Dubioza Kolektiv je bosanskohercegovački bend iz Zenice, čija je muzika mješavina regea, daba i roka uz jake političke poruke. Bend su 2003. osnovali bivši članovi benda Gluho doba against def age : Alan Hajduk, Adisa i Adis Zvekić i Almir Hasanbegović iz Zenice i benda Ornamenti iz Sarajeva : Brano Jakubović i Vedran Mujagić. Grupi su se kasnije priključili gitarista Armin Bušatlić, bubnjar Senad Šuta i Orhan Maslo.

Svoj prvi studijski album, nazvan po imenu benda, objavljuju u aprilu 2004. U decembru iste godine objavljuju EP pod nazivom Open Wide, na kojem su gostovali dab muzičar Bendžamin Zepanija i Muš Han iz pakistansko – britanske grupe Fun-da-mental. U junu 2006. objavljuju drugi album Dubnamite na kojem je gostovao bend Defence iz Tuzle, kao i francuski umjetnik Nikol. Na sledećem albumu Firma Ilegal iz 2008. po prvi put su sve pjesme otpjevali na srpsko – hrvatskom jeziku. Aktuelni album Apsurdistan izdat je 15. aprila ove godine a otvara ga numera “Kažu“ za koju je snimljen i spot.

Članovi benda

Trenutni članovi

•   Almir Hasanbegović - vokal
•   Аdis Zvekić - vokal
•   Brano Jakubović - semplovi
•   Vedran Mujagić – bas gitara
•   Аrmin Bušatlić - gitara
•   Мario Ševarac - saksofon
•   Senad Šuta - bubnjevi

Bivši članovi

•  Аdisa Zvekić- vokal (2004-2008)
•  Аlan Hajduk - vokal (2004-2005)
•  Еmir Alić - bubnjevi (2004-2007)
•  Оrhan Maslo - udaraljke (2004-2011)



Dubioza Kolektiv (s lijeva na desno) : Armin Bušatlić, Mario Ševarac, Senad Šuta, Brano Jakubović, Vedran Mujagić (gore), Adis Zvekić, Almir Hasanbegović (dole).

Diskografija

Studijski albumi

•   2004. – Dubioza Kolektiv
•   2004. - Open Wide (EP)
•   2006. - Dubnamite
•   2008. - Firma Ilegal
•   2010. - 5 до 12
•   2011. - Wild Wild East
•   2013. – Аpsurdistan

Spotovi

•   Bring The System Down (2004)
•   Be Highirly (2004)                                           
•   Bosnian Rastafaria (2005)
•   Ovo Je Zatvor (2005)                                     
•   Receive (Live) (2006)                                   
•   Wasted Time (2006)                                       
•   Triple Head Monster (2007)                             
•   Svi u Štrajk (2007)                                             
•   Šuti i trpi (2008)                                                 
•   Walter (2010)                                                   
•   Kokuz (2010)                                                       
•   Making Money (2011)
•   Kažu (2013)                                                         

Festivali

•   Sziget Festival, Hungary (2005, 2012)
•   Soča Reggae Riversplash festival, Slovenia (2005)
•   Exit Festival Serbia (2005, 2009)
•   Eurosonic Festival, Netherlands (2005)
•   Topvar Rock Festival, Slovakia (2005, 2006)
•   Barevná planeta festival, Czech Republic (2005)
•   Rototom Festival, Italy (2006)
•   Colors of Ostrava Festival, Czech Republic (2006)
•   Green Valley Festival, Austria (2006)
•   Fête de l'Humanité, France (2006)
•   Barbakan festival, Slovakia (2007)
•   Taksirat Festival, Macedonia (2007, 2010)
•   Bruis Maastricht, Netherlands (2008)
•   Beer Festival Prilep, Macedonia (2009)
•   Pohoda festival, Slovakia (2010)
•   Vrbovské Vetry, Slovakia (2011)
•   Hıdrellez Parkorman 2012, Turkey (2012)
•   Festival du Bout du Monde, France (2012)
•   Bucovina Rock Castle, Romania (2012)
•   Festival Terre de Couleurs, France (2012)
•   Fête de la Bohème, France (2012)
•   Przystanek Woodstock, Poland (2012)

Izvor

CD covers

Spotovi

Evo jednog zanimljivog intervjua, podugacak je ali vredi procitati

Dubioza Kolektiv: "Postavili smo visoke ciljeve"

Dubioza kolektiv, jedan od popularnijih i poprilično aktivnih (što regionalno što inozemno) bendova s Balkana ovih je dana izbacila novi album "Apsurdistan".
Po momcima iz Dubioze "Apsurdistan" je generički naziv za distopijsku državu u kojoj sve graniči s apsurdom. Teritorij Apsurdistana jako je fleksibilan i granice se šire ili sužavaju proporcionalno prisutnoj količini gluposti.
Album se stilski nastavlja na njihove prethodne radove, a njemu se nalazi deset pjesama. Prvi singl s albuma je bio "Kažu", a u intervjuu su nam Brano, Vedran i Armin kazali što se sve nalazi na ''Apsurdistanu''.



Između vašeg zadnjeg albuma "5 do 12" i ovog novog "Apsurdistan" dogodio se album za inozemno tržište "Wild Wild East"...
Brano: Album je doživio izdanje prvo u Americi pa je onda u Europi doživio reizdanje. U Europi je kao izdanje najbolje prošao u Francuskoj. Krajem prošle godine izašao je i za Južnu Ameriku tako da je na kraju otišao mnogo dalje nego što se nismo nadali. Najvažnije je da smo svirali brdo koncerata promovirajući ovu ploču i isto ćemo raditi i ove godine tijekom cijele ljetne festivalske sezone u kojoj ćemo svirati najviše izvan bivše Jugoslavije.
Na njemu ste ostvarili suradnju s Billom Gouldom iz Faith No Morea za njegovu izdavačku kuću. Kako je došlo do te suradnje?
Vedran: Slučajno. Upoznali smo ga u Sarajevu i na početku nismo imali nikakvih ambicija da mu 'uvaljujemo' materijal. Kada smo počeli s radom na "Wild Wild East" počeli smo razmišljati i o traženju inozemnog izdavača. Tako smo i Billa pitali je li zainteresiran za suradnju. On je u tom momentu ponovno pokretao svoju izdavačku kuću Koolarrow Records i na kraju su se stvari posložile. Od početka smo se jako dobro slagali s Billom i nadamo se da će se ta suradnja nastaviti i u budućnosti. Na "Apsurdistanu" Bill Gould uradio je remiks za pjesmu "99%" na kojoj se kao gost pojavljuje bend La Plebe koji je također na Koolarrow Recordsu.
Brano: S takvim ljudima je najlakše surađivati jer su u poslu jako dugo i nema potrebe beskrajno dugo objašnjavati neke stvari. Bill se pojavio u Belgiji na festivalu na kojem smo nastupali i poslušao je naš koncert. U hotelu za doručkom smo se rukovali i dogovorili sve glavne stvari oko izdanja.
Armin: Ne zna se 'ko je koga zajebao (smijeh).
Koje se značenje krije iza imena "Apusrdistan"?
Vedran: "Apsurdistan" nije novi pojam i to je već neko vrijeme skoro pa generičko ime za neko utopijsko društvo na koje naše okruženje svakim danom sve više sliči. Taj pojam jako dobro opisuje (post)tranzicijsko vrijeme i sve te apsurdne i tragikomične stvari koje nam se svakodnevno događaju.



