Ma da... samo sto nije doslo do gradjanskog rata... kao u Grckoj jel' ?

A da ti malo oladis' sa idejama da se ceo svet raspada a ?

ти станиславе имаш веома интересантну особину да нешто прочиташ а то нигде не пише

да ли си пробао са неким лековима или терапијама?

Ko hebe Nemce - tamo je cak i Mandara kao neka faca ...  

Ionako su se vec 100  puta ujedinjavali i rasparcavali - a Rusi su im 5 puta zauzimali glavni grad   ....

Zalazem se za mirnu , demokratsku i tolerantnu disoluciju Nemacke - kako po istorijskim   , tako i po konfesionalnim granicama - dakle tamo treba formirati oko 50  drzava , od kojih ce makar 34 biti sa muslimanskom vecinom - zbog nacela pozitivne diskriminacije , multikulturalizma i multikonfesionalizma - kao osnova na kojima pociva moderna i bankrotirana Evropa .

Takodje smatram da bi bilo u najboljem interesu nemackog naroda ( kao i mnogobojnih nacionalnih manjina , narodnosti ,  etnickih grupa , rasa i slicnih  podvrsta ) a sve u  duhu hipersavremenih  tendencija na teritoriji Nemacke  oformiti minimum 145 gradova - drzava , takozvanih polisa - kako bi se omogucio ravnomerniji regionalni razvoj , i dao zamah lokalnim samoupravama - kao osnov odzivog razvoja i istinske demokratije na tim prostorima .

Ako ne bude islo - uvek su tu Rusi koji ce ih opet okupirati .

P.S. Jedino bih ukinuo  slobodnu  republiku  Bavarsku - iako za to nemam neki poseban razlog osim licnog animoziteta  . 

Samo cekaju tebe tamo da im to predlozis. Inace DE jeste decentralizovana, to si skoro pa pogodio, ali opet komunisticko obrazovanje cini svoje...

Јесте,јесте само му пријатељ није рекао да је ријеч о обичним протеинима.

Јбт. причају унук и баба а он напада мене.

немој причати ... ко би рекао да се ти даш водити тако неким ситницама као што је лични анимозитет  

O DDR-u, 20 godina kasnije
 
Devetog novembra navršava se 20-ta godišnjica rušenja Berlinskog zida, koji simbolično označava kolaps komunizma, kraj hladnog rata i podele Evrope.

Pad Berlinskog zida označio je i kraj Istočne Nemačke i njenog režima koji je bio simbol totalitarizma i represije.

Istočna Nemačka imala je svoje disidente, ali i brojne pristalioce, a neki od njih i dan danas misle da je život u toj zemlji bio bolji nego život u novoj, ujedinjenoj Nemačkoj.

Volfgang Bart nije ni naivan, ni neinformisan. Kao istaknuti lekar često je odlazio na stručne skupove i simpozijume, širom Evrope i sveta.

Bila je to prilika da uporedi život u Istočnoj Nemačkoj sa životom na Zapadu, što je učvrstilo njegovo uverenje da mu se više dopada kako se živi na njegovoj strani gvozdene zavese.

"Vrlo često često sam boravio u kapitalističkim zemljama, na primer u Britaniji. Video sam mnogo beskućnika i drugih ružnih stvari kojih kod nas, u istočnoj Nemačkoj, nije bilo. Kod nas nije bilo nezaposlenosti. Naš cilj nije bilo ostvarivanje profita, naše društvo je bilo pravednije."

Istočna Nemačka je izrasla iz ruševina Drugog svetskog rata.

Kada su saveznici porazili naciste, Moskva je zadržala kontrolu nad četvrtinom zemlje - u novonastaloj Demokratskoj Republici Nemačkoj uspostavljen je socijalistički sistem.

Tomas Silberštajn nema dileme - ta Nemačka bila je bolja Nemačka. Gospodin Silberštajn je Jevrejin, nacisti su mu ubili oca:

"U Zapadnoj Nemačkoj, mnogi stari nacisti ostali su na važnim i uticajnim položajima. Veliki industrijalci, birokratija, niko nije želeo da se reši nacista. Istočna Nemačka bila je zemlja koju su vodili antifašisti, ljudi koji su bili u konclogorima ili u izgnanstvu zbog nacizma. Ljudi uvek ističu da u Istočnoj Nemačkoj nije bilo slobode, ali zar zaista mislite da je u toliko razrušenoj zemlji sloboda bila prvo o čemu su ljudi razmišljali? Bili su srećni ako su imali krov and glavom i hleba da jedu. To im je bilo mnogo važnije od te takozvane buržujske slobode."

