Interesantno kako Grčki kapitalisti ne trpe niti se priča da će oni snositi posledice. Naprotiv spominje se štednja , koju će sprovoditi narod.

Економска политика
Грчка грца под теретом дугова
      
Ендрју Џек и Керин Хоуп      
петак, 18. децембар 2009.
(Financial Times, 16.12. 2009)

Водеће европске компаније здравствене бранше су се жалиле Бриселу због тога што им грчки систем јавне здравствене заштите не плаћа дуговања од скоро 7 милијарди евра за лекове и друге производе из здравствене бранше.

Овај њихов потез је уследио у часу док се Грчка, суочена са снижавањем процене своје кредитне поузданости, мучи да нађе средства на међународном финансијском тржишту како би финансирала свој нарасли дефицит буџета.

Стандард & Пурс (Standard & Poor’s) је у среду умањио своју процену кредитне поузданости дугорочног државног дуговања Грчке са А- на БББ+, следећи у томе Фича (Fitch)[1], који је то учинио прошле недеље.

У оквиру напора да пред јануарски почетак програма позајмица у висини од 55 милијарди евра обнови кредитну поузданост Грчке (rebuild Greece’s credibility), министар финансија Јоргос Папаконстантину (George Papaconstantinou) је ове недеље кренуо на турнеју по европским престоницама.

Он је у среду рекао Фајненшел Тајмсу: „Постоји јака воља да се учини све што је потребно да би се дефицит смањио. Велика брига нам је како да задобијемо нешто времена за то.“

Премијер Јоргос Папандреу (George Papandreou) је на почетку кампање за елиминацију мита у државном сектору посебно издвојио корупцију у набавкама за болнице: „потребно ју је хитно искоренити“. Социјалистичка влада је при преузимању мандата у октобру рекла да ће исплаћивање заосталих болничких дуговања, које је проценила на 2,5 – 3 милијарде евра, имати приоритет.

Међутим, Јанис Хризопатис (Yiannis Chryssopathis), правни саветник Удружења фармацеутских компанија Грчке, каже да је дуг знатно виши од званичних процена.

Рекао је да се фармацеутским компанијама и компанијама медицинске апаратуре до краја прошле године дуговало 5,2 милијарде евра, а до овог лета већ 6,5 милијарди евра.

Од Министарства здравља Грчке нису добијана редовна плаћања још од 2005. године, када је постигнуто тек поравнање за дотадашња дуговања.

Истакао је и један “запањујући“ предлог бивше владе током овог лета: уместо да понуди да плати дугове, предложила је да фармацеутске компаније и компаније за медицинску апаратуру треба да дају још зајмова како би се покрила текућа дуговања.

Ова понуда је била одбијена, и низ компанија је током последњих недеља започело процесе против болница пред грчким судовима због дуговања која су се у неким случајевима гомилала током четири године. Европска Федерација фармацеутске индустрије и удружења (ЕФПИА) је поднела званичну жалбу Европској Комисији због тога што је влада Грчке прекршила директиву ЕУ о брзом исплаћивању рачуна.

Octapharma, швајцарска компанија специјализована за производе из крвне плазме је недавно добила привремену пресуду да блокира средства једне грчке болнице која јој је дужник.

Ким Бјернструп (Kim Björnstrup), потпредседник Октафарме је казао да им дугују „десетине милиона евра“, додавши „никада није пријатно тужити свог муштерију.“

Господин Хризопатис је рекао да се сада већина компанија нада да ће нова влада извршити своје обавезе да плати заостала дуговања: „Нова влада је казала да ће платити. Ми сада ишчекујемо.“

Министарства здравља и финансија Грчке су саопштила да немају коментаре.

Превео са енглеског Василије Клефтакис
Пренето са...

