Vi niste problem  niste nikad ni bili mozda si cuo ono svaki turcin zna svaka bula zna da je obilic srpski sin ubio murata.

@ostalim nije to problem sto su ovi prelazili da kolju srbe preko drine i treba tako vise cenim tog mudzhedina nego nekog `jarana` koji ce te ubiti na spavanju.
A znalo se da su prelazili problem je u tome sto nama nije stalo do drugih. znate ono sad je na kosovu rat ljudi nemaju sta da jedu. `ma sta me briga dok je mojoj bulji toplo i bezbedno milina`

Drugo srbija je ispastala zbog svega mada `direktno` nije ucestvovala u ratu, a da je bilo lepo odradjeno 63 na zagreb, motorizovana na osjek i pozdravi je pozdravi teritorijalna odbrana na sarajevo.... i masakr bolje da smo to uradili svakako nas sada zajebavaju bezveze za sranja sto nismo radili.

Za sve je kriv komunizam jer je napravljeno da se kosovari mrze sa beogradjanima, makedonci(srbi) sa crnogorcima a ovi sa srbijancima i tako redom.

A sto se tice rata u knjizi Stefana Lazarevica kao u nekom govoru o buducnosti. pominju se Psi, prljavi narod ali na kraju sa istoka dolazi mnogo zajebana vojska koja ce sve da unisti(konjanici ruskog cara) ovo moram da iskopiram  samo da nadjem.

To je onaj fenomen o jasenovackim svecima koji su vidjali svetlost i bele konje sa barjacima

ne ti mene nit si uvrijedijo a nit bih to ni postigao
isto kao sto se pisu vulgarni tekstovi kao sto je miroslava natipkala"" tacno slede kuran  ""
mislim da to ipak dosta govori o vama kao naciji...zalosno zalosno...
kao  prvo trebao znati ko je  napravi onoliki zulum  i  koga je zapoceo
Najautenticniji podaci o zrtvama u BiH govori da je u ratu stradalo od preko sto hiljada ljudi a od toga 67 % Bosnjaka, 26 % Srba i nesto oko 5 % Hrvata ipak vragolanko treba se znati i relano gledat stvari a ne pravit  se lud
raju iz rep srpske kako bih nazvao ?? kao prvo mogul te upitat samo kako je rep srpska nastala ??? ... pokoljom,zlocinom, od strane tako zvane JNA (CHETAMA) koji su pravili zulum nad bosnom .
da zalosno je da nas mogu okrecat kako moze ali sta mislis zbog cijeg sna je do toga doslo ???

Vi niste problem   niste nikad ni bili mozda si cuo ono svaki turcin zna svaka bula zna da je obilic srpski sin ubio murata.
kao prvo mani mi se bajki
a to dal smo za vas problem il ne mene boli briga ja znam da je bosna trebala ravna bit za sedmicu dana a ispade kolko ono 4,5 godina  a i opet  dobili po usima stas bolan takav vam je horoskop cheto-perzijac  mali sto ti je neko prefarbo mozak  :-

Meni namera nije bila da te uvredim, jednostavno JNA niti chete koje ti spominjes nemaju veze sa srbima casnim ratnicima, bar ne samnom ni sa  pola moje pokojne porodice zivim caletom, ujakom stricom..

Ja neokrivljujem tebe za nesto niti bilo koga drugog, ja nemogu da mrzim muslimane bar ne sve.
Ali u slucaju rata ja i moja braca znamo svoju duznost a to je osveta za muske clanove porodice u proslih 200 godina.

Od mene toliko, tebe ne vredjam mada bi mogao reci da ti to radis meni al opet .......

