Neracionalno zbrinjavanje najugroženijih stanovnika o trošku poreskih obveznika
Država baca pare na stanove, a Srbija je puna praznih kuća
Autor: Irena Radisavljević | 13.04.2008 - 00:00


Zgrada od 28 stanova u Beogradu vrednih više od milion dolara, koje je za prognane kupio Komesarijat za izbeglice Republike Srbije u vreme Sande Rašković-Ivić, ni danas nije useljena. S druge strane, u Srbiji postoji na hiljade napuštenih omaćinstava sa obradivim zemljištem čija prosečna cena ne prelazi 5.000 evra.

Zato je nejasno zašto država troši milione na neuspele pokušaje pomoći ugroženima, kada se jeftinija i isplativija rešenja nalaze u prigradskim naseljima, selima širom Vojvodine, Šumadije, juga Srbije...
- Pristojna kuća u koji ne treba puno da se ulaže košta između 6.000 i 7.000 evra. U Srbiji postoji na hiljade praznih kuća, od koji su mnoge savremene i imaju odlične uslove za razvoj privrednih gazdinstava. Time ne samo da bismo rešili pitanje smeštaja raseljenih, već bismo im odmah obezbedili i posao - priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja. Logičnom računicom, za milion dolara uloženih u 28 „fantomskih“ stanova u Beogradu moglo je da se kupi više od 115 kuća sa okućnicama, obradivim zemljištem, ekonomskim objektima u dvorištu.

Najskuplja kuća 10.000 evra
Takvih kuća ima na svakom koraku, čim se malo izmakne iz gradske vreve. Što dalje od grada, i cena je manja. Primera radi, u Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća čija se cena kreće između 1.000 i 5.000 evra. Slično je i u Međi kod Zrenjanina, gde retko koje napušteno domaćinstvo vredi više od 1.000 evra, dok se u Mokrinu za svaku od 500 napuštenih kuća traži između 4.500 i 15.000 evra. Ako već govorimo o luksuznijim varijantama, treba reći i da je trenutno najskuplja prodata kuća u selu Kupusina kod Apatina stajala „čitavih“ 10.000 evra. Iako ne postoji precizan broj napuštenih kuća, barata se brojkama od nekoliko hiljada, pa i desetina hiljada. Takvih je kuća najviše na jugu Srbije u blizini granice s Kosovom, ali i isto toliko ima i u Vojvodini, gde se i prodaje najviše, zatim u Rasinskom, Raškom okrugu, ali i mnogim prigradskim naseljima oko Beograda.
Kupaca je malo, jer retko ko želi samovoljno da ode iz grada na selo ili u prigradske opštine, i baš zato bi država trebalo da se uključi. Da je daleko isplativije obezbeđivati smeštaj za ugrožene van velikih gradskih centara, potvrdio je i sam Bojan Anđelković.

Primer iz Vranja
- Najbolji primer je Dom za smeštaj lica u zaštićenim uslovima u Vranju, u kome ima oko 20 stanova. Ta investicija je koštala 400.000 evra, pa sami izračunajte koliko smo kuća mogli da kupimo za taj novac. Nažalost, donedavno se nije razmišljalo o organizovanoj kupovini napuštenih kuća, već su se kuće i zgrade gradile po daleko višim cenama - objašnjava Anđelković, i dodaje da će se sada sve više raditi na ovakvoj vrsti zbrinjavanja raseljenih. Primer za to je i saradnja Ministarsva sa humanitarnom organizacijom „Divac“ putem koje će biti kupovana napuštena gazdinstva za ugrožene porodice. Naime, Ministarstvo je izdvojilo 40 miliona dinara, humanitarna organizacija „Divac“ je skupila određeni deo, a deo novca će biti prebačen UNCHR-u preko koga će se kupovati domaćinstva i koji za to ne uzima proviziju.
- Još se ne zna koliko je tačno novca prikupljeno, ali je činjenica da je Ministarstvo dalo daleko najveći deo. Taj novac je planiran pre svega za smeštaj ugroženih lica i porodica koje trenutno žive u kolektivnim centrima. Međutim, s ovim poslom se krenulo još pre Divca, a čak je i ideja o kupovini napuštenih kuća potekla od Ministarstva. Time se već bavio i UNCHR, koji je to finansirao kako iz sopstvenih, tako i iz sredstava EU - objašnjava Anđelković.

