Ма није. Чини ти се. Његов однос према православљу помало је амбивалентан док дубоко у души и срцу осећа потребу да се врати вери прађедовској.

    
Osveženo u: Petak, 18. jun 2010. - Objavljeno 05:10 GMT

      

Preti li Španiji dužnička kriza?

   

Direktor Medjunardonog monetarnog fonda Dominik Stros Kan boravi danas u Madridu gde će se sresti sa najvišim španskim zvaničnicima.
Tu posetu prate spekulacije da se Španija -- suočena sa velikim dugovima, sprema da zatraži kredi od MMF.
Španski premijer Zapatero i drugi zvaničnici odlučno demantuju spekulacije o tome, ali deo posmatrača sumnja da bi Španija, inače peta najveća privreda u Evropskoj uniji, mogla da postane sledeća Grčka, odnosno da neće moći da otplaćuje dugove.
Kamata po kojoj se vlada u Madridu zadužuje na međunarodnim berzama juče dostigla rekordno visok nivo.
Urednik ekonomske rubrike londonskog Independenta Šon Ogrejdi kaže da nema sumnje da je Španija u velikim nevoljama.
"Investitori na međunarodnim berzama nisu spremni da pozajme novac Španiji bez nadoknade za rizik da neće uspeti da naplate svoje pozajmice. Drugim rečima, španska vlada se zadužuje po veoma visokim kamatnim stopama koje su u poslednje vreme dramatično porasle iako još uvek nisu na nivou koji je Grčka plaćala na vrhuncu svoje krize. To znači da španska vlada, i što je mnogo važnije banke, ne mogu da dođu do para radi izmirivanja svakodnevnih potreba. Španskim bankama recimo preti ono što se dogodilo nekolicini britanskih banaka 2008. kada je vlada bila prinuđena da ih faktički nacionalizuje da bi ih spasila od kolapsa".
Šon Ogrejdi kaže da je produbljivanje španske krize gotovo neizbežno bez obzira na pokušaje španskih i evropskih političara...
"Pre tri meseca politčari su govorili da će sve biti uredu sa Grčkom, da je novac za nju izdvojen i da je Evropa podržava. Na kraju to nije, i po mom mišljenju, neće spasiti Grčku. Problem je u tome što je Španija pet puta veća od Grčke i čak Nemačka i Francuska nemaju dovoljno sredstava da je spasu".

   

Грчка криза - болнице остале без лекова
На последњој седници кабинета грчки премијер Папандреу није знао одакле да почне, шта да зацрта као приоритете у гашењу кризе


Од нашег дописника

Атина, 16. јуна – Инфлација од 5,4 одсто (и званично највећа у ЕУ), инспекцијска мисија представника ММФ-а, Европске централне банке и ЕУ, која проверава стање финансија и привреде, неочекивано снижавање кредитног рејтинга земље, спекулације на берзама и ширење гласина да опасност од банкрота још увек прети... Нови штрајкови, хаотична ситуација у болницама где се операције одлажу због недостатка лекова и болничког материјала јер држава није платила дуг, обелодањивање корупционашких скандала у којима је учествовало највише руководство, и уз све то и – смањен број туриста... Туристичке агенције се плаше штрајкова који у луци блокирају велике крузере са хиљадама путника, плаше се нових нереда па се бележи отказивање ноћења у атинским хотелима.

То је, према информацијама које су објављивали медији, овонедељна слика Грчке у којој пред владу премијера Папандреуа као да искачу све нови и већи проблеми, као да их и тако нема превише, као да је изненада отворена – Пандорина кутија. У суштини тако и јесте, јер на површину излази све оно што годинама није решавано, законски регулисано, што је прећуткивано и пред чиме су из сасвим јасних разлога затваране очи. Зато на последњој седници кабинета премијер Папандреу није знао одакле да почне, шта да зацрта као приоритете како би се што пре „гасила ватра” коју потенцијални западни кредитори посматрају са великом пажњом и недоумицом.