Tekst koji sam obeco

Предсказања о српској будућности: Деспот Стефан Лазаревић као српски Нострадамус
ШТА ЋЕ С НАМА БИТИ ДО ПОШЉЕТКА
Пише:       

Прво наше посткосовско пророчанство, срочено у духу витешке традиције и народне епике, кроз које ће се потом вековима исказивати и потврђивати целокупна српска видовитост, није потекло из тамних, окултних сфера, те и није фаталистичко. Оно је проистекло из дубоке народне вере, сагласне с православном догматиком и светоотачком

традицијом да је свака људска судбина истовремено плод и Божије промисли и људског свесног, слободног делања и прегалаштва. Према начелу којег су се Срби увек држали, и у великим народним пословима, и у обичном свакодневном раду - да "прегаоцу Бог помаже"



У страшним, мучним часима народнога слома, кад светлости не би на видику целом, како би рекао песник, у данима када су падале западне српске крајине, у августу 1995. године, у Београду је у тишини и без нарочите добродошлице изашла из штампе књига новинара и етнолога Радована Томашевића с необичним насловом "Не бој се, народићу мој" и поднаслов "Срби у пророчанствима".

То претресање нашег видовњачког наслеђа од Косова наовамо, то поновно ишчитавање старих порука и предсказања, и ауторов покушај да се на том темељу одреди према најновијем рату, требало је да послужи и као охрабрење нашем збуњеном и поколебаном народу, изражавајући тако логично и лако разумљиво уверење да још није дошао крај, да ће још бити времена, и живота и историје, па и ратова и мегдана... Али, како је у тим тренуцима било више него очигледно да Срби губе рат и како се многима чинило да охрабривање поражених нема никаквог смисла, издавач се одлучио да књигу тако рећи задржи у магацину. Продавана је у једној јединој продавници, без препорука и рекламе, а неко време је чак и одатле била повучена. Тако је ова занимљива прича о једном не баш неважном делу духовног наслеђа нашег народа, остала и до данас изван читалачког видокруга.

Ми на овом месту доносимо из књиге "Не бој се, народићу мој" делове поглавља "Ждралови и ждраловићи" и "Косовски крст", у којима аутор разматра српску специфичну народну филозофију опстанка, као вечите, непрестане борбе, а у којима се као у огледалу одсликава држање данашњих Срба у протеклом подмуклом и прљавом рату: колико су се држали старих опредељења и завета, а колико су изневерили сами себе...

Шта значи алегоријски пророчански спис, који ће до нас доћи као "Мудрост и пророчанствије светаго Стефана Лазаревића", којег многи означавју као "Српског Нострадамуса", где пише: "Вино ће се умножити, трап ће се развалити и у њему ће се удавити велики ждребац."

Срби имају и сопствену веома стару пророчну традицију која говори "шта ће с нама бити до пошљетка", то јест, до престанка времена, до Страшнога суда и другог Христовог доласка на свет. Она је почела настајати одмах после косовског пораза 1389. године и, наравно, у вези са њим.

Видовданска дилема била је страшна и свеобухватна. Не само витешка: ко је вера, а ко невера? Нити само мистична: коме се царству приволети - или земаљскоме, или небескоме? Него и судбинска: хоће ли српски народ уопште имати будућности, пошто је готово сва његова снага у једноме дану сатрвена и на крвавоме пољу покошена?

Честити кнез је унапред знао да је битка одсудна, па је у бој позвао све Србе, без изузетка!

"Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена!...

Па чак бацио и тешко проклетство на све који се не буду одазвали. Ах "о чуда божијих судбина", како остаде записано на мраморном стубу на Косову, "добри пастир и вођа мудро приводи умне јагањце да у Христу добро сврше и венац мучеништва приме, и постану учесници вишње славе..."

После страшнога пораза на бојноме пољу, нада у сопствене снаге и реалне шансе никако није могла бити велика, али народ ју је прихватио колико год да је била.

"Иако су одлетјели ждрали,

Остали су тићи ждраловићи,

Којино ће борбу наставити:

- Племе наше умријети неће!"

Тако је формулисано прво посткосовско пророчанство, у духу народне епике и витешке традиције, кроз које ће се потом вековима исказивати и потврђивати целокупна српска видовитост. Нека буде борба непрестана, и племе наше неће умрети!

Као што се види, оно није потекло из тајних, окултних свера, те и није фаталистичко. Оно је проистекло из дубоке народне вере, сагласне с православном догматиком исветоотачком традицијом, да је свака људска судбина истовремено плод и Божије промисли и људског свесног, слободног делања и прегалаштва. Према начелу којег се Срби држе и у великим народним пословима и у обичном свакодневном раду - да "прегаоцу Бог помаже".

