Грчка дужна 300 милијарди евра
      

Дужна свету 300 милијарди евра, Грчка је данас изложена страховитим страним и домаћим притисцима да што пре разреши егејску финансијско-економску кризу – најтежу унутар евро-зоне од њеног оснивања 1999. године.

Мрачан рендгенски снимак грчке привреде и финансија: незапосленост око 18 одсто, буџетски дефицит (12,7 одсто) – иначе четири пута већи од лимита у евро-зони, јавни дуг око 135 одсто бруто друштвеног производа... избио је у жижу међународне пажње након дужничке кризе Дубаија и лоших оцена међународних кредитних рејтинг агенција.

Да ли је Грчка у стању да самостално и одговорно сервисира спољни дуг, скреше јавну потрошњу, заведе ред у пореском систему, искорени корупцију...?

Бриселска фамилија, глобалне берзе и домаћи синдикални покрети имају опречне процене способности Папандреуове владе да се у скорој будућности избори са кризом.

Премијер Јоргос Папандреу инсистирао је у четвртак увече у Бриселу да је Грчка одговорна земља која ће извршити све своје финансијске обавезе и колико већ почетком 2010. године почети са радикалним економским реформама.

„Грчка има солидну економију и спремна је на радикалне привредне реформе. У следеће четири године, Грчка ће оборити буџетски дефицит испод три одсто – колико је зацртани стандард за чланице ЕУ. Нема говора да ће садашње тешкоће изазвати излазак Грчке из евро-зоне”, поручио је Папандреу лидерима бриселске фамилије. Он је истовремено најавио да ће у понедељак саопштити прецизан план економских промена у егејској држави.

Окупљени лидери ЕУ изнијансирано су одреаговали на Папандреуово обећање хитног плана против привредног понирања најслабије економије јужног крила ЕУ.

Шведски премијер Фредрик Рајнфелд – иначе председавајући ЕУ – истакао је да је „грчки проблем базично домаћа ствар која се мора решити одлукама на домаћем терену”. Немачка канцеларка Ангела Меркел сматрала је да „бриселска заједница има заједничку одговорност према проблемима са којима се суочава појединачна земља-члан”. Грчки министар финансија Јоргос Папаконстантину изјавио је јуче у интервјуу француском „Фигароу” да ће Атина учинити „све што је неопходно да не буде приморана да се за финансијску помоћ обрати Међународном монетарном фонду”.

Светске берзе јуче нису имале много разумевања за обећања грчког политичког врха да ће се чеоно сукобити са кризом.

„Крајње је време да грчки политичари са великих речи пређу на дела. Питање је да ли и грчки премијер разуме у каквој озбиљној економској ситуацији је земља”, изјавио је представник кредитне агенције „Фич” агенцији „Блумберг”. „Грчка и Ирска су међу државама које су у економски недопустивој ситуацији, која може довести до неликвидности и чак изласка из евро-зоне до краја идуће године”, проценила је јуче „Стандард банка”.

Најава драстичних економских реформи наишла је већ на огорчени отпор грчких синдикалних организација.

„Нема варијанте да ће грчка радничка класа платити цену изласка из кризе”, упозорио је представник Удружења грчких синдикалиста Статис Анестис.

Да придобије благослов домаће политичке арене за предстојеће реформе, Јоргос Папандреу је за уторак заказао, за грчке прилике иначе ретки, састанак представника свих водећих партија . Четворица лидера водећих опозиционих грчких партија већ су прихватили позив за састанак са Папандреуом идуће седмице, преноси дневник „Катимерини”.

(Политика)
Пренето са...

Krize kapitalizma se završavaju, padom vlade i drastičnim padom standarda naroda. Bogataši i dalje ostaju bogati, jer nisu kažnjeni što su se malo zaigrali u svojoj pohlepi. Ta igra najsiromašnije ponekad košta i života.

Није ни чудо што често чујемо вести из о генерални штрајковима и демонстрацијама. То је и одговор на узроке насиља која се у последње време дешавају у Грчкој. И најмањи повод је довољан да се крене у изражавање масовног незадовољства.

Najgore je što u tim slučajevima , vladajuća elita zavodi , takozvane, reforme, a u stvari represiju nad stanovništvom. Tada se pokreću navodne štednje i za pogubnu politiku optužuje stanovništvo. Obično se proglašavaju neradnicima, a činovnici po opštinama rasipnici. Već viđeno kod nas. Da završim, niko sa vlasti ne snosi posledice za lošu politiku, naprotiv narod završi u zatvoru , ako se buni.

Тако је. та политика се већ у старту спроводи код нас, а држава сише ли сише са народне сисе.

Najgor je što će i državnog činovnika iz opštine , što raznosi poštu proglasiti za trošadžiju. Njegove će ga komšije mrzeti , jer većina , čak i obrazovanih, ljudi naseda na fazone političara i bogataša što ih finansiraju. Oni maznu pare sa Zapada , potoše na sebe, obogate se , a mi vraćamo, kao jedini krivci, dežurne lenštine i neznalice.

I jednom da razjasnimo i tu famoznu SISU. Nije prava, jer krediti dobijeni od stranih banaka su falsifikovane , lažne pare, te ih nije potrebno ni vratiti. Tako da je mleko od ovakve Sise ustvari mleko u prahu, a u poslednje vreme se može reći da je to klonirano mleko. Kakva sisa takva i deca, lažovi i prevaranti. Najgore je što sisu koriste Dinkić i kompanija, a dužnici su Mita, Ćeda , Paja i ostala bratija ............Pitanje je samo ko koga prevari. Bravar je u tom pogledu bio profesionalac. Uostalom kažu vladari iz senke da smo lenji. Ako je tako ugledamo se na njih. Šta oni rade, štampaju pare i prodaju naivcima. Sve su fabrike preselili u druge zemlje, a oni se bave bankarstvom i osiguranjem, a posle mi lenji. Ne mi smo naivni i rmbamo , dok oni leže, jedu, seru i bogate se. Eto to vam je vašna famosna Sisa, lažna , veštaka i zaražena svinjskim gripom.I da ne zaboravim , svoja govna istovaraju u naše dvorište.

Па то је већ тако код нас.
Народ прати медије који су под апсолутном контролом и верују да ће се јавна потрошња смањити, ако отпусте све чистачице, курире и домаре.
А само Кркобабић млађи потроши више него сви ови радници бедници што могу да зараде.

Гласајте за Тадића, да што више радника добије отказ и да заштитимо богаташе.

Управо сам то и реко, ти владари из сенке који су узурпирали планету као да је њихова прћија сишу и крв су посислаи обичном народу. Њихов вампирски апетит је незасит.
Зато и ценим Чавеза, зато што је устао у борбу против вампиризма.

Ovaj, čisto me zanima koliko je Srbija dužna? 

Na kvadrat.