Вишедетним, социјално и здравствено, угроженим породицама из Лепосавића и Звечана уручена је новчана помоћ.

Београд, 22.02.2012

У организацији покрета „Двери – за живот Србије“, Повереништва у Лепосавићу, захваљујући несебичној хуманитарној помоћи организације „Српска Братска Помоћ“ из Канаде, дана 18.02.2012. подељена је новчана хуманитарна помоћ за 10 вишедетних, социјално и здравствено угрожених породица, као и за два изузетно тешка здравствена случаја, Кристину Милутиновић из Лепосавића и Николу Радојковић из села Бањска у општини Звечан.

Кристина Милутиновић је оболела од тешког облика леукемије и њој и њеној породици потребна су огромна средства за операцију у Италији.

Никола Радојковић је, након задобијања повреда током бомбардовања, по свему судећи радиоактивним гелером, оболео од канцера и њему и породици су потребна огромна новчана средства за наставак лечења.

Повереништво покрета „Двери – за живот Србије“ у Лепосавићу се у име породица којима је додељена помоћ, у своје и у име својих симпатизера, захваљује организацији „Српска Братска Помоћ“ из Канаде на братској и несебичној помоћи и прикупљеним новчаним средствима.

Посебно смо захвални и оцу Миодрагу Поповићу, свештенику из Храма Св. Саве на Врачару на труду и личном ангажовању на реализацији ове хуманитарне акције.

Двери – Покрет За живот Србије
Повереништво Лепосавић
20. Фебруар 2012.

АБА лига забранила Црвеној звезди да користи ћирилицу!
 
  Српско самопорицање у Јадранској - АБА лиги

Београд, 23.02.2012

"Ја сматрам да когод од нас пише латиницом чини смртни грех
 према Српству или даје доказ да га се одриче."
 Лазо М. Костић  1953. год.

Одлуком управљачких структура АБА – Јадранске кошаркашке лиге, спортистима (кошаркашима) Црвене Звезде је забрањено да носе ћирилицом исписана имена на дресовима.

Као у свакој југословенској творевини или оној што је  имитира  или подсећа макар мирисом на њу, такво стање је пожељно као што је и уобичајено да управљачка структура таквих творевина буде далеко од Београда.

 У тој ничим изазваној кошаркашкој лиги,  српски клубови немају власничких права или имају мизерних неколико процената. Али  то им није сметало да  заиграју по нотама оних који су предходну заједничку лигу растурили са великим одобравањем  и заносом својих навијача.

 Да наш кошаркашки савез и наши клубови држе до националног а играчи и руководиоци до личног достојанства, никада не би ни заиграли у таквом такмичењу. Али, код Срба увек постоји једно велико  АЛИ. Лепше је трчати и скакати за лоптом  у Задру и Загребу (и добити понеку каменицу) него случајно губити време  по српским варошима: Чачку, Краљеву, Лесковцу ...

 Упркос чињеници да су те  вароши дале светска имена у кошаркашком спорту од Дуција Симоновића и  Драгана Кићановића до Жељка Обрадовића и Владе Дивца  и отворила европски пут садашњој генерацији кошаркаша а Србе уздигли до невиђених висина. Туђе кошаркашко сунце као да јаче греје упркос каменицама. Таква АБА,  ничим изазвана кошаркашка лига, се временом уходала, ојачала, тако да може  лагано и нескривено да покаже своје  антисрпско лице.

Уосталом и Кошаркашки савез Србије не заостаје у  затирању српских националних вредности: званичнe stranice КСС(енглески - site) не познају ћирилицу као и сајтови свих региона КСС од Војводине до Рашко Косовског кошаркашког савеза. Српске кошаркашке усијане и  успаване главе,  уморне од понављања историје пристају на све, зарад ничега. Тако је боље или је тако барем речено. Понављачи историје  нису научили основне лекције.

 Требало би  да је у АБА регионалној кошаркашкој лиги као и у сваком другом спортском такмичењу врхунско начело fair play.