Сва потоња српска историја протицаће у знаку тог завета и опредељења. Срби никада неће пристати на ропство, осим као на привремено стање, и зато ће водити борбу непрестану, устајати на оружје кад год би се указала и најмања нада на успех, прихватити све позиве далеких Немаца и превртљивих и себичних Млечића, одлазити у полуслободну Каравлашку и Карабогданску (Влашку и Молдавију), да би отуда са својим великим четама ратовали против дин-душмана (непријатеља своје вере) и стизало до под зидине Цариграда, као, рецимо, Новак Дебељак, Старина Новак наших, а славни Баба Новак румунских јуначких песама. Покретали се на далеке сеобе, носећи са собом мошти својих светитеља и књиге своје староставне, или цароставне, које нису с лакоћом читали ни разумели, али су дубоко веровали да је у њима српска судбина записана - да ће Срби на крају победити и поново створити своје царство.

Велики Његош је тај српски синдром, како би се данас рекло, преточио у генијалне стихове, сажимајући у маломе броју речи српске идеале, надања, веру, судбину и будућност:

"Треба служит' чести иимену:
Нека буде борба непрестана!
Нека буде што бити не може -
Нек ад прождре, покоси сатана!
На гробљу ће изнићи цвијеће
За далеко неко покољење!"

Лако је разумети да је оваква српска традиција несагласна с оним мировњачким и миротворачким духом, који је данас овладао једним делом српске интелигенције и грађанства: по коме је свака борба узалудна и безизгледна, па и неправедна. Због чега у овом рату неће ни видети српске патње, већ само патње српских нерпијатеља, а на видовњаштво и српску пророчку традицију гледати само као на текућу ратнохушкачку пропаганду..

У виноград ући ће вук, да га као бајаги чува. Али "Тешко теби винограде, јер ћеш пострадати док берачи дођу". Личи ли то на данашњу улогу НАТО и УНПРОФОРА у чувању "Босанског винограда"?

Одмах после Косовског боја почеће и у круговима српског племства, духовништва и грађанства да ничу пророчанства о српском васкрснућу и ослобођењу од агаренског ропства и насиља, а која су се ослањала на библијску и светоотачку хришћанску традицију. Можда прво између њих записаће деспот Стефан, син косовског великомученика Лазара, у пророчком списку који ће до нас доћи као "Мудрост и пророчанствије светога Стефана Лазаревића".

То пророчанство, састављено од самих алегорија, тешко је разумљиво и до сада није озбиљније анализирано и тумачено. Њиме се несумњиво најављује пропаст турскога царства: "Вино ће се умножити, трап ће се развалити и у њему ће се удавити велики ждрабац!" И обнова хришћанскога, царства, које ће наследити "убоги убожајши Јован", који ће доћи да чува виноград (државу царство, Христово стадо).

И још је, изгледа, ту апострофирана и срамна улога западног хришћанства, које ће ометати ослободилачку борбу источнохришћанских народа, намећући им се као наводни заштитник. Јер, деспот Стефан каже да ће у виноград ући у вук, да га као бајаги чува, а у ствари: "Тешко теби, винограде, јер ћеш пострадати док берачи не дођу!".

Нама то доста личи на аустроугарски упад у Босну, којим ће бити ометена ликвидација вишевековне османске доминације у тој српској земљи и спречено санирање њених последица. А на вучје чување босанског винограда неодољиво подсећа и садашња улога УНПРОФОРА и НАТО-а, који се такође свим силама упињу да сачувају османско наслеђе у Босни.

Док пишемо ове редове, деспотови берачи винограда, војници генерала Младића, улазе у стару српску Сребреницу, славни деспотов град, трг и рудник, где је деспот радо боравио, где је држао народне саборе, где је за свог наследника свечано прогласио сестрића Ђурђа Бранковића, а можда је баш ту и записао своје пророческое сказаније да ће се вино умножити, трап развалити и у њему удавити велики ждребац! Постиђени вук, лажни чувар винограда, заарлукао је до неба и запретио страшним ваздушним ударима по Србима, само ако се Младићеви берачи буду усудили да уђу у Горажде, иако је и оно стари српски трг, са старом црквом једног другог Стефана, херцега од Светога Саве, где је и под Турцима, у ЏВИ веку, радила једна од најстаријих српских штампарија.

