Саркози - Меркел: План за спасавање Грчке мора бити примењен
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 02. новембар 2011.

Француски председник Никола Саркози и немачка канцеларка Ангела Меркел изјавили су данас да су "одлучни" у томе да буде примењен план за спасавање Грчке, који је доведен у питање изненадном најавом грчком премијера Јоргоса Папандреуа да ће га изнети на референдум.

Како је саопштено из Јелисејске палате, Саркози и Меркелова су у телефонском разговору рекли да желе да "брзо" буде усвојен план пута како би се осигурала примена тог плана.

Двоје лидера су се сагласили да сутра у Кану одрже састанак најпре са Међународним монетарним фондом и Европском унијом, а потом са грчким
властима. Ти састанци ће бити одржани уочи самита Г20 (групе двадесет развијених привреда и земаља са брзим привредним развојем), предвиђеног за 3. и 4. новембар.

Најава Папандреуа, само пет дана после усвајања плана спасавања, потресла је данас берзе и оживела страховања од банкрота Грчке и распада зоне евра. У Грчкој је, у међувремену, група посланика владајуће партије ПАСОК затражила оставку премијера, тврдећи да је неочекиваном најавом да ће у Грчкој бити организован референдум о најновијем споразуму о помоћи са Европском унијом угрозио тај споразум.

Француска и Немачка "су одлучне да са својим европским партнерима осигурају пуно спровођење, у најбољем року, одлука усвојених на самиту (еврозоне)", саопштено је након телефонског разговора Саркозија и Меркелове.

Из кабинета грчког премијера саопштено је да ће Јоргос Папандреу учествовати сутра у Кану на радној вечери на којој ће бити Саркози, Меркелова, званичници ЕУ и генерална директорка ММФ Кристин Лагард.

Два дана пред одржавање самита, најава Папандреуа уздрмала је стратегију Г20 за економску кризу.

"Ради се о једном неочекиваном избору који је изазвао несигурност уочи важног састанка у Кану", рекао је италијански премијер Силвио Берлускони, први европски лидер који је коментарисао најновију грчку одлуку.

У политички и социјално експлозивној клими, референдум се намеће као потез високог ризика који такође прети и монетарној унији, оцењује АФП. Сва европска тржишта реаговала су данас падом на ту најаву.

Пре најаве из Атине, изгледало је да је све спремно за самит Г20: под притиском својих партнера на челу са САД, еврозона је обећала да у Кан долази са кредибилним решењем за сузбијање своје дужничке кризе.

Чак је у завршном саопштењу са министарског састанка 15. октобра било написано да се од Европљана очекује "глобални план како би се дошло до енергичног одговора на актуелне изазове".

То је био услов да партнери ЕУ, посебно велике земље у развоју као што је Кина, буду спремни да учествују у светским напорима да се обуздају растући ризици нове рецесије.

Њихово очекивано учешће је двоструко - да се ангажују да подрже захтеве са својих тржишта како би се подстакао евроспки извоз, али и да можда дају директнију финансијску помоћ еврозони и европском фонду за спасавање, и то преко ММФ-а.

Европљани су мислии да су, усвајањем договора на самиту еврозоне у Бриселу, испунили свој део договора, али је одлука Грчке довела то у питање.

Ипак, лидери ЕУ Херман Ван Ромпеј и Жозе Мануел Барозо данас су изнели оцене да су уверени да ће Грчка поштовати свој ангажман према еврозони и, као и Саркози и Меркелова, уверење да ће план за спасавање Грчке бити примењен.

(Бета)

САД: Шокантна одлука Грчке да одржи референдум о споразуму о помоћи ЕУ
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 02. новембар 2011.

ВАШИНГТОН – Бела кућа је данас оценила да шокантна одлука Грчке да одржи референдум о најновијем споразуму о помоћи са Европском унијом показује да Европа мора што пре да спроведе тај план, усвојен 27. октобра у Бриселу.