Usvojene mere Papandreua
Grci stežu kaiš
Autor: CDC/JS | Foto:AP | 25.12.2009. - 05:00


Socijalistička većina u grčkom parlamentu usvojila je juče rano ujutro budžet za 2010. koji predviđa smanjenje ogromnog deficita drastičnim kresanjem potrošnje i povećanjem prihoda od poreza. Premijer Jorgos Papandreu rekao je članovima parlamenta: „S ovim problemom ne možemo da izađemo na kraj pomoću aspirina. Moramo da promenimo kurs.“ Krivicu za teško finansijsko stanje u Grčkoj svalio je, pre svega, na korupciju, utaju poreza i rasipništvo vlade.

Nakon napete petodnevne rasprave, svih 160 poslanika Pasoka podržalo je vladin stav da se najbolji način za postizanje ekonomskog oporavka sastoji u tome da se reši pitanje korupcije i utaje poreza. Kada je reč o smanjenju plata u javnom sektoru, ukupno 139 poslanika iz opozicionih stranaka bilo je protiv, dok je jedan bio odsutan.
Papandreu zasad nije obelodanio detalje svog toliko očekivanog programa poreske reforme. Plan vlade da poveća poreze firmama još uvek je neodređen, a nervozne kompanije već povlače novac iz zemlje, pa se tako procenjuje da je u protekla dva meseca oko pet milijardi evra već prešlo na Kipar, gde vlada mnogo povoljnija poslovna atmosfera.
Grčka je obećala da će da smanji budžetski deficit sa 12,7 odsto BDP u 2009. ispod 9,4 odsto u idućoj godini, a kasnije i na 8,7 odsto ukoliko se smanjenja uspešno sprovode.
Jorgos Papakonstantinu, ministar finansija, izjavio je: „Ne postoji margina greške. Jedina margina koja nam je dozvoljena jeste da poboljšamo svoje ciljeve i to je razlog što hoćemo da se izborimo za smanjenja od četiri procentna poena.“
Iz budžeta proističe da će nacionalni dug iduće godine dostići 325 milijardi evra, dok će BDP u 2010. biti 244 milijarde evra, a nacionalna proizvodnja će se smanjiti za 0,3 odsto.
Međutim, opasnost od bankrota se još uvek nadvija nad Grčkom posle ovonedeljne odluke „Korporacije Mudiz“ da snizi kreditni rejting zemlje. Pre toga to su uradili i „Standard&Pur“ i „Fič“.
Javni sektor je i dalje previše glomazan, a tome su doprinele i levica i desnica koje su decenijama protežirale svoje ljude. Sindikati prete štrajkovima idućeg meseca ukoliko se zamrznu plate u javnom sektoru. Nezaposlenost u Grčkoj je dostigla najvišu stopu za četiri godine i iznosi 9,3 odsto.
S obzirom na to da ljudi koji su prešli četrdesetu primaju penzije od 2.800 evra zahvaljujući ranom penzionisanju zaposlenih u javnom sektoru, Andreas Loverdos, ministar zapošljavanja, upozorava da će državni penzioni fond biti prazan već u junu.

Izvor: Blic

Крај стрпљења ЕУ, Грчкој прете санкције?
      
субота, 16. јануар 2010.
БРИСЕЛ - Министри финансија земаља зоне евра, готово су изгубили стрпљење и поверење у Грчку која Европску Унију (ЕУ) стално дезинформише о величини својих буџетских дефицита, изјавио је агенцији Ројтерс један неименовани извор из еврозоне, пред министарским заседањем у понедељак.

Министри су, наводно, спремни, да у случају потребе, примене против Грчке, као прве чланице ЕУ, санкције због буџетске распуштености.

Извештај Европске комисије протекле седмице је показао да је Грчка читав низ година намерно смањивала податке о буџетским дефицитима, јер је њихов статистички систем подлегао политичким притисцима.

Грчка је већ обмањивала у својим статистикама и пред ступањем у еврозону. Због тога су људи, већ заиста, веома разљућени, и сада постоји само мала спремност да се за ту земљу нешто учини, уколико они сами не предузму веома много, изјавио је један од неименованих извора укључен у припреме предстојећег министарског скупа.

