Letošnje hapšenje tri lekara iz Novog Sada i Sombora nije stavilo tačku na preprodaju invalidskih penzija u ovom gradu - uverili su se novinari “Blica” kojima je nedavno jedan državni službenik otvoreno ponudio ovakvu uslugu. Penzija od oko 20.000 dinara, ako je verovati ovom posredniku, i danas se može kupiti i to za 4.500 evra.
 
Na sastanak koji se odigrava u kancelariji jedne državne ustanove, novinar stiže zahvaljujući posredniku, pedesettrogodišnjem zanatliji koji je u tranziciji ostao bez posla i rešio da deo omalene otpremnine uloži u siguran biznis - invalidsku penziju. I to uz nekoliko obećanja da neće biti otkriven nijedan podatak koji bi mogao da ga razotkrije i ostavi bez jedinog preostalog prihoda.

- Za tvoju majku invalidska penzija je najbolje rešenje. Socijalna pomoć je mala, ove jednokratne su još gore, kod privatnika da se zaposli u tim godinama sigurno neće moći, a penziju će primati do kraja života. Istina, nije prevelika, ali bolje išta nego ništa, zar ne? Zavisno od staža i tipa dijagnoze mogla bi da dobije oko 20.000, a to nije za bacanje. Mogu da joj sredim već za tri meseca da počne da prima, ali košta to: za lekare, za komisiju, bar 4.500 evra - počinje svoje državni činovnik čim su mu koleginice napustile kancelariju.

Neugodnu tišinu koja je nastala nakon izgovaranja za većinu Novosađana nemoguće visoke sume, kao i svaki dobar trgovac, on prekida ljubaznom ponudom da prestanemo sa persiranjem i počnemo da ga oslovljavamo po nadimku - Mile. I odmah, u duhu dobre poslovnosti, počinje da obrazlaže troškovnik: Po 700 evra treba da ode svakom od tri lekara koji će “obezbediti” medicinsku dokumentaciju i preporuku da se uopšte stigne pred lekarsku komisiju za utvrđivanje invalidnosti za koju, opet, treba najmanje 2.000 evra. A preostalih 400 evra?

- Znate, ima tu još sitnih troškova, jer posao je to organizovati, pogotovo nakon onog letos - aludira Mile na letošnje hapšenje lekara u Novom Sadu i Somboru i stavlja do znanja da je priča o preostalih 400 evra završena, verovatno u njegovom džepu.

Ko su i odakle lekari koji će potpise staviti ispod lažne dokumentacije i za koju će se dijagnozu odlučiti, Mile neće da otkrije, jer to “nije svačija briga”. Svako insistiranje novinara da sazna više o lekarima koji se kriju iza svega prati sve jačim dobovanjem prstiju i upornim odmahivanjem glavom. Na kraju, već vidno uznemiren, odgovara samo da nisu svi iz istog mesta, niti iz ustanove, da se privatno ne druže i da nema potrebe za brigom.

- Dovoljno ti je da znaš da će ti srediti dokumenta, ostalo je moja briga. A ako mi ne veruješ, žalim slučaj, probaj sa nekim drugim. Svi mi rizikujemo da bismo nešto dobili - kategoričan je, ali otkriva da on sa jednim od lekara ima više nego prijateljske veze.

Koliko će u ovom slučaju dobiti budući penzioner, zavisi od nekoliko faktora: dužine radnog staža, godina života, vrste bolesti, odnosno invalidnosti... U konkretnom slučaju, Mile obećava između 17.000 i 25.000 mesečno.

- Pošto kažeš da ti majka ima nekoliko bolesti, najbolje bi bilo da donese nalaze pa da vidimo šta tu može da se uradi - zakazuje on novi sastanak.

Nakon donošenja dokumentacije, uverava on, neće proći više od dve nedelje, do sledećeg kontakta. Tada će već, kaže, biti spremna dokumentacija i odlazak na lekarsku komisiju po potvrdu, a potom i na invalidsku komisiju. Novac se daje unapred, a nije sigurno da neće biti i manjih dodatnih troškova.

- Zavisi koliko će trebati posla da se srede komisije, lekarsaka i invalidska, nikada se to ne zna, a valja biti oprezan - napominje on dok ispraća novinare iz kancelarije.

Kao po komandi, dok novinar i pratilac zamiču za ugao, tri koleginice kreću ka kancelariji. Očigledno, ovakav sastanak prvi je samo ekipi novinara.