Album je predstavio singl "Kažu" za koji ste rekli da se uvijek pozivamo na nešto što netko kaže i držimo se toga bez argumenata, a i da nam dosta toga mediji serviraju...
Armin: Ti ćeš servirati da je naš album pravo dobar (smijeh).
Postoje li problemi oko medijskog serviranja vaše glazbe ili vas samih?
Brano: Bilo bi dobro kad bi najveći problemi bili oni oko 'serviranja' muzike. Nažalost, svjedoci smo plasiranja gomile gluposti kroz medije kojima se direktno kontroliraju gomile ljudi koji potpuno nekritički konzumiraju sve što im se stavi pod nos. Mi smo o tome pokušali pričati. O gomili floskula i 'konvencionalnih mudrosti' koje nakon dovoljno velikog broja ponavljanja postaju općeprihvaćene istine.
Kakve su bile reakcije publike na "Kažu"?
Armin: Pustili smo singl prije spota i reakcije su bile odlične. Spot je došao desetak dana kasnije. Ima skoro pola milijuna pregleda na YouTubeu za dva-tri tjedna koliko je vani. To je najbrži način da saznaš koliko ljudi u ovom momentu sluša tvoju glazbu.
Spot je drugačiji i napravljen je u animiranoj verziji. Tko je glavni za animaciju i crtanje?
Vedran: To je naš treći animirani spot, a takve spotove najviše volimo jer nas mrzi glumiti u spotovima. Sam proces stvaranja animiranog spot uvijek je jako uzbudljiv jer autori osmisle i 'iz glave' nacrtaju potpuno novu viziju pjesme. Na spotu su radila dva čovjeka iz Sarajeva, animator Toni Huml i crtač Filip Andronik. Obojica su freelanceri i bilo je sjajno s njima surađivati. Njima se 'na prvu' svidjela pjesma i zajednički smo došli do scenarija. Sam tekst pjesme sastavljen je od puno malih situacija koje je bilo zanimljivo pokušati prevesti u formu animirane priče. Na kraju je sve ispalo jako dobro.
Brano: Bar tako kažu (smijeh).

Vaša glazba u istom je okviru još od albuma "Firme Ilegal". Je li bilo novih ideja ili glazbenih stilova koje biste ubacili u glazbu? Recimo na singlu "Kažu" dogodio se i jedan blues moment s usnom harmonikom...
Brano: Mi se usuđujemo reći da je taj nedostatak neke čvrste stilske odrednice postao neka vrsta našeg prepoznatljivog stila. Na što god naletimo to i ubacimo, i tako je naprimjer i ta usna harmonika upala u priču. Ponekada ubacimo neki neočekivani muzički akcent da bismo skrenuli pažnju na neki dio koji slijedi nakon toga.
Armin: ''Apsurdistan'' zvuči nešto drugačije od prošlih albuma. Album "Firma Ilegal" je bijesan i jako direktan. "5 do 12" je također sličan tome. Jedan naš prijatelj dobro je definirao ''Apsurdistan'' i rekao da smo ovaj put pokušali napraviti histeričnu muziku za dan prije kraja svijeta. Sve je izgubilo smisao i ostalo ti je da se histerično cerekaš, radiš sve o čemu si maštao i moraš požuriti jer imaš samo 24 sata za to. Na takvu muziku podmetnuli smo tekstove koji su neka vrsta kukavičinog jajeta jer se ljudi zakače na plesnu i veselu muziku, a onda, na drugu loptu, primijete tekstove.
I na ovom albumu nalaze se socijalno angažirani tekstovi i jasno izražavate svoje mišljenje o politici i svemu što nas okružuje. Doduše, nekoliko pjesama odlikuje direktan napad na Europsku unije i nekako ste protiv nje. Zbog čega vam je ona 'trn u oku'?
Brano: Nismo toliko protiv EU koliko smo protiv potpuno idealizirane slike o njoj koju nam neprestano serviraju. Radi se o bajkovitoj slici o nekakvoj obećanoj zemlji koja je rješenje za sve naše goruće probleme i koja će nas primiti pod svoje zaštitničke skute i ispraviti sve nepravde. Naši političari posluže se EU 'polugom' svaki put kada im ponestane ideja za rješavanje neke situacije. U tom momentu uvijek kažu kako će se sve to valjda samo od sebe riješiti ulaskom u Uniju. Mi smo za to da se na realnim osnovama sagledaju dobre i loše strane ulaska u EU, a ne da kolektivno vjerujemo u 'šarene laži'.
Uspijevate li promijeniti gledište ljudi kroz svoje tekstove i pjesme? Neki izvođači išli su direktno u glavu po pitanju toga, primjerice General Woo u pjesmi "Zašto sada šutite".
Vedran: Trebalo bi ti neko opsežno istraživanje javnog mnijenja da bi statistički precizno mogao utvrditi koliko je nešto utjecalo na mišljenje ljudi. Mi se trudimo neke priče za koje smatramo da su bitne izvući iz suhoparne i dosadne forme vijesti iz večernjeg ''Dnevnika'' i predstaviti to na drugačiji i zanimljiviji način u nadi da ćemo uspjeti zainteresirati nekog da počne razmišljati o tome. Ne pokušavamo reći bilo kome što bi trebao misliti i što bi trebao raditi – naš cilj je samo potaknuti ljude da razmišljaju svojom glavom.

Na albumu se nalazi i pjesma "Brijuni" u kojoj ste spomenuli Josipovića, Nikolića i Komšića. Zapravo se to spominjanje predsjednika triju država može primijetiti u traileru za glasovanje za MTV Awards. Je li iz tog trailera proizašla ideja za pjesmu?
Brano: To je bila direktna inspiracija jer su komični ti susreti, bilateralni, trilateralni ili tko zna kakvi, u kojima ekipa uz bogatu trpezu i skupa pića rješava naše goruće probleme. To je najčešće budalaština i gubljenje i para i vremena i stvarno je zaslužilo da bude opjevano. Pokušali smo to opjevati u desetercu uz gusle, al' nije išlo pa smo našli drugi način (smijeh).

