Subotica, 31. januara 2009. CLAN UPRAVNOG ODBORA "DVERI"
Intervju: Sava Stambolić, pobednik trećeg takmičenja u besedništvu 12. marta 2008. godine u Beogradu, na temu "Moja vizija Srbije"...."ali ovde treba izdvojiti Zorana Đinđića, koji je bio otelotvorenje svih osobina koje sam navodio za dobrog besednika, koji je bio političar u onom idealnom antičkom smislu, džin čiji je duh bio vanserijski i očigledno plašio sitne i pogane zloduhe zlog vremena koje ga je uzelo... Dakle moje inspiracije su mi uvek vrlo dostupne ili zato što ih vidim svakodnevno ili zato što su legende i nosim ih u srcu.""                                              http://www.ds.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=6977&Itemid=654&jezik=lat

Poseban problem je što je opštepoznato da osnivanje jedne stranke i njen rad veoma mnogo koštaju. Od osnivanja stranke je svojevremeno odustao i Zoran Drakulić, nazovimo ga oligarhom ili magnatom, kako vam drago. Bez više stotina hiljada evra se ne može ni zamisliti rad jedne nove ambiciozne ali nepoznate stranke, tokom samo jedne godine na celoj teritoriji Srbije. Samo overa 10.000 potpisa predstavlja veliki finansijski zalogaj, a kamoli uspostavljanje kompletne infrastrukture, sa sve stalnim troškovima održavanja te stranačke strukture. 
http://www.standard.rs/debata-o-dverima-nebojsa-bakarec-rajske-dveri-ili-kome-je-potrebna-jos-jedna-politicka-stranka.html

Такође је познато да су Двери већ годинама  под јаким утицајем, и у блиским везама са истим тим групама Синодалаца. То је било толико јасно и очито у досадашњем њиховом деловању.

Деловање поменутих Синодалаца је јасно и познато, како по питању Косова и Метохије, тако и по другим питањима. Деловање Двери је такође видљиво. Треба ли великим напором тражити корелацију?........Докле би нас одвели „момци“ из Двери уколико би добили власт? Или би се и за њих могло рећи – бежите од њих, као што се бежи од змије?   http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2011/258-dveri-kvazipatriotski-pokret.html

Ако администратор интернет сајта Двери жели плату од 500 евра колико онда примају они главнији у Дверима?
Нема шта, право аскетско држање.   
Мене би било срамота да овако нешто уопште формулишем са све прецизним цифрама:
Имамо спреман предлог новог садржаја сајта, радимо на техничким припремама и прављењу шире и још јаче редакције и уређивачког колегијума. Да бисмо у свему замишљеном и успели у 2010. години потребна су два финансијска услова:

1) Први, који подразумева трошкове израде нове презентације која ће моћи да подржи све замишљене садржаје (износ ћемо знати до краја фебруара по завршетку свих предрачуна),

2) Други, обезбеђивање две годишње плате за стално запослене уредника и администратора сајта, како би један овако сложен систем уопште могао да функционише 24 сата дневно, јер је то императив у овој сфери делатности ако желимо да будемо озбиљни и конкурентни (око 500 евра на месечном или 6.000 евра на годишњем нивоу по једном стално запосленом, укупно 12.000 евра годишње).

Тек обезбеђивањем ова два предуслова новога сајта можемо очекивати да интернет презентација Двери по утицају и квалитетној понуди парира или чак надмаши конкуренцију на пољу медијског рата у Србији (с овим у вези напомињемо да је на сајту Б92 као најпосећенијем у Србији запослено више детина стално запоселних лица). Надајући се да и Ви својом донацијом можете бити део решења овог проблема и генератор нове националне енергије и резултата, унапред Вам се захваљујемо, са надом у успех овог националног подухвата.

Све донације које будете определили за ову сврху у 2010. години обавезно тако и обележите или пријавите, како бисмо могли да одвојимо буџет за ове потребе од свих других обавеза Српског сабора Двери.


У Београду, о Савиндану 2010.

У име Српског сабора Двери,
Радован Тврдишић и Бошко Обрадовић

Није теорија већ пракса.
Странка не може да функционише без минимум милион евра годишње.
Е сад, ко има данас толики новац да инвестира у нову странку? И зашто?   

