PODGORICA - Bivši komandat Druge armije Vojske Jugoslavije, general Radosav Martinović, izjavio je u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi" da bi Vojska SCG trebalo da se podeli na dva dela, srpsku i crnogorsku vojsku! On dodaje da je reforma Vojske SCG "zamenjena aferama koje u kontinuitetu ruiniraju njen kredibilitet" i koje demotivišu njene pripadnike.

- Za formiranje crnogorske vojske osnovu bi činili postojeći sastavi Vojske SCG koji su locirani na teritoriji Crne Gore (Podgorički korpus, Mornarica, Jedinice vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane), uz ojačanja sa određenim brojem vazduhoplova, prvenstveno helikoptera. U njen sastav bile bi uključene i jedinice MUP-a, Specijalna antiteroristička jedinica, Posebna jedinica policije i Specijalna ronilačka jedinica - smatra Martinović.

On je dodao da bi crnogorska vojska trebalo bi da ima oko 400 oficira, 900 podoficira, 200 civilnih službenika, 1.200 vojnika mornara po ugovoru i 400 regruta.

(R. K.)

Crkva priznaje državu Crnu Goru

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije izjavio je da je u razgovoru s crnogorskim predsednikom Filipom Vujanovićem postignuta saglasnost u oceni da su odnosi Mitropolije crnogorsko-primorske i države Crne Gore nepotrebno ispolitizovani.

Vladika je dodao da je u razgovoru s Vujanovićem pokrenuo i pitanja vraćanja oduzete crkvene imovine, ponovnog uvođenja veronauke u škole i regulisanje pravnog odnosa između Crkve i države.

- Nadam se da dolazi vreme dijaloga. Naš interes je da to vreme što pre dođe. Želimo da Crna Gora postane pravna država i mi tome hoćemo da damo svoj doprinos - rekao je episkop Joanikije. On je istakao da Mitropolija crnogorsko-primorska priznaje državu Crnu Goru, kao i njene zakone i da tu „nema ništa sporno“. Episkop Joanikije je dodao da će se Mitropolija prema institucijama države odnositi „onako kako one zaslužuju, odnosno kako ih njihovi čelnici predstavljaju u javnosti i na delu“.

Odnosi crnogorske vlasti i SPC u poslednje vreme su pogoršani zbog postavljanja crkve na planini Rumiji.

Najviši crnogorski zvaničnici su u nekoliko navrata optužili Crkvu da vrši rekonstrukciju kulturnih objekata bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika i na taj način devastira crnogorske spomenike kulture.

Paroh Velibor Džomić rekao je da su Crkva i država u Crnoj Gori saglasni u tome da ni Radovan Karadžić ni Ratko Mladić nisu u Crnoj Gori i da se ne kriju u hramovima. Paroh Džomić je pozvao sve one koji misle drugačije ili sumnjaju u tu tvrdnju da posete crkve i hramove u Crnoj Gori i provere sve lokacije za koje su zainteresovani.

Blic

Backović: Srpska pravoslavna crkva zbog svojih stavova koji negiraju postojanje crnogorskog naroda, istorije, književnosti i jezika nema šta da traži u crnogorskom obrazovnom sistemu
PODGORICA - Ministar prosvete Crne Gore Slobodan Backović odbacio je juče zahtev Srpske pravoslavne crkve za uvođenje veronauke u škole, naglašavajući da bi to bilo u suprotnosti za zakonskim propisima, prenosi Tanjug.


  Mitropolit Jovan: Izjave o "Oluji" nisu stav SPC

ZAGREB - Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan izjavio je za jučerašnji Jutarnji list da ocene koje su pojedinci davali uoči desete godišnjice "Oluje" nisu stav Srpske pravoslavne crkve. Mitropolit Jovan je rekao da su izjave nekih političara o granici na liniji Virovitica-Karlovac neozbiljne, jer to nikada nije bila srpska granica, kao i da oni koji to govore štete srpskom narodu, truju međunacionalne odnose, a da posledice oseća i Srpska pravoslavna crkva.