Pjesma ''KP dom'' nastala je u suradnji s Borisom Dežulovićem i Predragom Lucićem...
Brano: Njih dvojica su nakon silnog pisanja knjiga i stotina kolumni i tekstova u antifašističkom tonu proglašeni ustašama jer su neki ljudi lišeni inteligencije i smisla za humor pogrešno shvatili zajebanciju. Moraš biti prilično retardiran za takvu mentalnu akrobaciju. Evo ovim putem se ispričavamo svekolikoj javnosti jer nismo znali da su Lucić i Dežulović ustaše i nikad ih ne bismo zvali da budu gosti na albumu da i nas nisu uspjeli izraditi (smijeh).
Kako je došlo do suradnje s njima dvojicom?
Vedran: Uz njih dvojicu smo odrastali čitajući Feral Tribune i njihove zajebancije. Od njih smo naučili da treba imati hrabrosti da propituješ neke stvari u pravom momentu. U zajebanom trenutku devedesetih, kada je bila drugačija atmosfera, njih dvojica i ostatak Ferala imali su hrabrosti postavljati jako neugodna pitanja i pisati o nekim stvarima koje nisu smjele biti vijesti dana u večernjem ''Dnevniku'' na državnoj televiziji. Mi smo već duže vrijeme imali ideju da ih zovemo da uradimo nešto zajedno, i tek sada su se stvari posložile na pravi način. Čim smo počeli raditi na pjesmi, znali smo da je to nešto gdje se oni mogu savršeno uklopiti.
Brano: A i podmitili smo ih s pet tisuća eura da se pojave. To je bilo presudno (smijeh).
Na albumu se nalaze dvije stvari koje su svojevrsni hommage ex-Yu bendovima koji su zadužili glazbu, neki više, a neki manje. Jedna pjesma nosi naslov "Krivo je more", dok se na albumu nalazi obrada pjesme Kud Idijota "Ja sjećam se" koja je posvećena Tusti. Na toj pjesmi ste vi, Atheist Rap i Hladno pivo. Kako je došlo do suradnje?
Brano: I oni su isto platili. Njih smo štedjeli jer su kolege, al' su platili. S umjetničke strane možemo pričati koliko hoćeš, al' ona financijska je važnija (smijeh).
Sve odrađujete preko te financijske strane?
Brano: Prvo faktura pa razgovor. I ovo piće ćeš ti platiti (smijeh).
Armin: Mi smo zajedno s drugarima iz Atheist Rapa planirali svirati benefit koncert u Puli da se prikupi lova za Tustino liječenje. Ubrzo nakon što je koncert zakazan Tusta je, nažalost, preminuo. Razmišljali smo da otkažemo koncert, ali su njegova obitelj i prijatelji inzistirali na tome da se to održi jer bi on volio da se to dogodi. Dogovorili smo se s Atheistima da i jedan i drugi bend obradi po jednu pjesmu KUD Idijota. Nama se "Ja sjećam se" činila adekvatna za tu priliku i već na prvoj probi sastavili smo ovaj aranžman. Izveli smo je na koncertu i na bini su nam se pridružili Atheisti, a nakon toga smo u prosincu na Koncertu godine u Novom Sadu to ponovili uz sudjelovanje Mileta iz Hladnog piva. Sve to zvučalo je dovoljno dobro da se nađe na ploči.
Vedran: A za drugi hommage ne treba trošiti previše riječi jer je to pjesma uz koju je svaki stanovnik bivše Jugoslavije bar jednom bario curu na plaži. Mi smo je samo stavili u kontekst današnjeg vremena i prilagodili je trenutačnim, manje romantičnim, okolnostima.

Na albumu se nalazi deset pjesama. Je li bilo još pjesama koje su prilikom stvaranja albuma otpale?
Armin: Nisu otpale, nego smo ih ostavili za idući album na engleskom jeziku koji planiramo što prije snimiti.
Brano: Dogodi nam se to često jer imamo to 'duplo' djelovanje i radimo na dva odvojena tržišta. Pjesma ponekada sama odabere jezik i smjer u kojem će ići. Tijekom rada na "Apsurdistanu" dogodilo se nekoliko super ideja koje su zvučale interesantno na engleskom jeziku tako da već imamo početnu točku za razmišljanje o novom albumu. Koncept "Apsurdistana" zatvorio se s deset stvari i nije imalo smisla gurati nešto 'na silu' samo da bi album trajao tri minute duže. Mislim da nitko neće pustiti CD i upaliti štopericu da bi rekao da album traje samo trideset i sedam minuta.
S obzirom da planirate idući album na engleskom, može li se reći da su vaše pretenzije više orijentacija na strano tržište i dobivanje publike vani jer ste regionalno tržište već pokorili?
Vedran: Teško da možemo pričati o nekakvom 'pokoravanju' tržišta u regiji. Ostalo je još jako puno za uraditi. Mi od početka radimo paralelno i u regiji i izvan nje. Mislim da smo na vrijeme shvatili da je te dvije priče nemoguće promatrati u paketu, već da treba odvojiti vrijeme i energiju za svaku od njih. Najlakše se uljuljkati u status koji si dobio pa to koristiti kao izgovor za nerad. Postavili smo visoke ciljeve, a da bismo ih ostvarili moramo raditi punom parom, što u praksi izgleda tako da skoro svake godine imamo novi album i da u zadnjih pet-šest koncertnih sezona sviramo stotinjak koncerata godišnje. I što više radimo to se više mogućnosti otvara i na domaćem terenu i na stranom tržištu.



Kod nas je trenutno aktualna tema o PDV-u na koncertne ulaznice koji je 25 posto i kako je krenulo ne zna se hoće li se ona mijenjati i spustiti na traženih pet posto. Može li vam se stvoriti problem oko održavanja koncerata kod nas?
Brano: Naravno da će nam to stvoriti probleme, ali ne samo zbog sviranja ili nesviranja koncerata. Zbog takve politike ljudi na vlasti da sve svoje financijske rupe krpaju podizanjem postojećih i izmišljanjem novih poreza i nameta svi će biti sve siromašniji i siromašniji. To je veći problem od toga hoćemo li svirati tri, pet ili šest koncerata u Hrvatskoj. Država se definitivno neće obogatiti od tih nekoliko posto većeg poreza od rock festivala i koncerata, ali će sigurno jako otežati rad. Postavlja se pitanje što je stvarni interes iza ovog poteza.

Album "5 do 12" ponuđen je na besplatan download, a sada ste istu stvar napravili s "Apsurdistanom". Imate li podatak koliko je ljudi dosad skinulo album?
Armin: Nakon nekoliko dana od izlaska albuma nekih četrdeset tisuća ljudi je downloadalo album.
Brano: Ako usporedimo s prošlim albumom, to je puno više nego prije četiri godine kada smo na isti način stavili album "5 do 12" na besplatan download.
Vedran: Prošli album je u totalu skinulo oko dvjesto tisuća ljudi i nakon toga smo prestali brojati. To je podatak samo s naše stranice, a podatke o torrentima i ostalim kanalima nemamo. Sada pokušavamo istu stvar i s ovim albumom, da vidimo dokle će brojke dobaciti i kako će ga ljudi prihvatiti. Bitno je da znamo odakle su ljudi koji skidaju album...
Brano: Koje su nacionalnosti i vjere.
Vedran: Kojeg su materijalnog stanja (smijeh).
Brano: Jako nam je bitno dobiti feedback od ljudi koji poslušaju album – bio on pozitivan ili ne. To s konvencionalnom distribucijom ne možeš napraviti tako lako. Mi smo već u ponedjeljak nakon samo nekoliko sati od objavljivanja albuma već imali gomilu komentara na društvenim mrežama, a to je jako korisna stvar.
Brano: Sa standardnom distribucijom dobiješ broj prodanih CD-a nakon nekoliko mjeseci i nema dalje od toga.
Album je na besplatnom downloadu, prodaju se CD-i, a i znamo da situacija u diskografiji nije bajna. Fokusirate li se onda isključivo na zaradu od koncerata?
Armin: Prodaja CD-a ide iznenađujuće dobro. Besplatan download nije smanjio broj prodanih CD-a ni s prošlim albumom. Danas kada postoji bezbroj legalnih ili manje legalnih kanala da dođeš do nove muzike – kupovina CD-a postala je više znak podrške bendu nego stvarna potreba.
Vedran: Ako isključimo iz priče jako mali broj preostalih audiofila kojima je još bitna kvaliteta zvuka.



