Hotelska industrija na prekretnici
Džaba zvezdice kad hoteli nemaju kadra
Dušan Milićević | 16. 02. 2010. - 00:02h | Foto: J. Jarić | Komentara: 1

U fokusu novog pravilnika o kategorizaciji hotela, koji bi mogao da bude usvojen u narednih mesec dana, biće usluga koja se pruža gostu, a kriterijumi za dobijanje zvezdica neće biti sniženi u odnosu na one u Evropi, kaže za „Blic“ Renata Pindžo, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Međutim, stručnjaci iz oblasti turizma smatraju da naši hoteli teško mogu da dostignu nivo usluge kakav imaju oni u svetu, i to pre svega zbog činjenice da nemaju školovane kadrove.

Predlog novog pravilnika o kategorizaciji hotela i garni hotela rađen je po ugledu na one u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Italiji, a trebalo bi da zameni postojeći koji datira iz 1994. godine.
- Nećemo toliko insistirati na arhitektonskim uslovima, već na usluzi koja se pruža gostu, odnosno korisniku hotela. Znači, bodovaćemo da li hoteli imaju rum servis, internet, parking mesta, mogućnost pranja i peglanja veša i druge usluge. Ipak, o ovom pitanju ne postoji jedinstven standard za sve zemlje u Evropi, tako da će i naši kriterijumi biti osavremenjeniji i prilagođeni našoj baštini. Recimo, postoje propisi po kojima hodnici ili stepenište u hotelima sa četiri zvezdice moraju da budu širine 150 centimetara, u onima sa tri - 130. Mi nećemo tražiti da hoteli ruše hodnike i oduzimati im zvezdice zbog deset centimetara, ali, naravno, samo ako je usluga na nivou koji odgovara toj kategoriji. Ovo važi za već postojeće hotele, dok će oni koji se tek grade morati da poštuju i sve arhitektonske uslove - kaže Renata Pindžo i dodaje da Srbija ima manjak luksuznih hotela, ali i onih sa dve i tri zvezdice.
Međutim, na Svetskom kongresu hotelijera i restoratera, koji je u januaru održan u Beogradu, Aidi Gasan, predsednik Internacionalne asocijacije hotelijera i ugostitelja, rekao je da problem Srbije pre svega predstavlja to što je usluga u našim hotelima nižeg kvaliteta u odnosu na evropske hotele sa istim brojem zvezdica, a ne nedostatak kapaciteta.
Po rečima Renate Pindžo, već su organizovani razni programi obuke kadrova po celoj Srbiji, ali stručnjaci smatraju da to i dalje nije dovoljno.
- Mora se skrenuti pažnja na razliku između usluge i izgleda objekta. Gosta zanima usluga, recimo - hrana u restoranu, a ta stavka zavisi od kvaliteta osoblja, odnosno šefa kuhinje. U SAD zbog dobrih kuvara u restoranima nekih hotela rezerviše se i dva meseca ranije. Mi moramo da obučavamo osoblje ako želimo da budemo konkurentni. Tu mislim i na kuvare, konobare, sobarice, a kod nas niko od njih nije prošao obuku. Kategoriju određuje usluga, a mi je nemamo. Možete da stavite koliko hoćete zvezdica i da izgradite hotel koji zaista lepo izgleda, ali ako gost nije zadovoljan uslugom, onda je sve džabe - smatra Muradin Rebronja, međunarodni ekspert za trening kadrova u ugostiteljstvu, koji je učestvovao i u izradi starog pravilnika o kategorizaciji
Kako Rebronja kaže, treba preispitati i koliko hotela nedostaje.


Pet zvezdica
Po starom pravilniku o kategorizaciji pet zvezdica trenutno ima sedam hotela u Srbiji. To su „Hajat“, „Kontinental“ i „Zlatnik“ u Beogradu, zatim „Park“ i „Leopold I“ u Novom Sadu, „Prezident“ u Kovilovu i „Vila Breg“ u Vršcu.