 Но, одлуком да кошаркашима Црвене Звезде забрани   да и даље на својим дресовима своја имена и презимена исписују српском ћирилицом, не само да је прекршено правило поштеног и часног такмичења (fair play) него је и  увређено национално достојанство српских кошаркаша и српског народа у целини.

 Зашто?

 Па зато што је Управљачки менаџмент АБА- лиге дозволио клубовима из Хрватске да имена и презимена својих играча исписују на националном писму – хрватској латиници а исто то је дозвољено и клубовима из Словеније.

 Таквим поступањем је дебело искорачено из  спорта у политику а то је супротно свим међународним конвенцијама о спортским такмичењима, али је дозвољено када је поништавање српског националног достојанства у питању.

 Да разјаснимо и међународно правни аспект  забране употребе српске ћирилице. Према члану 10. Устава Републике Србије „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.“

 А према члану 12 Устава Републике Хрватске „U Republici Hrvatskoj u službenoj je uporabi hrvatski jezik i latinično pismo.“

 И земље осталих клубова учесника АБА лиге (Словенија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Израел) су такође у својим уставима одредиле службене језике који се у њима користе. Сви ти клубови су представници држава из којих долазе и њих представљају и са  спортског али и са државног аспекта.




 По међународном праву сви учесници на било каквом међународном скупу или у некој међународној организацији имају право да им се обезбеди коришћење свог језика и писма као што је нормално да се обезбеди одговарајућа застава и химна.

 Што се тиче међународних спортских такмичења, бар колико је  познато, на свима је прихваћено да службени језик буде енглески. Чак и ако се све утакмице играју на територији једне земље што је чест случај код организације првенства неког континента (Европа, Африка...) у било ком спорту, опет се поштује правило да је службени енглески језик. ..

 Није познато да је до сада одржано и једно међународно такмичење на коме су хрватски језик и хрватска латиница прихваћени као службени.

 Колико се види и званична интернет презентација (engl.website) АБА регионалне лиге је на енглеском језику.

Ако је енглески језик службени језик и у АБА лиги било би логично да су онда сви клубови из свих држава које обухвата ова лига обавезни да имена и презимена својих играча исписују на енглеској латиници (енглеским алфабетом).

Ако је клубовима их Хрватске дозвољено да на дресовима исписују имена и презимена својих играча на хрватској латиници онда и српски клубови имају право на коришћење ћирилице као свог националног писма, а разуме се и клубови из осталих држава лиге, право да користе службени језик државе коју представљају.

 У спорту правило fair play подразумева да правила која су усвојена важе за све учеснике и да се у такмичењима примењују поштено и објективно а једно од начела  права (и међународног) је да се закони (конвенције, и сви други правни акти) примењују на све учеснике и на исти начин према свима.

 Али за поједине  народе не важе конвенције већ  дискриминаторски односи. Такав однос   вређа национална осећања српског народа, који поштује и чува своје писмо преко хиљаду година. Такав однос је  недопустив према српској традицији и култури уопште и једино се може разумети као подршка увођењу окупационог латинског,римског писма у Србију.

 Невероватно је да се и не зна ко је тражио такву промену, што подсећа на време у бившој Југославији, када се кријући иза разних комитета, све што је српско бивало проглашено за националистичко и аутоматски  прогоњено. У сваком случају требало  га је барем  умањити. Пошто је   ћирилица један од препознатљивих српских симбола, као таква боде очи и широко подсећа на мирис тамјана, на Светог Саву и Шумадију. Али је као таква, незаштићена и у Србији, сиротица,без игде икога, погодна за прави пример у постепеном, цивилизационом затирању духа и идентитета једног целог народа.

 По истој матрици је и Аустро-угарска окупациона армија 1915. године забранила употребу ћирилице  и није морално да власници АБА лиге поступају у сладу са наредбама окупационих армија на тлу Србије, које су иначе због своје неморалности и биле поражене на овим просторима.