Koji su sljedeći koncerti gdje ćete promovirati novi album "Apsurdistan"?
Vedran: Od svirki u Hrvatskoj za sada je potvrđen nastup na Terraneo Festivalu.
Brano: Osim Terranea svirat ćemo još nekoliko većih festivala u regiji. Dobili smo poziv na neke od najvećih europskih festivala pa ćemo čitavo ljeto provesti u Europi. Od rujna planiramo solo koncerte u regiji. Skontali smo da je dobro ostaviti ljudima neko vrijeme da skinu album, poslušaju ga, pa kada sve 'sjedne' na svoje mjesto krenut ćemo s koncertnom promocijom albuma.
Mislite li da će se ponoviti 2010. u Zagrebu i dva rasprodana Aquariusa u kratkom roku?
Brano: Kol'ko će biti to ne znamo, ali u ovih prvih nekoliko dana su jako dobro reakcije. Statistike o downloadu albuma najbolje će pokazati tko je i odakle skinuo album, koje je vjere i nacionalnosti, i kakvog imovinskog stanja. Tako ćemo najbolje vidjeti reakciju (smijeh).

muzika.hr

Zanimljiv intervju, hvala  Evo od mene jedna recenzija koju takodje vrijedi procitati.

U Apsurdistan bez pasoša – putovanje uz novi album Dubioze Kolektiv (recenzija)

Pre svega da se osvrnemo na sam naziv ovog albuma. Šta je to Apsurdistan?

Sve ono što se nekada zvalo Jugoslavija izuzetnim napretkom, željom svih stanovnika iste da im bude mnogo bolje, dovelo je do nove države u kojoj se svi svesno nalazimo, ali nije fora da to i priznamo. Novonastala država zove se Apsurdistan.

Ali pošto reč socijalizam više uopšte nije moderna, mentalim napretkom i razvojem mozaka, stanovnici te stare Juge shvatili su da će u nekom narednom periodu demokratija biti reč koja će definitivno biti IN. Tako su sve ono što su voleli i na šta su se već bili navikli, odlučili da zamene novim pojmovima poput mito i korupcija. Ostao nam je još samo jedan genetski kod iz prošlosti na koji Dubioza Kolektiv ukazuje da se teško može promeniti, a to je: iako je mržnja sa svih 6+2 strana prisutna, mi nekim kosmičkim čudom i dalje ne možemo jedni bez drugih.

Novi album “Apsurdistan” s punim pravom možemo proglasiti albumom godine ako uzmemo u obzir opšte ludilo koje je vladalo internetom 15. aprila uveče. Sigurno postoje i oni koji im nikako ne mogu oprostiti trubu i harmoniku, ali u jednom će se složiti – tekstovi koje Dubioza Kolektiv ima na ovom albumu vrede mnogo više od čiste desetke. Što se politike tiče toliko od mene jer ista nije “šoljica mog čaja”, što se svakako ne može reći i za pesme Dubioze Kolektiv.

Ovaj album može se okarakterisati kao ska album sa uplivima raznih muzičkih pravaca. Ostali su verni svom zvuku, a i ko je lud menjati nešto što puni koncertne prostore širom sveta. Na “Apsurdistanu”, za razliku od prošlih albuma, ima mnogo uvoda u pesmu. Skoro svaka pesma ima svoj intro, a poneka i outro, što je pun pogodak. Time su pesme dobile pravi smisao i zaključak. Kada su tekstovi u pitanju, “Apsurdistan” se može svrstati u umetnička dela. To je kao knjiga pesama koja pripada ciklusu “narodnooslobodilačka borba”, jer bolju borbu od ove u poslednjih 20 i kusur godina nismo imali, a i te kako nam je trebala.

Ono što je takođe za svaku pohvalu je savršen raspored pesama, izuzetno bogati aranžmani, savršena produkcija, i pre svega nadaleko prepoznatljivi vokali Adisa i Almira koji se besprekorno uklapaju. Jedina mana ovog albuma je to što nema koju pesmu više   . Obzirom na to koliko su koncerata imali u poslednjih 365 dana, i na kojim stranama sveta su sve svirali, meni uopšte nije jasno kad su oni bili u studiju?!

Favorita, omiljenih pesama na ovom albumu nema iz prostog razloga što na “Apsurdistanu” svaka pesma je stopostotni hit. Posle dve nedelje, koliko je ovaj album u etru, nisam čula nijedan negativan komentar, što samo pokazuje koliko dobar posao su ovi šarmantni Bosanci uradili. U svoje, a sigurna sam i u ime mnogih, kažem da jedva čekamo sledeći album samo iz jednog razloga, ovih deset hitova nam je malo.

Kao što su na novosadskom Koncertu Godine Dubioza Kolektiv, Hladno Pivo i Atheist Rap svoje nastupe završili zajedničkim izvođenjem pesme “Sjećam se” posvećenu pokojnom Tusti, tako su istom pesmom zatvorili i album. Dubioza, Pivo i Atheisti na kraju jednog albuma kao šlag na torti.

A koliko je ovaj album perfektno urađen pokazuje i eksperiment koji sam uradila. Dozvolila sam sebi da sklopom određenih stihova iz svih pesama sastavim jednu pesmu koju bih nazvala himnom Apsurdistana i koju ću vam priložiti umesto spiska pesama sa ovog albuma.

Himna Apsurdistana

Kako vjetar puše mjenjaju se dresovi

Bile su petokrake sad moderni su fesovi

Teško je odlučit kad je širok asortiman

Dal’ je bolje biti Srbin, Hrvat il’ Musliman.
 

Radničke parole danas nema ko da nosa

I neće se pjevat Bandiera rossa

Naspi nam po rakiju i nazdravi za kraj

Tehnološki višak danas slavi 1.maj.
 

Kažu neće nikad prestat’ glavu da nam pune

Sve dok je ovaca neće falit’ vune

Spale su nam gaće zagrizli smo udice

Glave nam u pijesku, nezaštićene guzice.
 

Ref.

Op op opa

Dolazi Evropa

Sad će da nas biju sile

Svjetske milicije
 

Jeftino smo kupljeni, demokratski rafinirani

Sada smo na rasprodaji, malo hipnotizirani

Zabavi me zabavi, da mi mozak olabavi

Jer shopping je postao narodni doping.
 

Cijeli grad je gled’o kako diler gudru valja

Niko nije smio cinkat’ heroinskog kralja

Svi su znali kako levat dila lošu robu

Komšija se zezn’o i završio u grobu.
 

Da vas pitam drugovi majku li vam vašu

Zakaj ste razjebali lijepu Jugu našu

Bratstva i jedinstva ugasili ste plamen

Svi ćete na Goli otok tucaćete kamen.
 

Ref.

Op op opa

Dolazi Evropa

Sad će da nas biju sile

Svjetske milicije
 

Zašto da sistem lomi samo naša rebra?

Zar naša strana štapa mora biti deblja?

Račun je jednostavan sve je vrlo prosto

Nas 99 njih je 1%.
 

Znaš da nije sreća kad je para puna vreća

Sreća je kad napune se i druga i treća

Sreća je i zlato, sreća su i stanovi

Al’ sreći dođe kraj, propadoše planovi.
 

K.P. dom sad dom je tvoj

Na reveru redni broj

Ne puštaj iz ruku sapun

Džaba što si tajkun.


Ma šta mi uradili

Ma šta mi govorili

Ma šta mi uradili

Ja sjećam se.


Andrea Magazin

Izvor

DUBIOZA KOLEKTIV: Vodimo ljubav a ne rat, Apsurdistan nikome nije brat!