Redovan postupak

predlog za procenu radnih sposobnosti daje lekar specijalista nakon bolovanja od pola godine
na osnovu predloga, lekar opšte prakse upućuje na lekarsku komisiju medicine rada na teritoriji gde pripadate
na medicinu rada nose se svi originali dokumenata i snimci koji su od značaja za vaše stanje, ova komisija daje saglasnost da se pokrene postupak kod PIO
u PIO se popunjava zahtev i u roku od nekoliko meseci odlazi na komisiju za veštačenje invalidnosti
 
Znamo za te priče

Ilija Šakić, direktor novosadske filijale Fonda za PIO, kaže da je upoznat sa pričama o kupovini penzija i da je u nekoliko navrata pokušao da sprovede istragu, ali da su mu izvori uvek uzmicali u trenutku kada treba da se otkriju konkretni podaci.
- Spreman sam da sprovedem kompletnu istragu i prikrijem identitet onoga ko mi prijavi takav slučaj. Želim da označim krivce, a sa poštenih skinem ljagu - kaže Šakić.


Izvor: Blic

Cekaj, jel jos postoje ljudi koji veruju u drzavnu penziju i nadaju se da ce jednog dana za x godina dobiti istu?

invalidska komisija je jedna obicna skupina bezosecajnih dzukela, kojima je osnovni cilj da te ponize i namazu govnima kada na nju izadjes.

napomenucu da su lekari u zdravstvenim i invalidskim komisijama upravo i sami uglavnom invalidi sa skracenim radnim vremenom koji ocigledno lece svoje frustracije na pacijentima sa slicnim problemima

'Riba smrdi od glave a ne od repa'...

Uzmu invalidsku penziju pa otvore privatnu firmu.

isplati se ako odes u penziju sa 30god ko jedan moj ujka

Građani traže od novinara da im nađe vezu za penziju


Iako se očekivalo da priča o korupciji državnih organa najpre zainteresuje tužilaštvo i policiju, slučaj lažiranih invalidskih penzija na noge je podigao samo ozlojeđene građane koji su u redakciji „Blica“ pokušali da isteraju ne pravdu, već adresu i kontakt korumpiranog činovnika.

Dok tužilaštvo i policija ćute čekajući jedni na druge, čak i ne pokušavajući da saznaju u kojoj ustanovi se otvoreno traži mito, građani su, očigledno, korupciju počeli da shvataju kao svoju svakodnevicu.

– Znate šta, nisam iz policije, ni iz suda, dajte vi meni lepo recite kako da nađem tog Mileta. Ja drugačije izgleda ne mogu da dođem do penzije – prvo je što u telefonskom razgovoru kaže Novosađanin I. Ć. čija supruga već tri godine pokušava da ostvari pravo na penziju, ali uporno biva odbijena.

Za njega, za razliku od tužilaštva i policije, ova priča nije ni trač, ni neozbiljna.
– Naš je slučaj na sudu već tri godine. Žena je duševni bolesnik i još uz to gluva, ali lekar smatra da je sposobna za posao. I neće da joj daju penziju. Već sam se naplaćao i troškova i advokata, pa bi mi bilo lakše da me pošaljete kod tog vašeg Mileta – kaže on, i odbija ponudu da mu posvetimo prostor u novinama i tako pokušamo da rešimo problem.
 
– Nema od toga ništa, da su oni hteli, oni bi penziju dali. Zato, ako stvarno hoćete da pomognete, evo vam telefon, pa kad rešite, vi me upoznajte s tim Miletom – kaže on, i prekida telefonsku vezu.
 
– Tužilaštvo je to koje bi po službenoj dužnosti trebalo da odredi ima li u tom tekstu elemenata krivičnog dela i da na osnovu toga nama naloži proveru navoda. Tek tada mi bismo imali mogućnost da počnemo ozbiljnije bavljenje tim delom – kažu u novosadskoj policiji.
 
A, tužilaštvo, kao i u većini ovakvih situacija, uopšte se ne oglašava. Novinarima „Blica“ nije pošlo za rukom da dobiju informaciju čak ni da li će mogućnost pokretanja istrage biti uzeta u obzir.
 
U njoj bi, kako navode u PU, kao i u svakoj istrazi mogla biti iskorišćena sva raspoloživa sredstva, pa i insajderi, ali je pitanje koliko bi ona bila delotvorna ukoliko se ne krene od konkretnijih podataka.
 
– Većina ovih prijava je ili anonimna ili na nivou trača, pa je nemoguće uhvatiti se za bilo koji podatak i početi istragu. Svi znamo da ovakve pojave postoje, ali kada počneš da istražuješ, naiđeš na zid ćutanja, što nama vezuje ruke – kaže naš izvor u policiji, ali ni on ne može da odgovori zbog čega policija, plaćena za razrešavanje krivičnih dela, nije bila niti je u stanju da uradi ono što jedan novinar može – dođe do posrednika u kupoprodaji invalidskih penzija.


