Evropska unija daće novi predlog Grčkoj u toku dana

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker će kasnije danas izneti najnoviji predlog Brisela za izbegavanje grčkog bankrota, izjavio je danas komesar EU za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi, dodajući da još uvek ima vremena za pregovore o rešavanju krize.


Pjer Moskovisi

"Komisija će ukazati na pravi put i nadam se da će svi biti posvećeni pronalaženju kompromisa", rekao je Moskovisi za francuski radio, a prenosi agencija Frans pres.
 
Atina je bila "na nekoliko centimetara" do dogovora sa kreditorima tokom proteklog vikenda, naveo je komesar. "Moramo nastaviti da razgovaramo. Vrata su uvek otvorena za pregovore", rekao je Moskovisi.

Francuski ministar finansija Mišel Sapen je takođe poručio da pregovori mogu biti obnovljeni u svakom trenutku.

Na međunarodnom tržištu obveznica su, zbog najnovije sitacije sa Grčkom, jutros skočili troškovi zaduživanja Španije i Italije. Kamatne stope na španske desetogodišnje obveznice su porasle na 2,720 sa 2,150 odsto, koliko su iznosile u petak, dok su prinosi na italijanske dužničke hartije sa istim rokom dospeća porasle na 2,598 sa 2,110 odsto.

U Grčkoj je jutros objavljeno da će banke u toj zemlji biti zatvorene u narednih nedelju dana, kao i da Grci dnevno sa bankomata mogu da podignu 60 evra, pošto je zabrinuto stanovništvo ispraznilo bankomate u dramatičnom eskalaciji krize između zvanične Atine i stranih poverilaca oko grčkog duga.

Banke će biti zatvorena do 6. jula, dan posle raspisanog referenduma, a limit od 60 evra na bankomatima se ne odnosi na strane turiste koji će biti izuzeti od ograničenja, objavljeno je u službenom glasilu Grčke vlade.

Premijer Grčke Aleksis Cipras sazvao je referendum za 5. jul, na kom građani treba da se izjasne da li su za ili protiv prihvatanja najnovijeg predloga međunarodnih kreditora.

Bez dogovora sa njima o reformama koje treba da sprovede da bi dobila finansijsku pomoć, Grčka kojoj je sutra poslednji dan da otplati 1,6 milijardi evra duga Međunarodnom monetranom fondu je pred bankrotom.

Preuzeto sa ...

Angela Merkel pozvala na hitan sastanak o krizi u Grčkoj

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je lidere svih vodećih nemačkih partija na krizni sastanak danas u Berlinu, na kome će biti reči o krizi u Grčkoj, saopštio je jedan nemački zvaničnik.

Zvaničnik je rekao da su šefovi i parlamentarni lideri svih partija zastupljenih u nemačkom parlamentu, uključujući predstavnike Zelenih i levice, pozvani da prisustvuju sastanku, naveo je Rojters.

Grčki ministar finansija Janis Varufakis izjavio je juče da Merkelova "poseduje ključ" za rešenje grčke krize, ističući da Atina ostaje otvorena za dalje razgovore sa međunarodnim kreditorima.

Atina je spremna za "nove predloge institucija" - Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda - pre referenduma o uslovima zajma zakazanog za sledeći vikend, rekao je Varufakis u članku za sutrašnji "Bild", preneo je AFP.

Ministri finansija evrozone odbili su u subotu da produže program pomoći Grčkoj posle roka koji ističe 30. juna, pošto je Atina pozvala na referendum o predlozima kreditora.

Preuzeto sa ...

UVEK U KRIZI 10 krajnje neverovatnih činjenica o grčkoj ekonomiji

Svi čekaju da se Grčka i evropski lideri dogovore o spasonosnom rešenju. Izgleda da svako jutro donosi nove sitne promene ili nazadovanje u grčkoj borbi protiv evropskih kreditora. U međuvremenu, “Biznis insajder” napravio je vodič dešavanja u problematičnoj grčkoj ekonomiji. Sve od demografije do korupcije i maslina – pogledajte.

1. Grčku su kroz istoriju često potresale dužničke krize, a prva se desila u IV veku p.n.e.

Tada je 13 grčkih gradova-državica uzelo pozajmicu od Hrama u Delosu. Većina njih, međutim, "nikada nije otplatila dug i hram je izgubio 80 odsto pozajmljenog kapitala". Zanimljivo je da su u to vreme živeli Platon, Aristotel i Aleksandar Veliki.
 