Представник за штампу Беле куће Џеј Карни избегао је да директно коментарише одлуку грчког премијера Јоргоса Папандреуа о сазивању референдума.

„Његова најава само потврђује да Европљани морају даље да развију и хитно спроведу одлуке донесене прошле седмице”, рекао је Карни.

Вашингтон, према његовим речима, има поверења у способност Европе да изађе на крај с кризом.

(Танјуг)

Глас Русије: Шок терапија на грчки начин
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 02. новембар 2011.

Економски проблеми Атине прешли су у категорију политичких. Премијер Грчке износи на референдум питање да ли да се прихвати план Европске уније за спасавање земље од дужничке кризе. Влада је подржала став Јоргоса Папандреуа. Опозиција тражи да он хитно поднесе оставку. У европским престоницама ова вест је изазвала шок.

План Брисела за спасавање Атине настао је уз грдне муке – прошле недеље су шефови европских држава морали да заседају до касно у ноћ да би постигли консензус. Као резултат одлучено је да се Грчкој отпише 50 одсто државног дуга, односно 100 милијарди евра. Услов је да ова земља уведе стриктне мере штедње. И сада, после свих проблема које је ова земља задала суседима из еврозоне, Папандреу се одлучио за сумњу: да ли вреди да се овај „поклон“ прихвати, то јест Грцима који су у вечитом штрајку предлаже да одобре тешку и непопуларну одлуку. Обични грађани чекају „жив новац“ за исплату плата и пензија и за стварање радних места. Међутим њихово гласање могло би решити судбину целе зоне евра. Ако референдум спречи пружање помоћи Атини, земљи реално прети банкрот.

Премијер Грчке није о референдуму унапред обавестио ни Николу Саркозија ни Ангелу Меркел, чак ни свог министра финансија. Председник Француске је рекао, не покушавајући да прикрије изненађеност, да алтернатива споразуму о помоћи Грчкој не постоји:

- Француска вас подсећа да је план који је одобрило 17 чланица еврозоне једини могући пут за решавање проблема грчког дуга. Да се реч да народу увек је легитимна одлука. Али јединство свих земаља зоне евра није могуће без напора сваке њене чланице.

Данас ће шефови Немачке и Француске и директори Европске централне банке и ММФ одржати ванредне преговоре с премијером Грчке. Захтеваће од њега пре свега објашњење. Састанак би требало и да смири светске берзе које су се „срушиле“ у уторак после информација о предстојећем референдуму. На шок се надовезао и пад цена нафте и злата. Ови активи су међутим увек били у порасту у периодима нестабилности берзи. Првобитно је планирано да ће се референдум одржати у јануару. Али је Атина, због страха да ће се светске фондовске платформе поново уздрмати, рекла да ће га организовати што пре.

Папандреуов предлог је довео до раскола у грчкој владајућој странци ПАСОК. Шест њених утицајних чланова су премијера позвали да поднесе оставку. Још један је напустио странку, чиме се ПАСОК лишио свог преко потребног гласа у парламенту пред гласање по питању вотума неповерења премијеру. Без обзира на чињеницу да Папандреуова странка има већину посланичких мандата, њен је положај доста климав – 152 провладина гласа против 148 опозиционих. У парламенту многи, и то не само представници опозиције, сматрају да одржавање референдума о прихватању предлога Брисела угрожава чланство земље у Европској унији. И позивају да се у земљи пре рока одрже парламентарни избори.

(Глас Русије)

Бекство из туробне Грчке

Око 40 од­сто мла­дих је без по­сла, па осам од де­сет оних ко­ји су из­гу­би­ли стр­пље­ње и ве­ру же­ле да на­пу­сте кри­зом уз­др­ма­ну зе­мљу


Харула Теодору, Мени Белеси, Деспина Ламбропулос и Дионис Ламбропулос (Фото С. П. Стаменић)
Од нашег дописника

Атина– Пошто је ових дана остао без посла, Дионис Ламбропулос озбиљно размишља да се придружи армији од 50.000 младих Грка који сопствену будућност не налази у домовини захваћеној најтежом економском и финансијском кризом последњих деценија.

