Pitao sam roditelje kakva je bila njihova praksa i dobio dva različita odgovora.
  Stari je trgovac i on je imao tri dana teorije i tri dana prakse nedeljno. Radio je praksu tamo gde su ga slali.
  Majka je knjigovođa, ona je imala tri dana teorije i dva dana prakse i još mesec dana za vreme raspusta. Praksu je radila u fabrici i to u proizvodnji, završila je kasnije na blagajni.
  Njihovo školovanje je bilo bolje od mog jer su zahvaljujući praksi mnogo bolje upoznali svoju profesiju.
  Ovaj model koji nudi vučić od svakog zapoalenog fabrikuje usko specijalizovanog idiota koji će znati da izvede samo jednu operaciju. Na primer, naš električar zna da zameni sijalicu ali zna i da popravi peglu. Novopečeni električar će znati samo jedno od ta dva. I to pod uslovom da zbog gore navedenih razloga neko uopšte bude školovan po ovom modelu.
 

Дуално образовање најважнија тема за Србију



Код нас се појавила филозофија дипломе и чекања да држава обезбеди посао, а изгубила филозофија рада, рекао је премијер Вучић на скупу у Привредној комори Србије

Уколико хоћемо да променимо своју земљу мораћемо да прихватимо дуално образовање. Знам да ће бити много отпора, али људи почињу да разумеју зашто је то најважнија тема за Србију. Ми ћемо да улажемо, мењамо, припремили смо први Нацрт закона о дуалном образовању које значи суштинску дубинску и стратешку промену Србије, нашег начина размишљања и наше будућности, рекао је премијер Александар Вучић.

Он је учествовао на скупу о дуалном образовању у Привредној комори Србије (ПКС), на којем је специјални гост био и Мауро дел Амброђо, државни секретар за образовање, истраживање и иновације Швајцарске. Дочекало га је више министара него неке председнике, како је рекао председник владе, што показује колико је ова тема битна за Србију.

Премијер је оценио да ће Србија у наредне три године имати раст од 3,5 до четири одсто, али и нагласио да то неће бити одрживо уколико не реформишемо образовање. Он је навео три проблема које ће настојати да отклони: недостајући законски оквир, незаинтересованост домаћих привредних субјеката и неприлагођеност људи, али и тржишта.

„Код нас се појавила филозофија дипломе и чекања да држава обезбеди посао, а изгубила филозофија рада”, рекао је премијер и додао да су у овом тренутку кључни носиоци развоја новог начина мишљења стране компаније. Вучић је као пример навео Техничку школу у Пећинцима чијим ђацима је посао унапред обезбеђен захваљујући „Бошу”. Изразио је наду да ће после овог скупа у ПКС-у председници општина пренети на локалу да и најмање компаније морају да улажу у развој и буду отворене за дуално образовање.

Понављајући да је стратешки циљ Србије Европска унија, Вучић је упозорио да се мора одлучити каквом типу европских земаља желимо да припадамо – да ли онима које само моле за новац и фондове, или државама које проналазе излаз из сваке кризе у раду, учењу, иновацијама и технолошком развоју.

На питање „Политике” како намерава да мотивише велике фирме да се укључе у дуално образовање и да ли постоји неки „швајцарски рецепт”, он је одговорио да у Србији нису проблем само велике компаније, већ и да добар део малих приватних фирми не гледа 10 година унапред, већ да праве план само за наредни месец.

– У Швајцарској се деца са 14, 15 година одлучују за занате, истовремено уче и раде, директно сарађују школе са привредом и ако желе да напредују после тога, могу да заврше факултет. Просечно време када код нас млади почињу да раде је 30 година и тиме губи и наша привреда и земља у целини. Не могу наша деца да глуваре у 25 години и када их питаш шта радиш – да одговарају „чекам комбинацију”. У Швајцарској млади имају другачије радне навике, петком и суботом излазе у град, а не сваки дан. Осамостаљују се са 19 година, а код нас остају код родитеља до 40. године и чекају да им држава нађе посао. Морамо да променимо тај начин размишљања, али и да људи у образовном систему разумеју зашто нам је то потребно – истакао је премијер Вучић.

