Po presudi ustavnog suda to je nemoguce. Ako sklapaju ugovore to Mora da je u fazonu- ako preletim u drugu stranku, moja kuca postaje tvoja ili slicno. To pada na sudu ako je preletanje u sns

Хоће ли после тенкова и шине са пруга завршити у железари?

Упозоравамо јавност и и синдикате железнице на овај погубни план и позивамо их на заштиту интереса радника и инфраструктуре која је јавно добро свих грађана Србије, а не пословна комбинација политичко-финансијске олигархије режима и светских финансијских центара моћи.

Гледамо годинама уназад како се, кроз разне реформе и реконструкције, предузећа у Србији доводе на руб пропасти и на крају распродају страним „инвеститорима“ или бивају уништена да не би могла да конкуришу на тржишту мултинационаним компанијама. Имамо безброј примера, од цементара и извора минералне воде, преко шећерана, пољопривредних комбината и млекара, до Нафтне индустрије Србије. У будућности су на реду и Електропривреда Србије, Железнице Србије, комунална предузећа (водоводи) по Србији, рудници, извори пијаће воде, пољопривредно и шумско земљиште.

Ово се све припрема и одвија далеко од очију јавности. Нарочито се крупни кораци чине у овим „прелазним“ периодима кад је једна влада у оставци а друга није формирана. Док се медији баве ријалити програмима и утркују ко ће црну хронику прикзати још црњом, дотле синдикати уместо протеста припремају раднике кроз разне обуке како ће остати без посла, дајући им привид избора начина отпуштања кроз социјалне програме.

Са спречавањем продаје Телекома на кратко је заустављен или успорен ток уништавања и распродаје, што буди наду да можемо спречити уништавање и и преосталих државних предузећа и распродају ресурса.

Чини ми се да се о железници посебно ћути, иако се кроз реконструкцију и поделу на четири предузећа већ годинама уназад припрема за уништење и распродају.

Навршиће се ускоро годину дана од када су Железнице Србије подељене у три предузећа и остало је четврто предузеће, „Железнице Србије“а.д. да преузме дугове и вишак запослених и да се угаси за коју годину. Наиме, влада је 2.јула донела одлуку о оснивању три нова акционарска друштва и издвајању из Железница Србије. То су: „Инфраструктура железница Србије“, „Србија воз“ и „Србија карго“.

Од 10. августа, када је Агенција за привредне регистре донела решење о упису у регистар новоформираних друштава, српске железнице наставиле су да постоје као четири акционарска друштва: Друштво „Железнице Србије“ ад, Друштво за управљање железничком инфраструктуром „Инфраструктура железнице Србије“, Друштво за железнички превоз робе „Србија карго“ и Друштво за железнички превоз путника „Србија воз“. ( Линк: http://www.zeleznicesrbije.com/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/node_1457943689.html )

У одлуци о оснивању ових предузећа наводи се и њена намера: „Уз консултације са Светском банком Железнице Србије донеће и спровести мере штедње како би се надоместило умањење субвенција за (15 милиона евра) и исплате на име плаћања рачуна за струју. План корпоративног реструктурирања биће заснован на отуђењу имовине, поновном успостављању оптималне мреже и смањења броја запослених „.

Шта значи то „отуђење имовине“ „успостављање оптималне мреже“?

Одговор можемо наћи у елаборату који је урађен (и плаћен) на захтева Владе Србије од стране консултантске фирме ”Планет”, по коме се и врши рекострукција Железница Србије. Тачан назив документа је: „ОКВИРНИ УГОВОР ЗА ТЕХНИЧКУ ПОДРШКУ МИНИСТАРСТВУ ГРАЂЕВИНАРСТВА, САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРЕ И „Железницама СРБИЈЕ“ АД У ПРИПРЕМИ ПЛАНА ЗА КОРПОРАТИВНО И ФИНАНСИЈСКО РЕСТРУКТУРИРАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ, Уговор бр. 2015/356585, завршни извештај“

Додатне информације можемо наћи и у мишљењу Светске банке које је дато у документу под називом: „Коментари Светске банке на Финални извештај Планет (нацрт од 27. септембра 2015.)“

Дакле, из ових докумената, који се већ увелико примењују и по којима се врши реконструкција се видида је планирано:

    „смањење мреже за 800 км (отприлике једна четвртина)“ или чак 1000 км у „случају бр.4“.
    смањење броја запослених за 6180 радника
    пребацивање „вишка имовине и запослених“ у четврто предузеће
    гашење четвртог предузећа „Железнице Србије“ а.д. за четири године.

Из свега овога се намећу нова питања:

    Како се то „отуђује“ 800 км мреже? Да ли ће се то поново акивирати пећи у Смедереву као у време претапања наоружања Војске Србије?
    Знате ли неку земљу у свету где је уништена постојећа пружна мрежа?
    Које су тачно пруге „вишак“? Да ли ове из шематског приказа обавезе јавног саобраћаја, где су приказани окрузи са и без железничког саобраћаја?
    Да ли је могуће задовољити стандарде о безбедности саобраћаја уз отпуштање толиког броја радника?

