Odakle im pare , kada su bankrot?

Мудис: Грчкој и Португалији прети ''лагана смрт''
NEDJELJA, 17 JANUAR 2010 17:45    ПОЛИТИКА   

Нервозу на тржиштима, пре свега, европским, изазивају бојазни због тешке финансијске ситуације у којој се нашла Грчка, а ситуацију сигурно неће олакшати ни прогноза агенције за рејтинг „Мудис” која, истина, не рачуна са колапсом те државе, али упозорава да може „полагано да искрвари”.
Сличан сценарио „лагане смрти” прогнозира „Мудис” и за Португалију, објавио је овог викенда немачки лист „Фајненшел тајмс Дојчланд” (ФТД).

„Мудис” је упозорио на то да и Грчка и Португалија морају велики део својих средстава да издвоје за отплату дугова, при чему инвеститори захтевају високе доплате за ризик, како би били спремни да купе дугорочне хартије од вредности тих земаља.

„Мудис” тврди да обе државе још могу да избегну катастрофу, али да морају веома брзо да делају, а пре свега, Грчка којој „истиче време”.

Бојазни од платне неспособности те земље већ неколико седмица стварају нервозу на финансијским тржиштима, указује та агенција, наводећи да је Грчка лане забележила буџетски дефицит на нивоу од 12,7 процента, а да укупни јавни дуг те земље представља чак 125 одсто бруто домаћег производа (БДП).

„Мудис” је кратко пре новогодишњих празника смањио рејтинг дугорочних обавеза Грчке на ниво А2.

Обавезе Португалије, за сада, та агенција процењује нешто боље и то на нивоу од Аа2.

Вредновање Грчке, које је саопштила агенција „Мудис” је, међутим, за два степена више од прогноза друге две најпознатије светске агенције за рејтинг „Стандард енд Пурс” и „Фич”, које су за ту земљу установиле рејтинг на нивоу БББ+.

Доплата за ризик на грчке дугорочне хартије од вредности, у односу на референтне немачке хартије, доспела је чак на 250 базичних бодова.

Рекордни ниво су достигли и трошкови за осигурање од платне неспособности Грчке.

Пренето са...

Grci šokirani novim merama štednje

   

Grčke vlasti iznele radikalan plan za smanjenje budžetskog deficita
Grčka je do grla u dugovima, iako bi, budući da pripada evrozoni, njen deficit u teoriji trebalo da bude u strogo ograničenim okvirima koje nameće Evropska centralna banka.

Sa sličnim problemima suočavaju se Irska i Španija, ali Grčka je unutar evrozone u daleko najtežoj situaciji.

EU je u ponedeljak počela da razmatra plan grčke vlade za smanjenje deficita koji će, tvrdi Atina, deficit dovesti u tražene okvire.

Plan predviđa sve od iskorenjivanja izbegavanja poreza, preko suzbijanja korupcije, do smanjenja obima javnog sektora i plata zaposlenih u tom sektoru.

Grčka vlada suočena je, međutim, sa ogromnim otporom javnosti, između ostalog i zbog toga što mnogi smatraju da je pre sprovođenja plana potrebno promeniti način na koji zemlja funkcioniše.

Izbegavanje plaćanja poreza

Satirius Manikus je dobrostojeći advokat iz Atine.

Uprkos pozamašnim primanjima, on, kako sam kaže u razgovoru za BBC, plaća minimalan porez.

"U Grčkoj je lako izbeći plaćanje poreza. Evo primera - hoćete moj pravni savet, ja ću vam ga dati i naplatiti, ali vam neću napisati račun. Vi nećete platiti PDV, a ja ću platiti manji porez, jer tu zaradu neću prijaviti. Mislim da plaćam porez na oko trećinu prihoda, što je u Grčkoj, rekao bih, pravilo, a ne izuzetak."

Sličnu priču priča i jedan atinski arhitekta koji nije želeo da mu se pominje ime, jer njegova kompanija učestvuje u javnim radovima koje plaća grčka vlada.