2. Moderna Grčka je pretrpela ukupno pet dužničkih kriza
 
- 1826: za vreme Grčkog rata za nezavisnost od Osmanskog carstva
- 1843: sredstva iz kredita iz 1832. potrošila je na vojsku i “održavanje na vlasti bavarskog princa Otoa”. Država je obustavila otplatu kredita 1843.
- 1860: posle bankrota, Grčka je izbačena sa međunarodnih finansijskih tržišta sve do 1878.
- 1894: kada su se tržišta ponovo otvorila, kreditori su Grčkoj davali pozajmice u pozamašnom i neodrživom obimu, a vlada je obustavila otplatu 1893.
- 1932: za vreme Velike depresije
 
3. Devedeset godina, gotovo polovinu vremena od sticanja nezavisnosti, Grčka je bila u finansijskoj krizi
 
Grčka je stekla nezavisnost od Osmanskog carstva 1830, nakon što su Velika Britanija, Francuska i Rusija intervenisale u Grčkom ratu za nezavisnost.

4. Korupcija je koštala Grčku 8 do 10 odsto BDP-a godišnje
 
U studiji Instituta "Brukings" procenjuje se da je korupcija koštala Grčku oko osam odsto BDP-a godišnje, neki čak procenjuju da taj procenat iznosi deset. Pri tom veliki deo otpada na obične građane, u svakodnevnim aktivnostima.

“Kada bi Grčka bar donekle imala kontrolu nad korupcijom, budžetski deficit u poslednjih pet godina bio bi u proseku manji od četiri odsto BDP”, navodi se u istraživanju iz 2010.
 
5. Privatni preduzetnici u Grčkoj “izdvajaju više od 100 odsto prijavljenog prihoda za servisiranje potrošačkih kredita”
 
Budući da je tako nešto nemoguće, tvrde analitičari, može se zaključiti da ne prijavljuju prihode u punom iznosu. Godine 2009. privatnici su izbegli obaveze plaćanja poreza u ukupnom iznosu od 28 milijardi funti (39 milijardi evra).
 
6. 49,7 odsto mladih i radno sposobnih Grka je nezaposleno
 
Prošle godine, nezaposlenost mladih iznosila je 56,4 odsto, a ukupna stopa nezaposlenosti od marta 2015. iznosi 25,6 odsto. Rekordni procenat nezaposlenih zabeležen je 2013. godine (28 odsto). Čak 63,5 odsto Grka od 18-34 godine starosti i više od polovine onih od 25 do 34 godine stanuje kod roditelja, pri čemu je ta tendencija u porastu.
 
7. Svega 23,9 odsto grčkog stanovništva mlađe je od 24 godine. Poređenja radi, taj udeo u Saudijskoj Arabiji iznosi 47 odsto

Grčka populacija stari: svega 9,8 odsto Grčka ima 15-24 godine, dok 32,9 odsto ima više od 55 godina. Žene u proseku rađaju 1,3 dete.
 
8. Grčka je gotovo pet puta veća od Masačusetsa, ali je BDP Masačusetsa dvostruko veći od grčkog
 
Grčki BDP iznosi 242,2 milijarde dolara, dok je BDP Masačusetsa 420,75 milijardi dolara. Masačusets ima površinu od 27.336 kvadratnih kilometara, a Gčka 131.957 kvadratnih kilometara.

9. Grčka ekonomska kriza je gora nego na vrhuncu američke Velike depresije
 
Grafikon agencije “RBS Economics” pokazuje krivulju BDP neposredno pre nego što se situacija pogoršala u SAD tokom krize dvadesetih godina prošlog veka i u Grčkoj pre nekoliko godina.
 
10. Godišnja proizvodnja maslinovog ulja odgovara težini 1.575 plavih kitova
 
Grčka, treći po veličini proizvođač maslinovog ulja posle Španije i Italije, proizvodi 300.000 tona godišnje. Devedeset odsto te količine izvozi se u EU.

Zanimljivost: Neka od maslinovih stabala zasađenih u Grčkoj u 13. veku i dan-danas rađaju.

Preuzeto sa ...

CIPRAS KAO PRINCIP "Grčka kriza može imati iste posledice kao i sarajevski atentat"

V. Filipović   | 29. 06. 2015. - 12:38h  izmena vesti 13:03h | Foto: Reuters, AP   |
Pre tačno 101. godinu, na vidovdansku nedelju 1914. godine, pucnji su odjeknuli Sarajevom. Gavrilo Princip je života lišio austrougarskog nadvojvodu i prestolonaslednika Franca Ferdinanda, a Evropa je šest nedelja kasnije skliznula u vrtlog najvećih razaranja tog doba - Prvi svetski rat. Danas, nešto više od jednog veka kasnije, Stari kontinent se ponovo nalazi pred velikim vrtlogom - ovog puta ekonomskim.

