Prijavi me molim te, mozda mi jos i daju neke pare sto vas(tj. tebe i tvojih 55 profila) spustam ovde po ceo dan

На другој некој теми. 

Баталите ви ''економију''. него како ће се казнити издајници?

Љубиша Ристић
Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина је, иако још непризната, испалила свој први метак у српски народ , у Сарајеву, на Башчаршији

Београд, 28.02.2012

Првог марта 2012.године навршава се тачно двадесет година од дана када је у Сарајеву, на Башчаршији, убијен српски сват и рањен српски свештеник. Уобичајени опис овог догађаја почиње са описом убице као „сарајевског криминалца“, а затим се наведе његово име, како би се поткрепила обавештеност о догађају. Тако је одређено погрешно разумевање онога што се догодило.

Да ли је тај „сарајевски криминалац“ убио српског свата зато што му је овај нешто дуговао? Или зато што му је тако „дошло“?

За правилно разумевање овог догађаја корисно је запажање сарајевског листа „Дневни аваз“:

●    „ ... Према појединим медијским написима, Делалић је ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство "српског свата" 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршији у Сарајеву.  ...“

●    „ Сам је тврдио да ради за „државу“, Алију, Бакира и касније тајну полицију АИД“.

Иначе, „истраживачки тим Дневног аваза“ се позива на интервју који је 2007.године убица са Башчаршије дао сарајевском листу „Слободна Босна“, уочи своје погибије, под исувише јасним насловом: „Убијао сам за Алију“.   

Првог марта 1992.године држава Босна и Херцеговина је, дакле, према тврдњи „Дневног аваза“, иако још непризната, испалила свој први метак у српски народ , у Сарајеву, на Башчаршији.  Ако је „Дневни аваз“ у праву, а ми сматрамо да јесте, онда се не може говорити о злочину „сарајевског криминалца“ него о савршено планираном и изведеном политичком подухвату  екстремистичких вођа тадашњих Муслимана.

Зашто би Алија Изетбеговић издао налог за убиство српског свата на Башчаршији?

Драгоцено објашњење за мотиве и логичку заснованост овог државног убиства дао је сам Алија Изетбеговић. Наиме, у интервјуу датом Радију Слободна Европа 13.јуна 2000.године он објашњава драматичност референдума који се одржавао на дан државног убиства:   

●    „Рат прије референдума је грађански рат, а након референдума је агресија“
●     „То је значило прећи Рубикон, па бити са ове или са оне стране Рубикона. С ове стране Рубикона је агресија, а с оне стране је грађански рат.“



Референдум није успео, то је било јасно пре убиства у 14.30, првог марта. Требало је нешто предузети. Шта је могао да предузме Алија Изетбеговић, човек који је сребреничким муслиманима понудио да жртвују пет хиљада својих рођака, комшија и пријатеља како би обезбедио улазак НАТО пакта у рат?

Неко као Алија не препушта овакву одлуку грађанима. За такве људе, „мала интервенција“ у историјском току може бити веома корисна за мисију „Исламске декларације“.

Још исте вечери након убиства почеле су барикаде и међунационални сукоби наоружаних грађана у Сарајеву и другим градовима Босне и Херцеговине. Убица српског свата је убрзо постао ратни командант у Армији БиХ, а за своје заслуге је од Алије Изетбеговића добио пиштољ са посветом.

Радио телевизија Сарајево је почетком 1992.године снимила документарни филм о њему, убиство описала као пример патриотизма, а јунак филма је детаљно објашњавао како је убио човека који се веселио на свадби свог сина.

Скупштина Босне и Херцеговине није никада верификовала резултате референдума нити  прогласила независност од  СФР Југославије.

И тако, двадесет година након убиствa српског свата на Башчаршији, можемо са довољно уверења тврдити да ово није дело „сарајевског криминалца“ него чисто политичко убиство у склопу агресије на Југославију и српски народ. Оно је увод у сурови обрачун вера и народа на простору Босне и Херцеговине.
     
„Дневни аваз“ од 10.02.2012. у тексту под насловом: „Краљ бошњачког подземља у предсједничкој фотељи: Зашто Бакир своје лешеве подмеће другима?“ наглашава како је Рамиз Делалић Ћело убијао за Алију Изетбеговића:

„ ... Према појединим медијским написима, Делалић је ретроактивно од Изетбеговића млађег тражио милион марака хонорара за убиство "српског свата" 1. марта 1992. године испред Старе српске цркве на Башчаршији у Сарајеву.  ...

Изетбеговић је наводно годинама одбијао да Делалићу плати милион марака хонорара.

