Grčki ekonomski problem je otvorio mnoga pitanja na koja uređena i napredna Evropa nije imala odgovor. U nameri da prevaziđu stanje koje bi moglo narušiti same temelje Evro-zone, lideri Evropske unije pokušavaju da definišu problem i ponude brza ali efikasna rešenja

Aspekti grčke ekonomske krize objedinjeni su u šest ključnih pitanja:

1) Šta je grčki problem?

Grčka je predugo živela iznad svojih mogućnosti, na falsifikovanim bilansnim ciframa. Konzervativna vlast je najavljivala deficit od 6% bruto društvenog proizvoda (BDP) ali je nova vlada Jorgosa Papandreua, u oktobru 2009, ustanovila da je reč o deficitu od 12,9%, a da javni dug dostiže 115% BDP-a. Siva ekonomija u Grčkoj prelazi 20% BDP-a. Oštre mere oporavka grčke privrede podrazumevaju: smanjenje troškova državne administracije i zdravstva, zamrzavanje plata funkcionera, povećanje poreza i penzijske starosne granice. Procene govore da će na ovaj način Grčka svesti javni deficit na 8,7% do kraja 2010. Za servisiranje ukupnog duga od 288 milijardi evra Grčka je u obavezi da pribavi 53 milijarde evra u 2010. i ukoliko joj Evropa ne pomogne, scenario katastrofe u vidu bankrota je na pomolu. Grčka se suočava i sa mogućom eksplozijom socijalnog nezadovoljstva.

2) Zašto Nemačka okleva da pomogne?

Nemačka kancelarka insistira na poštovanju pravila koja su odredila same članice Evro-zone i predlaže, “kao poslednje sredstvo”, isključenje onih članica monetarne unije koje u dužem periodu krše pravila iz Mastrihta. Rigidnost nemačkog stava proizilazi iz dugotrajnih i ogromnih napora nemačke u ekonomskom ujedinjavanja dve Nemačke. Pritisak javnosti koja ne pristaje da finansira zemlje iz “mediteranskog kluba” je sve veći i dolazi uoči regionalnih izbora zakazanih za 9. maj.

3) Ko su najveći grčki poverioci?

Ukupno zaduženje zvanične Atine iznosi 288 milijardi evra, a najveći poverioci su Svetska banka, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Organizacija za ekonomsku saradnju razvoj (OECD). Drugim rečima, 95,6% kreditora su nerezidenti i ova rekordna brojka govori da ni Grci nemaju poverenja u sopstvene kredite. Najveći pojedinačni kreditor je Francuska (16,5%). Francuski investitori potražuju 20,2 milijarde evra od banaka i 25,1 milijardu evra od osiguravajućih kompanija i drugih privatnih fondova i to objašnjava “očinsku” brigu predsednika Sarkozija, naviknutog da njegove probleme rešava Angela Merkel. Nemačke banke su u Grčkoj angažovale 23,5 milijardi dolara.

4) Da li su ugrožene druge evropske zemlje?

Pod budnim i nemirnim investitorskim okom se nalaze četiri članice Evro-zone: Grčka, Portugal, Španija i Irska, politički korektno poređane pod akronimom PIGS iliti “Svinje”. Zajedničko pobrojanim državama su javni dug koji se kreće od 75 do 100% BDP-a i tekući deficit koji prelazi 8% BDP-a. Smanjujući visinu zarada i povećavajući poreze, ove zemlje rizikuju utapanje u recesiji.

5) Kakve su posledice po evro?

U trenutku kada su tržišta počela da paniče zbog ekonomske situacije u Grčkoj, 25. novembra 2009, evro je vredeo 1,51 dolar. Krajem marta jedinstveni evropski novac je vredeo 1,33 dolara i to je pad vrednosti od 13% u poslednja četiri meseca. Volatilno kretanje vrednosti evra, uslovljeno kontradiktornim vestima o rešavanju grčkog problema, pogodovalo je samo špekulativnim fondovima.

6) Da li Evro-zona može eksplodirati?