Радикали се финансирају из буџета државе јер су најјача странка у Србији. (на последњим изборима из 2008-ме)
А како се финансирају напредњаци, Дверјани, 1389.... то уопште није доступно јавности.
Ко им је дао паре тај ће их контролисати, а тај исти их је и наговорио да постану странка.
По мом мишљењу активирањем Дверјана више ће се окрњити ДСС него СРС.  Изгледа да је циљ да ДС и СНС добију двотрећинску већину на следећим изборима да би могли да мењају устав. У сваком случају ДСС и СРС се "морају" уништити свим средствима, па и отимањем којег процента (највероватније пола процента   ) гласова, путем активирања фантомских странака сличног програма.

"То није њихово залагање јер Двери из годину у годину набацују нове и контрадикторне политичке идеје.
(шта год можеш да замислиш то су Двери већ предложиле у неком од својих саопштења)
Већ сам писао о тој појави ПОЛИТИЧКОГ БУВЉАКА. ("нудим све свакоме"   )
Они су, дакле, и против ЕУ и за ЕУ (евроскептици), и за Русију и за Пољску (предлажу пољски модел лустрације), и за Шешеља и за Ђинђића (кажу да је Ђинђић био пред смрт био велики патриота), против корупције су, а неће да објаве своја примања, а при том као прави православци би требало да се одричу материјалних добара (аскетизам).

Најновији бисер Дверјана: они ЈЕСУ странка,   а у исто време и НИСУ странка.   
Толику количину ЉИГАВОСТИ не могу да сварим. Нисмо ми деца. (то је оно као хоћу секс само без пенетрације "

Политички живот
Двери као странка
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/dver ... ranka.html   
Слободан Антонић
петак, 18. март 2011.

Много озбиљнију и тачнију критику страначког активирања „Двери“ дао је Небојша Бакарец (ДСС)[4]. Он је дверјане препознао као озбиљне конкуренте у национално-демократског делу политичког поља, али им је замерио да „не нуде ништа ново - само нову демагогију, нове фразе и нове пароле“[5]. Цео наступ дверјана, по Бакарецу, одликује једно непотребно претварање и пренемагање. „Изненађује посезање оснивача Двери за излизаном демагогијом - нећемо бити странка, него покрет“, каже Бакарец[6]. Двери ће се регистровати као странка, организоваће се као странка, изаћи ће на изборе као странка, али за себе ипак упорно тврде да неће бити странка, већ „широки надстраначки покрет"[7]. То је исти тип демагогије, упозорава Бакарец, као онај у случају „Српског покрета обнове“, Вука Драшковића, и „Покрета снага Србије“, Богољуба Карића.

И заиста, морам и сам да додам, свако ко елементарно познаје друштвене науке зна да политички покрет карактерише масовност чланства и мноштвеност различитих организација које тај покрет чине – од странака, преко синдиката, до политичких клубова и грађанских удружења. Не треба, наравно, искључити могућност да „Двери“ на крају и не израсту у један такав политички покрет. Али, прогласити себе „Покретом“ у иницијалној фази оснивања политичке странке, исто је што и назвати се „Освајачем медаље на Олимпијади“, већ после првог кондиционог тренинга.

Други пример демагошке неискрености, који наводи Бакарец, јесте тврдња дверјана да је „у изради нашег предлога новог народног договора учествовало, на разне начине, око 100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области"[8]. На основу квалитета понуђеног програма – који се ипак састоји највише од општих места, лепих жеља и позива на „ново одушевљење“[9] – Бакарец сумња да је у његовој изради учествовао икакав озбиљан „експертски тим“. „Јао нама ако `100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области` може да произведе овако нејак текст, тј. ако је то врхунац њихових умних способности“. Међутим, упозорава Бакарец, „Двери нису објавиле тих стотину имена `водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области`“, а „то је неопходно да би свако могао да се увери у ауторитет људи који стоје иза њиховог програма. Овако, остаје само празна тврдња на нивоу непоткрепљене хвалисавости“.

Сам познајем доста људи у овом граду и сваког са списка „представника аутентичне српске елите који нису издали свој народ“ који су својевремено сами дверјани објавили[10].Не сећам се да сам ни од једног од њих чуо да је, било писањем, било сугестијама на текст, учествовао „у изради предлога новог народног договора“. Наравно, могуће је да познајем погрешних „100 водећих српских интелектуалаца“. Али, из самог текста Предлога – његовог језика, идеја и решења – може се закључити да су његови писци ипак били поглавито лидери ове организације. Такође, могуће је да израз „на разне начине“ треба тумачити не као рад „100 водећих српских интелектуалаца“ на конкретном тексту Предлога, већ као начелну подршку коју су поједини људи дали идеји политичког активирања дверјана. Али, онда је то заиста ипак више, како каже Бакарец, „непоткрепљена хвалисавост“ – која нацрт страначког програма хоће додатно да појача позивањем на анонимни спољни ауторитет – него што је доказ озбиљности и утемељености које би требало да одликују један друштвени покрет.