Упозоравамо јавност и и синдикате железнице на овај погубн план и позивамо их на заштиту интереса радника и инфраструктуре која је јавно добро свих грађана Србије, а не објекат политичко-финансијске олигархије власти и светских финансијских центара моћи.

Забринута јавност и запослени на железници имаће савезника у посланичкој групи Српског покрета Двери у Народној скупштини.

Ovo su u potpunosti upravu.

Двери: Бриселски „коњ Тројанац“ и неме овце

Темељна права, слободе и безбедност грађана Србије могу се остварити и без отварања поглавља 23 и уласка Србије у Европску унију. Потребна је само Влада која жели да се супротстави корупцији, криминалу, реформише тужилаштво и судство и ради у интересу грађана, привреде и државе Србије, очувањем свих њених ресурса за генерације које долазе. Кључни привредни и природни ресурси морају остати у власништву државе.

Безуспешан покушај продаје Телекома Србија, цепање и уситњавање ЕПС-а, најава продаје пољопривредног земљишта странцима и делимично спроведена продаја ресурса вода, изазвали су међу грађанима Србије и њеној стручној јавности опречна мишљења, али и формирање већинског става да поменути ресурси ипак морају бити сачувани у власништву државе. С тим у вези, претпоставка је страних центара моћи и њихових лобиста у владајућим структурама Државе, да би поновни покушај Владе Србије да у јавном позиву организује и странцима понуди продају поменутих предузећа од јавног значаја, пољопривредно земљиште, хидроелектране и воде наишла засигурно на велики отпор грађана, протесте, чак и немире. Са друге стране, у намери да сачува на власти своје поданике и послушнике који су преко потребни за завршетак овог посла, па чак и остваривање већих геостратешких циљева, Бриселска администрација нам убацује свог Тројанског коња. „Волшебно“ констатује да су наводно неуређени односи и државно власништво, управо над горе поменутим ресурсима Србије, потенцијални извор корупције и ни мање ни више поставља их пред Владу Србије као услов отварања поглавља 23.

Српски покрет Двери сматра да то није урађено ни најмање случајно, те појашњава јавности Србије зашто је то урађено баш као услов за отварање поменутог преговарачког поглавља.

Усклађивање законодавства, прописа и процедура земље кандидата са правним тековинама Европске уније представља најсложенији и најдуготрајнији део процеса Евро-интеграције. Посебан изазов представљају поглавља 23. и 24. која обухватају област правосуђа и темељних права те правде, слободе и безбедности. Управо ова поглавља – 23. и 24. отварају се прва, а последња затварају, у циљу да се ток преговора прати све време, паралелно са применом спроведених реформи у пракси. У намери да упозоримо јавност, напомињемо да је поглавље 23. ново и да је уведено тек након шестог таласа проширења Европске уније. Материја која је предмет преговора у овом поглављу односи се на испуњавање политичких критеријума који су основни предуслов даљих интеграција, а састоје се од: реформе правосуђа, антикорупцијске политике, основних права и права држављана ЕУ.

Уз испуњење стандарда за независност судства, са неопходним капацитетима за одржавање и заштиту владавине права, уз интегритет судова и судија, непристрасност и високе стандарде пресуда, ово поглавље обухвата и одлучну борбу државе против корупције, како би се осигурала стабилност демократских институција и владавине права. Сложиће те се, нико нормалан у Србији не би у овако неуређеној и корумпираној земљи овако нешто оспоравао, а Вучићевој Влади (која се само декларативно залаже за сузбијање криминала, корупције и реформу судства) ово је одличан параван да прикрије све незаконите радње и активности, те ће урадиће све на промоцији и медијском публицитету у циљу отварања поглавља 23.

„Српски коњи тркачи“ добили су по коцку шећера, и пуштени су у трку. Већ најављују и лобирају да се до краја ове, 2016. године, усвоји нови Закон о приватизацији у коме би требало да се дефинишу услови за продају стратешких ресурса Републике Србије, да би се спречио потенцијални извор корупције, обезбедила темељна права, слободе и безбедност грађана Србије и на тај начин отворило поглавље 23.

Српски покрет Двери упозорава на ову смишљену, прљаву игру Брисела, министара у техничкој Влади Републике Србије (неолиберала) и самог Мандатара. Још једном наглашавамо да на овај и овакав начин, заобилазним путем Брисел жели да оствари потпуну економску окупацију државе Србије, ствари предуслове да стране мултинационалне компаније или компаније у државном власништву земаља Европске Уније, уз наш „добровољни“ безусловни пристанак ставе шапу над све ресурсе Републике Србије, експлоатацију истих и доведу највећи део грађана Србије у робовски положај.

