intervju : Tomo Zorić, portparol Specijalnog tužilaštva - za organizovani kriminal

Država mora zaustaviti organizovani kriminal

Oduzimanje nelegalno stečene imovine je ključ borbe protiv organizovanog kriminala. Rad Specijalnog tužilaštva treba oceniti prema postignutim rezultatima. Tužilaštvo će predložiti da optuženima za ubistvo premijera budu dosuđene najteže zakonom predviđene kazne - 40 godina zatvora

Zašto bi trebalo usvojiti zakon o oduzimanju protivpravno stečene imovine i zašto je tužilaštvo sada pokrenulo to pitanje?

- Oduzimanje nelegalno stečene imovine je ključ borbe protiv organizovanog kriminala. Postoje tri osnovna zakona za uspešnu borbu protiv organizovanog kriminala, to su svedoci saradnici, prikriveni islednik i oduzimanje imovine. Prva dva se već uspešno primenjuju kod nas, a potrebno je usvojiti i treći zakon, o oduzimanju imovine. U srpskom zakonodavstvu već postoji oduzimanje protivpravno stečene imovine, ali samo ukoliko je to imovina iz konkretnog krivičnog dela. Mi se zalažemo da se primeni italijanski model, gde se, u slučaju organizovanog kriminala, sva imovina osumnjičenog, ali i članova njegove porodice, kao i osoba koje su mu bile bliske pet godina pre hapšenja, prvo privremeno oduzima, a potom, u slučaju osude i trajno oduzima. U Italiji, u Palermu, tužilac Radovanović je bio u jednom predivnom hotelu, sa panoramskim liftovima, koji je upravo oduzet pripadnicima organizovanog kriminala.

Zašto je inicijativa za donošenje zakona o oduzimanju imovine baš sada pokrenuta, pa je čak i neke političke stranke koriste u predizbornoj kampanji?
- To nije nova ideja. Još u februaru ove godine specijalni tužilac Slobodan Radovanović pokrenuo je prvi put tu inicijativu. To što neke stranke koriste taj argument, zapravo je kićenje tuđim perjem. Specijalnom tužilaštvu ne trebaju zasluge, već delotvorni instrument u borbi protiv organizovanog kriminala. U februaru sledeće godine biće, u organizaciji Specijalnog tužioca, organizovan kod nas seminar upravo na tu temu, sa eminentnim stručnjacima i specijalnim tužiocima iz Italije i Sjedinjenih Američkih Država.
   

U javnosti se često pojavljuju teze da je rad Specijalnog tužilaštva ispolitizovan. Da li ima političkih ili bilo kakvih pritisaka?
- Političkih pritisaka nije bilo, a Tužilaštvo ih neće ni trpeti. Da je neko pokušao da izvrši pritisak, javnost bi preko medija bila obaveštena. U tom slučaju bi upravo novinari bili naši saveznici. Nije bilo ni pokušaja pritisaka iz finansijskih krugova, iako smo svesni da je Specijalno tužilaštvo steklo mnogo neprijatelja. Što se tiče ostalih državnih organa, mogu da dodam da je saradnja s Ministarstvom pravde, policijom i BIA više nego dobra, a to najbolje svedoče rezultati i procesi koje vodimo. Po prvi put stvaraju se jake institucije države, koje su spremne da se obračunaju sa organizovanim kriminalom.

Da li je razbijanje brojnih kriminalnih grupa, u različitim delovima društva, posledica uspešnog rada Specijalnog tužilaštva ili kriminalizacije društva?
- Rad Specijalnog tužilaštva treba oceniti prema postignutim rezultatima. Državne institucije rade svoj posao, ali činjenica je da ne bi bilo ovoliko kriminala da nije stvorena klima "sve može da se radi". Važno je da mi procesuiramo kriminal "belih okovratnika" - finansijski kriminal. O tome govore podignute optužnice, stečajna grupa oštetila je državu za četiri milijarde dinara, "drumska grupa" za 550 miliona dinara, "saobraćajna grupa" 180 miliona dinara... Naša računica je da su u prošloj godini ove kriminalne grupe, koje su procesuirane, oštetile državu Srbiju za 65 miliona evra. Taj vid kriminala, finansijski, direktno ugrožava državu Srbiju i sve njene građane. Koliko je ljudi ostalo bez posla, šta bi bilo sa tim firmama koje su uništene? Koliko je ljudi moralo da ode u inostranstvo zbog toga? Ukoliko se državne institucije ne obračunaju sa privrednim kriminalom i korupcijom, nema nam ulaska ni u Evropsku uniju.

Da li će Specijalno tužilaštvo procesuirati i nosioce državnih funkcija, političare ili druge poznate ličnosti, ukoliko se njihova imena pojave tokom istrage?
- Specijalno tužilaštvo će sve kriminalce učiniti "dodirljivim". Procesuirali smo sva lica za koja je bilo dokaza, bez obzira na svojstvo i funkciju. Radićemo samo na osnovu dokaza i to nam je jedino merilo.