Izvor: Blic

Beograđanku Ružicu Aleksić (58) već tri godine izdražavaju sin i ćerka, jer i pored teške angine pektoris, operisane srčane valvule, preko 30 godina staža i preporuke lekara specijaliste nije dobila invalidsku penziju. Ona je samo jedna od hiljada, jer po statističkim podacima čak 97 odsto zahteva za invalidskom penzijom biva odbijeno. Od ostatka, po sumnjama policije, čak desetina jeste lažirana.



- Najteže mi je što nemam od čega da živim, a stvarno nisam navikla da molim da mi neko da. Verujte od svih lekova koje bi trebalo da pijem kupujem samo dva osnovna i to kada se ćerka ponudi, jer ja sam već tri godine bez ikakvih primanja. Kako se sve snalazim kada dobijem napad, ne pitajte. Ni kod lekara nisam otišla već mesecima – koliko više puta da ih molim? – ogorčena je Aleksićeva.

Njena priča počela je pre sedam godina, kada je zbog zakrčenja aortne valvule, a po savetu kardiologa, morala da napusti posao u robnim kućama “Beograd” i spremi se za operaciju na Dedinju. Sa dugogodišnjom anginom pektoris, srčanom operacijom, slabim vidom i okoštavanjem vratnog dela kičme, po mišljenju svog lekara bila je više nego kandidat za invalidsku penziju.

- Te 2003. godine opersiala sam aortnu valvulu i odmah od specijaliste dobila uput za invalidsku komisiju, ubeđena da me čeka penzija. Međutim, bez ikakvog valjanog obrazloženja ja sam odbijena. Odmah sam se žalila, ali sam umesto odgovora na žalbu dobila uput da se vratim na prvostepenu komisiju sa novim uputom kardiologa – priča Ružica.

Poslušala je savet i ponovo se vratila na komsiju, da bi ponovo bila odbijena. Posle trećeg pokušaja menjala je čak i izabranog lekara, ali je i prošle godine dobijena. Od tada, ona nije posetila ni kardiologa.

- Ponadala sam se da ću, ako već nemam invalidsku, dobiti starosnu penziju jer sam punila 58 godina, ali i tu mi pomeriše granicu. A staža mi fali samo jedna godina. I tako, teško bolesna, sa 34 godine staža i 58 godina ja zavisim od sina i ćerke dok drugi za nekoliko hiljada evra kupuju penzije – ogorčena je Aleksićeva.

A ona je samo jedna od hiljada odbijenih, jer statistika pokazuje da čak 97 odsto azhetva koji stignu pred invaldisku komisiju budu odbijeni. Samo tri odsto uopšte stigne pred lekare, a od toga broja između 10 i 15 odsto je – neosnovano i, najverovatnije, lažirano. Pa, ipak, iako i PIO i nevladine organizacije i policija imaju ovakvo statistiku ni 48 sati nakon objavljivanja informacije o državnom službeniku koji je novinarima otvoreno zatražio mito u zamenu za penziju ni iz tužilaštva, ni iz policije, još nije bilo nikakve reakcije.

 
- Upravo zato što im je priča poznata, nikome se ne da da u nju ozbiljnije uđe, jer ova je pojava jako rasprostranjena i duboko ukorenjena i vodi do mnogih direktora, pa i ljudi na politički visokim položajima. Poznat je čitav niz imena, pre svega lekarskih, za koja se sumnja da su upleteni, kao i imena nekoliko bolnica koje važe za sedišta sređivanja dokumentacije. Da bi se ovo rešilo treba bi politička volja, a sami vidite koliko je ima – kaže za Blic sa govornik zaposlen u PIO, uz zahtev da ostane anoniman u strahu da bi ostao bez posla.


Posao završavaju rođaci i prijatelji
Posrednik sa kojim je novinar “Blica” bio na sastanku i od koga je zatraženo mito od 4.500 evra, sigurno nije jedini koji sedi u toj dražavnoj ustanovi. Najčešće to su prijatelji i rođaci lekara i drugih upletenih koji su raspoređeni na mestima na kojima se radi u direktnom kontaktu sa ljudima.

Izvor: Blic

stoka... ali ako, i ovako su skoro svi do jednog vec hendikepirani... kaznio oh bog sto zive za to da odbiju bolesnog 

nije to kazna to ja alat ucenja...