Kakav je osećaj kada čuju svoje pesme na demonstracijama i protestima, šta je za njih primenjena umetnost i kako vide svoju desetogodišnju karijeru, rekli su nam članovi benda Dubioza Kolektiv, koji nastupa na Lovefestu u Vrnjačkoj Banji 1. avgusta.



U godini u kojoj proslavlja desetogodišnjicu postojanja, bend Dubioza Kolektiv na svojoj koncertnoj mapi upisao je i Lovefest. Na najveći omladinski festival u Srbiji popularni bosanski bend donosi pozitivnu energiju i pesme sa najnovijeg studijskog albuma “Apsurdistan”. A evo šta kaže Dubioza Kolektiv o svom dosadašnjem radu.

Ako Vikipedija ne laže, ove godine slavite desetogodišnjicu postojanja. O čemu se nadate, a od čega strahujete da ćete pevati za deset godina?

- Ako laže Vikipedija, ne laže rog. Nismo mi baš ljudi od tih godišnjica. Pokušavamo da živimo i radimo dan po dan. U sistemu u kojem živimo nema smisla razmišljati i planirati stvari “na duge staze”, jer se sve previše brzo mijenja. Puno je bolje biti spreman dočekati i reagovati na događaje koji se, u zadnje vrijeme, neočekivano dešavaju na redovnoj bazi. Sa druge strane, imamo konkretne strahove od poskupljenja krompira sa 2 kovertibilne marke (116 dinara, prim.aut) na 2,5 konvertibilne marke (145 dinara prim.aut.).

Tekstove Dubioze Kolektiv mnogi karakterišu kao “angažovane”. Da li je neka od vaših pesama ili nastupa dovela i do neke konkretne i vidljive promene?

- Mi ne živimo u iluziji da neka naša pesma može da dovede do konkretne promene. Ono što je nama puno važnije je da u tim pesmama ljudi nalaze inspiraciju za vlastiti angažman. Pre desetak dana svirali smo na JMBG protestima u Sarajevu i Tuzli. Shvatili smo da mi u stvari pravimo pesme koje najjači efekat imaju na takvim mestima. Mi možemo reći da se bavimo primenjenom umetnošću. Pravimo pesme koje svoju pravu primenu imaju na demonstracijama i protestima. Divan je osećaj kada 10.000 demonstranata parlamentu peva “Vratiće se Valter, j***e vam mater” ili “Politika je kurva”.

U svetu Jutjuba i piraterije jako je teško zaraditi na osnovu prodatih tiraža, a još je teže doći do njih zbog krize izdavaštva. S obzirom na to da je vaš album doživeo izdanja u Americi i širom Evrope, da li možete da date savet mladim bendovima kako da ostanu svoji, a opet pristojno žive od muzike?

- Taj deo rečenice “da ostanu svoji” je po nama jedini recept za preživljavanje u muzičkoj industriji. Mi radimo sve po sistemu “uradi sam”. Tako smo u mogućnosti da sami kontrolišemo svoju sudbinu. Svejedno nam je da li će album izaći na CD-u ili besplatno na netu. Tražimo najbolje načine da svoju muziku u konkretnim slučajevima učinimo dostupnom ljudima. Naravno, postoji i druga strana medalje, a to je da moramo svakodnevno da radimo ko konji. Danas je nepostojanje muzičke industrije u njenom tradicionalnom smislu samo opravdanje bendovima, koji baš ne vole da rade i voleli bi da taj “teretni” posao neko uradi za njih.

Jednom ste izjavili da niste “jugonostalgični” već “normalnostalgični”. Koje su to prve tri stvari koje mladi sa ovih prostora mogu da urade i pomognu Balkanu da bude normalniji?

- Najvažnija stvar koju čitavo društvo može i mora da napravi je da u potpunosti ignoriše nacionalizam i sve priče o istom koje usađuju strah o drugom i drugačijem. Kada kao društvo napravimo taj korak u svojim glavama i politička situacija će se automatski promeniti vrlo brzo.

Šta publika Lovefesta i brojni obožavaoci benda Dubioza Kolektiv mogu da očekuju od vas 1. avgusta u Vrnjačkoj Banji?

- Za Lovefest smo pripremili vegetarijansku platu i mućkalicu teških tema i lakih nota.

Izvor

EXIT završen: vatromet, Nick Cave i Dubioza Kolektiv za kraj EXIT R:Evolucije

Poslednje veče EXITa proteklo je u znaku Nick Cave-a, žešćeg zvuka na Riffs&Beats bini, rekordnoj posećenosti Fusion bine tokom nastupa Dubioze kolektiv i otkazivanjem nastupa Rudimentala.

Svako veče EXITa bilo je posebno na svoj način, donosilo nova uzbuđenja i koncerte koje ne bi trebalo da propustite. Tako je bilo i sinoć.

Na glavnoj bini veče je otvorio sastav Veliki prezir, da bi oko 21.30h na binu izašao Block Party.



Nekoliko minuta pre 23h počeo je još jedan spektakularni vatromet, poput onog na otvaranju, koji je obeležio početak kraja ovogodišnjeg EXITa, a tačno u 23h na glavnu festivalsku binu izašli su Nick Cave and The Bed Seeds. Fotografi su imali pravo da fotkaju samo tokom prve pesme, a onda smo shvatili i zašto. Nicku je bio potreban prostor – od bine do publike bila je montirana konstrukcija kako bi mogao da silazi dole, što je činio vrlo rado, i stvarao neposredan kontakt sa ljudima u prvom redu. Na prvi pogled i prve zvuke odmah se stiče utisak da se radi o vrhunskim muzičarima, uigranom timu gde godine i iskustvo čine presudnu ulogu, što i nije neko iznenađenje.

Iznenađenje je usledilo tokom druge pesme kada su svi podivljali, Nick je bacio mikrofon, letelo je gudalo, svi na bini su “eksplodirali”, a i publika nošena njihovom nepresušnom energijom. Ta interakcija je potrajala, a Nick Cave opravdano je bio imenovan glavnom zvezdom ovogodišnjeg EXIT festivala.

Ovo je svakako bio jedan od koncerata koji nije trebalo da propustite.

Nakon njih trebalo je da nastupi sastav Rudimental, ali usled dvanaestočasovnog odlaganja leta i opreme koja je “zalutala” u drugi avion, morali su da otkažu svoj nastup. Organizatori i bend obećali su u najskorije vreme održavanje koncerta u Novom Sadu, a detalje ćemo saznati uskoro.



Na Fusion bini, dok još sunce nije zašlo, odličnu žurku napravili su Samostalni referenti. Vesele note, veseli ljudi, zagrevanje za celonoćno ludovanje je moglo da počne. Odlična svirka koja jeste bila poprilično rano, ali vredelo je poraniti na tvrđavu zbog njih. Ovaj bend nepravdeno je zapostavljen i od strane medija, a i od strane organizatora festivala na kojih ih nema baš nešto, a zaista su majstori da naprave dobru atmosferu.

Nakon njihovog nastupa preselili smo se na Riffs&Beats binu gde su peti put na EXITu svirali Kraljevčani – Punished. Dočekao nas je žestok zvuk, čuli smo i jednu novu pesmu, a uigran tim Punished bande svirao je pred okupljenima čvrsto i sigurno opravdavajući potpuno peti nastup na EXITu i oživljavajući Explosive stage koji ove godine ne postoji, ali je završno veče na EXITu na Riffs&beats bini bilo upravo to – eksplozivno.



Na ovoj bini usledili su nastupi bendova: Bombarder, Infernal Tenebra, Kolaps, Moonspell.

