Lectio Divina

Ova osnovna gnostička, i uopšte hrišćanska praksa vodi poreklo iz 220. godine nove ere, a autor je monah Origen, jedan od prvih hrišćanskih sholastika, teologa i očeva Crkve.Njegov doprinos je veoma važan, budući je među prvima pokušao da tumači hrišćanstvo sa intelektualne strane, i podržavao platonski pogled na evoluciju duše koja putem usavršavanja dostiže Kraljevstvo Nebesko.Međutim, u VI veku njegova verovanja su anatemisana od strane Crkve; kako bilo, njegova praksa se održala do danas.No, da se vratimo na samu praksu.

Šta je u suštini Lectio Divina?

To je lagano, kontemplativno čitanje svetih spisa pomoću kojeg pismo postaje sredstvo za postizanje ličnog jedinstva sa Bogom, ili kako god neko to zvao.Kako je Lectio praksa hrišćanskog porekla, koristi se prvenstveno za čitanje hiršćanskih svetih spisa, naime Starog i Novog Zaveta, ali naravno i gnostičkih, apokrifnih spisa.Međutim, kako je Gnoza sama po sebi izrazito živa i krajnje individualna stvar, Lectio Divina može apsolutno da se koristi i uz svete spise drugih vera i denominacija: uz Edde, Talmud, Tao Te King, bilo kakav spis koji pripadnici neke vere i denominacije smatraju svetim u okviru toga čemu pripadaju ili uopšte, lično svetim.

Sama praksa sastoji se od četiri dela:

1.Lectio, ili čitanje/slušanje

Ovde se sveti spis čita jako sporo, sa koncentrisanjem pažnje na reči i rečenice.To se postiže tako što se čitač odvaja od okoline, sedeći u tihom prostoru, kako bi mogao da čuje onaj "tihi, mali glas" iznutra kojim mu se Božanstvo obraća, i kako bi smirio svoj um, ne bi li čuo taj glas u svom srcu.Kad čuje taj glas, to će se manifestovati u vidu pronalaženja jedne ili više reči, ili rečenice, ili celog odeljka u tekstu, koji je Božanstvo odredilo kako bi se onaj koji čita, putem njega, spojio sa Bogom.


2.Meditatio, ili meditacija

Kad smo jednom pronašli "našu" reč ili deo teksta, trebamo da, kako su to stari oci govorili, da je "preživamo".Slika životinje koja leži i mirno preživa koristila se u starim vremenima kao simbol hrišćanina koji meditira o reči Božijoj.Ovaj simbol uči nas da tekst koji je "naš" treba da ponavljamo u sebi, mirno, tiho i polako; on treba da postane deo naših misli, osećanja, nadanja, strahova, da se prepliće s njima i postane deo njih,i deo našeg uma: dodir Božiji "posredi nas".


3.Oratio, ili molitva

Iako se tako zove, ovo nije molitva u uobičajenom smislu reči; ovo je veoma važan korak koji se tiče našeg odnosa sa Bogom i našeg odnosa prema sebi samima.Putem Oratio, mi razgovaramo sa Bogom, u vidu voljenog Oca koji nas je putem svoje ljubavi pozvao u svoj zagrljaj.Otvaramo mu se, i nudimo svoje najdublje tajne, naše strahove, frustracije, najbolnija iskustva, sumnje, želje i nadanja: sve one stvari kojih se stidimo, koje smo sakrili sami od sebe i koje smo smatrali nedostoijim da se ponude Bogu kao žrtva.Dok ih izvlačimo na površinu, nežno i sa pažnjom recitujemo onaj tekst ili onu reč koja nas je dotakla.Putem te reči, dozvoljavamo Bogu da transformiše sve što je negativno, loše i koči nas.Iz ovog razloga kaže se da Lectio Divina ima moć da promeni nečiji život iz korena, ako se redovno i savesno praktikuje.