Kad je reč o eventualnoj poseti poglavara Rimokatoličke crkve Srbiji, mitropolit je, precizirajući da iznosi isključivo lični stav, a ne Svetog arhijerejskog sabora, ocenio da bi papin dolazak, pogotovo na Kosovo i Metohiju, bio vrlo važan i kao mirotvorna misija za SPC i srpski narod zato što je Kosmet stara srpska postojbina sa značajnim spomenicima kulture.

Mitropolit je rekao da se manipuliše "Olujom" i odnosima Srba i Hrvata u Hrvatskoj, za šta, prema njegovom mišljenju, veliku odgovornost snosi i međunarodna zajednica koja je imala mogućnost da spreči sukobe i postigne mirno rešavanje spornih pitanja. Hrvatski narod ima pravo na svoju državu, a Srbi koji u njoj žive treba da imaju svoja konkretna prava kad je reč o kulturnoj autonomiji, što zakonima treba da regulišu državne vlasti, rekao je mitropolit Jovan. On je podsetio da je SPC kod promena hrvatskog ustava 1990. godine davala predloge koji se nisu razmatrali.
   
 
 

Backović je podgoričkim Vijestima izjavio da, i kada bi postojale zakonske mogućnosti za uvođenje veronauke u škole, to ne bi bilo dozvoljeno. Prema njegovim rečima, Srpska pravoslavna crkva "zbog svojih stavova koji negiraju postojanje crnogorskog naroda, istorije, književnosti i jezika nema šta da traži u crnogorskom obrazovnom sistemu".

Član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske Mlađan Mićović nazvao je "ortodoksnom glupošću" izjavu crnogorskog ministra prosvete. Mićović je agenciji Beta kazao da nema nikakve "srpske" veronauke, već postoji veronauka kao učenje o Bogu i ona je manje-više jednaka i u Crnoj Gori, i u Beču ili Berlinu.

On je kazao da SPC nije predložila uvođenje srbijanskog modela veronauke u školama i preporučio crnogorskoj vlasti da "pošto im je bliža neka zapadna varijanta, odu do Beča i prepišu model po kojem se odvija veronauka u školama u Austriji".

Mitropolit kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Mihailo ocenio je da SPC ne želi uvođenje veronauke kao nauke o Bogu, već da želi da uvede svetosavsku crkvu koja je iznad pravoslavlja.

On je kazao i da bi došlo do "poremećaja" u srednjim školama kada bi se izučavala samo pravoslavna religija, jer u Crnoj Gori žive i pripadnici katoličke i islamske veroispovesti.

Mihailo je kazao da je najbolje rešenje da sve crkve imaju svoje srednje škole i univerzitete u okvirima crkve i dodao da bi bilo dobro da na univerzitetima imaju katedre za proučavanje velikih religija gde bi bile zastupljene sve crkve i religije.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović razgovarao je nedavno sa predstavnicima Mitropolije crnogorsko-primorske o uvođenju veronauke u školama, vraćanju oduzete crkvene imovine i donošenju novog zakona o crkvama i verskim zajednicama.
 

Битно је да схватите да нису сви Црногорци такви. Већина жели заједничку државу, али се народ продава за 50е (можете замислити како се лоше живи онда..). Да не помињем Владареве (милове) шиптаре којих је све више сваког дана... Надам се да нас неће одвојити

Koliko dajemo za zajednicu

Srbija izdvaja 50 milijardi dinara

Srbija izdvaja 14 puta više novca od Crne Gore za finansiranje organa državne zajednice. Crna Gora, naime, novac izdvaja samo za Ministarstvo odbrane i Sud SCG, dok sve ostale organe finansira isključivo Srbija.