To je već poznata debata - demokratija protiv ekonomske sigurnosti,
pravo na protest protiv prava na zaposlenje, kao da te vrednosti mogu tek tako da se upoređuju.

Pojedini njeni stanovnici ističu da je neophodno gurnuti u stranu te apstraktne ideje političke filozofije i osvrnuti se na to kako se zapravo živelo u Istočnoj Nemačkoj.

U muzeju posvećenom detaljima svakodnevnog života u DRN izložene su fotografije prodavnica, školskih priredbi, video snmici emisja istočnonemačke televizije, čak i potrošačka dobra, poput paste za zube ili cigareta.

"Ima mnogo zabluda o Istočnoj Nemačkoj. Bilo je robe u prodavnicama, išli smo u pozorište i bioskop. Bio je to normalan život normalnih ljudi", kaže Gustav Safner, disident koji je zbog kritika režima svojevremeno završio u zatvoru. Uprkos tome, g. Safner je danas vodič volonter u muzeju Istočne Nemačke jer, kako kaže, želi da ljudi znaju da život na istoku zapravo nije bio tako loš.

"Većina ljudi misli da smo stalno bili izloženi represiji i depresiji, a to je sasvim pogrešno. Išli smo u disko, na žureve, na odmor. Sve to moramo da pokažemo. Ljudi danas život posmatraju crno-belo - nešo je ili dobro ili je loše. To jednostavno nije tako. Svaka medalja ima dve strane."

I Hana Berenc želi da pokaže drugu stranu istočnonemačke medalje.

Drugi svetski rat je provela u Britaniji, ali je posle rata odlučila da se vrati u Nemačku, i to istočnu:

"Izvršili su reformu školstva, stvorili jedinstven sistem zdravstvene zaštite, otvorili su pozorišta i koncertne dvorane. Hijerarhija je praktično ukinuta. Nije bilo mnogo razlike između plate ili statusa direktora i običnih radnika. To nije propaganda, to je zaista bilo tako. Naravno da je bilo onih koji su svoj politički položaj koristili da bi stekli određene privilegije, bilo ih je dosta, ali čak su i te privilegije zanemarive u odnosu na privilegije koje bogati uživaju u kapitalizmu. Čak je i ta perverzija socijalizma meni delovala mnogo privlačnije od drugih sistema."

Socijalizam je i dalje prisutan u Nemačkoj, naravno u drugačijem obliku.

Di linke, odnosno Levica je stranka socijaldemokratskog opredeljenja koja okuplja nekadašnje istočnonemačke komuniste i zapadnonemačke levičare, poput Ditera Dema, poznatog po vatrenim govorima u parlamentu.

Diter Dem tvrdi da nema iluzija u pogledu istočnonemačkog političkog sistema, ali ističe da je od ključnog značaja upoznati pravu prirodu nekadašnje države:

"U Nemačkoj danas niko ne brani DNR, niko o toj zemlji nema da kaže ništa dobro, posebno u medijima. Ako ne želimo da ponovimo njene greške moramo da imamo realnu sliku o njoj. Kako bismo izbegli greške iz prošlosti moramo da ispišemo novu istoriju."

Da, to je jedan bezobrazluk i uzasna nezahvalnost, ali ljudi ne vole da se zahvaljuju.

Zapadni Nemci su zaista (aj necu  kazem krvavo,jer krvi nije bilo) uzasno skupo platili
to ujedinjenje. A placaju i dan danas jer su nametnute neke dazbine (dodatni porezi
na platu,ili bilo kakvu dobit, a zove se porez na solidarnost), ali je najstrasnije to sto
tu ljudi ( a bilo ih je 20 miliona) od danas na sutra su postali deo socijalnog sistema Nemacke
u koji nikada kintu nisu uplacivali. Tako sada imamo situaciju da penzioneri iz DDRa mesecno imaju
vece prihode nego ovi sa Zapada, jer su tamo svi radili,naravno i zene pun radni vek,tako da
jedan bracni par iz Drezdena ima mesecno barem 500 evra vise nego bracni par iz Frankfurta
jer su ovde zene odgajale neko vreme svoju decu.

Ta firma iz Jene koju pominjes imala je srece da dodje za sefa jedan genijalan covek Shvaba
iz Stutgarta (bivshi predsednik vlade te pokrajine) i on im je jednostavnim recima objasnjavao
komplikovane ekonomske tokove.

Inace, ulozeno je za deset godina 500 milijardi DM,uglavnom u infrastrukturu,bilo je
tu kojecega, pa i pesackih zona u kojima su plocnici od italijanskog mermera.

Ko ti i tvoja baba ?

Ko ih je terao, nisu se moraali ujediniti.
Verujem da su to prazne priče i preuveličavanja. Oni koji vladaju uvek preuveličavaju.