Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 23. Apr 2024, 18:59:09
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Idi dole
Stranice:
2 3 ... 7
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Drugi svetski rat u Ljuboviji-secanja  (Pročitano 48533 puta)
11. Feb 2007, 12:30:24
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
3 juni-1941 g-Izbeglice
Iz obliznje Bosne su pristizale sve tragicnije vesti. Vrsi se pokolj Srba, narocito tamo prema unutrasnjosti, Bratunac i Srebrenica su sazada bili postedjeni. Gaj je visoko brdo koje se okomito uzdizalo iznad zaseoka Krsmanovici u Uzovnici.. Sa vrha gaja gde se nekoliko decaka igralo i uzivalo u otkricu novoga pejzaza, jer su se odozgo videli bolje Drina i Bosna, inace je pogled iz doline  vrlo skucen i ogranicen brdima, sada sa visine videle su se malo bolje daleke planine, brda, gudure. Preko Drine je isao camac, putnici su bili   kao senke i crne linije, iskrcao se u Srbiju. Zatim se vratio i tako vise puta. To su bile izbeglice koje su dolazile iz podnozja velike planine Romanije koja deli Drinu od Sarajeva, iz okoline Vlasenice , Han Pijeska, Olova, trazile su  spas u Srbiji.

Tako je bilo i u Prvom svetskom ratu.

Srbijanci su ih primali kako treba. Nekoliko desetina je bilo prihvaceno od dede Velizara,  i njegove brace  Milutina i Simeuna, i od Jelisavke udovice pokojnog njegovog brata Drage poginulog u Prvom svetskom ratu  ,.od suseda kumova Velizara i Bogdana Kovacevica, i drugih domacina u selu. Izbeglice su bile potresene, zbunjene, pod teskim sokom jer su mnogima od njih bili ubijeni ili zaklani njihovi najblizi.Nisu mnogo pricali o svojim tragedijama,  najcesce su cutali, bili su nevidljivi,  kretali. se kao senke. I bili su krajnje postidjeni jer su pali na tudju milost i nemilost, na prosjacenje. Novi domacini su ih lepo primuili. Davali su im krov nad glavom, stan i hranu, odecu i , i sve drugo sto su mogli, oni su ih  postovali .  Zauzvart izbeglice su , uzvracale povremenim  radom na njivi i u drugim prilikama, postovanjem i uvazavanjem svojih dobrotvora.,ali su srbijanski domacini odbijali im im daju poslove, oni u njima nisu videli jeftinu radnu snagu, nego svoje sunarodnike u nevolji.   Stvoren je  jedan jako dobar odnos zasnovan na visokim moralnim normama i ispomoci ljudima u nevolji.

Kod babe Jelisavke su bili vecinom izbeglice iz Olova, zvali su  ih "ere"sto je nadimak za stanovnike tih krajeve( vecinom dosli iz Hercegovine"Hero""Ero"), to su bili ljudi poznati po svojoj otresitosti i urodjenoj bistrini i energicnosti. Medju njima je odudarala po svemu mlada zena od tridesetak godina Dinara, visokog stasa i izuzetne zenske lepote, kao zift crne kose, i kao noc tamnih ociju koje su vrcale snagom i zivotnoscu, bistrinom i ljubavlju. .Sve  je plenila svojom neposrednoscu i sarmom, zauzimanjem za druge i iskrenoscu i spremnoscu da svakome pomogne,bila je omiljena. Ustase su joj zaklale  muza i dvoje male dece, oca i majku. Sa njom su dosli u zbeg u Srbiju dva brata i dve sestre koji su otisli  nize niz Drinu u sela prema Zvorniku.
 
solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Dragoslav Draza Mihajlovic za vreme II Svetskog rata.

Jezdimir i Vojin Dangic su u II Svetskom ratu bili cuveni cetnici, iz Bratunca odnosno Srebrenice, bliski srodnici moje majke. Jezdimir  kao sef obezbedjenja na Dvoru Kralja Petra Karadjordejvica je 1941 godine ispratio Kralja Petra sa porodicom i svitom na aerodorom i Niksicu, odakle su odleteli iz zemlje,  a onda je se sa svojom cetom  odmetnuo u sume, i borio se u planinama iznad Drine i  Istocnoj  Bosni. Cetnici su poceli da se bore protiv nemackih okupatora pre partizana.

Sudbine brace Dangic su bile tragicne.  1942 godine Jezdimir je bio zarobljen u borbi sa Nemcima  u selu Drlace  u Srbiji kod Ljubovije  gde je bio namamljen u klopku u koju je gurnut kao vrlo popularan covek u narodu, kako od strane ustasa tako i od partizana. Zatim je bio sproveden  u zatvor u Valjevo, a odatle u logor u Poljskoj, ucestvovao je u pobuni u Poljskoj krajem II Svetskog rata, zatim kada su dosli Rusi su ga zarobili i isporucili Titu, koji ga  je 1945 godine na sudjenju u Sarajevu proglasio za kvislinga  i ratnog zlocinca i osudio na srmt vesanjem.