По хитном поступку влада се данас са произвођачима лекова и медицинске опреме договорила о реструктурисању дуга од седам милијарди евра јер су грчке болнице у колапсу. Влада је обећала да ће им одмах у кешу исплатити 350 милиона евра, а да ће остатак бити реструктурисан помоћу државних облигација. Задуженост владе за лекове и медицински материјал испоручен државним болницама датира још од 2005. С обзиром на то да су од тада стизала само обећања, произвођачи су последње две недеље објавили мораторијум за нове испоруке, због чега су државне болнице биле приморане да пређу на ванредни режим рада. Први пут војне болнице су саопштиле да ће примати тешко болесне цивиле како би се ситуација бар делимично поправила. Лекари су у понедељак организовали митинг у центру Атине захтевајући од владе да реши ситуацију у болницама, али је јасно да је то дуг процес јер се већ годинама у грчком здравству на свим нивоима развија она суптилна али и она најпростија корупција – коверат у руке. То, наравно, није грчки специјалитет, само су овде цене за „услугу” много веће и државне болнице се сматрају леглом корупције. Исти механизам је примењен и код снабдевања лековима и материјалом, па су тако у приватним џеповима завршиле хиљаде евра.

Последње испитивање јавног мњења показало је да само 20 посто Грка верује у демократске принципе, прецизније – у демократију. Уколико би се сада расписали избори, не би гласало преко 30 одсто испитаника, а садашње политичке структуре, владајуће и оне у опозицији, не би добиле ни 25 посто гласова. Овакви подаци забрињавају аналитичаре јер указују на чињеницу да влада у овом, без сумње за Грчку преломном, тренутку – нема пуну подршку у народу.

Док део јавности четрнаест споразума о сарадњи потписаних са Кином види као охрабрујући моменат и спремност на за Кину корисну али за Грчку значајну инвестицију у посрнулу привреду, други део нације сматра да се земља распродаје Кинезима. Било како било, кинески вицепремијер Занг Деијанг је приликом сусрета са премијером Јоргосом Папандреуом поручио да ће влада у Пекингу чинити напоре да кинеске компаније испитају и искористе све могућности инвестирања у Грчку. Гост верује да је Атина способна да превазиђе садашње економске тешкоће, да се извуче из кризе. Споразуми потписани са кинеским транспортним гигантом „Коско” подразумевају изградњу и проширење луке у Пиреју и Солун и унапређење инфраструктурних објеката чиме ће се битно повећати пропусна моћ и целокупна ефикасност грчких лука. Када је реч о бродоградњи, очекује се изградња трговачке флоте и још низ послова. Национална телекомуникациона компанија ОТЕ је потписала споразум о партнерству са кинеским „Хаувејом”, док су у области прехране, парафирана четири уговора о извозу грчког маслиновог уља у Кину. Све у свему, реч је о споразумима укупне вредности милијарду евра, што у овим тешким временима за Грчку, свакако, представља дозу охрабрења и наде – на истоку.

Јасмина Павловић-Стаменић

Perudji - nemo da se cudis , kad sam predlagao da na ovom forumu postavim analizu jedne  eminentne sluzbe koja je 2007 napisala sve ovo sto ti sad postavljas nije bilo zainteresovanih . A bas bi podigao rejting foruma . 

Sad je kasno - trazi da se menja menandment , sporo reaguju  brate . Kaska se za dogadjajima .

To  je samo ilustracija drugog vala krize u EU  .

Nekako je čudno da je kriza nastala posle raspada Istočnog bloka i poraza komunističke ideje? Da li je kriza dirigovana?Nema više straha od komunizma na zapadu, pa su zajšili radnike.Krizu su izazvali da bi produžili radni vek , smanjili plate, produžili radno vreme i time normalno povećali profit.

Pa i to je jedan od razloga . I to vaznih .

Ali nije i najvazniji - a njega necu da postavim iz principa .

To je najvažniji razlog, svi ostali su minorni., ali neću to da ti objašnjavam iz pricipa.

