Država pravi registar STVARNIH VLASNIKA firmi, a zbog toga bi neko mogao da završi u ZATVORU
16.05.2018. 11:09

Srbija je konačno odlučila da stane na put prikrivanju pravih vlasnika domaćih i stranih kompanija, a time i uplivu kriminalnom zarađenog i sumnjivog novca u legalne tokove. Pod pritiskom međunarodnih institucija i Evropske unije, doneta je odluka da se po hitnom postupku formira poseban registar u kome će se nalaziti imena stvarnih vlasnika privrednih subjekata, koji, direktno ili indirektno, imaju više od 25 odsto udela u nekoj firmi.

Praksa prikrivanja stvarnog vlasništva bila je posebno izražena u privatizacija brojnih državnih preduzeća, posle oktobarskih promena, a rezultat je bio ne samo upliv sumnjivog novca, već i prikriveni uticaj tajkuna i sumnjivih ličnosti na ekonomske i političke procese u zemlji preko skrivenog vlasništva.

Novim zakonskim rešenjem tako nešto trebalo bi da bude onemogućeno.

Vlasti u Beogradu imaju rok do 1. juna ove godine da usvoje zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je pre nekoliko dana ušao u skupštinsku proceduru. Taj rok Srbiji nametnuo je Komitet Manival pri Savetu Evrope, koji je našu zemlju prošle godine stavio pod "pojačan nadzor", ističući da je "postojeći sistem za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma u Srbiji nedelotvoran".

Registar do kraja godine

Plan države je da do kraja meseca usvoji zakon, a do 31. decembra ove godine i napravi centralnu evidenciju stvarnih vlasnika. Tim poslom trebalo bi da se bavi Agencija za privredne registre.

U Predlogu zakona ne precizira se kako će prikupljati podaci o stvarnim vlasnicima, osim da će se oni preuzimati od nadležnih državnih organa i od zastupnika kompanija, udruženja, fondacija...

U obrazloženju se, međutim, pominje da će taj zadatak pre svega imati Uprava za sprečavanje pranja novca, koja inače prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim državnim organima informacije i dokumentaciju koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Čija imena će se nalaziti u registru?

Centralna evidencija stvarnih vlasnika je zapravo jedinstvena elektronska baza podataka o fizičkim licima koji su stvarni vlasnici kompanija, zadruga, ogranaka stranih privrednih društava, poslovnih udruženja, fondacija, zadužbina, ustanova... U njoj se neće nalaziti podaci o vlasništvima nad javnim akcionarskim društvima, političkim stranakama i sportskih klubovima.

Kako piše u Predlogu zakona, u toj evidenciji biće navedena imena osoba koja posredno ili neposredno imaju najmanje 25 odsto udela, akcija, prava glasa... u određenom subjektu, kao i oni koji imaju preovlađujući uticaj na donošenje odluka i vođenje poslova.

Takođe, u centralnom registru biće imenovane i osobe koje posredno ili direktno obezbede sredstva koja bitno utiču na donošenje odluka u tom subjektu.

Osim imena stvarnih vlasnika, u pomenutom registru nalaziće se i niz podataka o samim kompanijama, udruženjima, fondacijama... Osim naziva, matičnog broja, PIB-a, statusa i pretežne delatnosti, nalaziće se i kontakt podaci, i-mejl adresa, brojevi računa u bankama...

Podaci o stvarnim vlasnicima biće dostupni svima, ali uz nadoknadu

Sudeći po izdatoj Direktivi, u Evropskoj uniji se podaci o stvarnim vlasnicima subjekata daju nadležnim organima i finansijsko - obaveštajnim službama bez ikakvog ograničenja i upozorenja, kao i bankama i finansijskim institucijama, advokatima, javnim beležnicima..., odnosno svima onima koji mogu dokazati da pravni interes.

U srpskom zakonu, međutim, piše da će ovi podaci biti dostupni svima bez dokazivanja pravnog interesa, ali će zainteresovani biti u obavezi da podnesu zahtev nadležnoj Agenciji za privredne registre (elektronski, preko internet portala ili u pisanoj formi) i plate naknadu za to, ali se ne navodi o kojoj sumi će biti reč.

Agencija će biti dužna da na zahtev odgovori u roku od dva dana.

Oštre zatvorske i novčane kazne

Navođenje pogrešnih imena u centralnom registru biće biće sankcionisano i zatvorskom i novčanom kaznom. U zakonu piše da će kaznom zatvora od tri meseca do pet godina biti kažnjen svako ko u evidenciju unese pogrešne podatke sa ciljem da prikrije stvarnog vlasnika. Isto sleduje i onom ko upiše neistinit podatak kao istinit ili promeni ili izbriše istinit podatak.

Ako same kompanije, udruženja, fondacije... ne dostave podatke o njihovom stvarnom vlasniku u roku od 15 dana i ne čuvaju ih i ažuriraju vlasništvo 10 godina, biće kažnjene iznosom od 500.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lica moraće da plati od 50.000 do 150.000 dinara.

U slučaju da se u evidenciji navede pogrešni stvarni vlasnik, fizičko lice čije je ime objavljeno može da podnese tužbu nadležnom sudu, koji potom Agenciji dostavlja presudu radi brisanja unetih podataka, a postupak po tužbi je hitan.

Nenadić: Kršenje zakona i propisa

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije kaže za "Blic" da problem sa transparentnim vlasništvom u Srbiji nesumnjivo postoji i van konteksta ispunjavanja međunarodnih preporuka. On kaže da se to naročito vidi u medijima, pa čak i u onima u kojima država ima udeo u vlasništvu.

- To se videlo i tokom brojnih privatizacija, kada su javno iznošene sumnje da lice koje kupuje neko preduzeće nije njegov stvarni vlasnik. Ipak, skrivanje vlasništva ima svoje motive i oni su često vezani za kršenje nekih drugih zakona i propisa. To može da bude u vezi i sa poreklom novca, koje je stečeno sa vršenjem krivičnih dela. Dakle, skrivanje vlasništva nije glavni problem. To samo otežava primenu nekih drugih zakona - zaključuje Nenadić.


(Nataša Latković)

Izvor: Blic

Ocel bata da se nadje u registu?
Ili samo njegova lichna karta?