Док је српска војска, предвођена младим кнежевима Стефаном и Вуком, 1402, године, путовала у Анадолију на далеко бојиште крај древне византијске Анкире, тадашње турске Ангоре, а садашње Ататуркове Анкаре где ће се сударити са хордама татарског хана Тимура, у Србији, у тишини манастира Љубостиње, смерна монахиња Јефимија, рођака, и дружбеница кнегиње Милице, бивша деспотица Јелена, ћерка цесара Војихне, а удовица деспота Јована Угљеше Мрњавчевића, господара Сера, везла је покров за живот кнеза Лазара, светог косовског великомученика.

На пурпурној свили, златном жицом, исписивала је похвалу светом кнезу коју је сама написала, предивну, знамениту "Похвалу кнезу Лазару".

То је савршени образац молитве за српске војнике, увек, па и у овом рату, а гласи:

... Преклони колена Владици који те је овенчао, моли да вазљубљена ти чеда богоугодно проводе многолетни живот у добру, моли се да православна хришћанска вера неокрњена стоји у твоме отачеству, моли се да Бог победник даде победу вазљубљеним ти чедима, кнезу Стефану и Вуку, над невидлјивим и видлјивим непријатељима, јер ако примимо помоћ од Бога, теби ћемо хвалу и захвалност одати. Сабери због својих сабеседника: јави Георгију, подигни Димитрија, убеди оба Теодора, узми са собом Меркурија и Прокопија, а не остави четрдесет севеастинских мученика, у чијем мучеништву војују чеда твоја вазљубљена, кнез Стефан и Вук, моли да им се даде од Бога помоћ; дођи, дакле, у помоћ нашу, ма где да јеси!..."

МИХАИЛО СА ИСТОКА, НА БЕЛОМ КОЊУ

У доцнијим пророчким списима, нарочито током ЏВ века, такође се помиње, деспотов убоги Јован, ослободилац Срба, али већ као "Јован, благочастиви христијански цар", који ће "обновити Рим", то јест, створити нову хришћанску (православну) царевину.

У другим тадашњим и доцнијим пророчанствима, уместо о Јовану, говори се о будућем православном цару Михаилу, који ће доћи са истока, пред белом војском, на белом коњу, што је свакако утицај познатог библијскоб пророчанства (пророка Данила) које каже:

"А у то ће се вријеме подигнути Михаило, велики кнез, који брани твој народ!.."

То пророчанство о доласку цара Михаила на белом коњу, који ће ослободити Цариград, вратити златне крстове на куполе Свете Софије, и успоставити владавину правде и истине, дубоко ће прожети сву српску народну душу и јављаће се као визија у свим ратним патњама и страдањима.

Чак ће га видети и клицати му и избезумљени мученици Јасеновца.

Према сведочењу јасеновачког логораша и лекара др Николе Николића, Тузлака, који се са српским мучеништвима у Јасеновцу толико поистоветио да се у логору и сам представљао као Србин, иако је био Хрват, због чега је доцније, можда, кроз исто мучеништво прошао и на Титовом Голом отоку, поједини његови пацијенти, логораши душевно оболели од чудовишних мука и свакодневних призора клања и убијања, западали су каткад у праве борбене и јуришничке еуфорије, имали визију будућих борби и клицали својим спасиоцима:

"Ево долази са истока Михаило на белом коњу да нас избави од усташких кољача!"

Заведени тим старим пророчанствима, многи ће Срби нашег времена поверовати да је цар Михаило већ стигао у лику Михаила Горбачова. А Милић од Мачве ће ту страшну заблуду овековечити једном лепом сликом, тако рећи иконом.