 Оправдања којим штите  такву меру  је  да  кошаркаши Макабија  из Израела такође носе имена исписана латински а не хебрејски, није коректна , јер је немогуће да би спортисти из Израела  понели имена исписана на арапском писму.

Други разлог којим се жели  оправдати забрана ћирилице су наводни захтеви спонзора лиге. То би важило да су спонзори АБА регионалне лиге др. Анте Павелић и др. Андрија Артуковић или њихови следбеници, који су остали упамћени по усташкој наредби од 25 травња/априла 1941. о забрани ћирилице на територији НДХ.

 О њиховим осталим злоделима тешко је и говорити. Надамо се да нема настављача такве традиције и идеологије у органима АБА (Јадранске) лиге.

 Жалосно је да нема никог у држави Србији, осим Српског националног удружења Ћирилица, ко би реаговао на овакве пропусте као и на бахато понашање и нарушавање српског националног достојанства које траје деценијама а сада добија нови замах. Или смо као народ спремни на све и за свакога.

 Миодраг Којић

 Извор: „Ћирилица“ Београд

инистарство просвете дели атлас са Србијом без Косова и Метохије!
 
 
Докле ћемо трпети овакав однос просветних власти према нашој деци?

Београд, 23.02.2012

Како Двери сазнају, ученицима првих разреда основних школа у Србији, на основу препоруке Министарства просвете, подељен је, као донација Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, еколошки атлас у коме је Србија представљена без Косова и Метохије. (погледати стране 29, 46 – 47)

Поменути атлас, аутора Изабеле Николаци, објавили су „Службени гласник“ и „Јасен“ 2011. године, средствима Фонда за заштиту животне средине, уз помоћ Министарства за животну средину и просторно планирање. Тираж је 75 000 примерака.

Ову информацију сазнали смо од о. Марка Митића, лазаревачког свештеника. Он је поводом ове, нажалост још једне у низу, скандалозне акције Министарства просвете, послао дописе надлежним установама, али је као одговор добио само анонимни позив из Министарства просвете у којем га је непозната службеница уверавала како они „нису видели да су Косово и Метохија у атласу представљени као независна република, те да, иако је Косово одвојено, ништа није написано“.

Да ли је у питању превид или намера надлежних институција?

  У оба случаја, у питању је антиуставно деловање владиних службеника, и то великог броја њих – погледајмо ко је све потенцијално одговоран:

1.    одређени службеници Министарства животне средине, рударства и просторног планирања, јер је читав пројекат потекао из те институције;
2.    запослени у републичком фонду за заштиту животне средине, јер су одобрили знатна финансијска средства из буџета;
3.    рецензенти и уредници „Службеног гласника“, јер су својим именом и презименом стали иза школског приручника за прваке који их навикава да Косово и Метохија нису део Србије;
4.    стручњаци при Министарству просвете који су написали препоруку за овај атлас.

Неко од побројаних ће морати да одговара и сноси последице својих поступака. Такође, велика је одговорност на Министарству просвете и ресорном министру. Ово није први пут да се то министарство понаша катастрофално према ученицима основних и средњих школа. Подсећања ради, поменуто министарство је организовало и бесплатне пројекције филма „Парада“ Срђана Драгојевића за ученике средњих школа, и завршник разреда основне школе, на територији Београда и Новог Сада.

Докле ћемо трпети овакав однос просветних власти према нашој деци?

Редакција сајта Двери


У свакој нормалној држави због овога бих пљуштале кривичне пријаве и откази! срамота ме је у каквој јадној кикирики држави живим

Саопштење Двери - Покрета ЗА живот Србије
„Српска“ жандармерија се према сопственом народу понаша као и шиптарска терористичка јединица РОСУ.