Malo kasnije vratili smo se na Fusion gde se upravo završavao nastup japanskog benda 101A, bina se pripremala za Repetitor, a publika je pristizala tokom čitavog njihovog nastupa što zbog njih, što zbog zauzimanja mesta na vreme za Dubiozu kolektiv.

Repetitor je u poslednje vreme vrlo prisutan u medijima i često sviraju, a na EXITu su dobili odličan termin. Žanrovski gledano, bilo je logičnije da Samostalni referenti nastupe pre Dubioze kolektiv, ali i ovaj mladi trio je pružio 45 minuta dobre svirke. Ispraćeni su aplauzima i ovacijama, a onda je usledilo potpuno ludilo na Fusion bini.

Po rečima organizatora Dubioza kolektiv je oborila rekord posećenosti ove bine. Zaista, to je bio neverovatan prizor. Fusion je bio krcat, a i ograđeni prostor oko bine popunjen je u rekordnom roku, travnati deo preko puta bine koje je Almir nazvao tribine takođe je bio krcat. S obzirom da su u aprilu objavili novi album, očekivano je bilo da se nešto novo čuje i ovo je takođe bio jedan od nastupa koji nije trebalo propustiti.



Dubioza kolektiv ima određeni scenario za svoj nastup što podrazumeva uvodni snimak tokom kojeg se na duhoviti način predstavlja bend. Čuli smo novu najavu, a usledio je i potpuno novi set pesama na kojem se našlo i nekoliko pesama sa novog albuma (“Volio bih”, “Tranzicija”, “99%”), nisu izostale ni “Kokuz”, “Blam”, “Vlast i policija”, “Firma ilegal”. Slušali smo i pesme sa albuma “Wild Wild East”, a atmosfera je bila zaista neverovatna. Momci su neprevaziđeni majstori za odličan štimung, a publika ih je ispratila u svakoj sekundi njihovog nastupa i odgovorila na sve zahteve Adisa i Almira. Mogu s pravom reći da je ovo bio najbolji festivalski nastup bosanskohercegovačkog benda na kojem sam ja prisustvovala u poslednje dve-tri godine. Publika je horski pevala pesme sa novog albuma što je definitivno dokaz da je “Apsurdistan” trebao biti više zastupljen na EXITu. Možda se Valter neće vratiti kao što pesma predviđa, ali Dubioza će se definitivno vratiti na EXIT jer ovaj njihov dolazak i nastup premašio je sva očekivanja.

Nakon Dubioze kolektiv program na Fusion bini zatvorili su još jedni vrhunski majstori dobre atmosfere – Orthodox Celts. Već na prve taktove publika ih je ispratila aplauzom i ovacijama i usledila je nova tura skakanja neumornih Egzitaša.

Kad podvučemo crtu nakon ovih pet dana, računajući i otvaranje EXITa, slušali smo dosta dobre muzike, doživeli pozitivna iznenađenja, uverili se u kvalitet nekih novih, mladih bendova, uspešno se izborili sa umorom, a sada je vreme za odmor i dodatno sređivanje ličnih utisaka.



Verujemo da su svi oni koji su posetili EXIT zadovoljni provodom tokom prethodnih dana, a lepa stvar je i to što ove godine nije bilo nekih incidenata. Cashless sistem plaćanja umesto tokena se pokazao izuzetno dobar i efikasan, a propratni sadržaj na festivalu je bio zanimljiviji u odnosu na prethodne godine.

Tvrđava je još jednom bila mesto gde se okupilo mnogo ljudi sa različitih strana sveta, a po rečima organizatora R:Evolucija koju su osmislili za ovu godinu je uspela.

Tekst: Ivana Jovanović

Foto: Andrea Magazin, Ivana Jovanović

Nick Cave foto: EXIT photo team

Izvor

Rekordna posjeta na Demofestu

Rekordan broj ljudi posjetio je Kastel, a razlog za gužvu svakako je bend Dubioza kolektiv koji se pokazao kao jedan od omiljenih bendova banjalučke publike. Prostor rezervisan za koncerte nije mogao da primi sve obožavatelje ovog bosansko-hercegovačkog benda, pa je i zelena površina oko Kastela bila obojena ljubiteljima Demofesta.



Sedmočlani žiri Jelen Demofesta je odlučio da od prve grupe, koju je činilo 15 demo sastava, u finale prođe njih četiri.
To su sastavi: "Šine", "Akoben Electric", "Bas i Stega" i "Noisethrill.
Dok je žiri odlučivao o finalistima, koncert je održao bihaćki bend Dede Putra, koji su osvojili treće mjesto na prošlogodišnjem Jelen Demofestu..



Demo bendovi

"Šine" su beogradski bend koji kombinuje dva muška vokala, kao i spojeve dvije gitare ili gitare i klavijatura. Njihov zvuk je jedinstven, a muzika se kreće iznad uobičajenih indie okvira, uz new wave i classic rock primjese.

"Bas i stega" su takođe iz Srbije, a predstavljaju fuziju duba, funka i post rocka, oni ujedinjuju ostinantni ritam sa razigranom dionicom bas gitare.

"Akoben Electric" je energična banjalučkla svita koja je sinoć pred velikom publikom dokazala da grad na Vrbasu treba da se ponosi sa svojim mladim izvođačima. Oni su grupa neobilježena nijednim određenim žanrom, a vežu breakbeat, afrobeat, drum’n’bass, ambient i trip hop.

"Noisethrill" je mladi sastav iz Tuzle, oni postoje nepune tri godine i sviraju alternativni rock. Ovaj bend je publiku oduševio svojom zanimljivom kombinacijom vokala i zvuka.



Dubioza kolektiv i S.A.R.S.

Najzabavniji dio festivala nastao je poslije ponoći kada je nastupila Dubioza kolektiv, na zadovoljstvo svih prisutnih. Sudeći po broju posjetilaca, oboren je dosadašnji rekord posjeta na Demofestu.
Nakon Dubioze, publiku je na nogama održao beogradski sastav S.A.R.S, a oba benda su predstavila nove albume, Dubioza “Apsurdistan”, a S.A.R.S. “Kuća časti”, koji su izazvali erupciju oduševljenja među fanovima.



Dnevni program

U sklopu Festivala juče je, u prostorijama DFK paba, otvorena izložba slika Davora Gopca. Nakon uspješno održane izložbe u Sarajevu, dobro znani frontmen Psihomodo Popa, Davor Gobac, predstavio je svoja likovna djela u okviru ovogodišnjeg Jelen Demofesta.Vrhunski umjetnik i čovjek jedinstvenog karaktera, Gobac se već duži niz godina intenzivno bavi vizuelnim stvaralavštvom orijentišući se na alternativnu viziju umjetnosti. Gobac ne prodaje svoje radove, no ih poklanja prijateljima, ali vas ovo ipak ne smije spriječiti da se i sami uvjerite da ovaj čovjek zaista ima unikatan vid izražaja te dar za oduševljavanje javnosti na još jedan način.



Juče je u toku dana ispred Doma omladine otvoren je deveti po redu PopArt Market, dizajn buvljak u organizaciji Udruženja anonimnih artista (UAA!), magazina „Crna ovca“ i „Jelen Demofesta“. Osamdeset i pet kreativaca i umjetnika će ovom prilikom tokom sva tri festivalska dana izlagati i predstavljati svoje umijeće i svoju viziju široj javnosti.