По његовим речима, ако у томе будемо успели придружићемо се најразвијенијим земљама у Европи и успети да прескочимо поједине земље на југу ЕУ.  Изнео је податак да Швајцарска годишње улаже 20 милијарди евра само у истраживања и развој у иностранству, плус 14 милијарди „код куће”, што је на нивоу укупног БДП-а Србије.

– Ми желимо да охрабримо српске привреднике да учествују у дуалном образовању. Јесте цена коју плаћају у првој години  нешто виша, али зато касније добију обученог, младог радника, спремног и способног да пружи најбоље резултате. Нама не требају само дипломе, већ знање, марљивост и посвећеност. Ево ја имам диплому, имао сам најбоље оцене и кога то брига. Хајде да видимо да ли ти нешто знаш, да ли си способан, марљив, посвећен – рекао је председник владе и захвалио швајцарским компанијама на помоћи.

Он је рекао да ће се пре свега радити обуке, али да ће бити и минималних субвенција.

Државни секретар Швајцарске Дел Амброђо, који је на тој функцији пуну деценију, представницима школа, локалних самоуправа и компанија представио је систем дуалног образовања у својој земљи и у свету. Он је указао да је у Европи, када је реч о незапослености младих, видљиво да је тај проценат најмањи код држава које имају дуално образовање (Швајцарска, Аустрија, Немачка, Данска). У Швајцарској се 67 одсто младих опредељује за дуално образовање.

Упитан да ли ће дуално образовање ускоро заживети у Србији, он је одговорио да не може тако брзо да процени ситуацију, јер је тек два дана у Београду, али да је оптимиста, иако ће тај процес сигурно трајати мало дуже. Он је подсетио да је захваљујући подршци Швајцарске користи имало око 40.000 младих на југу и југоистоку Србије, као и мала и средња предузећа у тим регионима.

Министар просвете Младен Шарчевић је рекао да би Закон о дуалном образовању ускоро требало да се нађе на јавној расправи и додао да је план уписа за ову годину први пут припремљен у договору са ПКС и локалним самоуправама и да ће бити битно другачији него раније. Он је најавио да ће се реорганизовати мрежа школа, што је подржао и премијер.

Председник ПКС-а Марко Чадеж рекао је да дуално образовање из експерименталне фазе полако улази у редовни систем образовања, који би требало да заживи од нове школске године.

У току вечери Мауро дел Амброђо је посетио и Ректорат Универзитета у Београду и одржао кратку презентацију о науци у Швајцарској, са посебним освртом на начин финансирања универзитета.

Ma sve je to lepo, samo kako naterati decu da se jos u toj dobi odluce da postanu roblje, i da umesto nastupa u Zvezdama granda, nekom rijalitiju ili partijske karijere opredele na rad za proizvodnom trakom, i to za 30ak dindzi mesecno
Pelene i da ne spominjemo
Kontam ja da Vucic ne zna kolko je lepota rmbati u fabrici, al trebo bi nekog da pita. Kad smanje zaradjivanje para na "mufte", i povecaju zarade ovima sto rade u proizvodnji,  steci ce pravo da nekom sole o "cekanju da im drzava obezbedi platu".
Ja kad sam bio klinac, kad neka devojka resi da postane pevaljka, obicno bi njeni roditelji bili u fazonu daj da se besimo. Sad sa calom i kevom odgledam malo GP, roditelji i sira familija,  kad cera prodje ...sreca, veselje, rados ...

otprilike ce im prvi cas podeliti upitnik sa pitanjima:
1. da li ste spremni da radite za zakonski minimalac sa minimalnim brojem slobodnih dana?
2. da li ste spremni da radite za zakonski minimalac sa minimalnim brojem slobodnih dana?
3. da li ste spremni da radite za zakonski minimalac sa minimalnim brojem slobodnih dana?
zaokruzite jedan od ponudjenih odgovora i dopunite sa DA ili NE.
hvala.

  Napisao sam već da mi nemamo više industriju za ovo što planiraju. Pre će biti da se sada, pošto je otišao svako ko ima diplomu, sprema sledeća tura za izvoz.

obrazujte a radice u nemacku...

