Ako već ne mogu da čuju njima omiljenu krilaticu "ukida se škola", evo jedne vesti koja će svakako obradovati sve učenike širom sveta, a naročito one starije. Jedno britansko istraživanje, čije rezultate danas prenosi list "Observer", pokazalo je da bi za tinejdžere najbolje bilo kada bi nastava umesto u osam počinjala u 11 sati.

Istraživači su izračunali da sa dva dodatna sata spavanja gimnazijalci više ne bi dolazili u školu kao "zombiji" već odmorni i orni za učenje.

Do ovog "epohalnog otkrića" došao je Rasel Foster, docent neurologije na univerzitetu u Oksfordu, koji je pomoću testova memorije ustanovio da tinejdžeri, odnosno učenici srednjih škola, imaju drugačiji biološki sat od male dece i odraslih.

Tokom testa, koji je obuhvatio 200 tinejdžera, Foster je ustanovio da u poslepodnevnim časovima učenici mnogo bolje pamte predavanja. Foster smatra da se problem tinejdžera koji se ujutru bolno vuku do škole može rešiti pomeranjem početka nastave sa osam na 11 časova.

"Deca nisu lenja. Nastavnici su ti koji im uskraćuju neophodne sate spavanja i tako negativno utiču ne samo na njihovu sposobnost učenja već i na njihovo fizičko i mentalno zdravlje", komentar je jednog drugog stručnjaka

Izvor: Krstarica

kako nebi 

eto jos jedan dokaz da nastava treba pocinjati u 11.....da tad pocinje nastava sigurno bi znao da se ne pise "nebi" vec "ne_bi"

ima i previse mudraca na ovom svetu, svako nesto izmislja 

Stručnjaci o lošim rezultatima učenika osmih razreda
Nastavnici najveći krivci za neznanje đaka
Autor: Verica Dragić | 09.03.2009. - 05:00


Katastrofalni rezultati srpskih osmaka na međunarodnom ispitivanju obrazovnih dostignuća predstavljaju alarm koji upozorava na to da hitno treba menjati naš obrazovni sistem. Mada stručnjaci precizne uzroke ovog neuspeha tek istražuju, jedinstveni su u tome da treba po hitnom postupku menjati odnos dece prema školi, a naročito rad nastavnika koji treba da prekinu sa tradicijom i počnu da prenose znanja primenljiva u praktičnom životu.