Не би се могло речи да је та молитва остала неуслишена. У страшној бици, у пољу испред утврђене Ангоре, 28. јула те 1402. године, Срби су се борили као млади лавови, наступајући у савршеном реду, дисциплиновано, без халабуке, крвожедности и ратничких страсти. У судару две острашћене муслиманске војске, њих пет хиљада хришћанских пешака, коњаника и оклопника борили су се крепко, мушки и смирено, као прави небески ратници, изазивајући опште дивљење.

Кажу да је сам хан Тимур (Тамерлан), посматрајући битку са једног брежуљка, упитао ко су ти чудесни дервиши који се тако храбро и у савршеном реду боре, а један од саветника му одговорио да то нису никакви дервиши, већ хришћани, Срби.

Једино су Срби тога дана у Бајазитовој војсци били успешни и тукли непријатеља свуда на свом делу ратишта, док се турска муслиманска војска у крвожедном бунилу и неверству распадала и нестајала у ужасном покољу. Тада је кнез Стефан извео са стратишта своју војску неокрњену, повлачећи се лагано према западу, корак по корак, под борбом, и тукући своје прогонитеље. Једно место на том путу, каже војни историчар генерал Петар Томац, названо Срп гази (српски победник), сведочи и данас о тадашњој слави српског оружја.

"Каква симболика у овом мутном времену обновљених паносманлијских претензија. Српски победник пред капијама Анкаре!" - ускликнуо је јерменски песник Бабкен Симонијан, ватрени борац против пантурцизма, када је чуо ову причу током песничких сусрета "Слово љубве" у Деспотовцу.

И као што је кротка монахиња Јефимија дала образац молитве за српске ратнике, одређујући духовне и моралне оквире свакој српској борби, тако је и млади кнез Стефан, потоњи српски деспот, песник, пророк и светитељ, у страшној бици код Ангоре, успоставио обрасце борбеног држања српских ратника, у складу са начелима светих небеских ратника и оца свога светог кнеза Лазара.

И једног и другог морају се држати српски војници, ако желе светао образ и победу увек, па и у овом мутном и невитешком времену.

mrly citaj  knjige a ne bajke vidim poceo si se malo po malo vracat u kameno doba pa ja rekoh de i ja malo u vase
srbi  nazalost ne znaju svoju historiju u nemaju je pa zato ne mogu ni znati
mrl mogu te pitat nesta sta si ti bio prije srbina??/sta valjda nisi pao sa marsa pa  odma balkan?? nebi trebalo jel de jaro   gdje ste bili prije 7 vijeka sta ste radili? koja vam je vjera bila?sta je sa vasom tradicijom (koja i dan ndans ima turskog porijekla)
samo ime srbin potice od rijeci "soraba"" koji potice iz perzije
sama vasa historija mrly je lazna
Na to ukazuju srednjevekovni zapisi i natpisi gdje pise da je despot Stefan DJuradj poginuo 6935. godine, da je knez Lazar poginuo na Kosovu 6893. godine... Ako bi se tako brojale godine, 2002 bi bila 7510 godina tu nesta ne stima jel de i da su srbi pocjeli mjerit vrijme prije egypcana ,grka enz nebih sada da nabrajam i prije nego sto je Bog stvorijo svijet
pa znaci dokom vag dolaska na balkan zaticite Ilire i bogu milei tako se razvija slovesnki jezik bla bla  iliri bogu mile  dolaskom turaka primaju masovno vjeru Islam zato sto im  je bilo vrlo slicna i da su cak neka ilirska plemena imalia vec znak polumjeseca koji danas oznjacava Islam
dok  je vecina srba kupila sljive kod begova oni su im se smjeskali u lice kako da im se ossvijete poslen odlaskom turkaka koji  ostali su bosnjaci  koji su dobili ime od turaka kao oznacavanje covjeka iz bosne-sandzaka sami danasnni sandzak se djeli na dva djela jedna pripada cg a jedan dio srbiji u cg kraju sandzaku u gusinju se vrsi velko pokrstavanje bosnjaka iz sandzaka i n.pazaru se chetnici spremaju napad koji bosnajci nisu mogli sprijecit zato dobijaju bratski podrzak od kosovski albanaca i tako ne dozvoljavaju chetnicima da  dobu gradA AKOVu se mjenja ime od stane crnogoraca zato so im nije pasalo akov je danasjbjelo polje  za vrijem tita se nacionalnost Bosnjak ukuda dobijamo ime muslimani sa malim M koji poslen dobija velko slove ime nakon velike frke  pa kao sto je husein beg rekao svom kapatanu ima bosne i bosnjaka u njoj bili su prije vas i bice ih tako i ispade vidis sta znaci ono nase neka neka pravde ima il ono isplivace istina tako i bude umorih se tipkajuci
hajd pozdrav  i sellam sorabi