4.Contemplatio, ili kontemplacija

Konačno, kad osetimo da smo završili vežbu za taj put, potrebno je da se prepustimo i odmorimo u Božijem zagrljaju.Najlakši način da se opiše ovo stanje jeste situacija koju je svako iskusio, u odnosu sa bićem koje voli i gde je ljubav uzajamna: trenuci u kojima su reči nepotrebne i suvišne, kada je sve što postoji osećaj prepuštanja i uživanja u ljubavi i sigurnosti.Ovde se prepuštamo rukama Božijim i bivamo neko vreme u Njegovom zagrljaju.


Kako bi se u potpunosti shvatila suština i važnost prakse Lectio Divina, potrebno je razjasniti još neke stvari.Naime, dva ključna pojma koje smo koristili u opisivanju ove moćne prakse nisu oduvek imali isto značenje.U prošlosti, pojmovi akcija ili praksa , od grčkog praktikos i kontemplacija, nisu označavali nekoga ko je angažovan ili neangažovan u oblicima molitve ili drugih apostolata.Ta dva pojma označavala su unutrašnji ritam naše duhovne aktivnosti usmerene ka Bogu: dva polariteta: našu aktivnost usmerenu ka Bogu i našu receptivnost ka Božijem uticaju.

Praksa nije smatrana nečim što je usmereno ka spolja, već ka unutra; naše aktivno učešće u Božijoj mudrosti i milosti putem upoznavanja samih sebe, iskorenjivanja poroka i mana, i tako omogućavanja Duhu Božijem da nas dubinski transformiše po slici svojoj.
Dakle, ovaj aktivni način komunikacije sa Bogom omogućuje nam da spoznamo ko smo zaista i da ulažemo napore da postanemo onakvi kakvim Bog želi da budemo, rečju, savršeni.

Što se kontemplacije tiče, ona je u ranohrišćanskim vremenima bila posmatrana dvojako: prvo, kao theoria physike, kontemplacija Boga u Stvaranju, Boga u mnoštvu; drugo, kao theologia, kontemplacija Boga samog, u odsustvu reči ili slika.Ključ kontemplacije jeste da naučimo da jednostavno budemo , u prisustvu našeg voljenog Oca.

A ključ uspeha u Lectio Divina jeste da ne budemo okrenuti ka postizanju cilja; ne smemo da imamo racionalan pristup, kao na primer, da podelimo vreme koje ćemo provesti u praktikovanju određenih delova Lectio- koliko ćemo provesti u kontemplaciji, ili čitanju, ne zavisi od nas, već od Boga.Moramo da se prepustimo Njegovom vođenju.
Ovo je praksa koja pokreće, daje snagu i entuzijazam, i što je najvažnije, čini nas boljim ljudima; u starim vremenima, shvatana je kao helix, spirala koja vodi nagore, uvek više i više, sve bliže Bogu.

Kako praktikovati LECTIO DIVINA:

1.Izaberite Sveti spis, hrišćanski, ili neki drugi, onaj koji spada u domen vaše vere, ili onaj koji vam je veoma važan i koji smatrate za izvor mudrosti i približavanja Bogu.

2.Lezite ili sedite u udoban položaj, u kojem ćete moći da provedete neko vreme.Opustite telo i um putem vežbi disanja ili neki drugi način koji vam odgovara.Utišajte um: pustite misli da teku i ne obraćajte pažnju na njih.Uđite u tišinu.Za mnoge ljude, najbolji način da ovo postignu jeste Centrirajuća molitva, druga praksa kojoj ćemo posvetiti pažnju neki drugi put, ali bilo koji način za opuštanje i stišavanje uma je sasvim odgovarajući.

3.Uzmite tekst koji ste izabrali i čitajte ga polako i nežno.Koncentrišite pažnju, i pokušajte da čujete onaj mali, unutrašnji glas, pomoću kojeg ćete moći da nađete reč ili deo teksta koji vam nedvosmisleno kaže: ja sam tvoj danas.Ne brinite o dužini teksta: to je u Božijim rukama, ne vašim.