Ђацима знање, звање и новац


У 14 школа у Србији будући мајстори који се школују за дефицитарна занимања добијају стипендије, занат пеку у савременим фабрикама, а по завршетку трогодишњег школовања већину чекају радна места, и то добро плаћена



Увођење дуалног образовања које је премијер Александар Вучић најавио као најважнију тему за Србију у наредним годинама подигло је велику прашину у јавности, од повика да ће то бити нова „шуварица” до тога да за тако нешто привреда није у стању да подржи. Слагали се са овом идејом или не, тек, сигурно је да ће нови модел значити и темељну промену садашњег застарелог начина рада и размишљања не само у школама већ и у главама младих и њихових професора.

Стање у српском средњем стручном школству јесте лоше, то признају сви стручњаци. Исто се наводи и у Стратегији развоја образовања Србије која помиње сумрак занатског, али и гимназијског образовања. Ђаци уче преуско специјализоване или застареле образовне профиле, који само делимично одговарају потребама тржишта рада, док нека занимања за којима постоји тражња не могу да привуку довољан број младих. Већина оних који заврше средњу школу уписује факултете, студије развлаче годинама и остају код родитеља, очекујући да, ако и дипломирају, држава буде та која ће им пронаћи посао. Међу незапосленима, средњошколци такође представљају најбројнију категорију.

Да је могући и другачији модел школовања показали су ђаци и наставници у десетак школа у Србији који су за време мандата претходног министра просвете Срђана Вербића кренули путем дуалног образовања. Будући мајстори који се школују за дефицитарна занимања добијају стипендије, пеку занат у савременим фабрикама, а по завршетку трогодишњег школовања већину чекају радна места, и то добро плаћена.

Када смо прошле године посетили Политехничку школу у Крагујевцу, која је тада била део пилот-пројекта, чули смо да је дуално образовање ђака ове школе подржало седам локалних компанија, уз објашњење „да се добар радник не ствара преко ноћи”. Ђаци са којима смо разговарали били су одушевљени: добијају џепарац (око 5.000 динара месечно), раде и уче и ван школе, и то од правих мајстора, а запослење ће им бити загарантовано уколико се покаже да ваљају. Неки од њих долазе „на посао” чак и током летњег распуста, што им се такође плаћа.

Иако је министар Вербић био противник увођења дуалног образовања (говорио је да је „за праксу наших ђака потребно приближно 50.000 радних места за учење, што српска привреда у догледној будућности неће бити у стању да обезбеди”), за време његовог мандата у трогодишње стручне школе уписано је 2.000 ђака више. Од прошле године укупно је 14 средњих стручних школа укључено у дуално образовање. У њима се, по новом моделу, школују бравари-заваривачи, електричари, индустријски механичари и оператери за израду намештаја. До септембра би требало да буде спремно још шест дуалних образовних профила и то: ливац-калупар, техничар за ловство и рибарство, техничар логистике и шпедиције, ауто-механичар, елетромонтер мрежа и постројења и бродомонтер.

Рецимо и да оно што се последње две године догађа у српском образовању, по моделу „школа у фабрици” јесте део пројекта „Реформа средњег стручног образовања”, коју финансира немачка влада, а спроводе га ГИЗ (Немачка организација за међународну сарадњу) и српско министарство просвете.

Стручњаци који долазе у Србију наводе позитивне ефекте дуалног образовања у својим земљама: у Немачкој више од 80 одсто ђака из дуалног трогодишњег образовања посао нађе управо код послодавца код ког је имало праксу. У овој земљи око 25 одстро практиканата има право да се упише на факултет, али се уместо тога одлучују за праксу. У Швајцарској се  у систему дуалног образовања налази 128 образованих профила и за сваки је задужена нека друга компанија.

Оно што су основне замерке противника увођења дуалног образовања јесте да ће се тако „спустити рампа” младима који би после средње стручне школе пожелели да упишу факултет.

Међутим, оно што смо чули током презентације швајцарског модела, од стране државног секретара образовања Маура дел Амброђа, дуално образовање није рампа за високо. Он је, рецимо, објаснио да јесте тачно да се из гимназија уписују универзитети, али из стручних школа постоји проходност и ка високим техничким школама и универзитету. Из дуалитета се преко стручне матуре иде на више струковне школе или на завршни испит.
Збрка око термина и финансирања

У студији изводљивости о „Дуалном средњем стручном образовању у Србији”, ГИЗ-а, Министарства просвете и Привредне коморе Србије наводи се да се термин „дуални систем” односи на места учења али и на испреплетене педагошке процесе. У првом случају „дуалност” се односи на наизменично учење у предузећу и у школи, а у другом на комбинацију теорије и праксе. Иако је у креирању српског модела узор систем средњег стручног образовања у Швајцарској, Аустрији и Немачкој, свака од тих земаља има и своје специфичности, па ће тако бити и са Србијом.

