Dušan Kovačević: Prestao sam da pišem

Zgrada naše ambasade u Lisabonu se raspada. Sada je u sukcesiji, kao što su i naša zemlja i naši neraščišćeni računi u odnosu na bivše republike, kaže pisac i ambasador Dušan Kovačević

Najveći živi dramski pisac u Srbiji, Dušan Kovačević, koji je već izvesno vreme ambasador u Portugalu, pominjan je ovih dana u aferi vezanoj za prodaju "Avala filma", čiji je glavni akter bivši ministar kulture Branislav Lečić. Dušan kaže da nikada nije učestvovao u radu nijednog upravnog odbora i ne zna ko je u upravnom odboru "Avala filma".

- Iskreno, nemam pojma o čemu se radi. Te priče su me iznenadile, jer su iznete stvari o kojima ne znam ništa.
Mnogo je puta ovaj smeli pisac bio osporavan, ali replike iz njegovih filmova i drama prepričavaju se s kolena na koleno. U prošlosti je Dušan imao velikih neprijatnosti s vojvođanskim autonomašima zbog "Svetog Georgija", koji je ovih dana izveden i u Beogradu. Gostovanje Narodnog pozorišta iz Republike Srpske sa "Svetim Georgijem" izazvalo je veliko interesovanje i podsetilo nas na te ružne dane. Dane kad se kultura s političkom konotacijom zabranjivala.

* Kako ste, kao pisac te drame, doživeli njeno, da tako kažemo, novo rađanje?
To je poseban događaj. Ta predstava je neka vrsta praizvedbe "Svetog Georgija", jer se igra u gradu i zemlji gde su se ti događaji odvijali u devet i po godina, a u drami sam ih locirao 1914. godine, na Ceru. Nažalost, kod nas se istorija ponavlja vrlo često. Ako se osvrnemo na 20. vek, imamo katastrofalnu činjenicu - prošli smo kroz tri balkanska rata, dva svetska rata i, kao šlag na tu strašnu priču, zadesilo nas je bombardovanje. Vrlo malo ljudi na planeti ima sreću da to doživi. Kad sve to pokušate i sami sebi da objasnite, ne verujete da je to moguće. Da jedan mali narod na jednom malom prostoru prođe kroz najveći pakao dvadesetog veka i da je još živ.

* Priča je oživljena na sceni Banjalučkog pozorišta?
Da, i izuzetno je životna i autentična. U njoj se, zapravo, postavlja pitanje gde počinje i prestaje umetnost i gde se pozorište približava životu.

* Na novosadsku premijeru "Svetog Georgija" svojevremeno ste ostali bez karata, a imali ste i pratnju?
Reditelja predstave Dušana Petrovića znam od svog rođenja. Kad je ovaj komad igran u Novom Sadu, tamo je na vlasti bila garnitura vojvođanskih političara zbog koje se kasnije i desila ona Jogurt revolucija. Autonomaši su uoči premijere zabranili da se na uniformama nose epolete. Sećam se anegdote da su sklonili platno na generalnoj probi. Pojavio se čovek i rekao da ima slajd Svetog Georgija. Pitali su ga kako će se pojaviti kad nema platna? Odgovorio je: "Ja ću da ga pustim, on će se pojaviti sigurno". Uneo je zabunu jer su pomislili da se radi o nekim spiritualnim stvarima. Na kraju su ipak doneli platno.

* Kako pamtite samu predstavu?
Bila je to divna predstava, u režiji Egona Savina. Sećam se da smo na premijeru krenuli Borislav Mihajlović Mihiz, Bora Pekić i ja. Karte za nas nisu bile rezervisane, jer su čuli da će doći Dobrica Ćosić. Pratilo nas je obezbeđenje od ulaska u Novi Sad i ispratilo nas je iz tog grada, što je za poštovanje, jer čovek može da zaluta.

* Zgrada Ambasade SCG u Lisabonu se raspada.
Te zgrade su u sukcesiji, kao što su i naša zemlja i naši neraščišćeni računi u odnosu na bivše republike, odnosno sadašnje države. Ambasada će verovatno ostati vlasništvo države Srbije, a rezidencija će biti ponuđena nekome u zamenu za nešto. To spada u priču o ukupnoj imovini bivše Jugoslavije i zbog toga verovatno i nije ulagano, jer zašto bi se ulagalo u nešto što ne znate da je vaše.

* Koliko vam ambasadorsko mesto u Lisabonu dozvoljava da pišete?
Ono čega su se svi plašili, to je da neću moći da pomirim ambasadora i deo pisca u meni. Mesto ambasadora oduzima čoveku ceo dan i za godinu dana nisam uspeo da napišem ni jednu jedinu rečenicu. To je veliki problem, jer sam u gradu, u najavi za moj odlazak, nagovestio da u slučaju da ne mogu da pišem neću ostati pun rok. Jer, svet mora da shvati da u Srbiji, sem noža, ima još nečeg.
Razgovarala: Nađa Andrejević

Izvor: Start