I on ukazuje na nepravilnosti koje su u Grčkoj pravilo:

"Ako hoćete da pobedite na konkursu za javni ugovor, nekome iz institucije koja je raspisala konkurs učinite uslugu. Možete, na primer, da zaposlite nekog njegovog rođaka, ili da mu izgradite kuću od materijala koji je namenjen za javno zdanje. U Grčkoj se to tako radi."

   
Jorgos Papandreu
Vlada premijera Papandreua tvrdi da će ozbiljno sporovoditi najavljene mere

U Grčkoj se niko ne uzbuđuje zbog korupcije i neplaćanja poreza, pa se nacija našla u šoku kada je vlada obelodanila razmere finansijske krize.

Vlada želi da iskoreni korupciju

Kreditni rejting zemlje je katastrofalan, a Evropska centralna banka Atini je zapretila najoštirijim merama ukoliko ne smanji državni deficit.

Ali to nije sve. Vlada premijera Papandreua je sunarodnicima otvoreno rekla da namerava da praznu državnu kasu napuni putem iskorenjivanja korupcije i revnosnije naplate poreza.

Kostas Bakuris je šef grčkog ogranka organizacije Trasperensi internešenal koja, između ostalog, radi na suzbijanju korupcije i drugih zloupotreba na poslovnom planu:

"Procenjujemo da se oko 30% bruto nacionalnog proizvoda ne prijavljuje. Da Grci plaćaju porez, ne bismo bili suočeni sa ovako ogromnim finansijskim problemima. Da biste imali korupciju, morate da imate priliku da budete korumpirani. U našoj zemlji, nažalost, prilika ne nedostaje. Kao prvo, naši zakoni su prilično nejasni, ali još gore je to što se ljudi ne kažnjavaju. Stigli smo do situacije iz koje, čini mi se, nema povratka. Jedini način je da ljude počneomo da šaljemo u zatvor."

Upravo to najavljuje grčka vlada koja je obećala sprovođenje niza radikalnih mera čiji je cilj da zemlju izvuku iz ekonomske crne rupe.

Premijer Papandreu je obećao da će jednom zauvek raskrstiti sa neplaćanjem poreza i korupcijom.

Ministar finansija Jorgos Papakonstantinou tvrdi da će ovog puta obećanja zaista biti sprovedena u delo:

"Do sada su ministri mogli da potpisuju trošenje javnih sredstava i javnost o tome ne bi bila obaveštena. Svaka takva odluka sada mora da bude objavljena na internetu. Osim toga, uveli smo vrlo stroga pravila vezana za zapošljavanje u javnom sektoru i pažljivo pratimo profesije u kojima je izbegavanje plaćanja poreza dugoročni problem. Ako uočimo nepravilnosti, iskoristićemo sva zakonska sredstva. Ovog puta nema vrdanja - ljudi znaju šta smo obećali, znaju to i međunarodna tržišta i naši evropski saveznici koji će s pažnjom pratiti da li obećane mere ozbiljno sporovodimo u delo."

To nije jedina gorka pilula koji Grci moraju da progutaju.

   
Ulica u Atini
Mnogi Grci se ne slažu sa planovima vlade

Ministar finansija je najavio smanjenje plata zaposlenih u javnom sektoru, reformu penzionih fondova i smanjenje državnih davanja:

"Ne možemo da dozvolimo ministarstvima da nastave da povećavaju budžete. Istovremeno, plate smanjujemo za 10 %. To su pravdene mere, neizbežne ako želimo da izađemo na kraj s našom izuzetno teškom fiskalnom situacijom."

Najava štrajkova

Mnogi Grci misle da te mere nisu pravdene.

U jednom od siromašnijih kvartova na severu Atine, zaposleni su zaposeli fabriku obuće u kojoj rade.

