Због горе поменутих приватизација и разбијања домаћих банака мој оцу је пре две године затворена банка у којој је радио 25 година. Нови посао није могао да нађе због тога што има преко 35. Имам још и брата и сестру, сви причају о борби против беле куге, а ништа се на чини поводом тога. Студент сам 4. године једног факултета на БУ, све сам редовно давао (хвала Богу  ) ,али и поред тога што сам већ 4 године на буџету стално плаћам неке нове измишљотине. Имам утисак да што смо "демократскија земља" то више плаћамо школство и здравство!!!

Поздрав свима у распродатој земљи Србији!!!

dragi druže, u svim demokratskim zemljama se plaća i zdravstvo i obrazovanje mnooooogo više nego kod nas, tamo učiš kao zmaj pa zaradiš stipendiju pa se onda lepo zaposliš pa ti firma plaća osiguranje ili ga plaćaš sam, eto
i ova zemlja nije rasprodata, ko će da kupi upropašćeno?

Па добро а ко ће онда да запосли мог маторог, за шта је он то радио 25 год. за кога је од 91. ишао од митинга до митинга? Од чега да се нас троје школујемо, шта да једемо, облачимо. Нисмо социјални случајеви али тешко се живи, не смем ни да помислим како је тек онима којима су оба родитеља остала без посла у тој вашој феноменалној приватизацији, где су фирме обезвређиване и продаване за мале паре рођацима мафијашима!!!

Живот је борба непрестана, ако не може да нађе посао у својој струци, онда на преквалификацију, па ће бити посла. Мој брат је завршио економски факултет,
а ради као таксиста.

По твоме ових, чини ми се два милиона незапослених неће да се преквалификује па нема посао. Шта је са људима који не могу да физикалишу,возе такси или нешто треће због неке болести (повишен крвни притисак нпр.). Ако су цео живот радили у некој кацеларији на топлом?