Najavili ste završetak suđenja optuženima za ubistvo premijera Zorana Đinđića za kraj januara iduće godine. Koji je predlog tužilaštva o visini kazne?
- Tužilaštvo ostaje pri svim navodima optužnice. Mi smatramo da su svi navodi dokazani, predlog tužilaštva, kao stranke u postupku, biće da optuženima budu dosuđene najteže zakonom predviđene kazne - 40 godina zatvora. To nije bio samo pucanj u srpskog premijera, već u državu Srbiju i u narod. Porodica Đinđić, ali i građani Srbije treba da dobiju satisfakciju.

Svedočenje Dejana Milenkovića Bagzija izazvalo je prilično kontraverzi u javnosti. Koji je stav tužilaštva o iskazu tog svedoka saradnika?
- Dejan Milenković Bagzi je izneo neposredna saznanja o samom atentatu i funkcionisanju takozvanog zemunskog klana, gde je ko bio, šta je ko radio, koje je oružje korišćeno. To njegovo neposredno saznanje čini optužnicu još jačom i moćnijom. Sudsko veće će se baviti samo činjenicama vezanim za sam predmet ubistva premijera Đinđića, dok je specijalni tužilac Slobodan Radovanović zatražio od policije da bude formiran poseban tim za proveru ostalih navoda iz svedočenja Dejana Milenkovića.

Prvi Milenkovićev zahtev za dobijanje statusa svedoka saradnika je odbijen, ali je zatim ipak postao takozvani zaštićeni svedok. Kako se to dogodilo?
- O tome da li će neko dobiti status svedoka saradnika ne odlučuje Specijalno tužilaštvo, već sudsko veće. Specijalno tužilaštvo samo predlaže. Posle prvog iskaza Milenković nije dobio taj status, ali je zatim on svoju priču dopunio. To mu je omogućilo i da dobije taj status. U trenutku kada je davao prvi iskaz, nije imao status svedoka saradnika. Inače, ono što je rekao 2005. godine rekao je i u Specijalnom sudu.

Najavljeno je i da će slučaj ubistva novinara Slavka Ćuruvije dobiti epilog na sudu? Šta se u tom slučaju dešava?
- Predmet je kod istražnog sudije tako da je sve još službena tajna i o detaljima ne mogu da se izjašnjavam. Specijalni tužilac Radovanović je najavio da će javnost biti obaveštena o svemu, ili će optužnica biti podignuta, ili će javnost biti obaveštena o tome dokle se stiglo, kao što je praksa u nekim drugim državama, što i mi nameravamo da učinimo. Izvršiće se ponovna rekonstrukcija, kao i prostorna i vremenska analiza. Ipak, treba imati u vidu da je otežavajući faktor vreme jer je prošlo sedam godina od zločina.
Miloš Ž. Lazić
   

NE ZNAM VELIKE TAJNE

Da niste portparol Specijalnog tužilaštva, čime biste se bavili? Šta nameravate dalje, ako i kada odete sa te funkcije?
- Najverovatnije ću ostati u pravu, ali mi je i novinarstvo veoma blisko. Šta god da radim, to ću raditi kao odgovoran čovek. Odgovornost je za mene kriterijum koji svaki čovek mora da ima, pre svega prema svojoj porodici, državi Srbiji i prema svojoj profesiji. Šta god da budem radio, biću profesionalac do kraja.

Kako je živeti sa saznanjima o svim tim istragama i slučajevima?
- Ne znam velike tajne. Istraga je i za mene tajna dok se ne obelodani. Iskaz svedoka saradnika Dejana Milenkovića sam video i čuo kada i novinari, i to u pres-sobi.
   

Izvor: Glas Javnosti

samo se umreti mora 

I porez platiti, kaže narod !!!

Seminar o borbi protiv organizovanog kriminala

U Beogradu danas počinje seminar za 20 sudija i javnih tužilaca iz Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca koji rade na slučajevima organizovanog kriminala. Seminar "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije jačanjem vladavine prava u Srbiji" organizuje Pravosudni centar, u saradnji sa Agencijom UN za borbu protiv organizovanog kriminala (UNICRI) i Centrom za uporedna istraživanja.

Skup u hotelu "Palas" otvoriće direktor UNICRI Sandro Kalvani, ambasador Italije u Srbiji Alesandro Merola i zamenica srpskog ministra pravde Snežana Malović, saopštio je Pravosudni centar.

