Poznata tema.
Ali da li smo se ikada zapitali koliko smo zaista nekome prijatelj i da li sami imamo prijatelje. Takodje, sta mi radimo za njih a sta oni za nas?
Po meni, a mnogi ce se sa mnom sloziti, ta lepa drustveno-zajednicka osobina bitisanja jedinke u drustvu, polako ali sigurno izumire. Sa socijalnog stanovista, svaka jedinka u drustvu ima svoje probleme i svakako da intezitet problema i njegova tezina zahteva odredjeno povlacenje pre svega u osnovnu jedinicu drustva-porodicu, a zatim i u jedinku, kao povlacenje u samu sebe. Ne valja. Slozicete se da ne valja.
Taj problem u zapadnim, urbanim, ekonomskom jurnjavom za materijaom zarazenim zemljama odavno postoji. Doslo je i kod nas. Sve je manje poverenja, sve manje prijatelja. A mi? Da li smo se zapitali koliko smo vrata za sobom zatvorili bas mozda, jednog lepog i iskrenog prijateljstva.
Nista novo ali bih volela da cujem i vase misljenje.
Ja, prijatelja imam malo. Sto bi narod rekao, da izbrojis na prstu jedne ruke. Ali, bez ikakvog preterivanja, dala bih sve za njih. Uglavnom su zenskog pola. Znam, takodje, da bi to one za mene isto ucinile. Treba li se pozabaviti udaljenoscu coveka od coveka ili pustiti da stihija svakodnevnog turobnog zivota odnese i ono malo vrednosti sto nam po prirodi pripada - prijateljstva?



da osvezim tekst jednom dobrom starom pesmom 

prijateljstvo ne postoji. samo interes vezuje ljude.

Prijateljstva ima,samo ga treba prepoznati i cuvati.

Ne slazem se od prvog do poslednjeg slova



I da, ima i jos kako, samo ga treba negovati, kao i sve sto je vredno u zivotu 

Ne verujem nikom i nisam jedini.

....zao mi je zbog toga...ipak bez prijatelja si osakacen. Upravo tolika neverica prema drugim ljudima je dovela do toga da smo sami. Ali nismo. Sigurno postoji neko kome mozes da verujes ali si toliko puta vec bio povredjen da si napravio zidine oko sebe. Po psiholoskom tumacenju, to je veoma cesta i veoma prirodna pojava odbrambenog mehanizma kod coveka ali nije zdrava.
Pokusaj da se otvoris sam, mozda onda shvatis da ipak imas prijatelje. Rezervu prema njima ti niko ne moze oduzeti ...

sta moras da radis da bi ga odnegovala ?

Samo da se upišem... a sutra ću reći par reči, kasno je sad.

Ne shvataj pogrešno-ne sedim sam u 4 zida razočaran u ljude. Imam dovoljno životnog iskustva  da bar što se Beograda tj. Srbije tiče zaključim da se ovde ama baš nikom ne može verovati na duge staze. Mi smo bolesni, svi od reda. Niko više ne voli nikog niti sto posto veruje nekom. Komunikacija medju ljudima je prepuna otrova.
 
 Srbija ubija.

Postoji. Iskreno. Dugovecno. Poverljivo.

Postoji.

Stvar je samo u tome da treba prepoznati prijatelja i odrzati tu vezu... a to je stvar iskustva.