Америчка штампа о самиту ЕУ
2. март 2009. | 14:15 | Извор: Тањуг
Њујорк -- Сви водећи амерички дневници, коментаришући недељни самит ЕУ у Бриселу, наводе да економска криза прети да подели Европу.

Они наводе да је тај скуп показао да је светска економска криза, којој је састанак био посвећен, ослободила силе које прете да Европу поделе у међусобно супротстављене таборе и угрозе идеју о њеном јединству.

Одбијен је хитан позив Мађарске да се помогне новим источноевропским чланицама блока, јер му се супротставила најјача привредна сила у Европи - Немачка, а одбачен је и предлог да се источноевропским земљама чије су националне валуте знатно ослабиле омогући бржи улазак у евро-зону.

"Њујорк тајмс" преноси да је мађарски премијер Ференц Ђурчањ изјавио да Европи прети опасност од нове "гвоздене завесе", док је немачка канцеларка Ангела Меркел истакла да свакој земљи треба да се помаже појединачно, јер је свака случај за себе.

"Уз несигурно вођство и готово нимало јаких колективних институција, Европска унија се бори са проблемима које ова криза неизбежно производи међу 27 држава са различитим нивоима развијености", пише "Њујорк тајмс".

Лист истиче да традиционални концепт "солидарности" подривају протекционистички притисци у појединим земљама чланицама, те да ситуацију додатно погоршавају веома изражени привредни проблеми у појединим новим чланицама које су некада биле део совјетског блока.

Одсуство консензуса у Европи је постало проблем који захтева хитно решење, будући да су сада све јаснији проблеми концепта јединствене валуте без јединствене политичке уније, а да ниједан лидер није довољно снажан да "повуче остале", пише лист.

"Њујорк тајмс" скреће пажњу и на чињеницу да оваква разједињеност у Европи утиче и на Вашингтон, којем је потребна Унија која ће промовисати заједничке интересе у Авганистану и на Блиском истоку, уз финансијску и војну помоћ.

Највише су кризом погођене централно и источноевропске земље, које су након распада Совјетског Савеза пригрлиле либерални, капиталистички модел као цену европских интеграција, а сада је углед тог модела у великој мери доведен у питање, те се нове чланице осећају сасвим изгубљено, истиче се у листу.

Оне сада виде да њихови европски партнери испред "колективне и неопходне солидарности" постављају сопствене националне интересе.

ЛА тајмс

"Лос Анђелес тајмс" истиче и упозорења мађарског премијера Ђурчања да би, у одсуству помоћи, источноевропске привреде могле знатно да се смање, што би се одразило на читаву Европу због политичких немира и повећане имиграције.

Лист напомиње да је ово први од три састанка на високом нивоу на којима би, како су планирали лидери ЕУ, требало да се осмисли заједничка стратегија како би се сузбила све већа рецесија, али да нејасне изјаве лидера не указују на постојање јединственог става.

Резултате постигнуте на овом самиту критиковало је и удружење "Јурочејмберс", које представља 19 милиона предузећа широм ЕУ, јер лидери нису успели да осмисле конкретне планове за подстицање привреде.

"Овај самит је још једна непродуктивна политичка представа, која није донела конкретна решења за драматичну привредну ситуацију, а показала је одсуство координације у домену привреде међу земљама чланицама", оценио је председник "Јурочејмберса" Арналдо Абузини, преноси "Лос Анђелес тајмс".

Вашингтон пост

"Вашингтон пост" се такође бави оценом јучерашњег самита ЕУ и одбацивањем плана о помоћи за источноевропске земље, при чему истиче да немачка канцеларка Ангела Меркел као главни противник овог плана није понудила никакву алтернативу.

И овај лист у први план ставља политичко неслагање у европском блоку и одсуство могуцности за договор о томе како треба одговорити на новонасталу кризу.

Стога се чланице ЕУ сада међусобно оптужују за протекционистичке потезе и супарништво на националном нивоу. Неслагање је унутар Европе тако велико, пише "Вашингтон пост", да су европски лидери јуче одржали два засебна самита.

На једном су званичници источноевропских земаља које су у блок ушле после 2004. године расправљали о томе како да свој регион учине присутнијим у дискусији у којој су одувек доминирале највеће европске привредне силе - Немачка, Француска, Велика Британија и Италија.