Neke od tema biće "Perspektiva srpskog zakonodavstva u borbi protiv organizovanog kriminala", "Međunarodna perspektiva u borbi protiv organizovanog kriminala", "Borba protiv mafije - italijanska perspektiva", "Borba protiv droge - italijanska perspektiva", "Globalni izazovi u borbi protiv organizovanog kriminala"... Sudija Radmila Dragičević Dičić, članica veća Specijalnog suda na suđenju optužnima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, održaće predavanje "O drogi iz perspektive Srbije". Predavanja će održati i sudija Vrhovnog suda Srbije Nevenka Važić, članica Američke asocijacije ovlašćenih eksperata za pranje novca Miroslava Milenović, kao i pukovnik italijanskih karabinjera iz istražnog odeljenja za borbu protiv mafije Mauricio Bortoleti i njegov kolega iz odeljenja za borbu protiv droge Federiko Kvartini. Govoriće i Mikele Papa sa Univerziteta u Firenci, profesor krivičnog prava Momčilo Grubač i Jovan Ćirić sa Instituta za uporedno pravo, a učesnici će tokom obuke posetiti Specijalni sud.

U saopštenju se navodi da borba protiv organizovanog kriminala, kao jednog od specifičnih i globalnih fenomena današnjice, zauzima sve važnije mesto u zakonodavstvima brojnih zemalja sveta, pa i Srbije. Učesnici petodnevnog seminara, kako je najavljeno, posetiće Specijalno odeljenje za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu.

Novoimenovani specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević pojaviće se danas prvi put u javnosti na otvaranju skupa "Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije jačanjem vladavine prava u Srbiji".

RTV

  to je to

Duži mandat Specijalnom tužiocu !!!

Novoimenovani srpski specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Miljko Radisavljević izjavio je da bi mandat specijalnog tužioca i njegovih zamenika trebalo da traje najmanje četiri godine.

Radisavljević je na otvaranju skupa u Beogradu o borbi protiv organizovanog kriminala rekao da bi mandat specijalnog tužioca trebalo produžiti kako bi on mogao da do kraja "isprati" slučajeve koje vodi.

Mandat sada traje dve godine, a specijalnog tužioca imenuje republički javni tužilac.

Radisavljević je ocenio da je mandat zamenika specijalnog tužioca od devet meseci kratak, jer za to vreme optužnica jedva može da "stupi na pravnu snagu". "Insistiraću da u reformi zakonodavstva mandat onome ko zaduži slučaj traje do pravosnažnosti presude", rekao je tužilac.

Radisavljević se zauzeo i za promenu načina finansiranja specijalnih organa za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i za proširenje ovlašćenja Tužilaštva. Po njegovom mišljenju, promenom načina finansiranja bila bi garantovana i finansijska samostalnost Tužilaštva.

Prema njegovim rečima, Specijalno tužilaštvo bi trebalo da zastupa i predmete u vezi sa terorizmom.

Upitan da li je kratak mandat tužioca i zamenika bio odredjen kao način borbe protiv korupcije, Radisavljević je odgovorio da su ljudi koji rade u Specijalnom tužilaštvu prošli sve kontrole i provere i ne mogu da budu dovedeni u vezu sa korupcijom.

Radisavljević je rekao da je rano govoriti o njegovim planovima jer mu je potrebno vreme da sagleda šta je ranije uradjeno i najavio da će sledeće nedelje održati konferenciju za novinare na kojoj će, izmedju ostalog, govoriti o istrazi o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Djindjića.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije Snežana Malović ocenila je da je za uspešnu borbu protiv kriminala neophodno oduzimati imovinu stečenu kriminalom.

Zatvorske kazne su više rizik zanata kriminalaca nego sankcija, ako ih ne prati oduzimanje imovine stečene kriminalom, izjavila je Malovićeva u Beogradu na otvaranju skupa posvećenm obuci sudija i tužilaca za borbu protiv organizovanog kriminala. Ona je kazala da će Srbija nastaviti da unapredjuje instrumente za borbu protiv organizovanog kriminala jer je njena uspešnost uslov za evropske integracije.

Malovićeva je takodje ukazala da gradjani Srbije organizovani kriminal vide kao treći problem u zemlji, odmah posle siromaštva i nezaposlenosti.

Direktor Agencije UN za borbu protiv organizovanog kriminala (UNICRI) Sandro Kalvani rekao je da su Konvencijom UN iz Palerma, koju je potpisalo 135 država, uključujući i Srbiju, predvidjene mere za borbu protiv organizovanog kriminala, uz poštovanje žrtava i ljudskih prava.

U Srbiji je ostalo da se radi još mnogo na borbi protiv organizovanog kriminala, kazao je Kalvani i dodao da će UNICRI pomoći u toj brobi.

Beta

 Mora prvo u svojim redovima da razbiju kriminal.   
  Enivej,pošto se to neće desiti dok ekipa biološki ne pomre od starosti kako bi sišla s vlasti,kriminal će da cveta i cveta.Doduše uz kontrolu države(kao što je bilo devedesetih,jel?) 
PS. Koštunica će umreti u stotoj kao doživotni VD Premijera