Jezdimir Dangic je kao aktivista "Mlade Bosne"pod  Austrougarskom bio osudjen na visegodisnju robiju koju je izdrzao.( Napomena:- sada se jedna ulica na Dedinju zove po njemu). O Dangicima postoje razlicite price i vidjenja. Postoje  terecenja  da je bilo odmazdi prema Muslimanima, to je moguce. Ali je bilo odmazdi druge strane i prema Srbima.

Zakljucak je, da su mrznja i obracuni najgore resenje, umesto toga pouka nam je  da se ne treba svadjajti nego traziti mirna resenja.Gresili su i jedni i drugi.

Vojin Dangic , Jezdimirov brat,  je se po zavrsetku rata dugo krio  u planinama kod Bratunca i Srebrenice, i ubijen 1945 godine od strane partizana u planini Caus nedaleko od Bratunca. Secam se da su ga partizani doneli i mrtvog stavili u glavnoj ulici u Bratuncu, na jedan sto ispred bivse kafane Deda Vasilija Popovica. Bio je krupan i visok, iako mrtav grudi su mu bile siroke i napete. Muslimani su prolazili i njihove zene povremeno pljunule u  pravcu njegovog mrtvog tela..

IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Josip Broz Tito za vreme Prve neprijateljske ofanzive u planinama Zapadne Srbije .u leto 1941 godine

Bili smo otisli u posetu nekim drugim rodjacima u neko susedno selo na padinama Sokola ili Medvednika, ne znam tacno.gde je to bilo.  Ovi rodjaci  su bili pola za partizane a pola  za cetnike. U jednoj susednoj velikoj zgradi je bila neka vojska. Bibo Krsmanovic  je tamo cesto zurno i zabrinuto odlazio, ,nosio je neka dokumenta, sa titovkom na glavi, nesto vazno je se desavalo. 20 avgust 1941 godine  je bio vruc, iako je planina i sveze cak i leti, bila je prava jara. Sve se uklinilo u hladovinu, pastrike sa stadom u hladu velikog drveta ,stado se savilo i dahce ceka da zahladi.

Cika Bibo me je poveo do obliznje zgrade gde ranije nisam isao.. Iza velike zgrade je pocinjala velika basta u zaravni, sa mnogo malih stabala. Izmedju dva stabla je bila razapeta mreza i u njoj je bio neki ostariji covek, jos nije bio osedeo, bio je srednjeg rasta, dezmekast, snaznih ramena i karlice, nogu. Lice mu je bilo rosavo, verovatno  od boginja, i imao je pege po rukama i ledjima.Bio je u kratkim pantalonama i majici bez rukava.Lezao je i nesto citao. U desnoj ruci  je vazno drzao veliku mustiklu od porculanske sedefaste materije, iz koje se dizala  vijuga opojnog  mirisnog  dima, povremeno je spustajuci i uzimajuci olovku i hartiju. Pored njega je stajala jedna mlada i zgodna partizanka, lako odevena, i sa lepezom terala muve koje su sletale na njega i smetale mu. da se koncentrise i cita i pise.

To je bio Josip Broz Tito.Bio sam vrlo uzbudjen kada mi je to cika Bibo saopstio. jer sam iako malo dete vec bio cuo za njega. Ali sam bio pomalo i  razocaran pozom u kojoj sam ga video..Zamisljao sam ga pre toga u sjajnoj uniformi, sa sabljom, na konju. Zbunjivalo me je ,cak sam to sa strahom spazio, kada je jedna muva cesto sletala na njegove butinu i dovodila u neugodnu situaciju mladu partrizanku. To su i drugi zapazili, ali su se pravili  da to ne vide, i odnosili se sa izuzetnim postovanjem  prema njemu.

Taj stariji gospodin je bio vrlo dostojanstven i izazivao ogromno postovanje svih prisutnih.

"Sta su one crne cik cak linije gore na stenjaku koje od stena najednom pocnu da se penju uvis, da li je to neka opticka pojava, prelamanje svetla" upita jedan partizan ocigledno intelektualac koji je nosio naocare i govorio juznjackim naglaskom.

. Bibo mu od govori spremno:" To su divokoze i divojarci koji skacu po nekoliko ,ili vise metara u vis i sa stene na stenu, one su vrlo daleko, i odavde se ne vide dobro, i zato izgledaju kao neke nevidljive crne linije". Istoga momenta se prema nebu usmerila jedna nova jos veca takva crna cik cak linija.

Sa strane je stajao jedan vrlo plav covek srednjeg rasta ali snazne kontrukcije, bio je vrlo tajanstven i strog,  lice je blo vrlo inteligento i oci vrlo razumne, on se umesa u razgovor sa jakim ruskim naglaskom: "To sam video u Uzbekistanu, to nisu divokoze i divojarci, to su zrtveni jarci" I rec zrtveni jarci je jako naglasio i podigao preteci glas..Svi zastadose sa velikim postovanjem videci da Tito zeli nesto da kaze koji prozbori tihim ali sigurnim i odlucnim glasom, u kome je bila neka doza  strogosti, cak i pretnje:" Nije pao sneg da pokrije  breg  , nego da svaka zivotinja, pa i ona najmanja,  pokaze svoj trag".