Odluka premijera Grčke Aleksisa Ciprasa da 5. jula održi referendum, na kojem će građani odlučivati o uslovima međunarodnih kreditora onako kako i dolikuje zemlji koja je kolevka demokratije, može da ima potencijal poput onog u Sarajevu, i odvede Evropu u novo stanje razdora.

 
Problem krize nije ograničen na pitanje hoće li biti bankrota u Grčkoj, iako je sva prilika da je takav epilog neizbežan. Poenta nije ni u dilemi da li su se kreditori preračunali kada je njihov stav za pregovaračkim stolom u pitanju, iako je činjenica da jesu. Ne radi se ni o tome da su potcenili Aleksisa Cipraca i njegovu kuraž da odluku o ostanku u evrozoni prepusti građanima Grčke. Jednostavno, radi se o opstanku evra.
Došlo se do situacije da će predstavnici Trojke - Kristin Lagard iz MMF, Žan-Klod Junker iz Evropske komisije i Mario Dragi iz Evropske centralne banke morati da pronađu način da do 5. jula učine nešto što će Grke navesti da na referendumu u nedelju zaokruže "da", i prihvate nastavak saradnje sa kreditorima. U suprotnom, imajući u vidu anti-EU atmosferu među stanovništvom, teško da će Grci ostati u sistemu evra.
 
Prošle nedelje, Trojka je bila uverena da će Cipras pokleknuti pred ultimatumom i situacijom "uzmi ili ostavi". S obzirom da je grčki premijer ipak odlučio da odabere drugu opciju, kreditori su ti koji u ovoj poziciji deluju kao gubitnici, koliko god to delovalo neverovatno. Cipras i Grci su sačuvali ponos, a MMF i kompaniju predstavili kao "one koji ponižavaju i pokušavaju da porobe jedan narod", kako je u svom istorijskom govoru pred parlamentom rekao premijer Grčke.
Požar fatalne pogrešne procene je donekle ugašen jučerašnjom odlukom o neukidanju sistema pomoći "ELA", pre nego što on sutra i zvanično ne prestane da važi, s obzirom da Grčka neće i nema odakle da plati četiri objedinjene tranše duga u iznosu od 1,6 milijarde evra.
 
Sinoć je grčka vlada donela odluku o "prinudnom slanju banaka na odmor", s obzirom da nijedna banka neće raditit u narednih šest dana, sve do referenduma u nedelju. Do tada, građani će sa bankomata maksimalno moći da podignu 60 evra.
 
Na ovaj način, Aleksis Cipras je, barem do 5. jula, uspeo da zadrži novac u zemlji. Imajući u vidu da su građani proteklog vikenda sa bankomata širom Grčke podigli sumu koja se meri milijardama evra, mera državne kontrole kapitala koju je usvojio parlament je, koliko god bila nepopularna, očekivana i opravdana.
I premijer Cipras i ministar finansija Varufakis su u obraćanju narodu rekli da to nije njihova želja, ali da je takav potez bio neizbežan.
 
U međuvremenu, počela je igra optužbi. Kreditori su na sva zvona objavili kako su "Grčkoj ponudili predlog koji bi im obezbedio dalju finansijsku pomoć i stabilnost, ukoliko pristanu na reforme penzionog sistema i politiku stroge štednje, koje bi ekonomski oporavile zemlju".
 
Premijer Cipras je momentalno odgovorio, rekavši da je do Trojke dobio "ucenjivački ultimatum koji bi Grčku uveo u ponižavajuću štednju, koja bi trajala u nedogled". Portparol ministra Varufakisa izjavio je da bi prihvatanje ultimatuma kreditora značilo "davljenje zemlje u narednih pet godina".
 
Činjenica da je Grčka u proteklih pet godina u većoj meri poštovala uslove kreditora, i pored toga doživela pad ekonomije od 25 procenata, a da je četvrtina stanovništva bez posla, upućuje na dve stvari: ili politika štednje koju su kreditori nametnuli nije ispravna, i svakako vodi državu u "porobljavanje i kolaps", kako je to rekao Cipras, ili da Grci jednostavno nisu primenjivali te mere "kako bi trebalo".
I pored ekonomske depresije u koju je Grčka upala, kreditori zahtevaju još oštriju štednju, povećanje PDV-a i ostalih dažbina koje bi potpuno isisale život iz ionako posrnule ekonomije, i dodale još jedan kamen na već prezadužena i iskrivljena grčka leđa.
 
Stoga Ciprasova odluka o referendumu uopšte ne čudi. Građanima je na izborima obećao da će se boriti za njih, i da će im dati pravo demokratskog odlučivanja. I, nekarakteristično za političara - NIJE SLAGAO.
 