Novac od akciza za gradnju kuća
O daljim planovima za pomoć raseljenim i ugroženim licima mnogo više će se znati nakon izbora i formiranja nove Vlade Srbije. Anđelković, međutim, naglašava da je plan za pomoć tim ljudima dugoročnog karaktera i da njime treba i mora da se bavi svaka vlada, ma koja politička opcija u njoj bude sedela.
- Naša ideja je i da oformimo fond koji bi se finansirao iz uvođenja akcize na alkohol. To praktično znači da bi cena flaše vina bila veća za dva dinara, piva za dinar i žestokih pića za pet dinara. Sav novac tako zarađen bi se utrošio na pomoć socijalno ugroženim građanima Srbije - objašnjava priča Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalna pitanja.

Velelepno zdanje
U udaljenom zaseoku Jekići u Medovinama na Goliji zimi borave samo dva konja. Sami, napušteni već godinama, preživljavaju. Leti u nekoliko napuštenih kuća dođu starosedeoci, malo budu, pa opet odu. Po rečima Radojla Ćurčića, šefa Mesne kancelarije, u selu Kovilje u ivanjičkoj opštini preko trideset odsto kuća je napušteno.
- Verujte, ljudi će radije nekom pokloniti par ari zemlje za vikendicu nego što će to u bescenje da prodaju. Eto, jedan naš prijatelj, lovac iz Čačka, raspitivao se za zemlju ovde. Ljudi ga zavoleli i u dogovoru poklone mu parče zemlje u zaseoku Poračina. Sagradio čovek velelepno zdanje za odmor i uživanje u prirodi. Lepo i njemu i ljudima koji žive tu. U neke kuće dolaze deca ili rođaci vlasnika, i to leti, odmaraju se, obrađuju malo maline i čim prođe sezona vrate se kući - priča Radojle.
B. B.

Jug najugorženiji
U južnoj Srbiji se nalazi najveći broj napuštenih sela. Najdramatičnija situacija je Kuršumliji gde na kilometru kvadratnom živi samo devet stanovnika, dok u susednoj opštini Podujevo živi nešto manje od 200 ljudi na istom prostoru, pokazuju istraživanja SANU i Geografskog instituta „Jovan Cvijić“.
- Sa Geografskim institutom ćemo raditi na planu očuvanja naselja u depopulacionim područjima. U skladu s tim, trebalo bi proučiti koje su privredne i ekonomske mogućnosti života na tom području i naseliti ih ljudima koji mogu da se bave tim poslovima. To su, međutim, dugoročni planovi i prave rezultate možemo da očekujemo najmanje za pet godina - objašnjava Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku.

Okolina Sombora jeftina
U Rastini, najmanjem selu opštine Sombor, tik uz granicu sa Mađarskom, oko 15 kuća je na prodaju. Iako su u pitanju domaćinstva s okućnicama, velikim placevima i kompletnom infastrukturom, njihova cena ne prelazi 6.000 evra. Slično je i u selu Telečka, gde je prazno više od 100 kuća. U Mesnoj zajednici kažu da kuće u kojima se može živeti koštaju od 2.500 do 3.000 evra, ali da za cenu niko i ne pita.
Z. V.

Divac zatrpan ponudama iz Kraljeva
Kada je pre nekoliko meseci Opština Kraljevo uputila javni poziv vlasnicima seoskih imanja voljnih da ih prodaju fondaciji Vlade Divca koja namerava u njih da useli izbeglice iz kolektivnih centara, ni slutili nisu da će služba protokola bukvalno biti zatrpana ponudama.
Skoro 500 domaćina ponudilo je opštini na prodaju kuće i zemlju po cenama koje se realno mogu nazvati - bagatelnim.
- Mi smo za našu akciju izabrali 55 kuća u selima koja su od Kraljeva udaljena od osam do 15 kilometara i, verujte, među njima ima izuzetnih kuća od 70-80 kvadrata sa po 30-50 i više ari zemlje koje nam nude za osam hiljada evra - kaže Miloš Babić, predsednik opštine Kraljevo.
Srednja vrednost imanja u selima bliže Kraljevu, u zavisnosti od veličine i starosti kuće, iznosi od 13 do 20 hiljada evra.
S. R. T.

Izvor: Blic