Drugi dan Jelen Demofesta

Večeras nastupa druga grupa 15 demo bendova, a zatim će se na ljetnu pozornicu Kastela  u 23 časa popeti kultni beogradski sastav "Partibrejkers". Nakon Caneta i ekipe, binu će u jedan čas nakon ponoći preuzeti makedonska grupa "Superhiks" i DJ Miotz i DJ Joma Maja.

U prostorijama Doma Omladine od 13 do 16 časova održaće se radionica za bubnjeve i udaraljke „Manic Drum“. Spomenute radionice biće održane i narednog dana u istom terminu na istom mjestu predstavljajući mnoge bubnjarske tehnike i trikove od strane velikih slovenačkih Manic Mania stručnjaka.

Dvočasovna strip radionica  počinje u 15 časova, a nakon nje i promocija četvrtog broja strip časopisa „Parabellum“. Predavanje na temu „Stripovi i kako ostati normalan ako se njima bavite“ a 18.30 časova održaće Bane Kerac, jedan od najboljih strip crtač sa ex-YU prostora  a pola sata ranije počeće i „Pecha Kucha Night“, koja će trajati do 20 časova.



Sedmi Jelen Demofest do sad je najposjećeniji, veliki odaziv je bio na samim nastupima demobendova, dok je za vrijeme koncerta grupa poslije ponoći veliki broj ljudi ostalo ispred zidina tvrđave.
Zato organizatori festivala za večeras podsjećaju: "Vrata Kastela su otvorena od dvadeset časova. Da biste izbjegli gužvu uslovljenu besplatnim ulazom molimo vas da dođete na vrijeme."
Ako je suditi po sinoćnjoj atmosferi, šesto izdanje ovog banjalučkog, već tradicionalnog festivala, zasigurno će nas očarati i večeras.



Izvor

Festival Músicas do Mundo, Sines, Portugal

Brano Jakubović : “Ono što je prava istina je da jedino narod ima uticaja na narod, a sve što mi pjevamo je samo neka eventualna vrsta inspiracije”

Članovi jednog od najpopularnijih bendova u regionu, Dubioze kolektiv, svoje vreme uglavnom provode na bini i u kombiju.

Nedavno su gostovali u Južnoj Americi, privukli najviše publike na Exitovoj Fusion bini ikada, prevazišli očekivanja još na nekim festivalima tako da je ovih poslednjih mesec dana rekord njihovo srednje ime što su i sami u šali izjavili tokom press konferencije na Vodova festu u Ruskom Krsturu.

Ali to nije šala već istina. S obzirom da im pasoši traju godinu do dve dana, nije teško zaključiti da su bez sumnje najangažovaniji bend na ovim prostorima, a energija koju neumorno dele sa svojom publikom, bez obzira na kilometre koje prelaze, njihov je zaštitni znak.

O svemu što im se dogodilo u poslednje vreme, pa i o novim pesmama koje će se naći na narednom albumu, razgovarali smo sa Branom Jakubovićem (DJ, klavijaturista i jedan od osnivača benda), nakon još jednog u nizu uspešnih nastupa, ovog puta pred publikom u Ruskom Krsturu.

Remix: Pre sedam dana ste bili na Exitu, sada ste upravo završili nastup na Vodovi u Ruskom Krsturu, a bili ste i u Tomaševcu na TLO festu. Kakvi su vam utisci posle ova tri nastupa, utisci nakon sviranja novih pesama kada vidite kako publika reaguje na njih?

Brano: Bili smo u Tomaševcu sedam dana prije Exita, turiramo Vojvodinu. Prije svega, dobro je da nema uzbrdo, po Vojvodini je lako raditi turneje. Samo ideš pravo i uvijek dođeš tamo negdje gdje trebaš svirat’. Dobro je, već par mjeseci sviramo stvari sa novog albuma. Internet i ta neka brza komunikacija koja ljudima odmah omogući da to čuju i isprocesiraju na vrijeme. Prošlo je tri mjeseca od kako je izašao album i ljudi su to preslušali i probrali šta im se sviđa, šta im se ne sviđa. To je valjda ta prednost interneta.

Remix: Zašto ste odlučili da “Apsurdistan” izdate kao online album?

Brano: Napravili smo oboje, online koje je besplatno i u fizičkom izdanju, kao i za album „5 do 12“, čisto da ispoštujemo i jedne i druge jer ima stvarno mnogo ljudi koji hoće da kupe CD i ima mnogo ljudi koji su nam poslali sliku na facebook-u da su kupili CD. Prvo su skinuli album, a onda i kupili da ispoštuju bend. Zanimljivo je bilo da je u Hrvatskoj bio najprodavaniji CD u prvih mjesec dana što je stvarno bizarno jer su ga ljudi mogli besplatno daunlodovati i te pare potrošiti na neki drugi, a ustvari prava istina je u tome da svaki CD se može danas naći preko torrenta ili negdje drugo, tako da ljudi hoće da kupe nešto što im je drago, što im je bitno, imaju neki odnos prema tome. Ne kupuju iz nužde jer nemaju gdje da nađu, nego zato što hoće da podrže bend.



Remix: Imate li prodaju i u Srbiji?

Brano: Imamo. U čitavoj bivšoj Jugoslaviji imamo distirbuciju i izdavače tako da ko hoće tvrdu kopiju da mu smeta po kući, može je kupiti. Ja sam prvi s tim CD-ovima raščistio prije 5-6 godina. Prvo sam sve kutije izbacio, a ostavio CD-ove, a poslije sam sve prebacio na hard disk i ovo bacio u kantu.

Remix: Probili ste granice, otišli ste i van Evrope. Pre desetak dana ste gostovali u Kolumbiji. Kakve su bile reakcije publike na vašu muziku?

Brano: Super je što u Kolumbiju, i generalno u Južnu Ameriku, tek nekako dolazi to, otkrivaju zvuk Balkana, te neke note i melodije i njima je to jako zanimljivo. Ustvari, može se paralela povući između južnoameričkih muzika, meksičkog nekog zvuka, pa i Kolumbije na kraju krajeva, nije im toliko strano, a opet im je novo. Super je što smo u tom nekom prvom valu bili. Prošle godine je izašao CD „Wild Wild East“ za Južnu Ameriku preko jednog izdavača u Argentini i distribuiran je u Južnoj Americi i odatle je proizašao poziv za ovaj festival koji je bitan jer je jedan od najvećih u Kolumbiji i Južnoj Americi i otvorio nam je opet neke nove kontakte za tamo. Zanimljivo je tamo, ljudi su slični nama Balkancima u smislu da su gladni muzike i nečeg novog i vrlo slično reaguju kao Balkanci, dosta su angažovani kad im se nešto svidi. Neću da kažem da je to agresivno ponašanje, ali vole da ispolje tu energiju do kraja. Nije to publika koja stoji i gleda koncert i konzumira hamburger nego baš sa velikim ćeifom. I te neke šutke, nikad nisam vidio toliko intezivno kao tamo.

Remix: Armin je malopre pomenuo da ste nakon koncerta pričali o situaciji tamo i ovde, upoređivali situaciju u BiH i Kolumbiji. Koliko je to slično? Te teme o čemu vi pevate su ustvari njima srodne.