„Сада је у Грчкој горе од лошег и све чешће мислим да одем код рођака у Аустралију. Немам овде никакву перспективу, не размишљам о породици јер не знам како бих је издржавао”, каже овај тридесет петогодишњак са две професије: зубни техничар и механичар. „Како да останем кад ми уз мере штедње нуде плату од 600 евра.”

У земљи која има 2,5 милиона младих од 20 до 35 година све је мање стрпљења, вере у економски опоравак. Око 40 одсто младих је без посла.

Серија разговора коју је обавила „Политика” потврђује на малом узорку истраживање агенције „Капа”, по коме осам од десет младих Грка жели да оде трбухом за крухом. По евиденцији Евробарометра, то је 37 одсто младих између 25 и 35 година.

Грчка је већ једном у историји била извозник радне снаге, али се у овим кризним данима слика само донекле понавља.

„Данашња генерација имиграната битно се разликује од предака из првог таласа који су педесетих или седамдесетих година прошлог века у далеки свет отишли да раде по фабрикама и рудницима”, каже новинар Танасис Влахос. „Суочени смо са одливом образованих кадрова.”

И док, према подацима солунског универзитета, 84 посто Грка који су дипломирали у иностранству одбија да се врати у домовину, преко 50.000 младих, углавном високообразованих, поднело је захтеве за визу.

Најпривлачнија су одредишта управо са дијаспором у којој живи од три до седам милиона Грка: САД, Аустралија, Канада и Немачка.

Америчка и аустралијска амбасада затрпане су хиљадама захтева образованих Грка, од којих су многи студирали у иностранству или су завршили западне колеџе у Атини. Само у Немачкој, грчка заједница је у последње две године – када је почела криза – са 300.000 порасла за 10.000 нових емиграната.

Грчка дијаспора спремна је да помогне младима јер нико од њих није заборавио како је било тешко почињати у туђем свету. За све заинтересоване отворили су сајт који се зове једноставно: Патриотика.

Ипак, прете последице које је генерацијама тешко исправити. То не спречава економисту Кики Теодориду да пакује кофере. Иде за Шангај, где је њен супруг добио посао у банци.

„Одлазимо зато што осећамо да су нам овде сва врата затворена. Ако хоћеш нормалан живот, овде није место за то.”

Исто мисли и њена другарица Марија Целу, биолог, која чека одговор из Канаде. „Ако добијем посао, одох. Родитељи су несрећни, али осећам да се гушим. Не могу више, хоћу да живим, да ме као жену признају и професионално уважавају.”

Са новцем који зарађује већина младих у Грчкој не може да се живи, не може да се заснује породица. Атина је званично по скупоћи на 38. месту између 73 светске метрополе. Млади парови враћају се код родитеља, одлазе у унутрашњост.

Харула Петулаки је стручњак за исхрану, и са 30 година, заједно са дечком, живи на терет родитеља. „Од муке сам се угојила, изгубила сваку вољу.”

„Далеко од туробне, депресивне Грчке каква је она данас. Месецима сам без посла. Имам 30 година, не могу да плаћам кирију и враћам се на почетак, на Сими, мало острво одакле сам пун наде пре више од деценије кренуо у Атину на студије”, каже Јоргос Пападопулос, који је радио у фирми за изнајмљивање луксузних јахти.

„Срамота ме је да ме издржавају родитељи, али кад скупим нешто новца, одох код рођака у Аустралију.”

Грађевински инжењер Харула Теодору, 33, прешла је у Солун где ради приватно и размишља да оде у иностранство. „Готово да нема оних за које не знам да би отишли ван земље. Маштају о Холандији, Лондону. Многи су тамо студирали.”