Nedavni rezultati testiranja Trendova u međunarodnom ispitivanju obrazovnih postignuća iz matematike i prirodnih nauka (TIMSS) iz 2007. pokazuju da su srpski đaci među 425.000 vršnjaka iz 59 zemalja osvojili nisko 20. mesto, odnosno osmo ispod proseka!
Dokaz da naše osnovno obrazovanje nije dovoljno efikasno jeste podatak da petina osmaka nema ni najniže znanje iz matematike (17 odsto) i prirodnih nauka (19 odsto). Slobodanka Gašić-Pavišić, direktorka Instituta za pedagoška istraživanja koji je obelodanio rezultate, kaže za „Blic” da pronalaženje uzroka loših rezultata tek predstoji, ali da je najverovatnije reč o slabijem kvalitetu nastave ili rada nastavnika.
- Za kvalitetnu nastavu treba imati određeni pribor, mikroskop, hemikalije za oglede i drugo, a to naše škole nemaju dovoljno. Pokazalo se da đaci vrlo malo rade samostalno. Pitanje je koliko su i nastavnici metodički pripremljeni za nastavu - kaže ona.
Neka istraživanja pokazuju da nastavnicima nedostaju metodička znanja, da se manje usavršavaju od kolega iz inostranstva, a drže predavanja klasičnog tipa. Na časovima se retko izvode eksperimenti i istraživanja iz biologije, fizike, hemije i geografije, a iz matematike se ne tumače dovoljno tabele, dijagrami i grafikoni.
Aleksandar Baucal, docent psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu upozorava da je najbolja strana našeg obrazovanja ono akademsko u njemu, ali da je to i velika slabost.
- Našim programima nedostaje praktično znanje. Njih uglavnom kroje profesori sa univerziteta, koji ne vide kako će deca to primenjivati u životu. Vrlo je važna sposobnost dece da se u praktičnom životu oslanjaju na znanje koje su stekli u školama - smatra Baucal.
Zbog toga se deca sa životnim problemima nose na osnovu zdravog razuma, a ne školskog znanja.
- Veza između znanja i njegove primene je najtananija i najvažnija stvar koju ih treba učiti u školi. Što znači da deci ostavljamo da urade ono najteže - upozorava Baucal. On podseća i na to da nastavnici moraju neprestano da se usavršavaju i ojačavaju veštine da deci što bolje objasne ono što predaju.
Profesor Gašo Knežević i bivši ministar prosvete podseća da se lošim rezultatima osmaka potvrđuje da priča o tradicionalnim vrednostima ne pije vodu.
- Najbitnije je kako upakovati ono što se predaje deci. U ovom trenutku to je značajnije od reformi. Decu treba dovoditi u situaciju u koju ih život nosi, servirati im tako da mogu da primene znanja - kaže Knežević.
Da se stvari moraju menjati potvrđuje i sadašnji ministar prosvete Žarko Obradović koji kaže da je istraživanje važno jer ocenjuje kvalitet znanja u Srbiji.
- Kada čujete da smo generalno ispod nivoa u drugim zemljama, pogotovo u prirodnim naukama, onda je to znak za uzbunu, žuti karton pred isključenje. Moramo da učinimo mnoge stvari da bismo sistem promenili - izjavio je ministar prilikom objavljivanja ovih rezultata. Upravo zbog toga on je najavio promene u obrazovnom sistemu Srbije, rekavši da one ne moraju svima da se dopadnu.

Ispod proseka u znanju činjenica iz matematike
Đaci iz Srbije bolji su jedino od đaka iz Bosne i Hercegovine, Turske, Rumunije i Gruzije, ali su ispod proseka u znanju činjenica iz matematike i zaključivanju, dok su u praksi prosečni. Devojčice iz Srbije pokazale su bolje rezultate iz algebre i to 510 poena, a dečaci 491 poen. U biologiji i hemiji one su takođe bolje od dečaka, ali u fizici i geografiji nema razlika. Istraživanje je pokazalo da bolje rezultate ostvaruju deca obrazovanijih roditelja i da njih 77 odsto ima kućni računar, što je iznad međunarodnog proseka. Pokazalo se i da su naši đaci na petom mestu po osećanju bezbednosti u školi.

Malo vremena za eksperimente
Na pitanje da li izvode eksperiment iz fizike, učenici su odgovorili da devet odsto vremena na časovima za to koriste, a nastavnici kažu - 23 odsto. U Mađarskoj se na eksperimente potroši 57 odsto vremena na časovima, u Sloveniji 49, Rumuniji 46, dok je međunarodni prosek 45 odsto. Za oglede iz hemije srpski đaci kažu da potroše šest odsto vremena, a nastavnici kažu da je to 31 odsto časa. U Mađarskoj se potroši 61 odsto vremena za eksperiment na času hemije, a u Sloveniji 62 odsto i đaci iz obe zemlje imaju bolje rezultate nego u Srbiji.

Izvor: Blic

и онда би се уместо у 2 завршавала у 5... нека, хвала...

Uf kad bi bila od 11 to bi super bilo,ne ovako vratim se u 2 iz skole,mrtav umoran,spavam do 5 a u 5 kad ustanem jos mi je gore i jos mi se vise spava 

I kako onda ne poslati zandarmeriju da ih odvali od batina kad krenu da strajkuju i traze vece plate     

Gde to na svetu ima da svake godine postizes sve gorei gore poslovne rezultate, a da svake godine trazis vecu platu????