Faktori koji odlučuju o zvezdicama
- odnos broja parking mesta u odnosu na broj smeštajnih jedinica za dve zvezdice je 1:5, tri zvezdice je 1:4, četiri zvezdice je 1:3, a za pet zvezdice je 1:2
- mogućnost zamene strane valute je obaveza samo za hotel od pet zvezdica
- liftovi za goste za hotel sa dve zvezdice su obaveza samo ukoliko ima pet nivoa i više, tri zvezdice je obaveza za četiri nivoa i više, četiri i pet zvezdice je obaveza za tri nivoa i više itd.
- minimalne površine smeštajnih jedinica (soba i apartmana), čija razlika za kategorije od dve do pet zvezdica iznosi do 60 odsto (na primer, minimalna površina za jednokrevetnu sobu u hotelu sa dve zvezdice je 12 metara kvadratnih, sa tri zvezdice - 14 metara kvadratnih, četiri zvezdice - 16 metara kvadratnih, a u hotelu sa pet zvezdica - 18 metara kvadratnih)

Samoocenjivanje
Kako bi vlasnici hotela mogli sami da izračunaju svoju kategoriju, napravljen je sistem samoocenjivanja. Oni će moći da na internetu vide spisak uslova koji se moraju ispuniti za određenu kategoriju i da tako sami izračunaju svoju kategoriju.

Izvor: Blic

Došlo je vreme da se u Srbiji kvalitetna radna snaga mora plaćati, jer ljudi imaju alternativu zapošljavanja, pogotovu ugostitelji. Konobar koji ume da radi za šankom i barata sa dva tri strana jezika to se više ne može naći za 100E kao nekad, a pogotovu dobri kuvari sa reputacijom, takvi ne rade za platu već se pogadjaju sa poslodavcem, ko fudbaleri.

Recimo u Beogradu i po Srbiji ima solidno gradjenih starijih hotela, koji bi mogli da se srede za male pare i budu solidne kuće, ali toga nema sa osobljem od 100E mesečno, plati osoblje pa ćeš imati pravi hotel.

Najbolji restoran u Beogradu je u starom podrumu bez prozora, uvek je pun do poslednjeg mesta, ali zato imaju osoblje na nivou, klopa i usluga ekstra.

Ja ne znam da je konobarska plata negde 100e ?

Slazem se da kvalitetno osoblje treba platiti ,pogotovo kuvara profesionalca jer od dobre hrane najvise zavisi da li  ce se gost vratiti .Naravno ima tu jos dosta toga na sta treba obratiti paznju ali kvalitet i ukus hrane na prvom mestu .

Imaginelo -A o kom restoranu je rec ?

Узе ми прсте са тастатуре 

Pa nisam naveo da me modovi ne bi opominjali za reklamiranje.

"Klub književnika" koji u podrumu ima restoran koji je decenijama na glasu sa perfektnom hranom i dobrim osobljem. Prostor u podrumu, obični stolovi i stolice, nije veliko, oko 15tak stolova. Ulaz je slobodan, ali je problem naći slobodan sto, pogotovu naveče. Znači sasvim skromno po opremljenosti, ali jelo i usluga odskaču.

Ljudi ulože grdne pare u opremu lokala, sve naj-naj, a onda bi da štede na platama osoblja pa im posao propadne, prazna kafana.

Slazem se - bila sam ,jedva nadjosmo mesto ,zaista nisam primetila da je nesto lose i kako ne treba .
Problem kod nas je i to sto vecinom restorane otvaraju ljudi koji imaju love (poreklo nepoznato )i takav naravno da nikome ne veruje i naravno da ce za upravnika/menagera postaviti svog rodjaka ili brata ,koji razume se pojma nema  o ugostiteljtvu . Dalje ,u ugostiteljtvu moze da radi bilo ko ,ne treba ti ni osnovna skola da bi posluzio i naplatio .
To gazde koriste i uvek im je lakse da zamene nekog kvalitetnog ko hoce vecu platu za nekog ko nema pojma ali bi zato radio za manje pare . Naravno ,sve se to na kraju oseti jer konobar je taj koji dolazi u dodir sa gostom ,pored kvalitetnog artikla na meniju ,vrlo vazna je i usluga tj ljubaznost i domacinska energija .
Mozes ti da jedes ne znam kako dobro ali ako te neko iznervira svojim ponasanjem ili cekas dugo na hranu ...verovatno je da vise neces doci na to mesto . Dzaba i najskuplje case i pozlacen pribor ako usluga i hrana nisu na niovu .

Услуга је у КК врло пристојна, мада не и савршена.