Из тога је проистекла верзија да је мезар рахметли предсједника Изетбеговића преко својих санџачких веза минирао управо Делалић, а да би упозорио Бакира како му мора платити споменути износ.

Према истом сценарију, Изетбеговић је медијски вршио притисак на полицијско-правосудне органе да буде откривено ко је атентатор на мезар његовог оца. Када су информације довеле до Делалића, Изетбеговић се ушутио и правду узрео у своје руке. Делалић је убијен, ...“


Извор: Институт за истраживање српских страдања у ХХ веку

О једној истини за коју се знало још и пре 5. октобра 2000. године

Београд, 28.02.2012

Стварно би било глупо да кажем да знам зашто је умро Предраг Р. Драгић Кијук.   

Наравно да не знам, као што још увек не поимам да је умро. Али слутим да ову, најновију издају жутокраког режима не би могао да поднесе, и да га је Господ узео пре свих јада који нас чекају: сасвим је могуће да ће Срби са Севера Космета ускоро бити протерани у некој новој „Олуји“, с прећутном подршком жутокраких ништарија. А то би Кијука, после пада Крајине 1995, сломило. Јер, он је велики део свог живота и рада посветио како Крајини, одакле је био пореклом, тако и Косову, средишту српске вере и културе, одакле смо сви пореклом.

Њему је Косово било срце; жутокракима је оно мање битно од њиховог дебелог црева, пуног остатака „великог ждрања“, о коме је својевремено снимљен и познати филм италијанске кинематографије.„У се, на се и пода се“: то су жутокраки, са њиховим вођама, господарима наше убоге стварности...                                           
Но, овај текст не пишем због њих, који ће од Бога примити шта су заслужили (а добро знају коме служе).

Пишем да читаоце обавестим о чињеници, о којој је Кијук писао још 1998, када је, са владиком Артемијем, 3. и 4. јула те године, присуствовао, у Берлину, једном скоро езотерном скупу Бартелсман фондације о „додатном усавршавању Европске уније“.

На том скупу, владика Артемије је одржао беседу (коју је саставио Кијук), о потреби да се Европа уједини, али на хришћанским темељима. Тада је, сав бесан, устао министар спољних послова Немачке, Клаус Кинкел, и одговорио да Европа више није, и никад неће бити, „хришћански клуб“.


Такође, Кинкел је био јасан: Србија ће у свим даљим процесима европских интеграција бити на губитку; европске интеграције уопште не подразумевају земље какве су Украјина (која је проглашена „сивом зоном“) и Србија (која је проглашена енклавом – резерватом у новохитлеровској евро-реалности).

Ми смо парије будућег светског поретка. О свему овоме писао је Кијук у књизи „Bestiarium humanum“, објављеној почетком 21. века. Али, ко је ту књигу читао?
                                       
Дакле, ми никад нећемо бити ни у каквој Европској унији. Све је то лаж! За нас је планирана друга судбина, о којој је недавно, у „Печату“, писао др Зоран Милошевић: бићемо транзитна земља за пребацивање опреме НАТО трупама на Блиском Истоку, у рату који се спрема – прво против Ирана, а затим и против Русије.

Пут је следећи: лука Бари (Италија) – лука Бар (Црна Гора)- Србија – Румунија – Грузија – Азербејџан... Зато азербејџански споменици у београдском парку: жути су нас продали НАТО-у и Турцима (чији су Азербејџанци најближи сродници).

А жандармерија жутокраке Србије ће, у име НАТО-а, Турске и Азербејџана не само да уклања српске барикаде на Косову и Метохији, него ће да хапси, премлаћује, а, ако треба, и убија нас који се, у остацима Србије, се не слажемо са намењеном нам улогом транзиционо-транзитне стоке.
                         
Кијук је ово знао чак и много пре 1998, када је, у Берлину, присуствовао скупу о наводном „доусавршавању Европске уније“. Кијук је то знао од рођења, јер је рођен као избеглица са Баније, избеглица испред усташког ножа, у Крагујевцу 1945. године (а Анте Павелић, што нам је открила Смиља Аврамов, био је агент британских обавештајних служби од 1928. године).

Ми смо њима „мрски Бизант“: и ми, и Грци, и Руси... Зато сад газе Грчку, и на крају ће је, сасвим вероватно, опет предати Турцима, као што нас предају, држећи на власти у Србији разне врсте србомрзаца и србоуништитеља...
                             
Наравно, ако бисмо се помирили са оваквом судбином, сасвим бисмо је и заслужили. Али, не миримо се... Србија је вечна док су јој деца верна, и нема те силе која ће нас спречити да је волимо и да се за њу боримо.