Ukoliko Grčka izađe iz evra, pretrpela bi značajne posledice. Ali, vara se onaj ko misli da Evropa ne bi pretrpela istovetne, ako ne i veće. Jer, nije Grčka jedina zadužena evropska zemlja. Ima ih poprilično. A ukoliko Grci izađu, i prežive (a hoće, jer alternativnih rešenja uvek ima), šta će sprečiti i ostale da krenu njihovim putem?
Upravo zbog toga postoji poređenje sa Sarajevom. Evropa je nakon njega dobila novi oblik i drugačiji poredak u kojem su velike sile (barem privremeno) bile u ulozi gubitnika.

Svi koje misle da je Grčka "mala i ne toliko značajna država bez koje evro kao snažan sistem može da opstane", trebalo bi da znaju da su diplomate u evropskim prestonicama krajem juna 1914. imale veoma sličan stav. A svi znamo kako se tada završilo.

Izvor: Blic

POČINJE HAOS U GRČKOJ "Rafovi su prazni, a u džepu imam pet evra"

Jutarnji.hr/I. H.   | 29. 06. 2015. - 17:54h |

Život bez banaka i bankomata teško je pao Grcima, koji su se danas suočili sa prizorima potpuno praznih rafova u prodavnicama. Podjednako prazni su i džepovi građana, koji se nadaju čudu.


"I dalje se nadam da je sve ovo samo ružan san iz kog ću se uskoro probuditi", kaže stanovnica Atine Evgenia Gekou (50).

 
Ona je danas na putu do posla ugledala svoje sugrađane kako stoje u kilometarskim redovima ispred banaka, iako je na njihova vrata stavljen katanac.
 
- Imam pet evra u džepu. Mislio sam da okušam sreću na jednom od bankomata, ali saznao sam da je već ispražnjen - kaže Janis Kalaizakis (58).
 
Oni koji su na vreme uspeli da podignu novac, suočavaju se sa drugim problemom - u prodavnicama nije ostalo mnogo toga što mogu da kupe, piše "Jutarnji list".
 
U strahu od rasta cena, građani su ispraznili rafove i napravili zalihe hrane. Pravi haos vlada i na benzinskim stanicama, gde ljudi osim rezervoara pune i kanistere.
 
Usled ograničenja, svako može da kupi gorivo u vrednosti od najviše 20 evra, a Grci na Tviteru javljaju da trenutno ima samo dizela.

Izvor: Blic

PRVI PROBLEMI ZA TURISTE Srbi morali da pozajme keš da sipaju gorivo

Srpski turisti su prvog dana od zatvaranja banaka u Grčkoj imali potpuno različita iskustva. Od toga da nisu primetili da se išta promenilo do problema sa plaćanjem karticom i podizanjem gotovine sa bankomata.


Ne primamo kartice: Pumpa u Grčkoj

Porodica Garić letovala je u Haniotiju, a juče je krenula put Srbije. Ali, trebalo je napuniti rezervoar.
 
- Na ivici sam nerava. Muž je pokušao da natoči benzin, ali kada je pitao za karticu, rekli su mu da je aparat trenutno u kvaru. U blizini je bio bankomat, ali se ispostavilo da ne radi ili da na njemu nema novca. To nas je iznenadilo jer nismo primetili da se nešto dešava. Sreća, u vili do nas su odseli naši prijatelji, pa su nam pozajmili 200 evra kako bismo krenuli nazad u Srbiju - ispričali su juče za „Blic“ Garići.

Samo pedesetak kilometara dalje, na Sitoniji, drugom prstu Halkidikija, situacija potpuno drugačija. Porodica Đokić nije primetila ništa čudno. Cene su iste kao i prethodne godine, a niko ih nije upozorio da banke ne rade.

- Zaista nismo primetili ništa čudno. Zasad sve normalno funkcioniše i uživamo u letovanju - kaže M. Đokić.
 
Reporter naše kompanije trenutno boravi na ostrvu Mikonos u Grčkoj, odakle javlja da je domaće stanovništvo napeto zbog novonastale situacije, ali da turisti nemaju nikakvih problema.
 
- Turisti na svojim karticama nemaju ograničenja. Mogu da plaćaju karticama na svakom mestu, a Grci samo u kešu. Banke su zatvorene, a ispred bankomata od jutra su konstantno veliki redovi. Ljudi su nervozni i napeti, za razliku od ugostitelja koji se trude da krizu drže dalje od očiju turista - kaže naš kolega Ljubomir Tozev.

Preuzeto sa ...

Malopre došao iz marketa. Niti gužve, niti panike, niti praznih rafova. Platio karticom normalno.

Oni ce ih svakako izbaciti...tako da neka bude bar za nesto...umesto za nista...

Za 2 dana na Indiegogo kampanji skupljeno skoro 500.000e za otplatu grckog duga, pa ko zeli

https://www.indiegogo.com/projects/greek-bailout-fund#/story