Бакарец је осим ових прилично умесних критика изнео и једну озбиљну бојазан. Дверјани ће, каже Бакарец, као суверенистичка и конзервативна странка свакако узети један део бирача од ДСС. Они могу привући нарочито гласаче којима је досадила тромост и слаба ефикасност Коштуничине странке и који желе да виде нова и млађа политичка лица. Међутим, упозорава Бакарец, Двери засада немају ни ресурсе, ни људе, нити идеје, који би могли јамчити да ће успешно прескочити ценсус и ући у скупштину. Њихови патриотски гласови ће, по Бакарецу, у том случају бити распоређени на остале парламентарне странке – првенствено на оне највеће. А обе од њих (ДС и СНС) у основи су еврореформистичке. Тако ће гласови суверениста и антиглобалиста припасти послушницима Брисела и Вашингтона. Штавише, у најгорем случају се може десити да Двери успеју да одвоје толико бирача од ДСС да Коштуницу потопе испод цензуса, а да ипак оне саме не успеју да се пласирају у парламент. То ће произвести огромну штету за цео патриотски корпус.

Дверјани нису погрешили што им „100 водећих српских интелектуалаца“ није радило програм. Они су погрешили што су се њима хвалили, а да још никакав механизам стварног окупљања „наше памети“ нису предложили, а камоли остварили. Они су једну начелну благонаклоност, коју су Двери као патриотска НВО уживале у националној интелигенцији, протумачили као „карт бланш“ за све што ће од сада политички и страначки да раде. Они су кренули у политику, узвикујући да их прати „100 водећих српских интелектуалаца“, а да се нису чак ни осврнули да погледају да ли ико иде за њима. Они су викали „Ми смо покрет, ми нисмо странка!“. Али им је први политички корак био заправо страначки, не онакав какав одликује стварни друштвени или политички покрет. И то није могло проћи непримећено.

И друго, већина дверјанских идеја је сасвим на месту. Али, те идеје су некако одвећ неразвијене и млаке. Ни једно, ни друго, наравно, није трагично. Али, сама та комбинација може бити политички готово погубна. Наиме, да би идеје привукле бираче оне треба или да својом разрађеношћу и компетенцијом апелују на разум и интерес, или да својом ватреношћу и енергичношћу апелују на машту и емоције. Бојим да се мало од свега тога може наћи у дверјанском Програму од 10 тачака. Зато он делује помало бледо и неуверљиво. Зато Бакарец и сме за њега да каже да „не нуди ништа ново - само нову демагогију, нове фразе и нове пароле“.

Оно што желим на крају да кажем из личног угла, као и из угла НСПМ, јесте да су дверјани били једна од бољих и најорганизованијих патриотских НВО. Због тога смо их уважавали и са њима радо сарађивали. Лично сам, писањем, присуством и именом, подржавао многе њихове акције. НСПМ је, заједно с Дверима, уприличио и једну запажену акцију – „Нема шале“: против конфедералистичког Статута АПВ. Но, и мени се чинило, као и многим пријатељима са којима сам разговарао, да су дверјани, као НВО, дошли у извесно идејно и организационо засићење. А онда су помало неспретно и брзоплето ушли у политику и просто успели сами себе да зафарбају у ћошак.

чекам одговор на два кључна питања,
Идеологија Двери, шта нам добро доносе црквеност и монархија?
Кадрови Двери, колику плату имају менаџер Двери (Бошко) и координатор Двери (Тврдишић)?
(они сами кажу да им је то тренутно једина професионална делатност)

Није параноја тврдити да су њихове идеје јалове и штетне за српско друштво.
Или да постоје индиције да су као НВО покрали новац Срба из дијаспоре.
И да паразитирају на грбачи народа.

То је здраво расуђивање на основу расположивих информација. 

Дверјани су се још једном одрекли своје основне идеологије (црквеност + монархија) зарад ширења своје новоформиране политичке странке, јер су свесни да тако затуцани неће скупити бирачко тело. Проблем је само што они тренутно на овај начин ЛАЖУ БИРАЧЕ по питању културног програма Двери.