Атина: Бомба убила сарадника министра

Грчки министар за јавну безбедност Михалис Хрисохоидис изјавио је да је у експлозији која се догодила у згради министарства у близини центра Атине страдао Јоргос Василакис (52), његов блиски сарадник, јавила је америчка новинска агенција Асошиејтид прес (АП).
Полиција је саопштила да је бомба била сакривена у пакету који је изгледао као поклон, а који је достављен на седми спрат, где је експлодирао нешто после 20 часова по локалном времену (19 часова по средњоевропском).
Портпарол полиције у грчкој престонији је казао да се министар Хрисохоидис налазио у згради у време експлозије, али да није повређен.
У току је полицијска истрага о експлозији која је изазвала знатну материјалну штету.
Премијер Грчке Јоргос Папандреу оштро је осудио вечерашњи бомбашки напад.
Након експлозије настала је паника на улицама Атине
"Изражавам тугу и гнев, које сваки грађанин Грчке осећа због терористичког напада, који је резултирао губитком људског живота", казао је Папандреу.
Министар за јавну безбедност Хрисохоидис назвао је напад "кукавичким", рекавши да је бомба била намењена њему и поручивши да ће убице бити приведене правди.
"Наставићемо борбу да осигурамо безбедност наших грађана, комшија и градова", пренела је министрове речи америчка агенција АП. Власти су запечатиле зграду министарства и не дозвољаву улазак и излазак из објекта.
Званичници још немају сазнања на који начин је бомба, која је експлодирала на седмом спрату, на 25 метара од министрове канцеларије, доспела у министарство, с обзиром на то да је извор из министарства потврдио грчкој агенцији Ана да су сви сигурносни системи функционисали нормално. За напад још нико није преузео одговорност.
Напад су осудиле и највеће грчке политичке партије.
"Ово је криминални напад преседана, који је коштао живота једног човека и који је брутално ударио на закон и демократију. Јединство нашег народа и нашу апсолутну одлучност да искоренимо зло из корена стављамо испред оваквих монструозних случајева", каже се у саопштењу Антониса Самараса, лидера Нове демократије, главне опозиционе партије.
"Смрт цењеног службеника у терористичком нападу изазвала је велику тугу (...) Када терористи могу извршити напад у канцеларији министра, како се онда грађани могу осећати безбедним у својим домовима", саопштила је партија Народни православни скуп (ЛАОС).

http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/63055/Atina-Bomba-ubila-saradnika-ministra

Тешко да ће се само на овоме завршити Ово је само почетак

"Гардијан": Грчка продаје острва да би спасила привреду

ЛОНДОН, 25. јуна (Тањуг) - Грчка се припрема да прода или понуди на дугорочни лизинг нека од 6.000 острва која се налазе на њеној територији, у очајничком покушају да отплати огромни државни дуг, пише лондонски "Гардијан".

Како британски лист сазнаје, једно од места која ће бити понуђена на продају представља и део острва Миконос, које је главна туристичка атракција у Грчкој.

Власник једне трећине ове области је грчка држава, која тражи купца спремног да уложи капитал и изгради луксузни туристички комплекс, сазнаје "Гардијан".

За острво Родос највише су заинтересовани руски и кинески инвеститори, а међу њима је, наводно, и руски милијардер и власник британског фудбалског клуба "Челси" Роман Абрамович, објавио је лондонски лист.

Грчка је одлучила да предузме ове очајничке мере због тога што је прошлог месеца била приморана да од Европске уније и Међународног монетарног фонда узме кредит од 110 милијарди евра.

Само 227 грчких острва су насељена и одлука о продаји донета је и због немогућности развијања основне инфраструктуре на острвима.

Грчка влада се нада да ће продајом острва или дугорочним лизингом привући инвестиције које ће довести до отварања нових радних места и стварања прихода који ће моћи да буду опорезовани.

У настојању да дођу до средстава за отплаћивање дуга, грчке власти планирају да продају и железницу и водовод, наводи "Гардијан", додајући да су кинески инвеститори посебно заинтересовани за железницу.

Грчка влада је овог месеца постигла и договор о извозу маслиновог уља у Кину.

Када је социјалистичка влада премијера Јоргоса Папандреуа у мају усвојила драконске мере штедње, избиле су демонстрације у којима је живот изгубило троје људи.

Пошто су штрајкови скоро парализовали земљу, немачки политичари су апеловали на Грчку да почне да продаје острва, историјске грађевине и уметничка дела и изгледа да је грчка влада сада одлучила да их послуша, закључује британски "Гардијан".