Постоје различите варијанте и око финансијског дела модела. Да паре не морају да буду нужно проблем, показује и пример када предузећа не сносе читав трошак обуке ђака. Може се увести систем надокнада на националном нивоу или за привредне  секторе. На пример, у Данској свако предузеће плаћа допринос фонду на основу броја запослених. Фондација управља и расподељује тај новац, који се користи за плаћање трошкова похађања средње стручне школе и финансирање обуке у предузећима, а компанијама која обезбеђују места за обуку исплаћују се субвенције. Сличан приступ је и у Швајцарској, где су фонд за средње стручно образовање основале струковне организације, а држава може да учини учешће у овом фонду обавезним за сва предузећа у одређеној привредној грани.

Друга опција била би додавање једне године основне стручне припреме коју финансира држава за ограничен број занимања, након чега следи дуална обука коју би спроводила предузећа. Овакав тип система примењује се, на пример, у Норвешкој. Сви ученици похађају средњу школу до десетог разреда, а тада се одлучују да ли ће директно ићи на универзитет или почети стручну обуку, која траје четири године.


Svaki peti u Srbiji bez srednje škole

  Ovo je stanje na terenu


  Gde je ono nazi land

DUALNO OBRAZOVANJE : Na faks i posle trogodišnje škole


Učenici koji upisuju srednje škole po dualnom sistemu obrazovanja i koji se spremaju za rad, mogu, ukoliko se u međuvremenu predomisle, da nastave školovanje i upišu fakultete.

„Učenici koji završe treći stepen mogu da konkurišu na bilo koji fakultet ukoliko prethodno polože opštu maturu. Pravo na polaganje opšte mature stiču se nakon položenog zavrsnog ispita“, rečeno je u Ministarstvu prosvete.

Dualni sistem obrazovanja uspešno se primenjuje u mnogim zapadnim zemljama poput Nemačke, a ideja je da učenici nakon završetka srednje škole počnu da rade.

U Ministarstvu prosvete napominju da učenici koji završe trogodišnje srednje škole po dualnom sistemu obrazovanja imaju ograničenje da ne mogu da polažu opštu maturu u narednih godinu dana od završetka srednje škole.

„Ovo je zaštitna mera da bi pokušali da na tržištu rada budu angažovani. Takođe, ne mogu pristupiti polaganju opšte mature pre svoje generacije koja je završila četvorogodišnje srednje obrazovanje“, kažu u Ministarstvu.

Savetnica ministra prosvete za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić kaže da je 1.832 kompanije, mala i srednja preduzeća zainteresovano da se uključi u program dualnog obrazovanja.

Predviđeno je da učenici u prvoj godini jedan dan nedeljno provedu na praksi u nekoj od kompanija sa kojom škola i roditelji potpišu ugovor, u drugoj godini dva dana nedeljno, dok je u trećoj godini predviđeno da u firmama provedu tri dana na praksi.

Ona je, na poslednjoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta, rekla da se ide na to ad se dualno obrazovanje proširi i na fakultete.

Učenici koji upišu srednju školu po dualnom sistemu obrazovanja od kompanija u koje idu na praksu dobijaće po 5.000 dinara mesečno džeparac.

Модел дуалног образовања од септембра нуди нова 23 профила


Мали матуранти већ увелико размишљају о томе коју школу да одаберу. Тренутно је у пилот пројекте развоја дуалног образовања укључено више од 40 компанија и 18 школа а у наредној години биће понуђено још 23 образовна профила.

У текућој школској години, у пет трогодишњих образовних профила је примењено дуално образовање. То су профили махом из машинске области који похађа око 900 ђака у 18 школа Србије.

У новој школској години биће понуђено још 23 нова профила међу којима пет за потребе Војске Србије, пет из области цивилног ваздухопловства, два за наменску индустрију и пет профила за потребе привреде", рекла је гостујући у Дневнику РТС директорка Центра за едукацију Привредне коморе Србије Мирјана Ковачевић.