Stavsi malo u stranu, jedan partizan plav i visok sa naocarima, bio je to Slovenac, se okrete meni i rece mi:" Mali, ti si odavde, kada porastes ti ces da ispravljas krive Drine, da trazis vecitu pravdu kao sto  mi sada komunisti  hocemo da stvorimo najpravednije drustvo  na svetu"." Ne, nikako "okrete mu se Bibo, to je najnezahvalniji posao traziti pravdi i ispravljati krive Drine, on ce to ciniti, ali ne trazeci pravdu, Drine cemo ispravljati kada budemo gradili hidrocentrale, nastace jezera, i struja, svetlost".

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
29 avgust 1941 g.-Medved sa radjevske planine Medvednik

Stigla je vest iz Brezovice da su se Nemci povukli i da je sve mirno i sigurno i da se vratimo. To nam je javila Milka , rodjaka babe Zorke, supruge dede Milutina.Krsmanovica koja je iz sela Sljivove gde je ona zivela. Dosla je sva zadihana iz susednog sela Sljivova na padinama susednog Medvednika. Bila je srednjih godina, smedja i omanja, snazna i jakih nogu i vrata. Bila je vrlo sretna sto nas vidi, ljudi iz ovih krajeva cene i vole svoje srodnike. Pozvala nas je da sa njom kada podjemo danas natrag u Uzovnicu  navratimo do njihove kuce.

Krenuli smo preko divnih predela, izasli smo na proplanak Medvednika  odakle je pucao divan pogled, ali je najednom naisla magla. Prethodnu noc je padala kisa i zemlja je bila mokra i klizava. Milka je poznavala dobro svaku stazu i prolaz i povela nas je kroz maglu preko proplanka kuci. "Jos malo pa ce potok,, a onda odmah iza potoka smo strigli kuci"-rece ona veselo ljubeci nas decu.

Istoga momenta se zacuse neki vrlo cudni zvuci, kao kada neko duva u neku malu trubu. Zatim to postade kao neko stenjanje, brundanje. Milka se preplaseno poce osvrtati. Iz magle izroni grdosija, to je bio medved koji se klimao kao pijan covek i kretao prema nama, ali bez znakova da nas zeli napasti, kao da je bio radoznao i kao da je nesto od nas trazio."Polako"rece smireno Milka, budimo mirni i ne obracajmo paznju. Mi smo se svi bili jako uplasili, jer je od nas bio udalejn samo nekoliko desetina metara. Medved je ubrzao korake i poceo da nam se proiblizava sve glasnije mumaljuci. Milka se zamisli, pa gurnu ruku u suknju , govoreci:" Danas nam je bila u gostima moja  sestra udata u Lazama i donela pola kila secera  kocki, evo tu je " i masi se rukom za suknju. I izvadi nekoliko kocki i malo zastade i u pravcu medveda konji nam se priblizavao baci nekoliko kocki. Odmakosmo, medved se priblizi kockama, i poce da ih stavlja u usta i zastade. Mi polako ubrzasmo i mirnim koracima nastavismo, I tako nekoliko puta, bacanhe kocki, zaustavljanje medveda. Zauzeti ovim hranjenjem medveda se priblizismo potoku koji nazresmo kroz maglu nedaleko od nas."Uh,uh,uh" uhvati se za glavu Milka, gledajuci u potok, "od kise je nadosao". To vise nije bio potok, to je bila mala mutna recica, matica je vukla, i nazirali su se mali ali poduboki virovi hladne i mutne vode koja je vukla velikom brzinom. Stali smo. Zacu se opet mumlanje medveda. Milka mu se uputi i baci vise kocki. Medved se ponovo zaustavi.

Kako preci preko nabujalog potoka-to je sada bilo pitanje biti ili ne biti.Sa nase strane je bio jedan poveci kamen belutak, sav mokar od naleta mutne matice. A sa druge strane nekoliko metara dalje  je bio drugi veliki kamen. A izmedju ova dva velika kamena je bilo u vodi nekoliko povecih kamenova. Okolo je mutna matica vukla i oko kamenova duboki virovi u  opasnim vrtlozima. Spas je bio u tome da se nabujali potok predje skacuci sa kamena na kamen. To je billo iskusenje i za odrasle osobe, a kamoli za malu decu. Milka je stala pored bujice, ako neko padne da spasava sto se moze spasavati. To je bio za nas veliki ispit zrelosti. Znali smo da je vrlo  opasno. Nema drugog puta sem toga, a medved za petama. Ipak smo svi bili smireni. i samouvereni.Probudio se instinki zivota i neki neobjasnjivi optimizam i sigurnost u svoje fizicke sposobnosti, nada da cemo svi lako preci.