4.Kad se to desi, zapamtite tekst ili reč, i polako je, u sebi, ponavljajte, dozvolite joj da bude u interakciji i da se prepliće sa vašim unutrašnjim svetom želja, nadanja, strahova, frustracija, trauma, loših i dobrih dela.Ne borite se protiv sećanja koja će se sasvim sigurno pojaviti, ma kako dobra ili loša bila- i ona su vaša žrtva Bogu, dajte mu sve što je u vama.


5.Onda razgovarajte sa Njim.Ovo je vaš trenutak, trenutak uspostavljanja sasvim ličnog i intimnog odnosa sa Njim.Razgovarajte sa Njim kao sa nekim za koga znate da vas beskonačno i bezuslovno voli i potpuno vas shvata, sa nekim za koga ste kao otvorena knjiga, ko zna sve o vama, ko vas je shvatio, prihvatio i oprostio sve.Znajući to, dajte mu sve što ste saznali o sebi tokom meditacije.Možda ćete se smejati ili plakati, biti besni na sebe i svet, ili sve to istovremeno, ali ne razmišljajte o tome, samo sve predajte Bogu, sve što ste našli u svom srcu.Iskusite Boga u sebi.


6.Onda se odmorite u Njegovom naručju i zagrljaju: budite neko vreme u Njegovom Prisustvu, i vidite šta je spremio za vas, bilo to da se ponovo posvetite praksi, ili da odete i izađete iz kuće, osetite to i uradite to.

Praksa se uobičajeno radi sat vremena ujutru, odmah po ustajanju, ili tako što se podeli u dva polusatna termina ujutru po ustajanju i uveče pre spavanja.Veoma je važno da se odredi stalni termin, i da se vežba svaki dan u istom terminu.Tako će vežba biti najefikasnija.

Centrirajuća molitva

Ova vrsta molitve ,služi tome da primimo dar Božijeg Prisustva.Iako ima mnogo sličnosti sa Lectio Divina, ipak se razlikuje od nje i cilj je donekle drugačiji.Štaviše, centrirajuća molitva može da posluži kao jako dobra priprema za praksu same Lectio.U centrirajućoj molitvi, praksa se sastoji od dozvoljavanja Hristovom Duhu da se manifestuje u nama putem omogućavanja Božijeg Prisustva i delovanja u nama samima.

Centrirajuća molitva naglašava lični odnos sa Bogom, bez ikakvih posrednika između nas i Njega, i služi tome da ojača taj lični odnos putem svakodnevne prakse, bilo samostalno, bilo kao priprema za Lectio.Njena priroda je trostruka: ona u svoj suštini oslikava Sveto Trojstvo, jer se njome obraćamo Bogu Ocu, Hristu kao Sinu i Svetom Duhu kao Majci.

Svoje poreklo ima u delima pustinjskih Otaca i Majki iz vremena ranog hrišćanstva, jer su oni budući sami u pustinji, imali itekako ličan odnos sa Bogom,.Njenim direktnim autorom, u vidu same molitve smatra se nepoznati pustinjski Otac koji je napisao delo "Oblak ne-znanja" negde tokom XIV stoleća, u Engleskoj; to delo može da se skine s neta ovde.Pripremljena je za svakodnevnu upotrebu tokom sedamdesetih godina XX veka od strane tri americka monaha.

Ukratko, razlika između Lectio i centrirajuće molitve leži u tome što je Lectio namenjena razgovoru sa Bogom, dok je centrirajuća molitva namenjena odmaranju u Božijem prisustvu; praksa je veoma slična i zbog toga su ove dve prakse savršena nadopuna jedna drugoj.Centrirajuća molitva se, međutim, uvek radi pre Lectio Divina.

Centrirajuća molitva bazira se na Hristovim rečima koje je On izrekao u Propovedi na Gori:

"...ali kad se molite, otidite u svoju unutrašnju sobu, zatvorite sa sobom vrata i molite se svom Ocu u tajnosti.I Otac vaš, koji vidi u tajnosti, uzvratiće vam".