Na prodaju čak i Mikonos

M. PRELEVIĆ

Pritisnuta velikim dugovima, grčka vlada odlučila da (ras)proda zemlju u Sredozemnom moru. Prilika da kopnene zemlje dobiju svoj deo raja, poručuju duhoviti Evropljani


PRITISNUTA milijardama duga i strogim okom Evropske unije i MMF-a, Grčka je poklekla: vlada Jorgosa Papandreua je, piše „Gardijan“ od petka, odlučila da se iz „bule“ vadi tako što će - prodavati svoja ostrva!
Na „tenderu“ se, tako, našao čak i deo čuvenog Mikonosa, a investitori iz Rusije i Kine sve češće pogleduju i prema Rodosu. Grci bi, čini se, najviše voleli kada bi njihova ostrva kupovali pripadnici svetskog džet-seta - poput Ričarda Brensona ili holivudskih glumaca - ali, ako je cena prava, neće gledati u pasoše i namere potencijalnih kupaca.

Evropljani su zato već počeli sa (ne)ozbiljnim savetima da je sada idealna prilika da države koje nemaju more - dobiju svoj deo obale.

- Šta bi falilo, recimo, Austrijancima, Švajcarcima, Česima ili Slovacima da pazare parče suncem okupanog raja? Eto pitanja za referendum, eto teme za izbornu kampanju - primećuje jedan duhoviti čitalac „Gardijana“.

Britanci se, možda, nisu setili Srbije, ali ova neobična ideja možda i nije toliko loša za nas. Ako bi svaki punoletni žitelj Srbije izdvojio samo jedan evro, moglo bi da se kupi na hiljade kvadratnih kilometara u najlepšem delu Evrope. A kada bismo umesto „tajkunskih mostova“ dobili i pokoje „tajkunsko ostrvo“, a na njemu i „tajkunski hotelčić“, eto celog arhipelaga za jeftin(iji) odmor. Da i ne pominjemo što država bi tako ostvarila vekovne težnje...

Šalu i sanjarenja na stranu, Grčka se ne odriče suvereniteta nad privatnim ostrvima, i teško da bi bilo koja država - pa i prijateljska Srbija - mogla da se upiše kao vlasnik. Ali, posle zajma od 110 milijardi evra od EU i MMF, kao da ih i ne ceni previše.

Na jednom sajtu koji sarađuje sa vladom u Atini može se videti da ostrvo Nafsika, u Jonskom moru, površine pet kvadratnih kilometara, staje oko 15 miliona evra. Ima, ipak, i mnogo jeftinijih - maleni Sveti Atanasije staje „svega“ 1,5 miliona evra, Vuvalos, oko kojeg neprestano plivaju delfini, 500.000 više...

- Cene nikada neće biti povoljnije. Ako ste ikada planirali da pazarite neko ostrvo, sada je trenutak - objašnjavaju ekonomisti.

I pre velike krize koja je zemlju odvela preko ruba haosa, vlada nije imala dovoljno sredstava da razvije čak ni osnovnu infrastrukturu na mnogim ostrvima. Sada se nadaju da će strani investitori uspeti da privuku novac i otvore nova radna mesta.

- Svi smo tužni, jer je prodaja onoga što pripada grčkom narodu poslednja opcija. Ipak, nemamo izbora - kaže Makis Perdikaris, jedan od „agenata“. - Poenta je da zemlja dobije što više novca. Bez ovakvih poteza, to se čini nemogućim.

NASELJENOST

GRČKA ima oko 6.000 ostrva, ostrvaca i grebena, od kojih je samo 227 koliko-toliko naseljeno, a svega 78 imaju više od stotinu stanovnika. Samo četiri grčka ostrva su površine veće od 1.000 kvadratnih kilometara: Krit, Eubeja, Lezbos i Rodos.

RAČUNICA

KADA se već igramo brojkama, evo još jedne teme za razmišljanje: ako bi svaki čitalac „Novosti“ - a ima ih oko milion svakog dana, i to ne računajući posetioce našeg sajta - izdvojio samo stotinu dinara, to bi bilo taman dovoljno da se kupi maleno ostrvo u Jonskom moru...

www.novosti.rs