Stravično
Trojica radnika GP "Novogradnja" iz Vranja - Boban Nedeljković (37), Dragan Stošić (39) i Hristivoje Cvetković (53) pokušali su samoubistvo, a četvrti - Milovan Tončić (58) sprema se da učini isto

VRANJE - Trojica radnika GP "Novogradnja" iz Vranja - Boban Nedeljković (37), Hristivoje Cvetković (53), Dragan Stošić (39) pokušali su samoubistvo, a četvrti - Milovan Tončić (58), sprema se da učini isto. Radnici nisu primili plate dve godine, pritom su svi bolesni i nesposobni za privređivanje, zbog čega im porodice gladuju.

Na konferenciji za štampu pojavili su se Stošić i Cvetković i javno saopštili da će se ubiti, ako se ne iznađe način da njihove porodice mogu da prežive. Dragan Stošić je, vidno uzbuđen, kroz suze izjavio da ni on ni žena ne rade i da ima četvoro dece koja gladuju.

- Dvadeset godina radim u pustoj "Novogradnji". Počeo sam kao običan radnik i stigao do mesta šofera. Pre dva meseca pokušao sam da se otrujem i prekratim muke. Popio sam 49 tableta, ali su me, nažalost, spasli. Bolestan sam, lečim se na neuropsihijatriji i nemam načina da zaradim novac i prehranim decu. Od početka 2004. godine nisam video ni dinara. Vozio sam svakodnevno tri godine, a nisu mi platili ništa - kaže Stošić.

On ističe da od 18. maja štrajkuju glađu, traži da ga saslušaju predsednik opštine Miroljub Stojčić i predsednik SO Vranje Nenad Stošić, ali od toga nema vajde. Ne žele da s njim razgovaraju.
- Nemam ni dečji dodatak. Kažu zbog četvrtog deteta. Pa, da zakoljem četvrto, šta da radim, pobogu?! Stanujem u šupi koju mi je dala "Novogradnja". Pacovi se razmileli i šetaju po sobi. Deca su preplašena. Plačljiva, razdražljiva. Kad vide hleb i salamu, podaviće se ko će pre da pojede - priča i plače Stošić.

Kaže da će ići do kraja i ubiti i sebe i porodicu.
- Javno kažem: Izgubio sam poverenje u sve. Tražim azil! Neću da sam Srbin, bre! Turčin, Arapin, bilo šta, samo da mogu decu da prehranim. Ukoliko ne dobijem azil, ubiću Danijela, Ivana, Dalibora i Ljiljanu, potom ženu, a na kraju i sebe. Spremao sam trojicu vojnika za Srbiju, a ne sirotinju koja nema danas ni za hleb. Ubiću sve da se ne muče ko ja - tvrdi Stošić.

Hristivoje Cvetković je 29 godina radio u "Novogradnji". Uglavnom kao zidar tesar u inostranstvu. Bio je na tri ratišta, i od 1999. godine se razboleo. Leči se na neuropsihijatriji. U poslednje vreme radio je kao čuvar na gradilištu "Ledena stena".


- Kada sam čuo da je opština prodala gradilište i kran koji sam pazio kao oči u glavi, rešio sam da se ubijem. Popeo sam se na kran, ali me je brat ubedio da siđem. Niko od nadležnih neće ni da me sasluša. Žena ne radi, ćerka takođe. Sanjamo parče hleba! Hoću da živim, ali kako. Nemam pravo na socijalno, niti na penziju, u opštini beže od mene. Za koga sam ratovao, u državi se ne našlo!

- Samo za rad u Libiji duguju mi 4.500 dolara. Ej, bre, tri godine sam crnčio na suncu kao tesar bez dinara. Ako ne nađu rešenje za firmu, za mene, spaliću se pred prodatim gradilištem. Čujem prodali ga nekom Albancu - kaže kroz suze Cvetkovića.


Izvor: Kurir / D. ĐORĐEVIĆ

strašno brale ne mogu da vjerujem 

Ma foliranti da su stvarno hteli da se ubiju ubili bi se,licemerje

zalosno 

tragedija,pitam se dali clanovi vlade i skupstine obracaju paznju na takve ljude ,ili su zainteresovani samo za plate i putovanja?!

Odgovorni faktori u svakoj državi zapitali bi se šta da rade u ovakvoj situaciji. Kakav je to sistem u kome čovjek radi, a dvije godine nema platu? To je eksploatatorski robovski sistem. Pita li se iko kako ti radnici hrane svoje porodice? Ovo što se događa na donjoj je granici snošljivosti. Ljudi će početi najprije da se ubijaju, a onda i da ubijaju. Vodi li iko računa o socijalnom kolapsu, o tome dokle nas je dovela tzv. ''demokratija''? Ne postoji demokratija tamo gdje ljudi gladuju i kad pošteno rade svoj posao.