Brano: Tako je. Bio je okrugli sto, dan poslije koncerta. Kod njih praktično još uvijek traje rat već trideset godina i može se porediti na način kako je naša zemlja podjeljena, tako je praktično i njhova. Samo kod nas se koriste nacionalizmom, kod njih karteli vode priču, ali u principu vrlo slična stvar – komadi zemlje koji su zavađeni između sebe iz različitih interesa. Da li je nacionalizam, religija ili kokain u principu je svejedno jer ljudi ginu. Kod njih je veliki problem što ustvari Vlada koja vodi zemlju ubija dosta ljudi jer im treba za statistiku. Pokupe klince koji imaju petnaest, osamnaest godina i daju im ugovore da idu brat’ pamuk ili nešto slično, odvedu ih negdje u džunglu, daju im uniforme, onda ih pobiju i to predstave kao još jedan uništeni kartel kad im treba procenat u borbi protiv narko mafije. To su te bizarne priče vrlo slične nekim našim pričama. U principu, pričali smo o tome koliko je bitno razgovarati, koliko je bitno i ono što je za bivšu Jugoslaviju važno, koliko je bitno ne ostavljati to u sebi pohranjeno, jer iz toga neki novi konflikt praktično nastaje. Nego da je bitno da se osude ljudi koji su za krivi za nešto, a da mi obični ljudi između sebe to protresemo. Na kraju krajeva, mi zato volimo svirat’ koncerte i pričat’ o ovim temama. Pre sedam, osam godina na Exitu imali smo jako burne reakcije na ovakve neke priče, danas već nemamo zato što ljudi polako shvataju da moramo početi razgovarati, da niko ne treba da se osjeća kriv radi bilo čega zato što im je neko u naše ime nešto uradio. Mi mislimo da treba taj dijalog potpuno otvorit’ i da ljudi normalno žive i da se druže.

Remix: Vi ste učestvovali i u kampanji koja je bila nedavno u BiH – Borba za JMBG. Svirali ste zajedno sa drugim bendovima i sad je ta priča okončana, taj zakon je usvojen.

Brano: Tako je. To je praktično dokaz da građanski bunt zaista može neke male korake napraviti. Svi se mi učimo demokratiji. Učimo kako to ide i svi otkrivamo ta pravila, prava i mogućnosti koje demokratija pruža. To su sve mali koraci koji ostaju. Nekako smo shvatili kad društvo dođe do nekog nivoa tu ostane, ne vraća se nazad i onda ponovo sa te tačke ideš dalje. Tako mi polako, svi zajedno kao društvo savladavamo ta neka pravila, učimo se kako da gospodu natjeramo da rade u našem interesu, koliko god to može.

Remix: Dakle jedan od primera kako ono što vi radite, i drugi bendovi koji pevaju o socijalnim temama, imaju uticaja na narod, mogu da pokrenu da se nešto promeni?

Brano: Ono što je prava istina je da jedino narod ima uticaja na narod. Sve što mi pjevamo je samo neka eventualna vrsta inspiracije, ali u suštini narod kad krene, kad se desi, kao što se ovo na žalost desilo, jedno djete je umrlo, jedno djete je umalo umrlo. I tako kad se ti okidači dese, onda su to nezaustavljive rijeke. Ono što je meni jako drago je da ni na jednom protestu nije bilo nasilja. Kad je bila okupacija Parlamenta, to je isto tako bio vrlo nenasilan protest i u principu od svih protesta koje smo vidjeli u zadnje vrijeme na čitavoj planeti, od Brazila do Frankfurta i Istambula, Stokholma, u principu ti protesti kod nas nisu bili za svrgavanje nikoga, nismo pokušavali zamjeniti Vladu, mi smo samo vrlo produktivno molili njih da rade ono što treba da rade, ustvari mi smo im bili vjetar u leđa da rade ono za šta su plaćeni, što je vrlo bizarno.

Remix: Ono za šta ih je narod i izabrao.

Brano: Apsolutno. Ustvari narod uči demokratiji ove koji se malo prave ludi, pa kao ne znaju baš da protumače kako to sve ide, ali sam vrlo ponosan na svoj grad, na kraju krajeva na svoju zemlju, jer, znaš, malo smo mi svi umorni, dosta nam je nasilja. Tim nekim brzim, ekspresnim nasiljem neće se stvari desiti, pogotovu kad su vruće glave kao kod nas, i kad je život u pitanju. Najmanje što nam treba je neko novo nasilje tako da su ljudi na najljepši mogući način ispoljavali svoje pravo na demokratiju i ono što je najljepše je na tom koncertu je bilo deset hiljada ljudi, mi smo zamolili na kraju koncerta da ne ostave nijedan papir bačen. Ne možeš vjerovati da se razišlo deset hiljada ljudi i da su zaista ostavili čistiju ulicu nego što je bila. To su neki trenuci kad čovjek bude stvarno ponosan na ljude s kojima živi.

Remix: Budeš ispunjen nakon toga, zar ne?

Brano: Znaš, živiš u gradu i uvek kontaš ma tu ima hiljadu normalnih ljudi, onda vidiš da ih zaista ima više samo treba doći dan kad mi svi iz svojih rupa izađemo i sretnemo se. I tih mjesec dana koliko su trajali ti protesti je bilo super jer dolaze ljudi i viđaju se jer inače nemaš vremena za tako nešto, ali svaki dan od 12 je bilo zakazano okupljanje i ljudi su dolazili na isto to mjesto i viđali se. Neka energija se dešavala.



Remix: Da se sad vratimo malo na neke nove stvari koje smo čuli na koncertu, „One more time“ i „Fire“, jel to neka naznaka da će sledeći album opet biti na engleskom?

Brano: Da, to je neki plan. Mi volimo taj neki cik-cak sistem. Dobro je jer s jedne strane možeš priču pričat’ samo menjat’ uglove iz kojih pričaš priču, s druge strane odmore se ljudi, ne dosađuješ im. Sad dok promovišemo „Apsurdistan“ sviraćemo to dosta, onda kad izađe album na engleskom malo ćemo se povući i svirati u Evropi još više nego što sad sviramo, ovdje malo manje. Ne volimo biti naporni. Ne volimo svirati pet puta u istom gradu. Jednom ili maksimalno dva puta godišnje je više nego dovoljno. Ne bismo volili da postanemo bend sa terase koji se trudi da uzme honorar svakih sedam dana.

Remix: Nastupate često u inostranstvu i logično je da imate i pesme na engleskom mada čujemo da Poljaci mnogo dobro znaju sve vaše pesme.

Brano: Čitava istočna Evropa, od Bugarske, Rumunije, Češke, Slovačke, Poljske iz jednostavnog razloga što je, dok je bilo komunističko vrijeme, praktično jedina rok muzika koju su dobijali je muzika bivše Jugoslavije. Oni mnogo bolje znaju bendove iz Jugoslavije iz osamdesetih nego britanske bendove najpoznatije. Ostala je ta tradicija. Na kraju krajeva jezici su dosta slični. Njima nije problem ni engleski, a ni ovi naši.

Remix: Za kraj da najavimo gde imate zakazane nastupe u Srbiji u narednom periodu, da podsetimo publiku.

Brano: Bajina Bašta je 28. jula, Vrnjačka Banja – LoveFest je 1. avgusta i Beer fest u Beogradu – 16. avgusta.

Remix: I kad ćete da odmorite malo?

Brano: Kao zakazali smo odmor od dvije sedmice u septembru koji se sad već klima, ima nekih koncerata u Francuskoj, koji nam se sviraju, tako da ćemo vidjeti šta će biti od toga. Evo odmaraćemo poslije koncerta, šta ima veze.

Ivana Jovanović

Izvor