С друге стране, неслагање долази до изражаја и међу самим источноевропским земљама, те званичници релативно "здравих привреда" настоје да се дистанцирају од својих слабијих суседа, пише лист.

Иако је чешки премијер Мирек Тополанек, чија је земља организатор самита и тренутно на челу ЕУ до јула ове године, изјавио да нико не жели да Европу дели на север и југ или исток и запад, јучерашњи самит је постигао ефекат сасвим супротан ономе којем су се европски лидери надали.


***********************

Ништа од помоћи источној Европи
2. март 2009. | 00:51 -> 14:19 | Извор: Б92
Београд -- Челници Европске уније одбацили су на самиту у недељу предлог помоћи источној Европи, као и помоћ ауто-индустрији.

(ФоНет)
(ФоНет)
Лидери ЕУ ставили су вето на мађарски предлог о помоћи вредној 180 милијарди евра, а аутомобилским компанијама поручили су да помоћ потраже код својих влада. На самиту је потврђена решеност да се избегну све протекционистичке мере унутар ЕУ и наглашено је да је "јединствено унутрашњег тржишта главна покретачка снага привредног раста и запошљавања".

Европски лидери навели су да "никог неће оставити на цедилу", укључујући и одређену помоћ "суседима у региону", али су одбацили поделе и стварање блокова унутар ЕУ.

План помоћи вредан неколико милијарди долара одбачен је уз објашњење да свака додатна помоћ у борби са кризом мора бити разматрана за сваку земљу појединачно.

Немачка канцеларка Ангела Меркел објашњава да једнака помоћ за све није мудра одлука јер се ситуација разликује од земље до земље.

"Помогли смо Мађарској када се нашла у тешкој ситуацији, такође смо помогли и Летонији када је била у тешкој финансијској ситуацији. Незахвално је давати генералне процене и нема нових предлога", рекла је Меркелова.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо рекао је да су земље источне Европе већ добиле хитну помоћ из фондова ЕУ, Светске банке и других финансијских институција, и нема потребе за новом помоћи.

Чешки премијер Мирек Тополанек, који је председавао недељним разговорима, изјавио је да ЕУ ипак никог неће оставити на цедилу.

Чланице Уније сагласиле су се да владе тих земаља морају да се увере да помоћи банкама или ауто-индустрији не смеју бити протежиране или да оштете економију осталих чланица блока.

Британски премијер Гордон Браун описао је протекционизам као начин да се утре пут дубљој рецесији. "Цео свет се мора сложити, као што је Европа овде урадила, да се протекционизам мора одбацити, јер је то пут у дубљу рецесију", рекао је Браун.

На самиту је речено да ће се европски лидери састати са председнико САД Бараком Обамом на специјалном самиту у априлу, током његовог првог путовања у Европу.

Чешки премијер Мирек Тополанек рекао је да је Обама прихватио позив да се са двадесетседморицом састане у чешкој престоници 5. априла.

Чек сад, онда ћемо ми морати да аплицирамо за приступање Југо-источној Европској Унији, па то је са коња на магарца! 

Biće tu svašta ali je preterano i pojednostavljeno reći da je to kraj EU

Ми се само надамо да ће јој доћи крај што пре , а да ће јој доћи крај се не доводи у питање

Najbolje je to sto na kraju Gambino nece hteti ni ono sto on hoce 

pa kad smo mi potpisali onaj sporazum, odmah smo ih izmalerisali
jos da se otope polovi pa da se podave ko pacovi  

Прва на удару Холандија. Нек се наши спреме за пливање.

Мада што би пливали.. Већ видим.. Шешељев следећи захтев - домаћу вакију, фашиване шницве, кваставце кисеве, чисте пескиве и чамац на надувавање 

 

Меркела заврнула славину. Није Швабо блесав да плаћа туђе бацање пара, лапање и "претакање меда"

Пометња у чоколадном царству      

Ђорђе Вукадиновић   
понедељак, 02. март 2009.

"У свету постоји једно царство/ у њему царује другарство/ у њему је све лепо, у њему је све нежно/ у њему се све радује. /Тамо су куће од чоколаде/ прозори су од мармеладе/ тамо свако ради оно што хоће/ тамо расте свако воће."

Не подсећају ли вас ови симпатични стихови из познате дечје песмице на представу каква је у Србији годинама стварана о Европској унији и коју увежбани хор српских евроуниониста непрестано пева са говорница, страница и екрана мање-више свих наших медија?