Zakonom o budžetu Crne Gore za 2005. godinu, čiji se tekst može naći na zvaničnom Internet sajtu Skupštine Crne Gore, Ministarstvu odbrane namenjeno je 41,6 miliona evra, što je po sadašnjem kursu oko 3,5 milijardi dinara, a za Sud SCG izdvojeno je oko 230.000 evra odnosno 19,5 miliona dinara. Ostali organi SCG se ne spominju i za njih nisu predviđena nikakva sredstva. Istovremeno, iz budžeta Srbije za 2005. godinu za finansiranje organa državne zajednice izdvojena je 50,1 milijarda dinara. Među organima za koje Crna Gora ne izdvaja ni jedan jedini cent su predsednik SCG, sva ministarstva i diplomatsko-konzularna predstavništva, Skupština SCG i brojne uprave, kancelarije, zavodi, službe, direkcije i ostala tela. Tako Srbija za potrebe kabineta predsednika SCG Svetozara Marovića izdvaja 55,5 miliona dinara godišnje, a za diplomatsko-konzularna predstavništva čak 4,2 milijarde dinara. Ministarstvu spoljnih poslova namenjene su 1,2 milijarde, dok Generalni sekretarijat Saveta ministara može da računa na 530 miliona dinara. Za Skupštinu se izdvaja oko 440 miliona dinara. Po poslednjim popisima, Srbija ima oko sedam i po miliona stanovnika, pa kada se podeli ukupan doprinos budžetu državne zajednice sa brojem stanovnika, proizlazi da će građanin Srbije za finansiranje SCG ove godine odvojiti oko 6.700 dinara. Pošto Crna Gora ima oko 600 hiljada stanovnika, računica kaže da će u proseku građanin Crne Gore izdvojiti oko 1.000 dinara manje od građanina Srbije. Osim od sredstava iz državnih kasa Srbije i Crne Gore, pojedini organi zajednice, poput Ministarstva odbrane, Ministarstva spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnih predstavništva, finansiraju se i iz tzv. izdataka iz dodatnih prihoda organa.

Blic \ Dejan Vukelić

Poslanici SCG telefonom povećali plate

Radni dan poslanika 1.300 evra

Administrativni odbor Skupštine Srbije i Crne Gore doneo je u ponedeljak odluku o povećanju osnovice plata poslanika i zaposlenih u parlamentu državne zajednice za 16 odsto. Odluka je doneta iako na sednici Odbora nije bilo kvoruma, a članovi tog tela iz Crne Gore glasali su telefonom. Prema odluci Odbora, povećanje plata, koje sa dodacima sada u proseku iznose više od 80.000 dinara mesečno, poslanicima će biti isplaćeno retroaktivno, počev od 1. juna ova godine.

Član Odbora iz redova G17 plus Aleksandar Nikolić izjavio je za „Blic“ da je odluka o povećanju plata doneta iako u crnogorskom delu Odbora nije bilo kvoruma. Naime, u skupštinskim odborima, kao i na sednicama Skupštine SCG, potrebna je većina glasova i srpske i crnogorske strane.

- Niko od članova Odbora iz Crne Gore, izuzev predsednika Administrativnog odbora Želidraga Nikčevića, nije bio prisutan i glasali su telefonom. Po poslovniku, to nije moguće i postavlja se pitanje da li je tako doneta odluka legalna. Administrativni odbor ne može da menja poslovnik, to može samo Skupština - tvrdi Nikolić, jedini član Odbora iz redova G17 plus koji je po treći put glasao protiv povećanja poslaničkih plata. Iako je portparol DS Đorđe Todorović izjavio da mu nije poznato kako su u Skupštini SCG glasali poslanici te stranke, Nikolić kaže da su za povećanje poslaničkih zarada glasali svi članovi Odbora osim njega i predstavnika SRS. Dragan Todorović iz SRS potvrdio je za naš list da radikali nisu glasali za povećanje plata.

Osnovica plate poslanika, bez dodatka za radni staž i korektivnog dodatka, do sada je iznosila 49.000 dinara, a sada je oko 57.000 dinara mesečno. Sa pomenutim dodacima, poslanička plata sada u proseku iznosi više od 80.000 dinara mesečno.

