Шушка се да ће то бити Владан Глишић

Владан Глишић, дипломирани правник.

 Рођен je у Приштини 26. августа 1970. године. Гимназију je завршио у Аранђеловцу, а Правни факултет у Београду.

 Радио je у Општинском суду у Аранђеловцу,  затим у Ортопедском предузећу Рудо у Београду (на месту директора правне службе), потом као правни заступник предузећа Метро на води у Београду, као и у Центру за велике пореске обвезнике при Министарству финансија Србије.

 Тренутно је запослен као заменик јавног правобраниоца Градске општине Раковица.

 У политички живот Србије укључен је од седамнаесте године, када постаје један од последњих политичких затвореника и осуђеника у СФРЈ:
 1987. године Државна безбедност га хапси и затвара у Окружни затвору у Петровцу код Крагујевца због оснивања и деловања  Црне руке  - тајне омладинске антикомунистичке организације српских националиста која је свргавање комунистичког режима желела и оружаном борбом.

 Учествовао у студентским протестима 1992. и 1996. године.

 На месту потпредседника Општинског одбора ДСС-а у Аранђеловцу организовао и водио изборну кампању за Војислава Коштуницу у септембру 2000. године, а затим и грађанске протесте и демонстрације до 5. октобра 2000. године.

 Сарадник је Српског сабора Двери од 2001. године, а активно укључен у рад организације од 2003. године.

 Тренутно је члан редакције часописа Двери српске и члан Управног одбора Српског сабора Двери.

Двери су почели као културна герила и своју политичку мисију настављају као герила. Мени довољан разлог да се гласа за њих!"

Северна Каролин/Београд, 05.04.2012

 Писмо подршке Дверима које по први пут излазе на изборе као изборна листа породичних, слободних људи, који нису организовани око неке партије, њене дисциплине и привилегија које су могуће уколико се добар резултат на изборима оствари, већ око одређеног скупа вредности које и сам делим унеколико је дручачије од оних које су покрету упутиле многе друге јавне личности од несумљивог личног и интелектуалног интегритета.

 Ја одиста сумњам да бих о политичким и философским разлозима због којих овој групи младих и храбрих људи треба да се да глас могао промишљеније и прецизиније да пишем него проф. др Коста Чавошки због кога сам се крајем сада већ давних осамдесетих и заинтересовао за политику као реч којом се дефинише вођење јавних послова од утицаја за све, него проф. др Јасмина Вујић чија су професионална достигнућа у науци самерљива са оним успесима које су овде у Америци у свом пољу деловања постизали Предраг Стојаковић или Владе Дивац. Шта бих имао да додам речима др Марка С. Марковића који ми је целим својим животом и постигнућима никада недосегнути узор? Једино лично виђење једног пријатељства које ево траје више него деценију.

Са Дверима и Дверјанима упознао сам се у смутно време које је претходило мартовској агресији на нашу земљу и то посредно преко часописа који су умножавали и делили онако као прави герилци, свесни да ће потомци оних који који на совјетским тенковима донеше ’слободу’ и уништавање културно, морално, материјално, духовно које ето не престаје шездесет и осам година повезани новцем, привилегијама и породичним везама да учине све не би ли спречили да се Аугијеве Стаје живота у Србији почну да се чисте. Иако се онда још лично нисмо познавали, мене је одушевила отвореност и храброст да се покрену питања која нас муче толико дуго времена и да се о њима разговара на васпитан начин. Мојим одласком у Сједињене Америчке Државе на постдипломске студије часопис је постао један од важнијих поклона које нам је породица слала не би ли некако олакшала самотињу странствовања. У то време, ја се одлучим да контактирам г. Бранимира Нешића о коме сам као о земљаку из Краљева чуо све најбоље. Кренуше тада електронска писма до данашњег дана.

 Учили смо један од другога, правили и колико је било могуће остваривали планове, којима су одшкринута врата неких збрањених тема, неоправдано заборављених људи, догађаја. Нешто касније је дошло познанство са г. Бошком Обрадовићем када смо се током прве посете Дверјана Америци упознали у Њујорку. Озбиљни људи, од речи, две или три године млађи од мене, неоптерећени омладинским књижицама и слетовима на којима су се њихови старији сународници клањали човеку за кога поуздано не знамо ко је, одакле је, а који је залудео хиљаде наших очева, мајки, деда, баба, ујака, стричева, тетака и кумова и оставио пустош у њиховим душама коју и сада осећамо. Сушта супротност онима које тако добро у свом есеју о младом слабом српском човеку описа г. Игор Ивановић. Недотакнути београдским непотизмом који нас као тумор разједа све ћелије нашег културног, научног, јавног живота. Својим држањем, радом, моралношћу и личном храброшћу подсетише ме на ону генерацију којој су уз др Марка С. Марковића припадали браћа Ђорђевићи: Димитрије и Михајло професори, Александар Николић, отац српске кошарке, др Александар Обрадовић, зачетник модерне Црвене Звезде, књижевник Угљеша Крстић и још десетине хиљада најбољих српских момака и девојака те генерације од којих велика већина не доживе зрелост већ оставише кости широм бивше Југославије, а које ’победници’ прогласише издајницима и слугама окупатора.