НАТО је током свих ових година – бар када је реч о његовом односу према Србији и Србима – увелико и с правом проскрибован. САД су у последње две деценије својим балканским ангажманом који је увек некако испадао супротстављен српским националним и државним интересима (закључно са бомбардовањем 1999. и прошлогодишњим признањем Косова) драстично поквариле свој иначе веома добар "савезнички" имиџ у очима већине Срба, па чак и прозападне српске интелигенције. Али Европска унија – е, то је већ нешто друго.

ЕУ је света крава српске медијске и политичке сцене. Ми данас у парламенту имамо – истина, невелике – странке које се отворено залажу за признање независности Косова, имамо оне који не признају устав Србије, имамо оне који Војводину виде као (кон)федералну јединицу, лабаво повезану са остатком "уже" Србије, имамо заговорнике геј-бракова, имамо оне који кажу да би волели да Србија постане руска губернија – али још увек немамо ни једну једину странку која би била противник уласка Србије у Европску унију.

Када се ради о односу према ЕУ онда чак и радикали постају неуобичајено обазриви и тактични. Не рачунајући "Шешељев тестамент", сви иступи радикалског првог ешалона (дакле, не само Николића и Вучића, који су у међувремену још и повећали своје "еврофилство", него и свих осталих) имали су готово у длаку исту структуру. Не, нису они "против Европе", сачувај боже (то су само клевете које им непрестано подмећу њихови непријатељи), једино што не желе у ЕУ по сваку цену и под понижавајућим условима.

Исто тако, Коштуничини и Илићеви "народњаци" – то је био и њихов званичан став током последње предизборне кампање – наводно су "само желели да се разјасне са нашим европским пријатељима око тога у којим границама виде и признају Србију". А о осталима, на пример, онима из владајуће коалиције, да и не говоримо. Довољно је само подсетити да Србија у овом тренутку једнострано примењује прелазни трговински споразум са ЕУ, који је, иначе, замрзнут од стране Брисела, а који ће државу само у овој години коштати између 200 и 300 милиона евра. И ту одлуку је донела влада чији чланови најискреније не знају – а и озбиљни економски стручњаци се у томе слажу – да ли ће и на који начин ова земља успети да без хаоса и банкрота преживи наредних шест месеци.

Делимично као резултат наше жеље и фрустрације, а делимично њихове веште пропаганде (мало је познат, а још мање помињан податак да на сопствену рекламу и промовисање "европских вредности" ЕУ троши око три милијарде евра годишње, од чега макар нека мрвица, односно неки промил заврши и на столу наших ЕУ хоровођа), у Србији се запатио један необичан сој евро-фанатика који више воле Унију него тату и маму – а о држави и отаџбини да и не говоримо.

Интересантно је да је поводом моје прве овогодишње колумне ("Оскудација", Политика 12. јануар), међу стотинак приспелих коментара, готово без икаквог одјека остала теза да ће Европска унија наредних месеци, до годину-две, дословно полагати тест своје одрживости. "Верујем да ће ова економска криза и ова година дати коначан одговор на дилему о стварним капацитетима Европске уније, тј видеће се да ли њена садашња организација представља адекватну форму за одговор на крупне економске изазове, или су националне државе још увек најбоља и највиталнија структура за суочавање са изазовима савремености".

Треба рећи да почетни резултати овог евро-теста, најблаже речено, иду углавном на руку евроскептицима. Не само што криза озбиљно потреса чак и традиционално стабилне "староевропске" економије, укључујући и оне најјаче – Немачку, Италију и Француску – него се пред нашим очима урушава и оно многохваљено европско јединство и солидарност. Елем, показало се да у митологизованом "европском царству" уопште не царује "другарство", и далеко од тога да је "све лепо" и "нежно", него свако итекако води првенствено рачуна о сопственим интересима, о својој економији, својим радницима, својим банкама и својим компанијама.

Упркос заклињању да „не сме бити затварања и протекционизма“, Британци спасавају своје банке, а Французи и Италијани своју аутомобилску индустрију. А до јуче највећи евроентузијасти Немци, сачинили су сопствени план за излазак из кризе и хладно одбили апеле мађарског премијера Ђурчањија да се оформи посебан фонд од око 150 милијарди евра за помоћ посрнулим источноевропским економијама.

Питам се само да ли ће и када једном и Срби схватити да им је груба српска кошуља ипак ближа од европског капута?

НСПМ