Budući da je dosadašnja poslanička plata sa dodacima iznosila oko 70.000 dinara mesečno, poslanici parlamenta SCG za prvih osam meseci ove godine zaradili su po 560.000 dinara. Za to vreme radili su ukupno pet dana i održali isto toliko sednica. Prosta računica kaže da je svaki od 126 poslanika za to vreme u proseku zarađivao 112.000 dinara dnevno, što je po sadašnjem kursu nešto više od 1.300 evra. Ako radni dan traje osam sati, za jedan sat rada poslanici parlamenta SCG dobijali su po 14.000 dinara, što je oko 165 evra. To znači da je njihov rad plaćen 165 puta više od rada prosečnog srpskog radnika. Kako je prosečna srpska plata u tom periodu bila oko 17.000 dinara, srpski radnik, radeći 25 dana mesečno po osam sati dnevno, za isto vreme zarađivao je mizernih 85 dinara.

U poslaničke plate nisu uračunati troškovi prevoza i smeštaja u Beogradu na koje imaju pravo poslanici iz unutrašnjosti i iz Crne Gore. Osim toga, poslanici Skupštine SCG primaju i dnevnice u iznosu od 970 dinara za svaki radni dan. Za pet dana rada u 2005. godini poslanici Skupštine SCG nisu se baš pretrgli od posla. Usvojili su „čak“ pet zakona, ne računajući dvadesetak zakona o ratifikaciji međunarodnih ugovora.

Blic \ Dejan Vukelić

Ko stoji iza odluke Administrativnog odbora Skupštine SCG o povećanju poslaničkih plata

Koštunica i Šami obmanuli Dinkića

- U Predsednik Skupštine SCG dogovorio se sa Koštunicom da poslaničke plate budu povećane i tako prilagođene poslaničkim primanjima u Skupštini Srbije. O tome me je obavestio predsednik Odbora Želidrag Nikčević, tvrdi Aleksandar Žurić, član DPS-a.
- U G17 traži hitno novu sednicu da poništi spornu odluku

BEOGRAD - Za povećanje plata poslanicima parlamenta državne zajednice oko kojih se ovih dana digla velika prašina "krivi" su predsednik Skupštine SCG Zoran Šami i srpski premijer Vojislav Koštunica! Član Administrativnog odbora iz Demokratske partije socijalista Aleksandar Žurić tvrdi za Glas da je Šami od Koštunice "izdejstvovao saglasnost" za više para iz srpskog budžeta koje bi išle u Skupštinu SCG.

- O ovom dogovoru obavestio me je predsednik Administrativnog odbora Želidrag Nikčević, a kao razlog za tu odluku navedeno je usklađivanje sa platama koje primaju poslanici u srpskom parlamentu, a koje su znatno veće od naših. Poslanici DPS-a su govorili da je neprimereno da imamo plate kao naše kolege iz srpske Skupštine, pa pretpostavljam da je i zato ugovoreno da povećanje bude samo 16 odsto - priča Žurić.

- Insistirali smo da povećanje bude minimalno, da to bude samo osnovica, a ne i paušali. Podržali smo odluku Odbora pošto nam je predočeno da je to u potpunosti rešena stvar - pojašnjava Đukanovićev poslanik.

Zbrka je još veća, dodao je Žurić jer je Šami odmah posle sednice službeno otputovao u Njujork.
On nije odgovorio na pitanje da li je prisustvovao sednici ili je glasao "telefonski", a kada smo i druge članove Administrativnog odbora hteli to da pitamo nijedan se nije javljao na uporne pozive ili su im telefoni bili isključeni.

Kako god, predstoji im ponovno većanje. Poslanici G17 plus najavili su juče da će Skupštini SCG sutra predati zahtev za hitno sazivanje nove sednice Administrativnog odbora, kako bi sporna odluka bila poništena. U saopštenju se navodi da se nadaju da će inicijativu "ovoga puta podržati i sve ostale stranke iz Srbije, a posebno Demokratska stranka koja je, kako kaže, 'principijelno protiv povećanja plata', iako je njihova poslanica Ljiljana Lučić glasala za povećanje plata". Labusovi poslanici su kao glavni razlog za ovaj zahtev istakli to što su sednice parlamenta SCG veoma retke, njegovi rezultati više nego skromni, pa je povećanje plata potpuno neprimereno. Pre dva dana oglasio se i Mlađan Dinkić, koji je rekao da ga niko ništa nije pitao, kao i da saveznim poslanicima ni dinara više neće dati iz srpske kase.