Prvo je krenula nasa majka sa dvogodisnjim bratom u rukama, sa kamen na kamen, stigla je bezbedno na drugu obalu. Onda ja , pa moj cetiri godine stariji brat. Svi bez ikakvih propblema. Prosto je bilo neverovatno kako smo bili sigurni u koracima i procenama. A poslednja je presla Milka, sigurno i samouvereno.

Samo sto smo presli na drugu stranu, najednom kao rukom odneta je magla nestala, i sinulo je sunce, i pokazalao se nebo puno oblaka i plavih nebeskih visina. Pred nama se kao iz bajke ukazala kuca nasih rodjaka, na brezuljku Radjevine, na padinama Medvednika,  velika, bela, sa sjajnim prozorima i crvenim krovom, sijala je pod zracima sunca koji bi povremeno provirili kroz oblake, cista i bela, u jarkim bojama, kao okupana.. Okolo su bili stenoviti visovi i pecine obavijeni maglom i oblacima. Prema nama je jurio pas i radosno se uvijao oko nogu Milke, i nama deci  lizao ruke prijateljski. Bilo smo spaseni i ubrzano krenuli  ka kuci rodjaka koji su nas radosno ocekivali.

Magla koja je pocela da se valja u do iz koga smo dosli je obavila medveda i vise ga nismo culi.ni videli.
 

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
-Povratak oca iz zarobljenistva iz Nemacke-10 septembar 1941 g.

Stigla je depesa iz Beograda. A zatim i ekspres preporuceno  pismo od tate.. Nastala je radost.On je bio u Beogradu, otpusten je iz zarobljenistva. Dobio je namestenje u Duvanskoj stanici u Zitkovcu, trudice se da sto pre se vrati i dobije posao u Duvanskoj stanici u Ljuboviji.Dobro je i zdravo. Ocekujemo svi da se otac sto pre vrati. Mama je otisla odmah u Beograd da ga vidi..

Partizanska bolnica

15 septembar 1941 g.

Polazeci putem od Drine koji se odvaja uz kanjon Gracanice prema planinama su se kretali peske, u kolima, ili ukrcani u dzipove i male kamione grupe vojnika, i partizana i cetnika.To su bili ranjenici, bolesnici, ili iznureni i iscrpljeni, ili oni koji su tamo isli da se okrepe i odmore. Govorili su:" Idemo gore na Visoravan , na Jezera, u sanatorijum." Prema pricama tamo se nalazila bolnica za lecenje.Nosio ih je neki polet, nada.

Kolona je vijugala krivinama kolnika koji se okomito penjao uzbrdo i polako priblizavala nekadasnjoj turskoj tvrdjavi gradu Soko. Jedna zene na ulasku u seoce u podnozju Sokola rece nekolicini izmucenih vojnika:"Vidite onu veliku kucu gore na vrhu stenjaka okruzenu sa nekoliko drveca.To je bolnica. Jos malo"-i nastavi da ide ubrzano uporedo sa kolima koja su vukli konji.

Dok su kola prolazila pored jedne povece kuce na sprat pored puta zapahnu ih neka vrlo cudna i opojna muzika. Visoravan je odzvanjala. Stara zena nastavi:" To je Mojca, Slovenka, bolnicarka dr. H..... Klavir su joj  doneli iz Valjeva  na konjima".Istoga momenta muzika usahnu i iza zavesa se pojavi zanosna silueta divne leprsave mlade devojke kose boje razi ,i divnih pametnih i neznih ociju boje zelene vode, pa odmah nestade.."To je melodija Cajkovskog iz Labudovog  jezera" rece jedan  postariji cetnik, koji pojasni da je profesor muzike.

Pored puta zaravni  na visoravni je tekla cudna reka., poveci potok. Ali dubok do ramena odraslom coveku. Bila je vrucina, bistra i prozirna voda je brzo tekla i vukla u koritu izdubljenom  vekovima u kamenu i crvenoj zemlji, jurila je, i nosila je tela dva mladica koji su se kupali i plivali uzvikujujci i pevajuci radosno.i bucno.

Bozanstvena muzika opet nastavi da ispunjvava prostor. Oronuo i bled mladic na sedistu u kolima poce da prica.Videlo se da je ranije bio vrlo robustan i zdrav, sada su mu oci bile usahle, ramena vise, obrazi bledi, podocnjaci i usne ispucale od visoke temperature:" Ovo je moj rodni kraj, ove moje grlice, moji rodjeni divlji golubovi, to ce da me izleci." Malo zastade zapanjen i krajnje radostan:" Cujte  grlicu, kako pevaju, to nigde nisam cuo, to je najlepsa muzika na svetu, to nigde nema sem u mome rodnom kraju"To je bio komunisticki aktivista koji je bio na zadatku u Grckoj, gde se razbolio i vratili ga u zemlju i salju na oporavak."Naglo sam poceo da patim od nesdanice, dijareja, ne mogu  nista da jedem.. Dobio sam zapaljenje pluca.Onda me grcki drugovi prebace u Skoplje i odatle doovde. Moja kuca je tamo oko 40 kilometara  vazdusnom linijom odavde, tamo u Uzickoj Crnoj Gori, kod Kosjerica, ispod Subjela" pokaza on u pravcu juga ka Uzicu."Ovde je isti vazduh kao tamo, isti ljudi, isti obicaji, to je potpuno isti naglasak i mentalitet. Ovde cu ozdraviti."-uzviknu on sa novom nadom gledajuci u okolno stenje i pokusavajuci da dise  duboko A zatim gledajuci dva mladica koji su veselo i zivo plivali i pevali nastavi:" Moje zdravlje majko, ovde cu ga dobiti, ovde ce mi se povratiti, samo lekova, hrane i odmora, sna, povraticu se.Majko, moje zdravlje.Samo da slusam nekoliko dana grlice i golubove. I da slusam ersku pesmu seljaka".-zavapi mladic.

