Konačno počelo hapšenje članova duvanske mafije
Poternica za Canetom
Autor: Tamara Marković-Subota | 07.06.2007 - 08:20


Srpske vlasti konačno su odlučile da se obračunaju sa takozvanom duvanskom mafijom, na čijem čelu se nalazi Stanko Subotić Cane. Juče je uhapšeno osmoro pripadnika ove grupe, dok je za Subotićem raspisana Interpolova poternica.

Novac iznosili na Kipar
Devize zarađene od šverca cigareta, Stanko Subotić je, u oktobru 1996. godine izneo iz zemlje preko saradnika Milana Rankovića, Đorđa Subotića i Nenada Lukića. Novac je preko Crne Gore i Makedonije prenet na Kipar gde je položen na Subotićeve račune.
- Zbog sumnje da su tim novcem poslednjih nekoliko godina kupovane firme u Srbiji, policija je formirala bazu podataka, kojom su obuhvaćene informacije Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Cilj je da se ispita da li su novcem od šverca cigareta, pojedina preduzeća učestvovala u postupku privatizacije srpskih firmi.
Vlasnik „Future plus“, najveće distributerske mreže u Srbiji, osumnjičen je da je kao organizator kriminalne grupe od 1995. do 1997. preko svog preduzeća „Mia“ sa Uba, u Srbiju uvozio cigarete bez evidentiranja i potom ih prodavao na crnom tržištu. Istovremeno, srpska policija uhapsila je osmoro pripadnika Subotićeve grupe, među kojima su bivši funkcioneri Savezne uprave carina i MUP-a Srbije, kao i radnici preduzeća „Mia“. Krivičnom prijavom za organizovani šverc cigareta, kojim je Subotićeva grupa oštetila državu za 40 miliona evra, obuhvaćen je i Mihalj Kertes, bivši direktor Carine, koji se već dva meseca nalazi u pritvoru.
MUP Srbije je saopštio da su posle višegodišnje istrage, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, privedeni Nebojša Nikolić zvani Tarzan i Drage Dodeski, bivši radnici Savezne uprave carina, zatim Milan Milanović zvani Mrgud, bivši funkcioner državnih organa, Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP Novi Sad, Milan Popivoda, bivši načelnik centra DB-a Novi Sad, Milan Ranković zvani Pekin i Miroslav Pešić zvani Miki, radnici preduzeća „Mia“, kao i pevačica Ivana Olujić.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović izjavio je za „Blic“ da je hapšenje Subotićeve grupe samo početak rasvetljavanja slučaja „Mreža“, u kome je identifikovano pet kriminalnih grupa koje su se devedesetih godina bavile organizovanim švercom cigareta.
- Nekoliko kriminalnih grupa je u Srbiji od 1995. do 1998. godine zaradilo milione maraka na nelegalnom prometu cigareta. Nezakonito je poslovalo nekoliko preduzeća koja su za taj biznis imala snažnu podršku vlasti, u MUP Srbije, RDB i Upravi carina, zbog čega je šverc cigareta tada prikazivan kao državni posao - kaže za „Blic“ izvor iz MUP Srbije.

„Nacional“ nazivao Subotića mafijaškim bosom Balkana
Hrvatski „Nacional“ optuživao je Subotića da je „glavni mafijaški bos s Balkana“ i da se „njegovi švercerski kanali protežu po celom Balkanu zahvaljujući tajnoj podršci ili zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u gotovo svim državama bivše Jugoslavije“. U Srbiji je, prema pisanju „Nacionala“, imao podršku Jovice Stanišića, nekadašnjeg šefa DB-a, Milorada Vučelića, funkcionera SPS-a, a kasnije i Zorana Đinđića. „Nacional“ je tvrdio da je Milo Đukanović Subotićev dugogodišnji poslovni ortak u švercerskom poslu, i da su njih dvojica za samo pet godina podelili više od milijardu dolara. Američki FBI je takođe bio zainteresovan za Đukanovićeve poslove, pisao je „Nacional“, i tvrdio da su tri aviona crnogorske vlade registrovana na Subotićeve firme, što im je ispričao bivši Subotićev pilot Ivan Babić koji je „pobegao u SAD“. Srećko Kestner, bivši Subotićev poslovni partner, rekao je za „Nacional“ da je u prodaji cigareta on zarađivao 35 odsto, 15 odsto uzimali su Đukanovićevi kumovi, a 50 odsto Cane“.