Поштени, отворени, људи од речи, они који су у политику натерани, којима она никада није била животно занимање нити ће то бити. Сваки договор који смо постигли увек су испоштовали до последње речи. Прочули су се као они који који новац који прикупе не потроше на куповину аутомобила и повећање броја квадрата, већ за оно за шта су донорима и обећали. Због тога није ни чудо што поче око Двери да се окупља неки млади свет који је рад да се жртвује за будуће нараштаје, који је свестан да живот није бесконачна журка већ непрекидна борба у којој уколико смо довољно достојни чинимо онима што долазе свет макар и мало бољим. Моји пријатељи, познаници, ратни другови. Почели су као герила у културном смислу и своју политичку мислију настављају као герила. Имају успеха у томе што раде и то оне друге који већ три генерације држе Србију у блату утерује поприличан страх у кости. Мени довољан разлог да се гласа за Двери.

Аутор је доктор физике коме је ужа специјалност молекуларни магнетизан. Бави се продукцијом органометалних магнета. Живи у Гринвилу, Северна Каролина.

Владан Глишић, дипломирани правник.

Рођен je у Приштини 26. августа 1970. године. Гимназију je завршио у Аранђеловцу, а Правни факултет у Београду.

Радио je у Општинском суду у Аранђеловцу,  затим у Ортопедском предузећу Рудо у Београду (на месту директора правне службе), потом као правни заступник предузећа Метро на води у Београду, као и у Центру за велике пореске обвезнике при Министарству финансија Србије.

Тренутно је запослен као заменик јавног правобраниоца Градске општине Раковица.

У политички живот Србије укључен је од седамнаесте године, када постаје један од последњих политичких затвореника и осуђеника у СФРЈ:
1987. године Државна безбедност га хапси и затвара у Окружни затвору у Петровцу код Крагујевца због оснивања и деловања  Црне руке  - тајне омладинске антикомунистичке организације српских националиста која је свргавање комунистичког режима желела и оружаном борбом.

Учествовао у студентским протестима 1992. и 1996. године.

На месту потпредседника Општинског одбора ДСС-а у Аранђеловцу организовао и водио изборну кампању за Војислава Коштуницу у септембру 2000. године, а затим и грађанске протесте и демонстрације до 5. октобра 2000. године.

Сарадник је Српског сабора Двери од 2001. године, а активно укључен у рад организације од 2003. године.

Тренутно је члан редакције часописа Двери српске и члан Управног одбора Српског сабора Двери.

Ожењен.

ceo jedan post kasnije uspeo si da ponovis isti tekst ... bravo

Opčinjen sam.

mala izlaznost koja ce biti, odgovara malim strankama i pokretima. tako dveri imaju prolaz po mom misljenju uz malu medisku podrsku, ako je budu imali.

Zasto ne dodje u Srbiju, da odavde podrzava Dveri  . Nego covek zivi u zloj/naopakoj/genocidnoj Americi  . Ajd bar da je u Rusiji.

A zasto da dodje? Da mora da pita lokalnog URS mocnika da dobije posao u opstinskoj administraciji? Kakve su to glupe zamene teza?!

Pogledaj ovu emisiju.

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/1076274/Poresko+nadmudrivanje.html

Sa desne strane dvojica mudrosera, profesionalnih političara koji floskulama brane interese partokratije i birokratije i levo čovek iz privrede koji jedini priča zdravorazumski. A od ove teme zavisi kako ćemo svi živeti.

Ja lično nemam stomak da glasam za SNS zbog Velje Ilića, Milanke Karić i sličnih avetinja, ali nemam više ni za DS zbog ovih bahatih klinaca koji bez ikakvog stida zastupaju interese očuvanja partokratsko/birokratskog poretka kao najbahatije režimlije iz vremena Zlobodana i baba Jule. Još manje imam stomak za desno krilo Srpske radikalne stranke zvano Dveri čiji se program svodi na naivna i uopštena lupetanja.

Ovoj zemlji treba vlada koja će da vadi privredu iz govana, a ne ljudi koji bi od škola pravili crkvene horove.

Šteta što Knežević ne nastupa sam, odmah bi imao moj glas. Isto važi i za gradonačelnika Inđije Gorana Ješića.

Zato sto su upravo gastarbajteri najveci nacionalisti i najveci huskaci. Imas jednu takvu ovde na forumu.

I sam znas kakvo misljenje Dveri imaju o zapadu i o saradnji sa istim. Bio bi red da primerom pokaze kako treba prekinuti saradnju sa zapadom.