Међу продилима који су потребни и тражени су аутомеханичар, техничар логистике и шпедиције, модни кројач, електричар за обновљиве изворе енергије и електромонтер мрежа и постројења.

Према речима директорке Центра за едукацију ПКС сви профили су креирани и иновирани са тренутним потребама привреде и према очекиваној потражњи у наредном периоду.

"Нови план уписа средњих школа предвиђа и нову методологију која је подразумевала сусрете привредника и представника регионалних привредних комора и завода за запошљавање. Намера је да се понуда усклади са потребама развоја локалне средине", рекла је Мирјана Ковачевић.

Дуално образовање нуди реално радно окружење а Законо о дуалном образовању даје прилику привредницима да обезбеде адекватну праксу и тако учествују у образовању будућих радника.

"Између 40 и 60 компанија већ учествује у овом пројекту а преко 1.000 је показало спремност да подржи дуални модел образовања", рекла је директорка Центра за едукацију ПКС-а.

Од 2013. је у примени дуални модел образовања и први ђаци који су се по њему школовали као што је профил индустријски механичар већ раде у "Бошовој" компанији у Пећинцима. Модел дуалног образовања полазницима омогућава да стекну знања и вештине којима се брже стиже до посла.

Dualno obrazovanje: Put ka eksploataciji mladih


Funkcioneri Vlade Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem već nekoliko godina predstavljaju uvođenje dualnog obrazovanja u srednje škole kao ključnu strategiju za rešavanja visoke nezaposlenosti mladih i razvoj privrede u Srbiji.

Međutim, da li je dualno obrazovanje u kome đaci „uče da rade“ na niskokvalifikovanim radnim mestima dugoročno rešenje za razvoj privrede ili samo najdrastičnija u nizu mera koje imaju za cilj pretvaranje Srbije u oazu jeftine radne snage?

Početkom ove nedelje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja objavilo je nacrt Zakona o dualnom obrazovanju kojim se predviđa da đaci srednjih stručnih škola, pored nastave u školi, rade za poslodavce do osam sati dnevno, a maksimalno 35 sati nedeljno, za šta bi trebalo da budu plaćeni minimum 65 dinara po satu za ono što se smatra „produktivnim radom“.

Ipak, šta je „produktivan rad“ nije precizno definisano. Ako je produktivan rad jednak učinku koji zaposleni radnik ostvari na svom radnom mestu, nije jasno zbog čega bi učenik bio plaćen samo polovinu minimalne cene rada po satu koja iznosi 130 dinara.

Činjenica da „produktivan rad“ u nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno umanjuju zaradu. Istovremeno, đaci nemaju previše mogućnosti za žalbu, jer su kompanije u ovom slučaju u funkciji škola, a oni učenici, a ne radnici.

S obzirom da učenike ocenjuju upravo „instruktori“ koji su zaposleni kod poslodavca, dok u komisiji za „proveru stečenih kompetencija“ učestvuju i „predstavnici poslodavaca“ koje imenuje PKS – teško je verovati da će se učenici previše buniti, jer im od toga zavisi i cifra na bankovnom računu, ali i ona u indeksu.

Takođe, nacrt zakona ne obavezuje kompanije da đake zadrže u svojim radnim pogonima nakon završetka obrazovnog procesa, iako je čitav koncept dualnog obrazovanja postavljen upravo u tom cilju. 

Novinari Insajdera su poslali pitanja Ministarstvu prosvete povodom nejasnoća u nacrtu Zakona, međutim, odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.
Niskokvalifikovani poslovi nisu dobra strategija za budućnost

Dualno obrazovanje u srednjim školama podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama.  Elementi ovakvog načina obrazovanja prisutni su u Srbiji od 2013. godine i sprovode se u saradnji sa Nemačkom, Švajcarskom i Austrijom, zemljama u kojima je ovaj vid obrazovanja dugo godina zastupljen.

Učenici u Srbiji trenutno se školuju u kompanijama za pet obrazovnih profila - industrijski mehaničar, bravar zavarivač i električar, operater izrade nameštaja i trgovac.

Profesor Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, kaže za Insajder. net da stručna nastava nije sporna, međutim, dodaje da se dualno obrazovanje uglavnom odnosi na obučavanje đaka za najniže poslove po stepenu kvalifikacije.