U teoriji da, praktično – ne. Nemačko-francuski dogovor koji su potvrdile članice Evro-grupe čini nemogućim bankrot jedne od članica monetarne unije. Ni hipoteza o nemačkom napuštanju Evro-zone koja je provejavala u trenucima očaja, nije verovatna. To bi prouzrokovalo takav rast nemačke marke u odnosu na evro da bi bili poništeni svi desetogodišnji napori u stvaranju konkurentnosti ujedinjene Nemačke. Ostaje samo mogućnost izlaska iz unije na osnovu političke odluke. Član 50 Lisabonskog sporazuma, nastao kao mera opreza prema Jerg Hajder pojavama (Austrija), precizira da jedna država može biti primorana da napusti Evropsku uniju u slučaju ozbiljnih poremećaja. U vreme nastajanja ovog člana niko nije mislio na ekonomske poremećaje i to je segment koji Angela Merkel pokušava da inkorporira u postojeću odredbu.

http://www.e-novine.com/ekonomija/ekonomija-svet/36160-Grka-kriza-est-taaka.html

MMF: Grčkoj možda neće biti potrebna pomoć EU
Tanjug | 29. 03. 2010. - 21:13h | Foto: Reuters | Komentara: 2

Grčka nije tražila pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i za sada nema znakova da će morati da to učini, izjavio je danas izvršni direktor MMF Dominik Stros-Kan.
 
Izvršni direktor MMF Dominik Stros-Kan

Lideri Evropske unije su prošle sedmice odlučili da oforme sistem finansijske sigurnosti za spasavanje Grčke u kojem će MMF takođe imati važnu ulogu, mada je Stros-Kan ukazao da za sada ništa ne ukazuje na to da će Atini takva pomoć biti potrebna, preneo je Rojters.
"Nadam se da strategija EU prema Grčkoj funkcioniše", rekao je on u govoru na Ekonomskom fakultetu u Varšavi i dodao da je MMF spreman da pomogne Grčkoj, "ali za sada nije očigledno da će ta pomoć obavezno biti potrebna".


To je prvi javni komentar Stros-Kana povodom Grčke, otkako su se lideri EU saglasili oko pružanja pomoći. Prema tom sporazumu, MMF će uložiti trećinu neophodnih sredstava ukoliko Grčkoj bude neophodna finansijska pomoć, dok će ostatak obezbediti evrozona.


Za sada, međutim, nisu poznati ključni uslovi pod kojima bi ta pomoć mogla biti zatražena.


Grčka je danas ovlastila pet banaka da emituju sedmogodišnje obveznice , što je prva provera finansijskog tržišta nakon prošlonedeljnog dogovora o šemi pomoći toj zemlji. Grčkoj je neophodno da privuče najmanje 16 milijardi evra tokom nekoliko narednih sedmica, kako bi ispunila dužničke obaveze od oko 23 milijarde evra koje stižu na naplatu do kraja maja, a koje dostižu blizu 10 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje.


Grčka agencija za dug PDMA je saopštila da je ovlastila "Alfa banku", "Emporiki banku", ING, "Benk of Amerika Meril Linč" i "Sosijete ženeral" da emituju sedmogodišnje obveznice, što će biti treća grčka emisija sindikovanog državnog duga od početka godine.

Izvor: Blic

Grčka tone sve dublje
 

Čini se da pokušaji Evropske unije da spasi grčku privredu ne donose željene rezultate.
Guverner Evropske centralne banke (ECB) Žan Klod Triše pokušao je da smiri berze, nakon što su kamate na obveznice grčke vlade dostigle rekordnih 7,4 odsto, a vrednost akcija grčkih i drugih evropskih banaka pale.

Triše je odlučno odbacio mogućnost da Grčka dodje u situaciju da prestane da servisira svoje dugove. U aprilu i maju na naplatu dospeva čak 20 milijardi grčkog udga.

Sajmon Džonson, bivši glavni ekonomista Medjunarodnog monetarnog fonda smatra da guverner ECB greši i da će Grčka u najmanju ruku morati da reprogramira svoje dugove:

"Trenutno, stvari se kreću u veoma lošem pravcu. Berze su ignorisale Trišeove izjave i sve govori da se Grčka kreće prema situaciji u kojoj neće moći da otplaćuje svoje dugove. To je scenario koji je do sada pogadjao uglavnom zemlje u razvoju, ali i Argentinu, Meksiko i Rusiju, krajem devedesetih godina".

Prekid servisiranja dugova neizbežan

Evropska unija se dogovorila da obezbedi pomoć Grčkoj, ako i kada joj to bude potrebno, odnosno, ako ne bude u stanju da se pod povoljnim okolnostima zadužuje na finansijskim berzama.

Džonson smatra da takve evropske garancije nisu dovoljne:

"Najvažniji element svake takve ponude je politički, a pitanje je da li uopšte postoji politička volja za spasavanje Grčke. Uveren sam da Evropljani stvarno žele da se taj problem reši, ali to će biti veoma teško. Grčka je u jednoj od najtežih finansijskih kriza koje smo videli u poslednjih 20-ak godina i mislim da će neizbežno doći u situaciju da ne može da servisira dugove."