Stara zena ga gledajuci sazaljivo i mudro rece:"Cuvajte se djeco, to su bezboznici, pop nije usao u njihovu bolnicu, a one koji umru sahranjuju tamo u onoj pecini bez opela "pokaza jednu crnu veliku rupu u stenama," bacaju ih tamo u rijeku i jezero ponornicu".

Visoravni je odjekivala od neobicne muzike.Mojca je svirala Baha-kako prisutnima objasni profesor muzike vrlo tuznim glasom i vrlo zabrinutog izraza lica.

.Kolona bolesnika iznurenih se priblizavala svome odredistu.

-Bekstvo ujka Velje pred ustasama preko Drine

1 oktobar-1941 g.

Bio  je vrlo oblacan i tmuran hladan jesenji dan, i maglovit. Sedeli smo   na stenovitoj obali Drine ispod Popovica groblja na ulazu u Brezovicu nedaleko od mesta gde je nekada bila skela Deda Tiosava, i posmatrali velike ribe koje su dolazile u stenovite plicake blizu obale u potrazi za hranom. Nasu paznju je privuklo nesto sto se desavalo sa bosanske strane reke. Nije se  moglo  razaznati sta je po sredi, kako se to nesto priblizavalo culi su se i neki uzvici.A onda se razaznalo da je to covek

koji pliva, kada se jos malo priblizio, videlo se da pliva jednom rukom a u drugoj visoko iznad vode drzi odecu i cipele. Ovaj detalj me je jako impresionirao jer se Drinu ni leti mnogi snazni seoski mladici ne usudjuju  da preplivaju, usred leta kada je reka manja i toplija,  a pogotovu ne sada kada je Drina velika , nadosla, mutna i ledena..

Kada se malo priblizio jasno se culo  nekoliko puta" Majko Srbijo:" Nepoznati plivac nam se priblizio. Bosim nogama je dodirnuo kamenito tlo reke i trazio pristup da zakoraci na kopno. Poceo je da se penje na kamenitu obalu. klizajuci se i posrcuci.  Bio je visok i koscat, svetle kose i ociju, sa kratkim belim  muskim gacama, drzao je visoko u rukama odecu i cipele. To je bio ujko Veljo,brat nase majke.Brat i ja smo bili mali, cutali smo, cak se nismo ni obradoivali odmah. Bil smo sledjeni i zbunjeni.

Sused Hakija verni prijatelj njegove porodice mu je javio  da ustase dolaze da ga ubiju, da su rekli za njega da je cetnik, iskocio je iz kuce i jedva se obukao i pojurio u sumu i preko sela Slapasnice se spustio na Drinu naspram Uzovnice  gde je znao  da su njegovi bliznji. Njegova supruga sa detetom je bila otisla pre dogadjaja koji su izazvali bekstvo u Srbiju u posetu u Zvornik  kod njenih roditelja  i u ratnom vihoru i bezanijama je sa njom  izgubio vezu.

Ujko Veljo je bio vrlo zabrinut za sudbinu svoje supruge i deteta.i plasio se odmazde ustasa  prema njima, nije znao gde su. Jednog dana Milovan, Srbin iz Slapasnice  sela u Bosni preko Drine je presao  camcem i doneo  mu poruku od Muslimana V... N.....  iz Srebrenice da dodje u odredjeno  vreme u selo Sakar, na srpskoj strani Drine u zvornickoj klisuri, nedaleko od Zvornika. gde ce ga cekati camac da ode po svoju porodicu u Zvornik. U planinskom selu Sakar  Drina je uska ali valovita i uzburkana, stesnjena  okomitim planinama  u klisuru. Camac je dosao iz Bosne i u njemu ...V.... koji je preveo ujku Velju u Bosnu. Od tada se njegov trag gubi. Saznalo se kasnije da je bio ubacen u kamion koji je cekao spreman, sproveden u logor Jasenovac u Bosni na obali Save i da je ubijen  maljem u glavu na Svetog Savu januara 1942 godine. Saznali smo da je istu sudbinu u Jasenovcu  istoga dana  doziveo i brat bake Save, Ranko Beatovic.
 
solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Otac se vratio u Beograd iz Nemacke

2 oktobar 1941 g.