Stanko Subotić je cigarete kupovao u Makedoniji, a glavni čovek za taj posao bio je Miroslav Pešić, koji je 1995. i 1996. godine boravio u Skoplju, gde je imao kancelarije u prostorijama preduzeća „Makedonijatabak“.
- Po nalogu Subotića, Pešić je za osam miliona maraka u kešu platio kupovinu cigareta na blagajni preduzeća „Makedonijatabak“. Plaćanje je izvršeno na ime izmirenja duga preduzeća „Mia“ sa Uba i „Succes“ iz Novog Sada. Cigarete su potom dopremane na granicu, gde je na scenu stupao nekadašnji prvi čovek Carine - Mihalj Kertes. Po njegovom naređenju, pripadnici mobilnih ekipa Carine na graničnom prelazu Preševo Nebojša Nikolić i Drage Dodesku su sa kolegom Stevanom Banovićem, za kojim se traga, bez carinskog evidentiranja propuštali šlepere sa cigaretama. Ista situacija dešavala se i na graničnom prelazu Kelebija, odakle su cigarete uvožene iz Mađarske. Carinici su potom, po Kertesovom nalogu, pratili kamione sa cigaretama do ilegalnih magacina u Novom Sadu i Rumenki. U pratnji cigareta učestvovali su i Milan Ranković i Đorđe Subotić, bliski Subotićevi saradnici. Cigarete su odatle prosleđivane ka mrežama krijumčara i preprodavaca na crnom tržištu. Glavni ljudi za distribuciju i nelegalan promet cigareta iz carinskog magacina preduzeća „Panšped“ u Futogu i ilegalnog magacina u Rumenki bili su Milan Ranković, koji je uhapšen, i Nikola Milošević, za kojim se traga. Obojica su radnici Subotićevog preduzeća „Mia“. U skladištenju i nelegalnoj distribuciji cigareta pripadnicima Subotićeve kriminalne grupe pomagala je i pevačica Ivana Olujić iz Novog Sada. U nekoliko navrata ona je posredovala u pronalaženju kupaca većih količina cigareta iz ilegalnog magacina u Rumenki - kaže izvor „Blica“.
Subotić je švercovao cigarete i na sledeći način: organizovao je da se uvezene cigarete legalno izvoze u Republiku Srpsku Krajinu, odakle su već istog dana vraćane, ali bez carinskog evidentiranja.
Za ilegalno prebacivanje cigareta iz RSK u Srbiju Subotić je angažovao svog bliskog saradnika Milana Milanovića zvanog Mrgud, inače jednog od osnivača „Škorpiona“ i čoveka koji je od 1992. do 1997. godine bio glavna veza DB-a i MUP-a sa ovom paravojnom formacijom. Milanović je nakadašnji pomoćnik ministra odbrane RSK i jedan od potpisnika Erdutskog sporazuma 1995. Sa Subotićem poslednjih nekoliko godina ima Fabriku za proizvodnju mesa „Famis“, a od Subotića je na poklon dobio i luksuznu vilu u beogradskom naselju Senjak.
Hapšenjem osmoro pripadnika grupe Stanka Subotića, policija je razrešila slučaj otmice sedmorice pripadnika finansijske policije, koji su u oktobru 1996. pokušali da izvrše kontrolu magacina u Rumenci. Inspektore su tada otela trojica muškaraca naoru'žani kratkim cevima i držali ih zarobljene sve dok roba iz magacina nije utovarena u kamione i transportovala u nepoznatom pravcu. Za otmicu i zarobljavanje finansijskih policajaca, policija je osumnjičila Milana Milanovića Mrguda i radnika „Mia“, Milana Rankovića zvanog Pekin.
Nelegalni magacini su nekoliko puta bili predmet kontrole tržišne inspekcije. Svaki put kontrole su obustavljene po nalogu uhapšenih Miodraga Zavišića, tadašnjeg načelnika novosadske policije, i Milovana Popivode, u to vreme načelnika tamošnjeg centra DB-a.
Kako „Blic“ saznaje, na meti policije su Stevan Banović, radnik Carine, Jovica Ranđeović, Ivana Krčmarević i Nikola Milošević, radnici preduzeća „Mia“, kao i Luka Nenadić, Subotićev saradnik.