Štrajk je usmeren protiv rukovodstva fabrike koje bi da je zatvori, ali radnici izražavaju i nezadovoljstvo zbog najavljenih mera štednje:

"Ako vlada bude insistirala na merama, suočiće se sa socijalnom eksplozijom - biće demonstracija, zuzećemo univerzitete i fabrike. Toga se jedino plaše."

"Oni koji su izazavali problem su isti oni koji traže od nas da prihvatimo smanjenje plata. Radnici će izaći na ulice. Znamo mi da smo suočeni s ekonomskom krizom, ali umesto da oporezuju radnike, neka podignu poreze onima koji plivaju u parama."

Štrajkači se ne šale - svi zaposleni u javnom sektoru će početkom februra na jedan dan obustaviti rad.

Sindikati zaposlenih u privatnom sekoru razmatraju mogućnost da im se pridruže i obustavu rada pretvore u jednodevni generalni štrajk koji bi zahvatio celu zemlju.

Grčkoj predstoje teška vremena, ističe pisac i komentator Miltos Frangopulos:

"Grčka je u poslednjih 50 godina ostvarila izvanredan razvoj. Brz razvoj je mnogo lakši kad nemate previše pravila, ali nedostatak pravila nam je prešao u naviku. Biće teško i političarima koji pokušaju da uvedu red, ali i samim Grcima. Grci moraju da shvate da rešavanje krize zahteva poštovanje pravila. Trenutno uopšte nisam siguran kuda nas ovo vodi."
BBC Srbija

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=01&dd=20&nav_id=405510

Grčka: EU razume dužničku krizu
20. januar 2010. | 20:46 | Izvor: Beta
Atina -- Grčka sve više uspeva da ubedi partnere u EU da je sposobna da se suoči sa aktuelnom dužničkom krizom, rekao je grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu.

On je kazao da njegove kolege iz Evrospke unije shvataju koliko je Grčka svesna ozbiljnosti situacije i da će uvesti stroge mere kako bi smanjila deficit do 2013. godine. Grčki ministar je kazao, da je nakon sastanka ministara finansija u Briselu, stekao utisak da se menja način razmišljanja članica EU prema krizi u Grčkoj.

Ekonomska i finansijska kriza su uvećale budžetske deficite u Grčkoj, Irskoj i nekoliko drugih zemalja.

Grčka je podigla procenu deficita za 2009. godinu na najmanje 12,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa prethodno projektovanih 3,7 odsto.

Planirane mere za smanjenje troškova trebalo bi da omoguće smanjenje grčkog deficita na 8,7 odsto BDP do kraja godine.

Znao sam da im nema spasa jos kad je onaj lupez Papandreu posredovao da Dacic udje u ,, ZEZ  ,, , umesto da spasava svoju drzavu . 

U citavoj ovoj tuznoj EU prici najvise me odusevio onaj svedski ministar koji je  kad je Grcka trazila spas od EU izjavio : ,, Kad pokusavate da spasite davljenika , moze i vas povuci na dno ,, ..... 

Не верујем да било шта, па ни ово што се дешава Грчкој, може отворити очи овим нашим ЕУ слепцима.

Ma njima su oči široko otvorene, a ruke u tuđim džepovima. Znaju oni šta rade.

То се зове лоповлук, најблаже речено.
А за лоповлук се можда не одговара извесно време, па се лопови осиле и попишмане мислећи да су толико вешти да их никада нико неће ухватити у ченгеле, а онда једнога дана, на тренутак попусти пажња, и цап, сваки лопов доживи исту судбину.

Nema jednoga dana. Lopovi koji vladaju svetom se zovu političari. Oni prave zakone kojima potpuno legalizuju svoju krađu. To se zove demokratija i manje više je ista u Americi, Rusiji, Kini, Srbiji. U tome se vladari ne razlikuju među sobom. U bogatijim zemljama su to manje primeti jer oni ne kradu samo od svojih već i od drugih naroda. 

Грешиш, веома је близу, свакога дана све више ојађених, изгладнелих, осиромашених, упропаштених, отварају очи и долазе до закључка који ће на крају резултирати дизањем сиротиње раје против лопова.