Кијук је, и са оне стране, заједно с нама у тој борби; зато смо јачи, јер народ коме припадамо је заједница покојних, живих и нерођених.

На следећим изборима, наши преци ће такође гласати кроз сваког оног коме је душа (Косово и Метохија) важнија од дебелог црева (ЕУ): на крају крајева, ЕУ се тако брзо распада да ни за дебело црево неће остати ништа...

Ни душе, ни трбуха: то је судбина оних несрећника који буду опет бирали жутокраке.

Не могу да их жалим превише: сами ће бити криви.


: Владимир Димитријевић

Двери траже заједнички опозициони фронт против Тадића
Отворено писмо лидерима опозиционих странака
Двери траже писмено обавезивање опозиционих патриотских странака да после избора неће улазити у власт ни са једном странком која сада чини режимску коалицију окупљену око Бориса Тадића

Београд, 29.02.2012

Председнику Српске напредне странке
Председнику Демократске странке Србије
Председнику Српске радикалне странке
Председнику Нове Србије

Постепено признавање независности тзв. државе Косово, које Тадићев режим спроводи већ годинама уназад, ових дана је ушло у фазу отворене издаје. Ову издају, вређајући здрав разум, режимски медији приказују као велику победу политике И Косово и ЕУ која је због обећања Европске уније предала Косово и Метохију, а спремна је да ради истог циља упропасти и наше животе.

Свесни смо да постоје велике препреке у сарадњи националних опозиционих странака и да те препреке често изгледају непремостиве. Такође смо свесни и да овакав тренутак у историји једног народа, када режим отворено пристаје на издају, јесте време када се све личне лидерске несугласице и страначки интереси морају оставити по страни.

Двери као ванпарламентарни политички покрет су свесне да Ваше странке, као парламентарне, имају већу политичку тежину, па препуштамо Вама, као старијим и одговорнијим чиниоцима политичког живота да преузмете иницијативу око обједињавања предложеног патриотског и антирежимског фронта преточеног у предизборну коалицију против режима Бориса Тадића.

Поново наглашавамо да Ваша политичка тежина и национална одговорност захтевају да сви уђете у јединствени фронт-предизборну коалицију против режима, јер свака појединачна опозициона договарања немају ту тежину. Заједничким наступом ископали бисмо ров између странака режима и свих нас који осећамо понижење због издаје коју су нам приредили. Уколико будете сачинили заједничку предизборну коалицију против режима, Двери су спремне да у њу уђу и подрже је свим снагама.

Наш је предлог да се ова предизборна коалиција против режима сабере око два принципа:

1)    Одбрана Србије и Косова и Метохије – што у спољној политици значи следеће заједничке ставове:

-    обустављање преговора о прикључењу Србије Европској Унији
-    прекид свих преговора са Тачијевом квазидржавом на КиМ
-    заустављање процеса стварања парадржаве Војводине и сепаратизма у северној Србији и Рашкој области
-    предузимање мера за интеграцију Србије и Републике Српске
-    проглашавање Руске Федерације за најважнијег стратешког партнера Србије.

2)    Политичко кажњавање режимских странака за издају и уништавање државе, што значи да се све опозиционе политичке организације које би чиниле нашу коалицију писмено обавежу да неће после избора улазити у власт нити са једном странком која сада чини режимску коалицију.

Двери – Покрет за живот Србије овим позивом жели да допринесу обједињавању свих антирежимских и патриотских гласова на предстојећим изборима, чиме показујемо да нам није намера да својим самосталним појављивањем на изборима остварујемо било какав себичан интерес. Сагласно томе, оваква, патриотска и антирежимска предизборна коалиција има смисла само ако би све позване странке имале искрену намеру да је и сачине.

У нади да ћете Ви, као лидери својих странака, и Ваши страначки органи имати разумевање за наш позив, који је уједно и жеља већине српског народа, као и да ћете бити свесни драматичности ситуације у коју нас је Тадићева издаја Косова и Метохије све  довела – очекујемо што хитнији позитиван одговор на наш предлог.

Ми у нашем Покрету имамо обичај да своје апеле завршавамо народном изреком: Како радили тако нам и Бог помогао. Нека буде тако и овај пут.


Двери – Покрет за живот Србије

Просветна политика Двери
Представљамо званичан програмски документ Двери о просветној политици

Београд, 27.02.2012

Поставка:

Образовање у ширем смислу подразумева поред школског образовања и просвећивање путем медија, културне политике, уметности, обичајности и других облика личног, породичног и друштвеног живота.