Нова грчка влада је јесенас исправила висину буџетског дефицита за 2008. годину са пет процената бруто домаћег производа (БДП) на 7,7 одсто и утростручила је на више прогнозу лањског дефицита на 12,7 процената БДП-а.

Уследила је деградација кредитног рејтинга те земље од све три водеће светске агенције за рејтинг, као и пад на грчким финансијским тржиштима, уз растуће спекулације о испадању Грчке из еврозоне, или о масивној финансијској помоћи осталих 15 чланица зоне евра, подсећају новинске агенције.

За сличну помоћ, међутим, министри финансија еврозоне немају никакву вољу.

"Учесници заседања министара финансија нису политичке самоубице", рекао је један неименовани саговорник.

Он је указао да би "немачки порески обвезници тешко отрпели када би сте им рекли да њиховим новцем спасавате земљу која је систематски и свесно предавала неистините податке и стално изнова кршила буџетска правила ЕУ".

Министри финансија ће у понедељак саслушати извештај Европске комисије и Европске централне банке о резултатима њихове посете Грчкој протекле седмице.

Грчка влада је после тих консултација у четвртак саопштила план да до 2012. године смањи буџетски дефицит на 2,8 процената БДП-а, а јуче га је и званично послала у Брисел.

Није, међутим, јасно, када ће се комисија о том грчком плану реформи ради изласка из финансијске кризе, изјаснити, пошто је, према агенцијском извору из ЕУ, веома тешко веровати нечему што може бити засновано на непоузданим статистикама.

"Најпре морамо бити сигурни у податке, на којима све заснивамо, а онда се пак може разговарати о програму", рекао је један неименовани извор.

Представници еврозоне, поврх свега, не знају да ли требају да верују Грчкој да ће своја обећања овај пут испунити.

Тај извор каже да су се Грци провукли у еврозону и извукли се из процедуре за натпросечни дефицит, тако да имају проблем са поверењем.

У прошлости су, додао је он, веома често, такође, говорили исто, а ништа се, међутим, није догодило, додао је тај агенцијски извор.

Због тога ће, према његовом мишљењу, бити неопходно да се Грчка сада процени не према намерама, већ према њиховом испуњењу.

Министри ће, како се очекује, на основу препоруке Европске комисије, на даљим заседањима половином фебруара, дати Грчкој сопствене препоруке.

Тражене мере ће, пак, Грчка морати да почне да испуњава у року до четири месеца. Уколико то не буде урадила онда би као прва земља чланица ЕУ, могла да постане мета санкција због недисциплиноване фискалне политике, сматрају аналитичари.

"Постоји неисказана спремност да се створи преседан", изјавио је један од четири извора Ројтерса, додајући да је Грчка за њих згодан пример. "Уколико не одговори на препоруке, даљи корак ће бити санкције. Нико се за њих (Грке), неће заузети", додао је тај извор, указујући да санкције могу да дођу са више страна и да постоји, на крају, и могућност да се Грчка "одсече" од фондова Уније.

(Танјуг)
Пренето са...

Lepo sam im govorio : Ne idite u EU ...... 

Gde se izgubi EU solidarnost ? 

Već u Rusiju?

Pa da su pametni .....  ..  Uostalom Grci bi jos  bili pod Turcima da ih Rusija nije oslobodila .....

A gore od ovog totalnog nacionalnog , drzavnog , ekonomskog kolapsa im ne bi bilo ...... Naprotiv .

Možda je Rusija i Turke oslobodila od Turaka?

Nemojmo preterivati . Turke od Turaka su oslobodili gospoda Hazari .

Финансијски бездан поред Грчкој прети и другим земљама ЕУ, нарочито новопримљеним чланицама средње и источне Европе. Хехехе... ЕУ нема алтернативу.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Krah-Dubaija-opomena-Evropi.sr.html



Уобичајена слика са улица Грчкихградова

Балтички тигрови пример шта значи чланство у Блато и ЕУ!  Не само да иду у Русију да раде него и да просе. Највише просјака на улицама Москве има  из бивших совјертских балтичких држава.