„Budućnost Srbije nije u promovisanju dualnog obrazovanja koje proizvodi osobe sa niskim kvalifikacijama. To je dobro samo za strane firme koje na taj način dobijaju jeftine radnike. Dualno obrazovanje postavljeno kao u nacrtu zakona jeste neka vrsta eksploatacije,“ kaže Ivić za Insajder.net.

Prema podacima ministarstva, u dualnim ili profilima sa elementima dualnog obrazovanja ove godine će moći da se obrazuje 5.661 učenik, što predstavlja 7,5 odsto svih mesta za upis u srednjim stručnim školama.

Ivić kaže da se oko dualnog obrazovanja „digla prevelika galama“, iako je procenat zanimanja za koje se učenici obrazuju na taj način izuzetno mali.

On ističe i da je forsiranje usko-stručnog dualnog obrazovanja u suprotnosti i sa Strategijom obrazovanja do 2020. koja promoviše celoživotno učenje koje omogućava da se učenici brzo prilagode tržištu rada.

„Velike strane firme imaju dugoročna planiranja i potrebe za takvom radnom snagom, međutim, kada te firme odu ti mladi ljudi će biti u velikim problemima jer su usko obrazovani i neobučeni za lako prilagođavanje na tržištu rada,“ dodaje Ivić.

Prema informacijama koje objavljuju mediji, trenutno su učenici srednjih škola u Srbiji angažovani u firmama kao što su Siemens, Continental, Bratstvo, GRGO BRAVAR, CIM GAS, Delez, DM, Univerexport, Merkato , VIP i mnogim drugim.

Novinari Insajdera su tražili podatak o broju domaćih i stranih firmi uključenih u proces dualnog obrazovanja, ali odgovor još uvek nismo dobili.
Ni sindikati ni domaći poslodavaci nisu konsultovani

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je u aprilu ove godine da je zakonski predlog o dualnom obrazovanju usklađen sa predstavnicima sindikata.

Međutim, generalni sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović kaže za Insajder.net da to nije tačno, ističući da „sindikati, kao po običaju, nisu konsultovani“.

„Mi nismo učestvovali u tome, a koliko sam upoznat, ni kolege iz reprezentativnog sindikata Nezavisnost. Ali, nažalost, to je redovna pojava, to je manir ove Vlade,“ kaže Mihajlović.

Ni Unija poslodavaca Srbije, koja bi trebalo da bude jedan od glavnih partnera Vlade u uvođenju dualnog obrazovanja, nije konsultovana prilikom kreiranja nacrta Zakona.

„Iako su privrednici ti koji treba da obezbede poslove đacima koji će pohađati dualno obrazovanje nama se niko nije obratio u ovom slučaju. Međutim, socijalni dijalog koji postoji svuda u svetu kod nas je na margini. Zakoni se kreiraju na volšeban način bez ključnih aktera kao što su reprezentativni sindikati i Unija poslodavaca,“ ističe za Insajder.net Ivan Kovačević, član predsedništva Unije poslodavaca Srbije.

Iako su obično na suprotstavljenim stranama, i Mihajlović i Kovačević se slažu u tome da velike strane kompanije najviše profitiraju, jer jedino one imaju snagu da planiraju dugoročno.

Kovačević upozorava na činjenicu da je stabilna privreda preduslov da bi „dualno obrazovanje ispunilo svoju svrhu u potpunosti“.

„Kompanijama treba ograničen broj kadrova. Međutim, šta će se desiti kada se zadovolje potrebe za nekim obrazovnim profilom? Šta će ti ljudi raditi“, pita Kovačević.

Mihajlović dodaje da firme zainteresovane za dualno obrazovanje budu uglavnom one koje „imaju radna mesta koji ne iziskuju neko veliko znanje“.

„Za kasira, prodavačicu ili provlačenje kablova u nekoj fabrici vi možete da obučite radnika za jedan dan. Međutim, preko procesa dualnog obrazovanja vi dobijate jeftinu radnu snagu. Đak navodno stiče iskustvo, dok poslodavac izbegava Zakon o radu i koristi svoju poziciju za vlastite poslovne potrebe,“ zaključuje Mihajlović.

S obzirom da nacrt zakona o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.