Danas se vratio Tata, to je bio veliki i radostan dogadjaj za sve nas. Nije se bio mnogo  promenio, malo je delovao umorno  i zabrinutije, ali to je bio on.

Ta noc je bila nemirna. Iznad i oko kuce su fijukali meci. To su se borili cetnici i partizani, njihovo  prijateljstvo  je bilo klimavo i pucalo je. Cetnici su bili pored Drine a gore u brdu su bili partizani.Ono sto je najupecatljivije je da su u vise navrata i sa jedne i sa druge strane uzvikivali:" Braco, ne pucajte u meso, pucajte u vazduh."

Sutradan kada se odmorio Tata nam je ispricao da je put od Beograda do Uzovnice oko 240 km putem preko Sapca bio vrlo naporan, i cak i opasan.Od Beograda do Sapca koji se nalazi na granici sa Sremom, koji je sada pripadao drugoj drzavi Nezavisnoj drzavi Hrvatskoj,  pre rata se putovalo vozom cija je zavrsna destinacija bila Loznica.Ili autobusom, ponekad ali redje i velikom parnom ladjom do Sapca a onda dalje ka Ljuboviji . Tata je dobio od okupacionih vlasti namestenje u Ljuboviji, i nove isprave i licnu kartu i sa te strane sve je bilo u redu. Ali se nije moglo putovati za Sabac ni vozom ni autobusom,  komunsiticki, ili cetnicki, gerilci, su na vise mesta minirali prugu i ta veza je bila prekinuta. U to vreme partizani i cetnici su uveliko zabrinjavali Nemce, opsedali ne samo Pecku, Ljuboviju i Krupanj, nego i veci grad Loznicu pa cak i velike gradove kao sto su Valjevo i Sabac. U Beograd su od stanovnika iz tih delova zemlje stizale kontradiktorne vesti. Autobusi nisu radili jer se vozni park raspao za vreme pocetka rata, postojale su privatne linije kamionera ili poneki taksista, ali je sve bilo nesigurno, i vrlo skupo.. Tata se odlucio da dodje velikim parobrodom do Sapca, a onda ce dalje videti sta se desava. Ali i to nije bilo bezazleno.,parobrod je isao rekom Savom koja je bila sada granica izmedju Srbije i NDH, otuda su ustase mogle zacas pripucati.

Sretno je doputovao u Sabac. Ali tek tada su nastale nevolje. Kako doci kroz ravnu Macvu do Loznice? A onda dalje uz Drinu do Uzovnice. Macva i Srednje Podrinje su u to vreme bile u vrsti bezvlaca, ili dvovalsca ili visevlasca, nemackog, komunistickog, ljoticevskog, nedicevskog i cetnickog, kretale su se razlicite vojske i frakcije..Nekako je stigao do Loznice sa jednim seljakom kji je isao konjskim kolima do Lesnice nekoliko kilometara pre Loznice,i Tata mu je.platio. Kroz Macvu nije bilo narocitih problema, bilo je nekoliko  legitimisanja, isprave su mu bile u redu, bio je iz toga kraja. Cak su ga neki ljudi i znali. Problemi su nastali tek kada je dosao u Mali Zvornik u Srbiji naspram Zvornika u Bosni. Tu  su pocinjale vece planine i  put naglo priblizava Drini i tako ide sve do Brezovice 40 km uzvodno. Tu pocinje zvornicka klisura ,reka se naglo suzava stesnjena okomitim padinama planina, kada se prolazi putem u Srbiji sve se vidi kao na dlanu sa bosanskih okolnih brda prepunih ustasa. Mestani u Malom Zvorniku su upozoravali sve one koji su nameravali da idu ka Ljuboviji da budu oprezni jer ima pripucavanja iz Bosne i da je opasno tuda putovati. Drugog prolaza nije bilo, sem preko okolnih brda sto je tesko izvodljivo i vrlo zaobilazno, brda su vrletna i neprohodna. Posao je opet sa jednim seljakom i njegovim kolima prema jednom selu ka Ljuboviji, najednom su se iz Bosne zaculi pucnji, izleteli su iz kola i polegali po zemlji, bez ikakvog zaklona. Morali su cekati noc bez mesecine da nastave put. Odnosi izmedju Srba i Muslimana u Bosni su vec u to vreme bili tesko poremeceni jer je bil medjsuobnih msovnih i krvavih obracuna. Stigao je u Uzovnicu  tek sledeci dan.
 
solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Price o vampirima i vesticama

6 oktobar.1941 g.