Подаци Европаса показују да је преко 35.000 молби за запослење упућено у ЕУ што је, између 30 земаља са списка, Грчку довело на треће место.

Деспина Ламбропулос, Дионисова сестра, двадесет трогодишњакиња, која је тек свршени педагог у потрази за послом, обазривија је. „Отићи од куће је, ваљда, последња опција. Многе моје другарице се за почетак, у потрази за послом, враћају у своја родна места”, каже уверена да ће нешто наћи и да никада неће морати да оде из Грчке, да се одвоји од „маме и браће”.

Аналитичари упозоравају да енергију младих који гледају родитеље који су без посла и тешко живе треба што пре правилно усмерити да не би отишли у погрешном правцу, да не би постојала оправдања за дивљање на улицама грчких градова.

У летошњим протестима међу демонстрантима је уз раднике било највише високообразованих, незапослених и радикалних младих Грка.

„Много мојих познаника је учествовало у демонстрацијама. Осећамо се одбачено, изиграно, без перспективе”, каже двадесет осмогодишња Мени Белеси из Атине, која студира, живи код родитеља и повремено успева да добије посао. „Не мислим да је насиље и дивљање на улицама пут и начин да решимо проблеме. Ми желимо да нешто променимо, или ће многи отићи.”

У односу на остале европске земље, према подацима Евростата, један од три Грка са факултетом је без посла, чак 58,9 одсто говори страни језик, док је у Европи таквих 39 процената.

Учитељ играња Михалис је, као многи, у Америци склопио фиктивни брак да би добио дозволу за рад. Десетине других апатично седе у кафићима и чекају да се нешто деси.

До гуше задуженој земљи десиће се године стезања каиша.

Јасмина Павловић-Стаменић
објављено: 07.11.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Bekstvo-iz-turobne-Grcke.sr.html

Izvor: Beta

Razmatra se preuredjenje EU

 LONDON, 10. novembra 2011. (Beta) - Nemačka i Francuska mesecima razgovaraju o radikalnom preuredjenju Evropske unije (EU) kako bi se dobila manja i cvršća zona evra, javlja u četvrtak Bi-Bi-Si (BBC).

BBC se poziva na izjavu visokog zvaničnika Unije, datu agenciji Rojters, prema kojoj su vodjene "intenzivne konsultacije na svim nivoima" i da se kao mogućnost razmatra - smanjenje zone evra.

"Francuska i Nemačku su se intenzivno konsultovale tokom poslednjih meseci, na svim nivoim", rekao je neimenovani zvaničnik u Briselu i dodao: "Moramo ići vrlo oprezno, ali istina je da moramo ustanoviti listu onih koji ne žele da budu članovi kluba i onih koji jednostavno ne mogu da budu članovi kluba".

Iz kancelarije nemačke kancelarke Angele Merkel demantovano je postojanje planova o redukovanju evrozone, i saopšteno da Berlin namerava da "stabilizuje evrozonu u njenoj celosti".

Medjutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno govori o "Evropi u dve brzine", navodi BBC, podsećajući da je Sarkozi u utorak u Strazburu ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška".

BBC-jev urednik za Evropu Gevin Hjuit ocenjuje da je sada jasno da je finansijska kriza u evrozoni podstakla raspravu o budućnosti EU.

Грчка добила нову владу

Грчка је данас добила коалициону владу националног јединства чији кључни задатак ће бити да спроведе програм мера које је усвојила Европска унија, како би се избегао банкрот земље који би могао да угрози монетарни систем целе ЕУ.

Нови премијер Лукас Пападемос је формирао кабинет из три странке: досад владајућег ПАСОК-а, водеће опозиционе конзервативне Нове демократије и крајње десничарске ЛАОС партије.

Већину места у новој влади имаће ПАСОК, а важан сектор финансија и даље је задржао досадашњи министар Евангелос Венизелос.

Шеф дипломатије биће Ставрос Димас, бивши комесар у ЕУ за заштиту околине, а министар одбране је Димитрис Аврамопулос.