mry hoces mi reci da onolika tahnika jna nije pripala srbima koji su sa lokalnih brda granatirali seher sarajvo  i sa pala?? ,mislim ipak  neznam ovaj netsa mi cudno odakle im onolka oprema??/

Bogu mili nemaju nikakve veze sa tim sto si ti piso, gde sam bio pre 7 vekova ne znam,verovatno negde na severu evrope e ovako se zapitaj a gde si ti bio.
Dobro ovo za merenje vremena je glupost nad glupostima, ali one tipa vaseg postanka od ilira i postenih turaka koji su dosli, postanka hrvata od germana i od huna.... tako dalje za to ne vredi raspravljati ni pricati...

Oruzije su imali i jedni i drugi..

A prosli zivot nisam imo jer sam hriscanin i ne verujem u to....

Bog ti pomogo

pa mrly ne pravi viseg hajvana  od sebe nego sto i jesi
bogu mili i te kako imaju veze sam stoo tebe nisu to ucil
 to za mjerenje vrijemna nije nikakva glupost to je sam ak pogledas logicno malo neki stvari i realizujes da vam je historija laz i da ste je pisali kako vama pase i vasi lazni heroji a to sma ja sam naveo ato sto si ti poceo da tipkas o vasim velkim tako zvanim herojima i da si se poceo vracat u kameno doba kao sto vam je i navika pa kada se malo covjek povrati u vase odma izbjegavate  hebiga istna boli ha  ma d aj znas li sta znaci 500 god mrly  zamisli samo 10 god tvog zivota pa uporedi  sa 500 god i onoliki takozvani zulum sto su vam turci nanjeli mislim ipak nema tu logike da su vam klempe opaljivali nebi vas bilo ma da dosta o tome nisam tolki cigan
vidim da u opstje nisi realan decko il si corav pa sada nezam
znaci u pocetku rata kada se tako zvana jna popjela na lokalne brda sarajva  i pocela granatirat svi  imali jedako oruzije ne bih reko  o da bosnjaci u pocetku rata da bilo su naoruzani al lovackim puska vecina zatoo kada budes malo relani i pogledas istinu u oci onda se tak stobom moze diskusirati pozdrav mrly

westcoast
E ovo mi se dopada kako si napisao ,stvarno moze da udje u anale SF stripova.
Aj da pocnemo o vama "Bosnjacima" i o nama "Srbima".Srbin(Serbian) i Bosnjak(Nema engleski naziv...jedino ako i to niste izmislili) imaju isto poreklo i istu krv,odnosno Srpsku.Ako nisi upoznat Otomanska gamad je pokusala da udje na Balkan 1371(Bitka na Marici) pa su ga i*****li ,da bi 20 godina kasnije u kosovskom boju to i uspeli.Islama nije bilo u to vreme na prostorima koja pripadaju danasnjoj SCG,Bosni itdTek prva Tuzlanska Dzamija se pojavljhuje u 15Veku...alo bre gde si ti covece.Znaci ne treba ti sad neki izvori otvori "Enkartu " pa ces videti o cemu se radi.
Hmm nazivas coveka "Zivotinjom" to je povreda burek pravilnika, pa bih te molio da naucis da se ponasas ja kaljb.Nadam se da si me razumeo posto vidim da si upoznat sa arapskim jezikom ......mada samo poganskim nazivima.Evo jedno prosto pitanje,kad ste muslimani i vi i Turci ....sto vas bre Arapi ne vole???Ajde objasni to nama ovde (ja znam vec) ali bih bas voleo da objasnois ostalima.