U nasoj kuci uvece toga hladnog dana  i prvog belog pokrivaca, dok je u velikoj peci u prostranoj kuhinji grmela vatra uz glasno pucketenje drva, i na ozidanoj nadgradnji iznad peci lezala i zadovoljno prela sretna macka, iskupilo se vise ljudi i zena. Pored babe i dede, roditelja,  nas troje dece, tu je bila baba Zorka iz susedne kuce, sela pored peci  naslonila svoja ledja na ozidani deo da se greje, njen sin 11godisnji  Dragoljub, sredovecni Djojo sin dede Simeuna, kumovi Velizar i Bogdan  Kovacevic, baba Jelisavka, udovica brata naseg dede koja je zivela u  susedstvu sama,u kuci,  i naocita i neobicna Dinara koje se nastanila kod nje. Tu je bio i deda Milorad Tomic, sa sinom Sretenom,  koji je dosao sa guslama u rukama, tim drevnim srpskim muzickim instrumentom i smbolom srpske kulture i nacije. Deda Milorad je dolazio sa guslama jedino pred nasu Krsnu Slavu Sveti Jovan, sada je dosao jer je situacija bila vanredna. Naidje i ,cerka gracanickog vodenicara  Zarije., crnokosa lepa devojcica.. Zatim udje i Uco gaseci komad luca koji mu je osvetljavao put u noci, i gurajuci ga u dzep za sacuva za povratak, monotono  izgovarajuci"Dobro vece".Nadjose mesta i za  njega.

Sedeli su za dugackim stolom, u kuhinji je bilo toplo, na peci je krckalao neko jelo, koje se kuvalo, sirio se miris kuvanog mesa, pored vrata je bila ikona Svetog Jovana ,bio je upaljen  fitilj. Bilo je vrlo prijatno.

Prvo su vodjeni vrlo ozbljni razgovori o teskoj situaciji u kojoj  se nalazila nasa zemlja. Zakljucili su da je u Uzovnici  i uopste u ovome delu Podrinja vrsta bezvlasca, u dolini su cetnici a gore u brdima, vec kod gracanicke crkve partizani.. Medju njima nema vecih okrsaja ali je zategnuto. Iskazan je strah od nemackih kaznenih ekspedicija i nada da ce saveznici ubrzo pobediti.

Uz sljivovicu kafu ,ili caj, kako se postepeno prostorija zagrevala i dok je vatra veselo pucketala stvarajuci vrlo prijatnu i opustenu  atmosferu,  deda Milorad je svirao na guslama, opevao je jednu bitku izmedju Srba i Turaka u I Srpskom ustanku pocetkom 19 veka tu nekoliko kilometara od Brezovice: srpska vojska je bila usancena na Bauricu, visokom brdu iznad Ljubovije,a turska u Bosni ispod planine Caus (caus na turskom-ili arapskom  persijskom  znaci  donosilac vesti), nedaleko od Bratunca. Srpski heroj Stojan Cupic je poslao djaka Grujicu koji je znao dobro i turski, da se preveze  camcom preko Drine nocu, da se preobuce u tursku odecu i da izvidi koliko ima vojnika i kako su naoruzani i  kakvog su morala. Djak Grujica se vratio i kazao im da je vojska ogromna, da kada bi se srpska vojska pretvorila u so ne bi im mogla rucak osoliti. Uprkos  toga srpska  vojska je pobedila tursku.

Vratilo se lepo raspolozenje i optimizam. Dragoljub se obrati smejuci se glasno babi Jelisavki:" Ajde strina malo pricaj o prividjanjima i vampirima". To je bila prava i vrlo ceste tema okupljanja azbukovcana. I takve price su narocito volela deca.

Treba znati da je Balkan postojbina svakojakih prica o vampirima , zlim duhovima vesticama. Rec vampir je sa Balkana usla u razne svetske jezike. Famozni Drakula je sa Balkana iz  Rumunije. Dvadesetak kilometara od Ljubovije u bespucu planine Povljen  se nalazi selo Zarozje koje je ovekovecio u svojoj poznatoj prici "90 godina posle smrti" Milovan Glisic srpski klasik  poreklom iz toga sela, u kojoj je opisao vampira Savu Savanovica.

Prvi je poceo Djojo glasno :" Jednom  tako Drina ogromna i ledena, pozna jesen, ja pridjem Drini a tamo daleko nasred rijeke pliva dijete, na ledjima, i samo zabacuje ruke unatrag, to je bila prikaza, kad sam vidio pobjegoh koliko me noge nose. Drugom jednom prilikom ,ljeti kada je Drina bila bistra i topla, a ja sam odlican plivac, predvece, zagazim ti ja, zadignem caksire do koljena, tamo kod groblja dje odmah pocinje  dubina, pogledam vidim nesto u vodi ko lancic, sagnem se da ga uzmem, taman da ga uzmem , on se pomace malo dublje, opet se malo priblizim, lancic se pomace u dubinu, poce da me hvata vrtoglavica, u poslednjem momentu sam se povukao natrag, htio je da me namami u dubinu"

Baba Jelisavka tiho i sa znacajom preuze rec od Djoje:"Boze daj mi laku smrt, ostarilo se. Onoga rata( tako su stariji ljudi u Uzovnici  zvali Prvi svetski rat), pobjegli smo jedne noci i iskopali smo zemunice tu gore u brdu u Tomica groblju, dole su ocekivani Austrijanci. Mili Bogo, nocu smo svi culi  vise puta plac male djece u groblju, izadjemo nigdje nikoga. Tu je bio pop, zapeva i plac prestade".