Посебан акценат Двери зато стављају на преображај јавног медијског сервиса, просвету у којој треба обновити васпитну и националну димензију, и културу у целини која треба да чини и врхунски и свенародни израз нашег националног духа доступан свима у држави и препоручен свуда у иностранству.

Ове три области нису прости буџетски расходи већ инвестиције од прворазредног националног значаја.

Посебно инсистирамо на новој националној стратегији образовања у класичном смислу, јер су досадашње тзв. реформе свих нивоа образовања (основног, средњег и високог) доживеле крах и траже објективан критички осврт и корекције у свим сегментима. Ово се посебно односи на универзитетску реформу по принципима Болоњске декларације.

Школство у Србији је у дубокој кризи, која се огледа у концепцијском, финансијском, организационом и кадровском плану, а као последицу има пад квалитета образовања на свим нивоима (основном, средњем и високом). Одговарајућа решења могу се наћи само уз помоћ људи из непосредне стручне праксе, а никако досадашњом политизацијом просвете, постављањем партијских кадрова или идеолошким реформама којих смо се нагледали од Стипе Шувара до Гаше Кнежевића.

Ми се залажемо за дугорочно стабилан образовни систем као темељ успешне државе и друштва. Поред непостојања адекватне националне стратегије развоја образовања, наглашавамо и недовољно издвајање из буџета за бољи материјални стандард како запослених тако школства у целини. Посебно је алармантно констатно смањење броја ученика из године у годину. Главни разлози за ову појаву су и круцијални проблеми са којима се школство суочава:

1) негативни прираштај становништва,
2) погрешна и недовршена реформа образовног система,
3) лош Закон о основама система образовања и васпитања,
4) неадекватан систем финансирања,
5) превелика овлашћења директора школа и партијских људи у школским одборима,
6) политизација образовног система, настојање сваке нове власти да се за време њеног мандата искаже што веће запошљавање, уз обавезно довођење у систем својих партијских кадрова на места сарадника, начелника школских управа и директора школа.

За  последицу имамо то да је око 30% запослених у статусу радника на одређено време, радника са непуним радним временом, а постоји и проблем одређеног броја нестручних наставника.

Притом, у 66,2% свих школа иде само 9,4% ученика, а у осталих 32,8% иде 90,4% ученика. У 182 школе иде 1 до 5 ученика. Јасно је да је са економског становишта оваква мрежа школа неодржива, али је исто тако гашење сеоских и школа у мањим градовима пораз државе која популационо умире. Зато је питање образовања, као и питање привређивања и безбедности, неодвојиво од решавања државног приоритета број 1 – проблема беле куге и биолошког нестајања народа.

Покрет Двери – ЗА живот Србије сматра да нема вишка запослених у школама већ мањак деце. Увођењем пронаталитетне политике умногоме ће постојећи проблеми бити решени. А са деметрополизацијом Србије, у складу са новонасталим потребама, биће  направљена нова мрежа школских установа, тј. циљ је да се већ постојеће празне или полупразне школе напуне децом.



ДвериЦиљеви:
-    Донети Националну стратегију развоја образовања
-    Изменити и допунити Закон о основама система образовања
-    Преиспитати тзв. болоњску реформу високог образовања
-    Вратити ауторитет и социјални статус учитељу, наставнику и професору
-    Ослободити образовни систем од политике и партијских кадрова
-    Размотрити могућности бесплатног студирања
-    Ускладити развој образовања са планираним друштвеним и посебно привредним развојем.

Мере:   

1.    У духу своје политике која на прво место ставља стручност и укључивање струковних организација у разматрање питања из њихове стручне области, просветна политика Двери ослања се на Програм за стабилан образовни систем који је предложила Унија синдиката просветних радника Србије, најрепрезентативнији синдикат просветних радника и један од најбоље организованих синдиката у Србији уопште.

2.    У доношење Националне стратегије развоја образовања у Србији којом би се дефинисали кључни циљеви и магистрални правци образовања, као и начини реализације тих циљева, укључити практичаре, односно људе из струке.

3.    Да се наредних 5 година повећава издвајање из републичког буџета за школство по следећем принципу: за 0,2% БДП годишње више, а да из локалне самоуправе стиже истих 0,8%.

4.    Да се расподела дела тих средстава усмерава у већој мери за потребе стандарда образовних институција и услова рада.

5.    Променити састав школских одбора и строго забранити локалним самоуправама да мењају школске одборе када се промени локална власт.

6.    Ограничити овлашћења директора, као и решити његов статус и мандат.

7.    Дефинисати на адекватан начин како се оцењује владање и да од 6. разреда основне школе владање улази у школски успех.

8.    Прецизније одредити радно-правни статус запослених у установама образовања.