Београд, 24.02.2012

Двери - Покрет За живот Србије најоштрије осуђују интервенцију Жандармерије, која је по налогу министра унутрашњих послова уклонила барикаде и затворила алтернативни пут изнад Бања, на северу Косова и Метохије. Тиме су Срби који иду за централну Србију или долазе из тог правца приморани да користе административни прелаз Брњак, на коме се налазе тзв. „косовски цариници“, представници нелегалних шиптарских институција.

Поред шиптарских институција, КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, Срби на југу Србије морају да се боре и против сопствене полиције, која је, иначе, дужна да их брани.

Издаја демократије
Политички истрошен дует Тадић-Дачић овом акцијом потврђује своје лицемерство и лажни карактер „борбе“ за Косово и Метохију. Овим гестом показују и свој тоталитарни карактер, погазивши демократске принципе и механизме на које се често позива, али којима се руководи само када њему одговара.

На недавно одржаном референдуму Срби са Косова и Метохије су се недвосмислено изјаснили да не прихватају шиптарске институције на које их жандармерија по налогу Ивице Дачића и Бориса Тадића усмерава. Режим Бориса Тадића мора поштовати вољу народа, свиђало се то страним газдама или не. Да ли је игнорисање референдума и уклањање барикада европска демократија коју Тадић демонстрира?

Издаја народа
„Српска“ жандармерија је према сопственом народу урадила исто што и шиптарска терористичка јединица РОСУ у јуну прошле године, када је напала Србе на барикадама. Како је могуће да исти они полицајци, који су бранили Косово и Метохију '99. године, 13 година касније се окрећу против свог народа и стају на страну терориста. Више је него јасно да унутрашњу политику наше земље диктирају Вашингтон и Брисел, и да су наши политиканти, попут Дачића и Тадића, само лутке које испуњавају налоге страних сила.

Са овим се мора одмах прекинути. Без обзира на мишљење страних сила, ми морамо спроводити политику само српских интереса.

Последњи је час
Поручујемо режиму да не скупља јефтине политичке поене како би се додворио европској заједници и задобио статус кандидата, јер то превише кошта, што се синоћ и показало. Ово политичко шибицарење народ на Косову и Метохији, а и у целој Србији, плаћа својим главама. Последњи је час да српска држава стане у одбрану своје територије и заштити народ, да промени спољну политику и окрене се Србији наклоњеним државама.

Покрет Двери ЗА живот Србије од режима захтева:
•    да одмах прекине са неуставним акцијама жандармерије;
•    да испоштује вољу народа која је исказана референдумом;
•    да прекине преговоре о Косову и Метохији са нелегалним шиптарским властима;
•    да питање Косова и Метохије врати у Савет безбедности, где му је и место;
•    да искористи све одредбе резолуције 1244 и распореди 1000 припадника снага безбедности на Косово и Метохију, који ће бранити српски народ од шиптарских акција;
•    да прекине прикључивање Србије ЕУ, и да се окрене Русији као стратешком партнеру наше земље, јер једино ткао можемо очувати Косово и Метохију.

Све странке и организације морају данас бити јединствени у одбрани државних интереса и народа на Косову и Метохији.

О Косову и Метохији се не преговара – Косово и Метохија се бране!

Dušane brate, ohani malo, zabole će te prsti od dirkanja tastature.
Previše toga pišeš, ne čita to niko .

Капирам да за Двери неће гласати либерали, европејци, комунисти и слични. Али вада у Србији има довољно православаца да погурају Двери? 

Jeste za dveri cu da glasam zato sto sam pravoslavac
Djilasovi poltroni.....

Ајде не смрди више. Мама ти је полтрон.

Majku nemoj da mi spominjes, to sto se za tvoju svi vataju je tvoj problem...

Сеоска трибина у Топоници

Београд, 24.02.2012

У Дому културе у селу Топоница у општини Кнић у недељу, 26. фебруара у 19 часова биће одржана промоција Двери-Покрета ЗА живот Србије.

 На трибини ће говорити Бошко Обрадовић, члан Управног одбора Покрета Двери.

Информативна служба Двери-Покрета ЗА живот Србије