Bolne opcije

Džonson vidi tri moguća epiloga grčke dužničke krize:

"Prvi je da grčka vlada smanji budžet više i brže od bilo koje vlade u svetu ikada. To bi bilo toliko bolno da sumnjam da bi Grci na to pristali. Drugo rešenje je da Grčka proglasi stečaj ili da, pristojnije rečeno, reprogramira dugove, što bi, uz pomoć EU i MMF, moglo da se obavi prilično elegantno. TTreća opcija je da Grčka napusti evrozonu i da se odrekne evra. To možda zvuči privlačno, ali nije i preporučljivo, jer bi moglo da bude prilično traumatično za Grčku, a moglo bi poput virusa da se proširi na druge zemlje."

Sajmon Džonson smatra da oni koji veruju da se Grčka bez stečaja može izvući iz sadašnji krize ili imaju bujnu maštuili su potpune neznalice.

Vodeće grčke banke traže pomoć vlade

Vrednost akcija na atinskoj berzi u četvrtak je pala za pet procenata, a neki od najbogatijih Grka povukli su iz domaćih banaka i prebacili u inostranstvo nekih 13 milijardi dolara.

Manjak poverenja u grčku privredu primorao je četiri najveće grčke banke da od vlade zatraže hitna sredstva kako bi održala likvidnost.

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2010/04/100408_greece_debt.shtml

sto sam ja imao problema sa grckim bankama ovde,nikad vise kod njih,zelim tim bankarima propast

Pa morali su da naprave lepe Olimpijske igre,nisu smeli da se obrukaju.
Al ne mozes ti da obrnes te pare nazad za mesec dana ni u teoriji.

Nema to veze sa OI, vec lose vodjena ekonomija...

шта ће њима ОИ... 
то и оанко више нема везе са спортом...колико са спонзорима,тв-правима,спортском опремом,туризмом...

Papakonstantinu: Grčka neće tražiti pomoć od EU
Beta | 11. 04. 2010. - 19:03h | Foto: AP | Komentara: 5

Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu rekao je danas da Grčka neće tražiti pomoć od EU, kao i da namerava da nastavi da pozajmljuje sa tržišta.
 
Jorgos Papakonstantinu tvrdi da grčka vlada nije tražila pomoć EU

"Naš cilj je da nastavimo da neometano pozajmljujemo sa tržišta... (grčka) vlada nije tražila da bude aktiviran paket pomoći (EU)", rekao je Papakonstantinu novinarima posle današnje telefonske konferencije ministara zemalja evrozone.

On je dodao da je okvirni paket pomoći koji su lideri EU dogovorili na sastanku 25. marta, u koje spadaju i kamatne stope koje bi Grčka trebalo da plati ukoliko uzme zajmove, bio "priznanje napora (grčke vlade)" da smanji deficit u svojoj zemlji.

 

EU: Spremno 30 milijardi evra za podršku Grčkoj

Zemlje evro zone odlučile su danas da ove godine pruže kreditnu podršku Grčkoj od 30 milijardi evra, ako to zatraži vlada u Atini da bi se izborila s velikom budžetskom i finansijskom krizom, saopšteno je u Briselu.

Potez zemalja EU koje za jedinstvenu valutu imaju evro usledio je u trenutku kad je međunarodno finansijsko tržište velikim kamatama na moguće grčke pozajmice, sve nepovoljnije reagovalo na mere grčke vlade za smanjivanje budžetskog deficita koji je prošle godine dostigao 12 odsto bruto domaćeg proizvoda i daleko premašio obaveze budžetsko-finansijske stabilnosti koje nalaže mehanizam evra.

Dodatnu podršku od oko 15 milijardi evra bi Grčkoj trebalo da odobri i Međunarodni monetarni fond (MMF), na temelju programa osetnog smanjivanja grčkog budžetskog deficita i mera makoekonomske stabilizacije, saopštili su predsednik Evrogrupa Žan-Klod Junker i evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren.

Vlade "zone evra" su se dogovorile da usaglašeni bilateralni krediti zemalja jedinstvene valute EU budu dati Grčkoj po kamatnoj stopi od pet odsto godišnje, što je uočljivo više nego što je kamatna stopa koju za takve kredite odobrava MMF.

Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF bi već sutra trebalo da utvrde sve pojedinosti zajedničkog mehanizma o podršci Grčkoj, čim i ako to zatraži vlada u Atini.

