao muško ili žensko, kao dečak ili devojčica. Tek negde oko treće, četvrte godine detetu postaje važno to što je određenog pola. Ono tada u svoj identitet ugrađuje ideju o sopstvenom polu. U tumačenju ove razvojno sasvim normalne pojave Sigmund Frojd je upleo mit o Edipu, a Karl Gustav Jung mit o Elektri. Kako teče ovaj razvoj i kako danas gledamo na Edipov kompleks?

Kada devojčica shvati da je ona žensko isto kao i njena mama, a da su mama i tata u stvari žena i muž, ona počinje da maminom ponašanju posvećuje posebnu pažnju. Mama je uzor, model u koji dete gleda „upijajući” njena različita ponašanja koja zatim, često u igri, oponaša. Imitirajući mamu kćerka počinje da je imitira i u njenom ponašanju prema tati. Tada izgleda kao da se devojčica takmiči i bori sa svojom mamom za tatinu naklonost tako da govorimo o edipalnoj situaciji.

U psihološkom smislu reč je o tome da se devojčica u onim odnosima koji su joj dostupni oprobava kao „mala žena” utvrđujući svoj rodni identitet. Ovakvo ponašanje u stvarnosti ne ugrožava mamu jer devojčica ne može zauzeti njeno mesto. Upravo kroz ponašanje odraslih, dakle mame i tate, devojčica shvata da je ona dete, razumevajući i prihvatajući razliku koja postoji između nje kao deteta ženskog pola i odrasle žene kakva je njena mama. Kada shvati da treba da odraste da bi bila kao mama, devojčica odustaje od oprobavanja u maminoj ulozi i ponovo počinje da se ponaša kao dete. Ali ona je sada dete sa definisanim rodnim identitetom.

Ova razvojna faza se može iskomplikovati tako da dete zaista može razviti Edipov kompleks koji će uticati na njegove kasnije veze. Najčešće zbog toga što se majka oseća ugroženom i što prihvata takmičenje ili zato što otac podstiče kćerku dodeljujući joj ono mesto koje pripada ženi.

Tema mita je incest jer je Edip igrom sudbine, u potpunom neznanju, ubio svog oca i oženio se svojom majkom, da bi kasnije, kada je to otkrio, sebe osakatio. Pre stotinak godina je ideja da bi malo dete, oličenje čistote, moglo da ima edipalne impulse prema vlastitom roditelju izazivala užas. Danas je društveno prihvatljiva ljubavna veza muškarca i žene koja bi „mogla majka da mu bude”. Čak je i stav prema incestu blaži. Za dvoje odraslih koji dobrovoljno stupaju u incest nije predviđena kazna u Krivičnom zakonu.

Zoran Milivojević

Izvor: Politika

                                                                   Okružnom sudu Šabac

Predmet: Zahtev za rehabilitaciju Edipa i nepoznatog broja muškaraca.

Na osnovu čl. 1. 2 i 3. Zakona o rehabilitaciji (Službeni glasnik RS, br. 33/2006), zahtevam da Sud rehabilituje Edipa  kao i nepoznat broj muškaraca, koji su na bilo koji način pretrpeli duševnu bol  zbog posledica klevete nanesene ne samo Edipu, već  i muškoj populaciji uopšte.