Poslanici u srpskoj skupštini, prozivani često da "bleje i zevaju" za po 160.000 dinara mesečno, podsetimo, održavaju redovne i vanredne višednevne sednice tokom nedelje, dok su parlamentarci SCG od početka godine do sada, zasedali svega šest puta. Svih šest sednica uspeli su da uglave u svega četiri dana ukupno. Dok se nisu uskladili sa svojim kolegama iz srpskog parlamenta osnovica im je bila 57.066 dinara, a kada se dodaju bodovi za godine staža, kao i razne prinadležnosti, dolazilo se do cifara između 70 i 90 hiljada dinara.

Članovi Administrativnog odbora odlučili su da im minimalna plata bude oko 90 hiljada dinara, a da šefovi poslaničkih grupa primaju i do 150 hiljada dinara. Socijalista Dragan Todorović kratko je rekao da on u potpunosti podržava odluku o povećanju plata, kao i da u vezi sa pomenutom sednicom ne vidi ništa što bi bilo sporno.

Demokrate se predomislile

Poslanici Demokratske stranke podržaće inicijativu G 17 plus za održavanje nove sednice Administrativnog odbora, a Ljiljana Lučić, jedini član DS-a u tom odboru, pri ponovnom glasanju neće podržati predlog za povećanje plata, tvrdi za Glas portparol DS-a Đorđe Todorović.
- Naš poslanik je glasao za povećanje plata usled nesporazuma i nekonsultovanja poslanika DS-a iz parlamenta državne zajednice sa centralom stranke. Iako poslanici rade odgovoran posao, oni su za to i te kako dobro plaćeni, a posebno oni iz Skupštine SCG. U situaciji u kakvoj je naše društvo, a posebno ako imamo u vidu koliko male plate imaju lekari i profesori, nedopustivo je povećanje plata poslanicima - kaže Todorović.
      
   
   
J. Jevremović

Čedomir Antić optužuje evropske zvaničnike za lažnu zabrinutost nad sudbinom SCG

Solana hoće veliku Crnu Goru

BEOGRAD - Strah evropskih zvaničnika da afera "Davinić" potpuno ne rasturi državnu zajednicu SCG, o čemu ovih dana pišu mediji pozivajući se na izvore u Briselu, ne odgovara njihovim stvarnim željama, uveren je Čedomir Antić, član predsedništva G17 plus, stranke koja je ponovo pokrenula žestoku ofanzivu protiv "crnogorskog izrabljivanja Srbije".

- Za Crnu Goru i Havijera Solanu jedino prihvatljivo rešenje odnosa između Beograda i Podgorice je velika Crna Gora i Srbija kao njena kolonija. Solana realno veruje da samostalna Crna Gora i nezavisno Kosovo mogu biti krizna žarišta, a ako su vezana za Beograd, onda će Srbija biti odgovorna za njih i kriza iz tih područja će se uvek prenositi na Srbiju. Sve to bi se uvek reflektovalo na Vladu Srbije, kao što se odražavalo i na sve dosadašnje - kaže Antić.

- To su najobičnije gluposti, nedostojne komentara - uzvraća portparol DPS-a Predrag Sekulić, čiji je partijski šef Milo Đukanović aferu "Davinić" opisao kao još jedan dokaz velikosrpske politike, koja preko svog servisa Vlade Srbije želi da preotme svu vlast sa nivoa SCG". Antić, međutim, tezu o kolonijalnom položaju Srbije u odnosu na Crnu Goru, ilustruje činjenicom da Srbija finansira državnu zajednicu sa 97, a Crna Gora sa tri odsto prihoda iz budžeta, dok Savet ministara odlučuje prostom većinom, plus Svetozar Marović kao predsednik.