Уколико се догоди да поменута јавна добра продамо странцима, биће то незменљива основа за нестајање српске државе и народа. Шта год након тога покушали, не може и неће дати никакве резултате. Темељна права, слободе и безбедност грађана Србије могу се остварити и без отварања поглавља 23 и уласка Србије у Европску Унију. Потребна је само Влада која жели да се супротстави корупцији, криминалу, реформише тужилаштво и судство и ради у интересу грађана, привреде и државе Србије, очувањем свих њених ресурса за генерације које долазе. Кључни привредни и природни ресурси морају остати у власништву државе.

мр Предраг Митровић

Члан председништва Српског покрета Двери

Координатор Савета за економију, привреду и финансије

Хрватска дише дамарима недоклане српске деце

Такву државу и те злочинце данашња Хрватска глорификује. Савремена, европска држава Хрватска је продужетак НДХ. А све то под окриљем ЕУ. Свака држава која је створена геноцидом над другим народом, која је своју „државу” натопила крвљу недужних и невиних мора да пропадне. Не може у таквој држави да се говори о правди, законима, култури, религији, људским правима, било чему људском.

Као основци смо ишли да одамо пошту жртвама дечијег логора у Сиску, пазили смо где стајемо. Било је, не сећам се, четири или пет округлих месинганих плоча на земљи које су означавале хумке. Кустос нам је причао причу која није за дечије уши. Усташе су клале толико деце и бацале у јаме, да су од умора почеле да греше. Понеко дете заклали би напола и тако полузаклано би бацали у јаму. Усташе би напослетку јаме загртале земљом. Сведоци су причали да се земља померала од мученичких труаја недоклане деце, која су онако полужива затрпана још дисала. Хумке су дисале.

Такву државу и те злочинце данашња Хрватска глорификује. Савремена, европска држава Хрватска је продужетак НДХ. А све то под окриљем ЕУ. Свака држава која је створена геноцидом над другим народом, која је своју „државу” натопила крвљу недужних и невиних мора да пропадне. Не може у таквој држави да се говори о правди, законима, култури, религији, људским правима, било чему људском. То право сама себи ускраћује и ЕУ, која срамно ћути и допушта најсрамнију, изузетно опасну ескалацију нацизма и фашизма у Хрватској. Децеубице и усташке звери бивају прослављане не само од стране државног врха Хрватске и забрињавајуће великог дела хрватског народа , већ и Брисел даје подршку. Пример је и недавна изложба о Степинцу.

Питам се да ли је могуће да су људи на Балкану заборавили сав ужас деведесетих (ако се већ не сећају усташких зверстава) и како су нас и због чега други гурнули у рат? Постоји ли барем трачак здравог разума у Хрватској? Постоје ли осим (преживелих) Срба и други грађани Хрватске који су довољно освешћени, довољно људи, да се ограде од повампирене усташке злочиначке политике данашње Хрватске?

Док стоје на хумкама, којима је премрежена читава територија Хрватске, осећају ли дамаре полузаклане деце? Чују ли врисак српског, недужног детета које убијају и кољу изнова и изнова кроз векове! Усташком руком, подршком државе, заборавом, заташкавањем.

Питам се да ли у Хрватској неимари када дижу споменике злочинцима разгрну кости усташких жртава или темељ салију директно преко костију ?

Горан Медаковић

Двери Панчево

Srbija je napala hrvatsku.

Neistina.Srbija je tada bila samo deo SFRJ.Jedinice JNA su tamo bile od oslobođenja,a ustaštvu se otvoreno gledalo kroz prste kada sam ja tamo služio vojni rok (godinu-dve pre Tuđmana i Miloševića).
  Mlađi vodnik koga sam poznavao iz viđenja je bio jedna od prvih žrtava,skenjan snajperom sa leđa pri izlasku da pomogne ranjenom vojniku.Kasarna u kojoj sam služio kao gušter je držana pod vatrom iz bolnice koja je udaljena tridesetak metara,sa druge strane ulice.
  Ne kažem da su tamošnji Srbi cvećke,ali su problematični među njima (skoro isključivo) bili likovi iz kolonističkih porodica ,dovučeni iz BiH,a ne oni koji su tamo imali stanište pre pedesetih prošlog veka.

jna je u tom trenutku bila gotovo iskljucivo srpska vojska. vojnici koji su napali istocnu slavoniju i zaustavljeni u vukovaru su regrutovani u srbiji. regrutacija je prosla uz ogroman broj dezertera. najveci u poznatoj srpskoj istoriji

  JNA tamo nije "došla",već su jedinice tamo već bile.Jedinice popunjavaš po planu,ili onim što ti je pri ruci.Po planu nije išlo ni kada sam ja služio ,za očekivati je bilo da neće ići ni par godina kasnije.Da,tačno je da je solidan br. pizdurina izbegao mobilizaciju (bilo je među njima i mojih rođaka) ,zato nismo imali ljudstva po Vukovaru za popunu posade transportera.Neki put u životu stisneš zube i odradiš posao,cena je na duže staze daleko manja.

 

zanimljiv izraz za agresiju. popunjavanje sastava.

jedinice tamo jesu bile ali su dozivele izuzetnu inflaciju u pokusaju da uzmu sto veci deo drzave koja se odvajala od sfrj.