                                                                    O b r a z l o ž e nj e

Edip, rođen nepoznate godine pre nove ere u Tebi,  Grčka, od oca Laja i majke Jokaste.
Njemu je  još kao novorođenčetu, starom samo nekoliko dana, njegov rođeni otac Laj, inače po zanimanju kralj,  probušio stopala, vezao ih remenjem i ostavio ga u šumi podno planine Kiterona, kako bi ga proždrle divlje zveri.  Laj je to učinio iz straha od strašnog prokletstva koje je trebalo da progoni njegov rod do trećeg kolena, a prva  žrtva tog prokletstva morao je biti on sam. Prorečeno mu je da će umreti od ruke svog sina. Zahvaljujući nepoznatom pastiru dete je spašeno, a zatim usvojeno od Poliba, korintskog kralja, koji mu je, zbog probušenih stopala, i nadenuo ime Edip. Vaspitala ga je Polibova žena Meropa i on je srećno odrastao u Korintu, sve dok ga jedan pijani Korinćanin nije nazvao nahodom. Edip odlazi u Delfe da bi saznao svoje poreklo. Međutim, izvesna Pitija, umesto da mu otkrije prošlost, proriče mu budućnost po kojoj će on ubiti svoga oca i oženiti se svojom majkom.  Veoma potrešen zbog tog saznanja mladi Edip se ne vraća u Korint već odlazi u beli svet kako bi izbegao prst sudbine. Na putu za Tebu sreće oholog starca koji ga udari štapom, a snažni Edip mu u afektu uzvrati i nehotice ga ubije. Produžava u Tebu, ne znajući da je oholi starac kralj Tebe i njegov pravi otac. Usput spašava grad od nemani, a građani ga proglašavaju kraljem, ženi se kraljevom udovicom Jokastom, ne znajući da je ona njegova majka, i sa njom izrodi četvero dece. Mnogo kasnije, u  tragičnm nizu događaja, Edip će, kad  sazna da je ubio svog oca, oženio se svojom majkom i s njom imao decu, sam sebe oslepiti i otići u dobrovoljno izgnanstvo, gde je do smrti kajao svoje grehe i kleo targičnu sudbinu.

Kao dokaz gore iznetih činjenica u prilogu prilažem kopiju Ediipove biografije , a koju je na svoj način napisao izvesni Sofokle i čiji je orginal sačuvan u Aleksandrijskoj biblioteci.

Iznete činjenice nedvosmisleno pokazuju:

ad1.  Edip je ubio Laja nehotično i ne znajući da mu je otac.

ad2.  Motiv ubistva nije mogla biti ljubomora, a ni bilo koja vrsta rivaliteta.

ad3.  Edip je od svoje majke Jokaste odvojen treći dan po rođenju.

ad4.  Edip je oženio Jokastu ne znajući da mu je majka.

Edipa, najtragičnijeg junaka antičke Grčke, oklevetao je jedan bečki lekar, koji umesto da leči hemoroide  svojim bogatim i zadriglim sugrađanima, što mu i jeste bio posao, u oktobru 1897.g. objavljuje rad Edipov kompleks. U tom radu se tvrdi  da muško dete počev od treće, pa do pete godine oseća seksualnu privlačnost prema majci, a rivalstvo i agresivnost prema ocu.  Samo zbog straha da ga otac ne kastrira, trogodišnji dečaćić ne realizuje svoje incestuozne namere, te se kod njega javlja Edipov kompleks ispoljen kao želja za oceubistvom.

Reč je, poštovani sude, o Sigmundu Frojdu, rođenom 6. maja 1856.g. u Frajburgu, od oca Jakoba, trgovca vunom i majke Amalie, domaćice.

O moralnim, a i stručnim kavalitetima imenovanog  dovoljno govore sledeći podaci:

-          Svoje ime Sigismund Schlomo Freud promenio je 1877. u Sigmund Frojd.

-          O njegovoj mladosti malo se zna, jer je u dva navrata, 1885. i 1907. g. lično uništavao spise na osnovu kojih bi se moglo doznati više.

-          Svaki je dan štucovao bradu i brkove kod istog brijača, svake subote kartao s istim društvom.

-          Već posle 11 godina braka sa lepom i strastvenom Martom, prekida intimne
odnose.  Bio je ljubomoran, isključiv, uveren da su žene ograničene svojim polom.

-          Sa svim svojim saradnicima i prijateljima se posvađao i razišao -  Brojerom, Lakanom, Jungom, Rankom , Ferencijem…

-          Uživao je opojnu drogu kokain, pravdajući svoj porok navodnim eksperimentima.

-          Svoje pacijente je lečio kokainom, hipnozom i psihoanalizom.

-          Posvetio se lečenju histerije, za koju je također smatrao da ima seksualne uzroke, ali po vlastitom priznanju nikad nije izlečio ni jednu svoju pacijenticu.

Poštovani sude, nije teško zaključiti da je taj čovek sumnjivih moralnih i stručnih  kvaliteta neopravdano oklevetao Edipa, a zatim svoju koncepciju Edipovog kompleksa, proširio na čitavu mušku populaciju.