Junker i Ren su saopštili da su danas i juče od Atine dobili "ohrabrujuće povoljne" najnovije opipljive rezultate u merama koje grčka vlada sprovodi s ciljem da za četiri odsto u ovoj godini smanji budžetski deficit.

Izvor: Blic

ММФ очекује брзо постизања договора о помоћи Грчкој


ВАШИНГТОН, 25. априла 2010. (Бета-АФП) - Генерални директор Међународног монетарног фонда (ММФ) Доминик Строс-Кан рекао је данас да је "уверен" да ће Фонд, грчка влада и Европљани закључити преговоре "на време да би се одговорило потребама Грчке".

Грчка је званично у петак затражила активирање заједничког плана држава еврозоне и ММФ-а за финансијско спасавање земље из тешке дужничке кризе. Према тој формули, земље еврозоне дале би две трећине а ММФ једну трећину суме.

Строс-Кан је рекао да су се од петка преговори са грчким властима убрзали и да све стране у процесу увиђају потребу да се брзо делује.

"Ми смо сви свесни озбиљности ситуације и храбрих напора које тренутно улаже грчки народ", рекао је данас Строс-Кан после још једног сусрета са грчким министром финансија Јоргосом Папаконстантинуом у Вашингтону.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле изјавио је данас за недељник Билд ам зонтаг да Немачка још није одлучила да ли ће дати сагласност на захтев Грчке да јој се одобри нова финансијска помоћ и да јој је потребно време да размотри захтев.

Спасилачки пакет предвиђа зајмове Грчкој од других држава еврозоне у висини до 30 милијарди евра са каматом од пет одсто и око 10 милијарди евра зајма од ММФ-а.

GRČKI DOMINO EFEKAT: NA GLAVU EVROPE SRUČILO SE NEŠTO MNOGO TEŽE OD ISLANDSKOG PEPELA


Kada je islandska ekonomija umirala, njena poslednja želja bila je da joj se pepeo razveje nad Evropom

U Mađarskoj su sumirani preliminarni rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora, održanih 25. aprila. Izbori su potvrdili tendenciju prvog kruga: ubedljivu pobedu izvojevao je desni Fides – Mađarski građanski savez, na čelu sa bivšim premijerom Viktorom Orbanom. Partija je osvojila skoro 53 procenta glasova po partijskim spiskovima i pobedila u 173 od 176 jednomandatnih okruga. To je dojučerašnjoj opoziciji donelo više od dve trećine mesta u parlamentu – 263 od 386. Drugi značajan rezultat izbora je neuspeh donedavno vladajuće Socijalističke partije (15 odsto glasova, 59 poslaničkih mesta), koja je tek neznatno pretekla desničarski pokret Jobbik (Pokret za bolju Mađarsku – 12 odsto glasova, 47 mesta), koji je zauzeo treće mesto.


Rezultati aprilskih parlamentarnih izbora u Mađarskoj stvorili su novu situaciju ne samo u toj zemlji nego i u čitavoj Istočnoj Evropi. Prvi put od „plišanih revolucija“ s kraja 80-ih i početka 90-ih godina, faktički se pojavio jednopartijski parlament, gde partija na vlasti može monopolski donositi najznačajnije odluke, prilagođavati sebi ustav i kompletno zakonodavstvo. Jedini realni suzdržavajući elemenat, imajući u vidu raspoloženja u društvu, biće „Pokret za bolju Mađarsku“, još radikalnija nacionalistička snaga. Čak ni u Albaniji, koju OEBS i EU kritikuju zbog nezrelosti političkih procedura, nešto tako nije moguće.

MAĐARSKA AVANGARDA Uspostavljanje faktički jednopartijske vladavine u Mađarskoj, nekad avangardi „plišanih revolucija“, uslovljeno je čitavim nizom razloga. Jedan od njih je radikalizacija društva pod uticajem rasta imigracionih i međunacionalnih problema, koji su ophrvali Evropu. A glavno je, u stvari, razočarenje Mađara u svoje elite i one modele integracija koje su Mađarskoj kao zemlji članici NATO i EU tokom svih poslednjih godina nametani iz Brisela i koji su u raskoraku sa privrednim uređenjem i tradicijama zemlje. Viktor Orban je već te izbore označio kao „revoluciju u kabinama za glasanje“.