У нову владу је, први пут после обарања војне хунте 1974. године, ушла и крајње десничарска Лаос партија која је добила место министра за инфраструктуру.

Izvor: Politika

U Atini zapaljeno desetak zgrada, povređene 54 osobe
Tanjug | 12. februar 2012. 18:49 > 23:51    | Komentara: 34

Najmanje deset zgrada u centru Atine zapaljeno je u nedelju veče tokom masovnih protesta zbog novih mera štednje. Povređene 54 osobe. Parlament ipak usvojio paket novih mera štednje



ATINA - Najmanje deset zgrada u centru Atine zapaljeno je u nedelju veče tokom masovnih protesta zbog novih mera štednje o kojima upravo raspravlja grčki parlament. TV snimci prikazuju jednu trospratnicu koja je potpuno zahvaćena plamenom dok vatrogasci nastoje da ugase požar, prenosi AP. Grčka agencija ANA javila je da su povređene 54 osobe i da je zapaljeno više zgrada. Nemiri su se proširili i na Solun. Agencije prenose da su u Atini i Solunu desetine radnji opljačkane. Policija je privela 37 izgrednika.


Među zapaljenim zgradama su jedna banka, bioskop, prodavnica mobilnih telefona i kafeterija, saopštila je vatrogasna služba. Za sada nema informacija o tome da li se neko nalazio u zapaljenim zgradama.


Desetine specijalaca formiralo je kordone da bi sprečili demonstrante da izvrše juriš na zgradu parlamenta. Povređeno je nekoliko demonstranata i policajaca, a privedeno je i više učesnika protesta, saopštile su vlasti.

Sukobi su izbili nakon što je više od 100.000 demonstranata marširalo prema parlamentu da bi izrazili protest protiv drastičnih mera štednje, navodi AP.

Veliki broj demonstranata i dalje je na trgu Sintagma u centru Atine ispred grčkog parlamenta, dok je vlada upozorila da bi odbacivanje novih mera štednje značilo da bi Grci morali da podnesu "nezamislivo teže" žrtve.

Demonstranti su bacali bombe ručne izrade, a policija je uzvratila suzavcem i šok bombama, prenose grčki mediji.

"Suzavac je dopro i u prostorije parlamenta", požalio se levičarski poslanik Panajotis Lafazanis.

Mnogi Grci veruju da je njihov standard već u ogromnom padu i da bi nove mere štednje, koje uključuju smanjenje minimalnih primanja za 22 odsto, samo još povećale njihove nedaće.

"Što je mnogo, mnogo je", izjavio je Manolis Glezos (89), jedan od najčuvenijih grčkih levičara koji je poznat po tome što je 1941. sa Akropolja krišom skinuo nacističku zastavu, podižući moral okupirane Atine.

Glezos, koji je među učesnicima protesta u centru Atine, smatra da će nove mere doneti uništenje koje neće proći.

Demonstranti su zapalili i nekoliko kafića i bioskopa u centru grada, kao i jednu banku, prenosi Rojters.

PAPADEMOS APELUJE NA MIR
GRČKI premijer Lukas Papademos je apelovao na mir i osudio nasilje nakon što su 54 osobe povređene tokom demonstracija ispred grčkog parlamenta. Papademos je, govoreći u parlamentu, istakao da takvom nasilju i vandalizmu nema mesta u demokratiji i da ono neće biti tolerisano, prenosi AP. On je dodao da će poslanici preuzeti svoju odgovornost. Papademos je rekao da Grčka ne može da dozvoli sebi luksuz da u ključnim trenucima ima ovakve proteste.

USVOJEN PAKET MERA
GRČKI parlament usvojio je u nedelju veče paket mera štednje kako bi osigurao novu tranšu međunarodne pomoći za sprečavanje bankrota zemlje, javlja Rojters.



Izvor: Novosti

Gore lopovske Banke!