Томи Слуга који је осуђен због претње упућене електронском поштом Џорџу Бушу, после шест година на поновљеном суђењу ослобођен кривице


Томи Слуга

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 7. јуна – „Председниче, спасите земљу, убићемо вас у Љубљани. Добро дошли!” То је порука коју је уз још неколико увредљивих речи тридесетогодишњи Томи Слуга из села Чрнци у Апачкој долини послао електронском поштом 20. 5. 2001. на адресу америчког председника, уочи доласка Џорџа Буша у Словенију на први сусрет са руским колегом Владимиром Путином.

Слуга се спорне вечери у локалном кафићу састао са пријатељима, а под утиском скорашње посете „високог госта” и неколико чаша вина распламсала се дебата. Под утиском расправе, Слуга је по повратку кући на електронску адресу председника САД послао увредљиву поруку.

Када се пробудио, кроз мамурлук га је ошинуло спознање да је претходне ноћи увредио шефа светске суперсиле, па је пожурио да пошаље извињење. На компјутеру га је, међутим, дочекало куртоазно писмо аутоматске електронске секретарице у коме му се Бела кућа захваљује за писаније. Понадао се да ће се његова „брљотина” изгубити у поплави писама упућених америчком председнику, а да преоптерећена бирократија неће имати времена да се бакће поштом која је уз то написана на туђем језику.

Преварио се. Кроз неколико дана су на кућном прагу осванули полицајци и за почетак му одузели компјутер. Знао је да му се не пише ништа добро, али ни слутио није да је Бушово обезбеђење пресрело поруку и ревносно проверило њен садржај.

Бушова администрација је у међувремену писмо превела на енглески језик. Затим је на основу Слугине електронске адресе словеначким органима послала не само адресу „виновника атака на америчког председника”, него и сателитски снимак куће у Прекомурју, у којој се починилац крије.

Иако се Томи пред истражним судијом правдао да је био мртав пијан у време кад је писмо срочио, словеначка полиција подиже казнену пријаву, а тужилаштво је оберучке прихвата. Суд у Мурској Соботи, упркос негодовању стручне јавности која је тврдила да се ради о правосудној фарси, у закључку двогодишњег процеса доноси пресуду којом осуђује Слугу „због покушаја кажњиве радње угрожавања особе под међународним протекторатом”. Тако је Томи Слуга ушао у анале као „први осуђени словеначки терориста”, како су га крстили медији.

Осуда, донета 17. 11. 2003, гласи: четири месеца затвора, условно на две године. Нису помогли ни протести његовог оца Романа који је, иронијом случаја, био судија поротник истог суда који је осудио Томија. Слуга старији подноси оставку на функцију и наредне четири године проводи у борби за рехабилитацију сина. Трачак наде му даје Виши суд у Марибору, који враћа поступак на почетак, сумњајући да је гест Томија Слуге могао да „угрози безбедност најутицајнијег светског политичара”, како је писало у образложењу ниже судске инстанце. У Томијеву одбрану скочиле су и многе познате адвокатске канцеларије у напору да докажу да је пресуда не само срамота за словеначко правосуђе него и, како тврде правни ауторитети – „магарећа”.

После готово четири године судских перипетија ново судско веће одлучује да Слугино писмо, чак и да га је Буш прочитао, није представљало опасност нити је угрозило председников живот. Оптужбе су овим, после шест година од почињеног „електронског деликта”, на поновљеном суђењу одбачене, а суд прихвата тврдњу одбране да Слугина претња Бушу није била озбиљна.
Томи Слуга је по изласку из суднице изјавио да ће новац утрошен за парницу, а који држава мора да му врати из буџета, дати у хуманитарне сврхе.

Политика