Na pitanje kako je moguće da G17 plus ima takav stav o odnosu Srbije i Crne Gore ako lider te stranke Miroljub Labus predvodi proces pridruživanja Srbije i Crne Gore u jednom komadu u EU, Antić odgovara da je i sam šef njegove stranke nedavno izjavio da će državna zajednica propasti. Antić, ipak, ne veruje da nezavisnost Crne Gore može po automatizmu da povuče i nezavisnost Kosova. Ta dva područja, tvrdi on, nemaju nikakve međusobne veze jer je SCG definisana Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom, a ustavno - pravni status Kosova Rezolucijom 1244, s čim je saglasan i Sekulić.

On je ponovio stav DPS-a da oni svoju ponudu zajednice nezavisnih država drže na stolu do januara, posle čega će, sasvim, sigurno raspisati referendum za nezavisnost.

Glas javnosti \ G. Đ.

Ko će nas zastupati u UN

Zajedno na put, a odvojen nastup

Predsednik državne zajednice Svetozar Marović neće biti u sastavu delegacije Srbije i Crne Gore koja će danas otputovati u Njujork na 60. zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, potvrdio je za „Blic“ ministar inostranih poslova Crne Gore i član delegacije Miodrag Vlahović. Prema njegovim rečima, šef delegacije naše zemlje u Marovićevom odsustvu biće šef diplomatije SCG Vuk Drašković.

- Crna Gora je podržala odluku Saveta ministara da šef delegacije bude Vuk Drašković. U odsustvu predsednika Marovića, samo ministar spoljnih poslova državne zajednice može biti na čelu delegacije, bez obzira na to da li se u njoj nalaze i predsednici država članica. Drugačija odluka za nas bi bila neprihvatljiva - rekao je Vlahović. On nije želeo da odgovori na pitanje da li će u sastavu delegacije koja će prisustvovati zasedanju Generalne skupštine UN od 12. do 17. septembra biti i predsednik Srbije Boris Tadić.

Iako je u avgustu iz Tadićevog kabineta najavljeno da će predsednik Srbije biti jedan od putnika u Njujork, u Predsedništvu Srbije do zaključenja ovog izdanja tu informaciju nisu želeli ponovo da potvrde.

Prema pisanju podgoričkog „Dana“, koji se poziva na kabinet predsednika SCG, Marović je odlučio da ne putuje u Njujork jer je nezadovoljan činjenicom da u delegaciji nije bilo mesta za predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića. List navodi da je Maroviću pre nekoliko dana urađena viza za Njujork, ali je pred vikend, ne konsultujući se ni sa kim u vrhu državne zajednice, odlučio da odustane od puta. S druge strane, kako piše „Dan“, Tadić već ima zakazane susrete sa istaknutim ličnostima američke administracije, poslovnog sveta i srpske dijaspore, kao i intervju za Si-En-En.

Da u našoj delegaciji nešto ne štima i da su Crna Gora i Srbija daleko od zajedničkog nastupa u Americi, potvrđuju i reči Miodraga Vlahovića da će on i ostali članovi delegacije u Njujorku imati „drugačije prioritete i dva potpuno odvojena bilateralna programa“.

- Vuk Drašković je najavio da će njegov prioritet biti Kosovo, dok će moj prioritet biti Crna Gora - bio je jasan Vlahović.

Inače, kabinet predsednika SCG u avgustu je demantovao tvrdnje da je Marović, nezadovoljan time što se u delegaciji našao Tadić, ali ne i Vujanović, zakazao hitan sastanak sa državnim vrhom Crne Gore i Srbije. Navodno, prvobitna zamisao bila je da Marović prisustvuje zasedanju Generalne skupštine UN, te da tokom boravka u SAD ima niz bilateralnih kontakata, između ostalih i sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs, uz mogućnost kratkog susreta sa predsednikom Džordžom Bušom. Trebalo je sa Marovićem, po njegovom izboru, da putuju Vuk Drašković i Miodrag Vlahović.