On je to učinio da bi umirio svoju savest, osećaj greha iz detinjstva. Naime, kada je Sigismundu bilo četiri godine, njegov otac Jakob se sa porodicom seli u Beč, jer mu trgovina vunom u Frajburgu više nije bila isplativa. Velika porodica Frojdovih, (dvojica Jakobovih sinova iz prvog braka i sedmero dece iz drugog braka sa Amelijom, među kojima je Sigismund bio najstariji,) smestila se u maleni bečki stan. Sigismundova majka Amelija je bila 20 godina mlađa od njegovog oca Jakoba, te je četverogpdišnji dečak slušao, a ponekad, namerno ili nenamerno, gledao seksualne intimnosti svoje majke i oca. Taj čin nije mogao razumeti, doživeo ga kao svojevrsnu majčinu izdaju, a oca zamrznuo.

Na osnovu svega iznetog jasno je  da Sud ima dovoljno dokaza na osnovu kojih, u skaldu sa Zakonom, mora doneti pravosnažno rešenje o  rehabilitaciji Edipa kao i svih muškarca kojima su  dr Frojd i njegovi mnogobrojni sledbenici postavili dijagnozu Edipov kompleks ili nerazrešena edipalna situacija i time im naneli neslućenu duševnu bol.

Napomena: Ja, poštovani sude, od svoje  treće  do pete godine, a ni kasnije,  nisam  imao ni najmanje seksualne porive prema svojoj majci. Zbog majke nikad nisam osetio ni najmanji riivalitet  prema ocu,  niti sam bilo kada nameravao da ga ubijem. Ni jedan psihijatar mi nikad nije postavio bilo kakavu dijagnozu, jer ja kod psihijatra nikad nisam ni bio. Stoga je jasno da  vam se ne obraćma iz ličnih razloga, već  prvenstveno zbog rehabilitacije pokojnog  Edipa, tog tragično postradalog grčkog građanina, koji je neopravdano oklevetan. Ukoliko sud pozitivno reši moj zahtev i rehabilituje Edipa, automatski će biti skinuta  i anatema sa vascelog  muškog roda, po kojoj smo  svi  mi muškarci  još od ranog detinjstva incestualni manijaci, a dočim malo porastemo, mračne oceubice. 

Autor: Vojislav Stojković
Izvor

Slucaj David Reimer

David Reimer je Kanadjanin koji se rodio 22.08.1965. godine. Zbog greške ljekara u dobi od 6 mjeseci penis mu biva odstranjen. Zabrinuti roditelji odvode ga u čuvenu "Johns Hopkins" bolnicu gdje dospjevaju u ruke psihologu John Money koji je bio zagovornik teorije "o neutralnosti polova".

Po ovoj teoriji, djete se radja kao bespolno bice, a ponasanje, osjecanja i sam seksualni identitet formira se kroz socijalizaciju djeteta tj. smatrao je da roditelji odredjuju pol svog djeteta time sto mu govore da je bata ili seka i da se shodno tome ponasa kao tata ili kao mama.

Uvaženi psiholog je ubjedio roditelje, da se nad njihovim sinom izvede operacija promjene pola, ubjedjujuci ih da ako oni odgoje svog sina kao cerku, on ce i postati zena, razmisljati kao zene, osjecati se kao zena i formirati svoj seksualni identitet kao zena.

Dugo godina je uvazeni psiholog na sva zvona razglasavao uspjeh svoje teorije. Slikao se za sve novine i TV i dokazivao uspjeh svoje teorije, pumpajuci u gresno djete estrogen i druge hormone kako bi dobio i sekundarne polne karakteristike.

Sa 14 David je pokušao da se ubije, roditelji mu u ocaju priznaju sve i on odlučuje da postane ono što je on u sebi i osjecao da je - muskarac. Ponovo prolazi kroz hormonske terapije da bi sad stekao fizički izgled muskarca.

1997 njegova priča postaje javna kako bi se uticalo na širu javnost i sprječilo da se ovakva situacija ponovi. Medjutim i velika medijska pažnja koju je ovaj slučaj dobio, ne sprečava veliki broj doktora i psihologa da i dalje zastupaju tezu da se seksualni identitet stiče, a ne da se sa njim radja.