(Jevanđelje po Mateju VI:6)

Praksa

1.Izaberite svetu reč kao simbol svog pristanka da Bog bude prisutan i dela unutar vas.

2.Otvorite se Svetom Duhu i zamolite ga da vam da reč koja vam u tom trenutku odgovara.

3.Umesto toga, možete da se koncentrišete na svoj dah i pustite da reč izroni iz vas.

4.Jednom kad dobijemo reč, ne menjamo je, kako ne bi ponovo započeli lanac misli.

5.U udobnom položaju i zatvorenih očiju, uvedite reč u svoj um.

6.Ponavljajte reč u sebi, polako i nežno, i ako i kad vas ponovo obuzmu misli, osećaji, koncentrišite se na reč, bez napora, mirno čekajte dok reč ponovo ne postane dominantna misao u vašem umu.

7.Kad osetite da je vreme da završite molitvu, ostanite u položaju u kojem ste bili nekoliko minuta.To će dokazano pomoći da atmosferu unutrašnjeg mira i tišine prenesete i u spoljni svet, u vaš život.


8.Vreme standardno predviđeno za bavljenje ovom svetom vežbom je oko 20 minuta, minimum; ujutru i uveče.Vremenom, trajanje prakse može i da se produži.

Haosfera

 vide se razni uticaji koji vode poreklo iz indije ... 

a sad ozbiljno - ne bih preporuchivao pochetnicima koriscenje bilo kakvih molitvi u pochetku meditativne prakse ,jer u takvom stanju neiskusna osoba moze slike i pojmove koji se javljaju u toku molitvi nesvesno da utisne u svoju psihu ,shto moze da dovede do njihovog kasnijeg nevoljnog pojavljivanja i patoloshkih uticaja.

 umesto toga ,bolje je da se prvo pochne sa vezbama disanja i koncentracije ,bar dotle dok um ne ojacha za naprednije vezbe.

Odlicni tekstovi Livingston

BF nemo' bre da siris haos i bezumlje. Nema opasnosti od niceg - jedina opasnost je da ostanemo ignorantni i arogantni ceo zivot a samim tim i uplaseni. Nema opasnosti nema straha samo treba raditi. Svaku misao doneti na svetlost dana , svaku emociju izneti na videlo - to je ujedno i jedini nacin potpunog oslobadjanja od straha.

Ovo sam radio i dobro je bilo, samo... s kim sam pricao?

Mozda je BF hteo reci da neprosvetljeni ne treba da se moli jer reci mogu stvoriti pogresnu sliku, utoliko vise ako neprosvetljeni ima neke svoje zelje, svesne ili nesvesne u tom trenutku, pa molitva ce izgledati kao molitva te iste stvari da se ostvare. A posto se nece ostvariti doci ce do nocebo efekta ili - "Ne izgovaraj moje ime uzalud, necu ostaviti nekaznjenog onog koji bude izgovarao moje ime naprazno".

ima opasnosti i nemoj da lazesh ljude  opasno je ako neko pochne da ponavlja molitve i stvara slike josh nepripremljenim umom . naveshcu primer - zamisli da neko pochne u svojoj meditativnoj praksi da chita delove biblije koji se odnose na pakao ,kaznjavanje ,oganj sa neba - bez cenzure koju unosi diskriminativni um ... 

Bf kazi lepo vizualizacija. To pokrece podsvest, samosugestiju, unutrasnje resurse,...

Tu si potpuno u pravu.Bezopasno sigurno nije. Jedan moj prijatelj koji je bio u grupi Hara Krišna,mesecima meditirao svaki dan uz jednu istu mantru.Posle nekoliko meseci počeo da čuje neke glasove koje su mu počeli smetati.Srećom sa mantrom je prestao na vreme,inače neznam šta bi bilo da je nastavio.Ništa dobro nebi bilo.

To su veoma opasne stvari. Na nekoj od tema sam nesto o tome pisao, da se ne ponavljam.