Podgorički mediji objavili su u avgustu i da bi Tadić i Vujanović u novembru trebalo da putuju u Ameriku, u potragu za investitorima za izgradnju autoputa Beograd-Podgorica. Radni naziv te posete navodno je „Serbia and Montenegro Road Show“, a projekti će, kako je planirano, biti predstavljeni u Njujorku, Vašingtonu i Čikagu, a moguće i u drugim gradovima.
Dejan Vukelić

Neuspela inicijativa G17 da zakaže novu sednicu Administrativnog odbora Skupštine SCG

Plate na popravnom

Clanovi G17 juce ceo dan tragali za još jednim clanom Odbora s cijim potpisom bi morala da bude zakazana sednica. SRS ih odbio, DSS razmišlja, ostali nedostupni

BEOGRAD - Nova sednica Administrativnog odbora Skupštine SCG, koju su inicirali poslanici G17 da bi se poništila odluka o povecanju plata, još nije zakazana. Samo tri clana Odbora podržala su juce zahtev za održavanje sednice, a da bi bila zakazana, po poslovniku, potrebno ih je cetvoro. Inicijativu za sazivanje Odbora potpisali su Aleksandar Nikolic (G17), Ljiljana Lucic (DS) i Borislav Banovic (SDP-CG). Oni veruju da ce narednih dana na svoju stranu "privuci" još jednog kolegu, a Banovic je dodao da sednica mora biti održana tokom sledecih desetak dana.

Vecina clanova Odbora iz Srbije na toj sednici sigurno ce glasati protiv povecanja, ali je neizvesno kako ce se izjasniti Crnogorci. Za preinacenje sporne odluke potrebna su tri njihova glasa.

- Ni telefonskim putem kada sam glasao na prošloj sednici Odbora nisam podržao povecanje plata poslanicima. Bio sam uzdržan. Samo sam glasao za povecanje plata skupštinskim službenicima - rekao je Banovic.

Iznenadeni DSS, kako ga je juce okarakterisao portparol stranke Andreja Mladenovic, ocekuje da ce Odbor preispitati svoju odluku, "jer povecanje poslanickih plata nije bilo prioritet".
- Slažemo se da poslanici moraju da budu adekvatno placeni, ali postoji i druga prica - moramo se uskladiti sa tim kako gradani žive, moraju svoja primanja uskladiti sa svima ostalima- kazao je on na konferenciji za novinare i dodao da nije dobro da se poslanici stavljaju u prvi plan javnosti po platama, vec po tome "koliko rade, na koji nacin i kakve zakone usvajaju".

Izvor Glasa tvrdi da ce Vojislav Koštunica ponovo da razgovara sa Zoranom Šamijem o poslanickim platama, a isti dodaje da je predsednik Odbora Želidrag Nikcevic "ogorcen što se digla tolika prašina" i da mu nije prijatno zbog toga.
Nezvanicno saznajemo da su clanovi G17 juce imali naporan dan. Službe su pohitale da pronadu još jednog clana Odbora s cijim bi potpisom sednica morala da bude zakazana. Radikali su to u startu odbili, DSS "se još razmišlja", a ostali su bili nedostupni.
      

Kud svi, tu i ja

Sladan Radovanovic, poslanik stranke Veroljuba Stevanovica kaže da ce se na novom glasanju izjasniti kao vecina.
- Inicijativa G 17 plus nece uticati na mene da promenim stav. To se može desiti samo ako me obavesti Želidrag Nikcevic da vecina clanova tako misli. Sad su se svi setili da peru ruke od toga, a na sednici su samo dizali ruke "za" - kaže on.
      
   
Nema prostora u budžetu

Vesna Džinic, pomocnik ministra finansija Mladana Dinkica kaže da se "boji" da nema u budžetu prostora za povecanje plata, jer je vec uraden rebalans budžeta.
- Matematika je jasna. Ako bismo povecavali plate verovatno ne bi bilo para za isplate svih dvanaest plata u toku godine - kaže ona. Na pitanje da li je moguce da poslanici ipak podignu plate za neki manji iznos, Džiniceva je objasnila da se svaka isplata kontroliše, te da "ilegalna korekcija nije moguca".
S. J.
      
   
   
Glas javnosti \ J. J.