Mađarska poljoprivreda je sve do kraja 80-ih godina bila jedna od najrazvijenijih u svetu. Međutim, pošto je zemlja odustala od nacionalnog iskustva i zauzela kurs u pravcu modela Evropske komisije sa njenim kvotama i tarifama, izgubila je konkurentno sposobni agrarni sektor i sebi natovarila državni dug, koji je već premašio 80 odsto BDP, sa rekordnim rastom cena u celoj Evropskoj uniji u prvom kvartalu 2010. godine (2,4 odsto više nego kod istorijskog rivala Mađarske – Rumunije) i maksimalnim nivoom nezaposlenosti (11,4 odsto) u poslednjih 16 godina. Poslednji zahtevi MMF prema mađarskoj vladi da drastično sreže budžetske rashode bili su i poslednja kap koja je prelila čašu strpljenja Mađara.

Hoće li Evropska unija izvući pouke iz političkog pomaka u Mađarskoj? Imajući u vidu navike briselske birokratije, najverovatnije da neće. Zato je grčki list „Elefterotipija“ već aludirao da će „sablast Mađarske“ od sada pratiti i socijalističku vladu u Atini, koja je prinuđena da po diktatu Evropske unije i MMF kreše socijalne rashode.

Atina je dužna da 19. maja isplati spoljnim kreditorima za nju pretešku sumu od 8,5 milijardi evra. Ukoliko grčka vlada to ne učini, zemlju čeka državni bankrot – prvi u istoriji Evropske unije. Premijer Grčke Jorgos Papandreu je u televizijskom obraćanju naciji saopštio da je od EU i MMF zatražio 45 milijardi evra. Međutim, Pariz i Berlin već su izjavili da ne nameravaju tek tako da finansiraju Grke i da će od Atine tražiti garancije za kurs rigidne ekonomije. „Nama su potrebni mehanizmi rigidne kontrole“, izjavila je ministar ekonomije Francuske Kristin Lagard, a šef MIP Nemačke Gido Vestervale je 26. aprila rekao da „Grčka najpre mora da izvrši svoj domaći zadatak“ – da još više skreše budžetske rashode.

GRČKI BEZIZLAZ U rejtingu najsmešnijih citata koje sastavljaju svetske agencije prošle nedelje pobedila je šala koju je preneo Frans Press: Kada je islandska ekonomija umirala, njena poslednja želja bila je da joj se pepeo razveje nad Evropom“. Odajući dužno priznanje oštroumnosti autora šale, koji je povezao budžetsku krizu sa erupcijom vulkana na Islandu, primećujemo da će se mogući kolaps grčke ekonomije sručiti na glave Evropljana, ali ne prosto u vidu pepela. Island nije u Evropskoj uniji i zoni evra, a Grčka – to je stabilnost jedinstvene evropske valute. Grčki ekonomski model ima mnogo zajedničkog sa državama Južne Evrope – Španijom, Portugalim, Italijom, i moguć je domino efekat. Uzgred, upravo Španija i Italija sada apeluju na Brisel da Grčkoj što pre pruži finansijsku pomoć. Eksperti Bank of New York Mellon već su izjavili da je Portugal sledeći na „spisku potonulih“. Njeno „bezbeđenje od bankrota“ je od kraja marta duplo poskupelo, a poslednjih dana tamo je počelo panično bekstvo kapitala, uloženog u državne vrednosne papire.

U Grčkoj su, kao odgovor na televizijsko obraćanje premijera o neophodnosti „stezanja kaiševa“, sindikati obećali da će na ulice izvesti milione demonstranata. Jedan grči sindikat već je blokirao veliku luku Pirej i zahteva da se odustane od prihvatanja bilo kakvih uslova EU i MMF, kojima se predviđa smanjenje socijalnih rashoda, zamrzavanje plata u državnom sektoru i povećanje poreza.

Situacija sa Grčkom izgleda bezizlaznom. Ako je Island mogao da za olakšavanje situacije pribegne devalvaciji svoje valute – krune, Grci, koji ulaze u sastav evrozone, lišeni su takve poluge, a Evropska unija nije izradila mehanizme za obezbeđenje socijalno–ekonomske stabilnosti u zemljama članicama. Baveći se proširivanjem, energetskim ratovima i sumnjivim projektima kao što je uzgajanje pseudodržave Kosovo, Evropska unija je precenila snage. I sasvim je moguće da će naredni „citat nedelje“ biti proglašenje Evropske unije „Kolosom Briselskim“, po analogiji sa jednim od „svetskih čuda“ koje je postrojalo na grčkom ostrvu Rodos, ali se srušilo pod udarima stihije.


Izvor Fond strateške kulture, Moskva

Prevod Rajko Dosković

http://standard.rs/vesti/41-svet/4423-grki-domino-efekat-na-glavu-evrope-sruilo-se-neto-mnogo-tee-od-islandskog-pepela-.html