Pakao zbog krađe matičnog broja :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Pakao zbog krađe matičnog broja
V. Crnjanski Spasojević -Z. Uskoković | 02. novembar 2014. 21:30 |

Krađa identiteta sve učestalija u Srbiji, a tuđim dokumentima najčešće se kupuje, prodaje, posluje. Ako znaju JMBG prave lažna dokumenta, upadaju u poresku evidenciju, biračke spiskove...

KRAĐA identiteta u Srbiji nije definisana kao krivično delo, iako je broj onih kojima su ukradena dokumenta ili na neki drugi način zloupotrebljeni lični podaci, sve veći. Ljudi uglavnom nisu svesni gde sve „seju“ matični i broj lične karte, i broj bankarske kartice, i ne znaju skoro ništa o opasnostima koje ih zbog toga vrebaju. A život u samo nekoliko minuta može da im se pretvori u pakao.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ukazuje tako da su njegovoj kancelariji građani prijavili pet krađa identiteta. U MUP tvrde da ovakve podatke nemaju jer Krivični zakonik ne poznaje to krivično delo, a na slične situacije primenjuju se odredbe koje se odnose na falsifikovanje isprava i prevare. Lane je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, podneto 1.256 prijava za falsifikovanje isprave, 364 za posebne slučajeve falsifikovanja isprave i nešto više od 2.600 za prevaru, ali se ne zna koliko od toga za zloupotrebu tuđih podataka. Za falsifikovanje i zloupotrebu platnih kartica policija je podnela 262 prijave.

Koliko život nekome zbog krađe podataka može preko noći da postane pakao najbolje znaju bravar iz Smedereva Jovan Nikolić i Bečejac Nikola Vujkov Isić. I jednom i drugom je lane nepoznati „dvojnik“ zloupotrebio lična dokumenta, otvorio na njih firme, podigao kredite, kupovao robu i naručivao usluge. A onda su počele da stižu kazne za carinske i druge prekršaje, čije vrtoglave iznose nesrećni ljudi nisu mogli da plate.

I J. V. iz Beograda je imao loše iskustvo kada je, pre nekoliko godina, izgubio torbicu s dokumentima. Odmah je prijavio i dobio nova, ali greškom službenika podatak se nije našao u centralnoj policijskoj bazi. Pošto je pronalazač dokumenata počeo da ga zadužuje, otvorivši firmu i kupujući sve i svašta, a ne plaćajući ništa, pa ni porez, J. B. je uhapšen i proveo je uskršnje praznike u pritvoru, dok se cela priča nije raščivijala.

Citat

PRODAJU DOKUMENTA
Prema podacima MUP, broj ljudi koji prijave da im je neko ukrao i zloupotrebio dokumenta prilično je mali, i ne prelazi nekoliko slučajeva godišnje. Ali zato ima dosta onih, kažu u MUP, koji dobrovoljno prodaju dokumenta za 150 evra, a potom prijavljuju da su im ona ukradena.

Najopasnije je, upozorava Šabić, nekontrolisano davanje JMBG, odnosno jedinstvenog matičnog broja. Na osnovu njega bilo ko može da uđe u bazu podataka građanina u poreskoj upravi ili u birački spisak, i zloupotrebi ih.

Zato se Šabić već četiri godine zalaže da se taj broj promeni i ne vezuje više za nepromenljiva svojstva ličnosti poput datuma, mesta rođenja, pola. Mnoge zemlje su upravo zbog širokih mogućnosti zloupotrebe nepromenljivosti ovog broja, odustale od njega, kao na primer Hrvatska, dok ga je Portugalija ustavom zabranila.

- Zloupotreba ličnih podataka može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu, i ona tek počinje kod nas da cveta - primećuje prof. Bogoljub Milosavljević, sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union. - Računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko desetina baza, a to stvara šanse za zloupotrebe.

Mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Ali nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje je kako se te baze štite. Više istraživanja pokazalo je da mnogi rukovaoci podacima, kako ih zakon zove, imaju veoma slabu ili čak nemaju nikakvu zaštitu.

Citat

KONTROLA PROVAJDERA
Rukovaoci kod kojih je poverenik izvršio najveći broj nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti tokom prošle godine bili su internet provajderi (oko 38 odsto od ukupnog broja nadzora). Ovo je uslovljeno stanjem u oblasti elektronskih komunikacija, koje omogućava ugrožavanje prava na privatnost, posebno nepovredivost tajnosti sredstava komunikacije.

Neki imaju zaštitu, ali hakeri su veštiji. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta, zdravstvene službe ili PIO fond. Više od 300.000 institucija rukuje ličnim podacima građana, a procene su da su one napravile milion baza podataka. Najviše evidencija ima MUP, Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, socijalne ustanove, opštine, izborne komisije...

Svi koji rukuju ličnim podacima građana trebalo bi da prijave svoje baze podataka u Centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i kako obrađuje nečiji jedinstven matični broj, ime i prezime, adresu... Međutim, u centralni registar je upisano tek 317 rukovaoca ličnim podacima, i oko 1.600 evidencija o zbirkama koje vode. To nije ni 0,5 odsto onoga što se očekuje.

Svrha registra je ne samo da se evidentira svaka zbirka, već i da se omogući svakome da sazna ko obrađuje podatke o ličnosti, u koje svrhe i kome su podaci dostupni.

Inače, krađa identiteta je već godinama, prema Američkoj federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi „naj-prevara“.

Izvor: Novosti