9.    Укинути све асистенте и саветнике јер у овом тренутку за њих нема места у образовном систему.

10.     Уредити питања лекарских прегледа.

11.     У потпуности уредити дисциплински поступак и удаљавање са радног места.

12.     Реорганизовати просветну инспекцију другачије него што је сада предвиђено.

13.     Мрежу школа променити и прилагодити новонасталој ситуацији (посебно у привреди).

14.     Потребно је у перспективи прећи на једносменски рад, а то је могуће само ако се изгради велики број нових школа на адекватним местима.

15.      Где је год могуће прилагодити се стандардима спуштањем броја ученика на 25 по одељењу.

16.     Вишак запослених преусмерити у рад у одељењима за образовање одраслих и тиме делимично амортизовати вишак, а за остале омогућити социјални програм.

17.     Када су у питању зараде и друга примања запослених у образовним установама предлог је да се што пре донесе Закон о платама на бази платних разреда, како би се створили услови за награђивање оних који постижу боље резултате рада и обезбеђивање услова за стицање звања уз одговарајућу материјалну надокнаду.

18.     Предлажемо и реформу надзорничке службе и школских управа, тако што би послове стручно-педагошког надзора вршили предметни педагошки саветници, а не као сада надзорници „опште праксе“ задужени за контролу свега и свачега. Осим тога, то би били веома искусни људи са 10 и више година рада у просвети, који се истичу стручним и педагошким радом у настави или у струци, без обзира на политичку референцу.

19.     Посебну пажњу посветити унапређењу гимназија, на првом месту кроз  измене наставног плана и једносменски рад.

20.     Омогућићемо бесплатно, односно о трошку државе студирање најталентованије деце чији родитељи не могу то да им обезбеде.

21.     Посебну пажњу посветићемо студирању омладине из дијаспоре у Србији, као и образовним институцијама у функцији очувања националног идентитета (тзв. српским школама) за Србе у расејању.

Коначно смо дошли на чистину,да се види ко је чији плаћеник и полтрон(јер тако Roki 09)!
Мада одмах је све јасно да Радикали ни за живи главу неће са бившим Радикалима,Веља је са Томом,а Тома никада неће да потпише да неће са жутим изродима,јер ми се чини да и њима наређује Брисел,тако да мени ово мирише,чак и смрдуцка на предизборну коалицију Двери-ДСС! Са једне стране то је добро из више разлога,а са друге лоше и не свиђа ми се. Мада у животу нема ништа савршено,а политика је највећа курава.

Znači ipak vam je Koštunica dobar. Ako je u "nacionalnom interesu", onda i sa crnim đavolom. Za vreme Koštunice upropaštena je i rasparčana kompletna srpska privreda, pod izgovorom da ništa nije valjalo.

Лепо што су се Двер Српске сетиле.
Граџани заборављају да је први метак испаљен, ипак, у Србског свата!


Како су се СВИ ''медији'' су се показали као лоши, СВЕ их треба укинути за време трајања ратног стањеа сем- тачне временске прогнозе!
Васпитању је место у Србској породици.
Да ли ће неко одговарати?
Реч ''националану'' заменити речју- Србску!
''од политике и партијиских кадрова'' заменит са ''издајника и њихових лажи''!
Високо образовање мора бити доступно само морално и делом доказаним Србима. О народном трошку уз обавезу да живе и раде у Србији и зарад народа који их је одшколовао.
Ускалдити са националним циљевима, а не привредним и не плановима!
0,2% или 2% или 22% сасвим је свеједно, ако је то у скалду са националним циљевима Србског народа!
Кад Срби укину демонократију неће ни долазити то ''промена локалне власти''.
Недостојне лишити школовања. Криминалце-казнити. Болесне-лечити.

И казне!!!
Непотребна бирократизација.
Школски одбор састављен од најбољих Срба биће довољан.
Привреда 
Мрежу школа прилагодити потребама Србског народа.
И тако кроз неколико наредних генерација искоренити све тековине трулог запада: модернизам, материјализам, социјализам, демонокрацију, комунизам, нихилизам, либерализам, људска (мањинска,женска,дечја,животињска...) права, феминизам, латинизацију, сатанизам, секуларизам, дефетизам, кукавичлук и неморал...
Исто као и тзв. ''школска инспекција''.
Од темља, а не од прозора.
Посебну пажњу посветити унапређењу основног образовања.
Тражити да се сви Срби врате на дедовине.
Оне који се определе да живот наставе међу нашим непријатељима исписати из реда Срба.

e da li mi srbi imamo snagu za preokret? ja necu da glasam, ali srbija ide napred sa pokretima kao sto su dveri-