Jedan od najbogatijih ljudi Istočne Evrope

Bogatstvo Stanka Subotića Caneta poljski list „Vprost“ procenio je pretprošle godine na oko 650 miliona dolara i time ga svrstao među sto najbogatijih Istočnoevropljana.

U centar pažnje naše javnosti došao je nakon optužbi u medijima da se bavio nelegalnom prodajom cigareta. Subotić je te optužbe uvek demantovao i uspevao da dobije procese na sudu, uključujući i sudski postupak protiv hrvatskog „Nacionala“, lista koji ga je najviše i najčešće napadao, kao i nekih listova koji su prenosili pisanje hrvatskog časopisa.
„Da sam se ikada bavio nekim nelegalnim poslom, policija bi, sasvim je sigurno, protiv mene pokrenula krivični postupak“, govorio je Subotić.
U Srbiji trenutno postoji samo još jedna velika firma koja prodaje cigarete na malo, a koju ne kontroliše Subotić.
Trenutno je i u poslu sa nemačkim WAC-om (koji poseduje 50 odsto „Politike PNM“), sa kojim ima zajedničku kompaniju koja se bavi distribucijom i maloprodajom.
Nedavno je u Crnoj Gori, sa čijim je liderima uvek imao više nego korektne odnose, kupio deo ostrva Sveti Nikola i hotel „Admiral“, koji mu je prodao Nenad Đorđević, bivši visoki funkcioner JUL-a.
Planirao je da sagradi hotel sa šest zvezdica vredan 20 miliona evra. Takođe je planirao i da njegova kompanija „Futura Montenegro“ kupi i objedini crnogorske distributivne kuće koje se bave legalnom prodajom cigareta i novina.
Pored nekoliko kompanija u Srbiji i Crnoj Gori, Subotić poseduje firme i u zemljama EU. Nije odustao od kupovine po inostranstvu, a čak je i poreski obveznik Švajcarske, s obzirom na to da ima prijavljen boravak u Ženevi.
U Francuskoj je suvlasnik dve vinarije, u Rusiji i Grčkoj ima firme koje se bave distribucijom bezalkoholnih pića, energetskih napitaka i sportske opreme. Njegova „EMI grupa“ je holding registrovan u Danskoj. Ima kompanije i na Kipru „Dulwich“ i „Fremamarketing“. Najveći je uvoznik alkoholnih pića za Crnu Goru, uključujući i viski „balantajns“.
„Famis“ d.o.o. je osnovao 2002. godine i to je jedan od najmodernijih objekata za proizvodnju suvomesnatih proizvoda. Bio je na korak da sa „Britiš-ameriken tobakom“ zaključi i ugovor o gradnji fabrike duvana u Srbiji, gde je 50 odsto trebalo da finansira on, a ostatak BAT. Ali od posla nije bilo ništa.
Godinu dana kasnije kupio je „Duvan“ koji je ubrzo prerastao u „Futura plus“. Subotić je svojevremeno odbio da na svojim kioscima prodaje jedne dnevne novine koje su pisale, kako je govorio, neistine o njemu. Tada je dovođen u vezu sa ubistvom Pavla Bulatovića.
Subotić je rođen 9. septembra 1959. godine u selu Kalinovcu kod Uba. Za sebe je pričao da je odrastao u radničkoj porodici, kao šesto dete. Završio je Srednju ekonomsku školu, a od 14. godine je povremeno radio pomoćne poslove u susednoj stolarskoj radionici i novac koji je zarađivao davao je u kućni budžet.
Prvih 1.000 maraka, pričao je Subotić, zaradio je peglajući u Francuskoj. Zatim je 1981, u svojoj 22-godini, osnovao firmu „Anna Creation“ i otvorio jednu radionicu za odeću, ubrzo i drugu, zatim i butike, pa je imao i maloprodaju i veleprodaju. Na računu „Beogradske banke“ dve godine kasnije imao je milion francuskih franaka.
U vreme Ante Markovića vraća se u zemlju, zatvara sve radnje u Francuskoj i u Srbiji otvara firmu „Mia“, koju naziva po svojoj ćerki.
A. Ž. Adžić

Izvor: Blic

Dupla tema  Zecice moracete da lock jednu temu 

nek modovi prosude

Nemojte da duplirate teme-zbunjuju nas.