ČETVOROGODIŠNJI Miloš Pakaški preminuo je pre desetak dana, zbog posledica nebrige svojih roditelja. Pretpostavlja se da je bolovao od meningitisa. Njegove mlađe sestre hitno su izmeštene iz porodične kućice u Obrenovcu. Jedna, takođe, ima meningitis, dok su druge dve zdrave, ali vidno iscrpljene i slabe. Njihovi roditelji privedeni su na informativni razgovor, a protiv njih će najverovatnije biti pokrenut sudski postupak za - lišavanje prava na roditeljstvo. Ovo je samo poslednji slučaj, a u 2007. godini u Srbiji je pokrenuto 786 sporova za potpuno ili delimično oduzimanje roditeljskog prava.
Slučaj Dragoslava Dumitrovića (40) iz Ćuprije, koji se pre nekoliko dana obesio kada je saznao da će mu devetogodišnja ćerka Milica biti oduzeta, uzdrmao je javnost i pokrenuo pitanje opravdanosti takvih odluka suda. Porodični zakon, međutim, jasan je kada je u pitanju grubo zapostavljanje dece. Iako je osnovno pravo svakog deteta da živi sa svojim roditeljima, u pojedinim slučajevima u njegovom je najboljem interesu da se briga posveti nekom drugom.
Prema rečima Suzane Paunović, iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku, nesavesnim roditeljima se određuju lakše mere nadzora, koje podrazumevaju upozorenje, upućivanje u savetovalište ili, na primer, preuzimanje kontrole nad imovinom deteta.
- Ukoliko to ne donese rezultate, pokreće se postupak za lišavanje roditeljskog prava, a odluka se prepušta sudu - objašnjava Paunovićeva. - Ako Centar za socijalni rad proceni da su roditelji nemarni u vršenju svojih dužnosti, zloupotrebljavaju svoja prava ili grubo zanemaruju dete, neophodno je utvrditi na sudu da li je u detetovom najboljem interesu da se odvoji od roditelja.
Razlozi za takav drastičan korak Centra mogu biti telesno, psihičko ili seksualno zlostavljanje, prisiljavanje na preterani rad, podsticanje na vršenje krivičnih dela ili izrabljivanje. Pod grubim zanemarivanjem se podrazumeva napuštanje deteta, odbijanje riditelja da se stara o njemu i izdržava ga. Tokom 2007. godine, iz nekog od tih razloga, 258 ljudi je potpuno lišeno roditeljskog prava. To pravo je samo delimično oduzeto u 221 slučaju.
Prema rečima Dragane Nedeljković, pravnika iz Gradskog centra za socijalni rad, ni sud, ni Centar, ne vole da uzimaju decu roditeljima, i tome se pribegava samo kada nema drugog izbora.
- Najbolji oblik zaštite dece je život u njihovoj prirodnoj sredini - objašnjava naša sagovornica. - Kada su život i bezbednost ugroženi, onda se ipak mora pribeći i drastičnim merama. Stručnjacima nije teško da to uvide, potrebno je samo staviti se u cipele deteta. Nije dovoljno da roditelj voli svoje dete, što obično svi u takvim situacijama tvrde, on mora da obezbedi adekvatne uslove
za normalno odrastanje.
Deca, čiji su roditelji delimično lišeni prava, smeštaju se u dom ili hraniteljsku porodicu. Oni zadržavaju mogućnost da kontaktiraju sa svojom decom, ali se to uvek radi u kontrolisanim uslovima. S obzirom na to da se radi o deci koja su bila ozbiljno ugrožena ili zlostavljana susrete nadgleda stručnjak iz Centra.
- U slučajevima potpunog lišavanja prava na roditeljstvo, prekidaju se svi kontakti deteta sa biološkom porodicom - kaže Nedeljkovićeva. - U tom slučaju dete će biti usvojeno, a podaci u matičnoj knjizi rođenih će biti izmenjeni. Tek kada napuni 15 godina ono će moći da sazna podatke o svom poreklu.
Bilo da je nekom pravo na roditeljstvo oduzeto potpuno ili delimično, on može da traži da mu se to u potpunosti vrati. U praksi se, međutim, to gotovo nikada ne dešava.

NE PRIZNAJU ČINJENICE
U 14 pokrenutih postupaka za lišavanje roditeljskog prava prošle godine, presuda je doneta u korist roditelja. Prema rečima Dragane Nedeljković, ponekad je teško prikupiti dovoljno dokaza i na pravi način ih predstaviti sudu, iako je jasno da su otac ili majka nemarni.
- Roditelji ne priznaju olako da ih sopstveno dete ne interesuje - objašnjava Nedeljkovićeva. - Potrebna je veština da se sud ubedi da je majka koja plače i kune se da voli svoje dete, ipak, nesavestan roditelj. Ona će se truditi da pokaže suprotno iako, na primer, nije posetila godinama svoje dete koje živi u domu.

STAV DETETA
MIŠLJENJE deteta u postupku lišavanja roditeljskog prava ne sme biti zanemareno. Prema rečima Dragane Nedeljković njemu se mora objasniti o čemu se radi i kakve to posledice može da ima na njegov život.
- Važno je da dete razume postupak i da izrazi mišljenje, onakvo kakvo može, u skladu sa svojim godinama - objašnjava Nedeljkovićeva. - Ako je starije od 15 godina, onda je njegov stav u potpunosti relevantan i tu više nema mesta presuđivanju šta je u njegovom intresu, a šta ne. Tada ne bi ni bilo svrhe odvojiti ga od porodice, jer bi ono moglo uvek da se vrati.

HITNI SLUČAJEVI
KADA je život deteta ugrožen, Centar za socijalni rad ima obavezu da mu u roku od 24 sata obezbedi urgentni smeštaj. To može biti prihvatilište, hraniteljska ili porodica rođaka, na primer, a tokom prošle godine bilo je 547 takvih slučajeva. Centar tada obično izlazi na teren sa policijom, jer se radi o zlostavljanju i ozbiljnom kršenju prava deteta. Potom se u najvećem broju slučajeva pokreće sudski postupak koji može da traje od šest meseci, pa do više godina. U praksi se dešavalo čak i da dete postane punoletno pre nego što se okonča postupak koji bi njegove roditelje trebalo da liši prava.



Izvor: Novosti