E sad B@mbin@ i ostali psiholozi, objasnite vi meni što se vi svi tako lako i tako rado i tako dugo kačite grešnog Edipa?
Eno prvi tekst jasno pokaza da Edip nije imao Edipov kompleks, a ovaj drugi dio pokaza da se seksualni identitet ne formira nego se sa njim radja, pa onda ni čitava ona Frojdova priča sa početka nema nikakvog smisla.
Medjutim većina psihologa se i dalje drži priče o Edipovom i Elektrinom kompleksu čvršće nego pop starog zavjeta.
Frojd je dao novi pogled na ljudsku svjest i otvorio put za koji nismo znali da postoji. To je njegova zasluga. To što se kasnije pokazalo da je najveći broj njegovih zaključaka i teorija bio pogrešan, ne umanjuje vrijednost puta koji je otkrio, ali slijepo držanje nedokazivih teorija i ne dopuštanje kritike istih kao da su u pitanju dogme, umnogome šteti psihologiji kao nauci.

U, I like this theme 

Deca od samog starta ne znaju sta su ali vrlo rano sticu predstavu o tome. Zasluga za to ide roditeljima koji ih od malena uce odnosima (ako je musko uce ga da treba da ima devojku ako je zensko uce ga da treba da ima momka). Deca cesto nauce obrazce ponasanja roditelja pa se slazem sa tim da se "devojcica oprobava kao "mala zena" " ili decak "kao "mali muskarac" " ali razvitak Edipovog kompleksa, ma dajte  Mogu da se slozim sa time da ce mozda npr kasnije deca traziti svoju majku ili oca u partneru upravo iz cinjenice da tako zamisljaju "savrsenog partnera" zbog toga sto su bila okruzena roditeljskom ljubavlju ali razviti iz toga Edipov kompleks i krenuti na incestoidnost je smesno  Desava se, ali taj broj slucajeva je zaista mnoooogo mali

A cak i da u pocetku ne razume razliku naucice vremenom kroz drustvo 

Ti bre..sta si uhvatio za to drustvo pa ga ne pustas..
Ja da sam ucio kroz drustvo , verovatno bih zavrsio u nekoj buvari.

Drustvo te upravlja u prema svojim normama,ne moze da te vaspita a jos manje da ti objasni sta je dobro a sta zlo.

Divna stvar, instikt, štiti decu od nedostatka uzora. Čak i devojčice koje nisu imale majku ili dečaci koji nisu imali oca se jasno polno diferenciraju. A nedostatak polne želje i strah od nepoznatog ih štiti od kopiranja seksualnih obrazaca pre vremena.

Koliko sam ja priometila edipov-elektrin kompleks preteranog vezivanja za roditelja suprotnog pola obično nije povezan sa seksualnošću nego sa nedostatkom iste i sa osećajem želje da se zaštiti roditelj koji je zbog nečega ranjiv.

Nikada, drustvo je jedan od glavnih jedan od faktora u vaspitanju i obrazovanju dece 

A sta je upravljanje iliti usmeravanje deteta 

To je upravljanje i usmeravanje 

Pa to uopste nije vaspitanje.

Uh... mogla bih sad da citiram Sigmunda i drugare do besvesti... da kačim linkove, tekstove, literaturu, istraživanja... ali ne mislim da od toga ima neke vajde, pa ću se poštedeti tog truda.

Edipov kompleks nije to čime ga smatrate, već jedan davno ustanovljen obrazac razvoj infantilne seksualnosti. Edip je uzet za naziv samo kroz metaforu, for god's sake. Svidelo vam se to ili ne. To je jednostavno tako... 

A ja nisam blesava da se upuštam u objašnjavanje nečega što su najveći umovi psihoanalize otkrili, opisali i istražili... a vi iz čistog nerazumevanja sporite. Takva diskusija i nije izazov, kad su svi argumenti nauke i prakse na mojoj strani. 

Razmetljivice

Slobodno kaci, mozda naucimo nesto novo. Sve u cilju obrazovanja