Lepa izbeglica Dinara , iz podnozja Romanije u Bosni, u pauzi uze rec i isprica kako su ustase poklale njene najblize:" Vratila sam se kuci po podne, u dvoristu, basti, i u kuci sam nasla prerezanih grla i raskomadani nozevima  u lokvama krvi muza, dvoje djece i moje stare roditelje"Nije mogla dugo da govori, grcala je od placa, ali nije nikoga optuzivala niti trazila osvetu.

Umesa se baba Zorka:" Krenem ja ka Mackovom kamenu pre nego  sto sam se udala u Krsmanovice sa ovcama, tamo gdje je bila velika bitka izmedju srpske vojske i austrougarske u onome ratu, po poljima se jos vide topovske caure, kad malo dalje vidim Bog da prosti, kostur srpskog  vojnika  sjedi i jede, drzi tanjir u rukama i kasikom jede".

Baba Bojka nastavi, i jos jednom isprica svoju pricu koju je toliko puta pricala:" U Planini, kada sam bila senaestogodisnja djevojka i cuvala ovce, bila velika zega, ovce se zavukle u ladovinu drveca i planduju.Ja se priblizila korenovima jedne ogromne bukve, i pogledam u korenje koje se duboko zavlaci u zemlju i skamenih se sta vidim: to je bila jedna ogromna bijela zmija, cudoviste ko zmaj. Tada mi se desi neki strah, trebalo mi je nekoliko godina da dodjem sebi".

Seka, mlada zena  sestra  vodenicara Zarije Nikolica na reci Gracanici nedaleko od Usca isprica svoju pricu:" Tu noc sam ,mlela pesnicu i kuruz, bilo je mnogo dzakova koje je trebalo samleti, tri vitla su se okretala i okretala su se tri kamena, samo tutnje i melju, a prigusuju huk reke i jaza koji pusta vodu na vitlove. U vodenici gori lapma na naftu, Ja zasuh kuruz i malo priljegoh u sobicak, bilo je topla letnja noc, kroz prozor vidjeh mjesecinu ,ko na dlanu, klisura Gracanice je okivala recicu, okomitim padinama,sa Drine se cuju krici nocnih ptica, gore u Mikuljaku zahuja sovuljaga, i cuh zavijanje lijaca."

Vise njih zagrajase na rec lijac:"To je los znak, kada se cuje njegov glas neko ce umreti".

Seka nastavi:" Njegov glas je jeziv i strasan, sva sam se najezila  .Utom zadremah i sklopih oci. Ponovo me probudu vrlo blizu opet  glas lijaca.Prenuh se i sedoh. Istoga trena zacuh neko skripanje u vodenici, kao kada neko ide stepenicama drvenim koje skripe.Otvorim vrata vodenice, kada imam sta videti. Otvorio se kapak tavana, i odozgo se promoli neka ogromna muska noga, sva naduvena, pomesa se skripa stepenica od kapka ka tlu, sa zvukom  jednolikim kamenja koji su mleli , a onda se promoli trbuh, ogroman i naduven, i nazroh lice vampira, crveno, ogromno, strasno. Vrisnem i iskocim na vrata i izbudim ukucane, braca sa vilama i sikirama svi jurnemo, u vodenicu sa zapaljenim lucevima, krstom i tamjanom. U vodenici isto zvuce kamenovi okrecuci se, ali merdevine pale na zemlju, kapak otvoren i polomljen, vaga srusena, razbacani dzakovi i prosuto zito, ali prikaze ni traga ni glasa. Sutradan smo pozvali popa da osveti vodenicu".

Slusajuci ove price najezla mi se kosa od straha. Soba je bila blizu, i spremao sam se da odem da spavam, vec sam bio i zadremao, ali nisam smeo sam da udjem u sobu. Pozvao sam starijeg brata, nije hteo.,bio je radoznao da cuje dalje price.

Uca se umesa u rec svojim tihim i pomalo stidljivim glasom:" To je sujeverje , ljudska uobrazilja. Idem tako jedno vece pored groblja, kad tamo usred groblja izdaljine vidim neko stoji, ljudska glava, priblizim se a vidim da je to bilo neko ogoljeno drvo., a masta to pretvori u vampira koga nema. Jednom sam tako video da u groblju gori sveca, a znam da niko nije palio svecu .Krenem u groblje da vidim sta je, uhvatim rukom i povucem, to je bio stari drveni stap u kome je bilo fosfora.".

Ljudi se malo opustise i nasmejase. Djojo isprica kako je jednom kao decak sa drugovima od bundeve napravio strasilo, isekao je iznutra, ali je ostavio celu, isekao spolja ljudske prazne oci i vilice, a onda je nocu odneli u groblje i u njoj zapalili dva jaka poveca  parceta  od luca-drveta, naidju ljudi i prestraseni vide ljudsku zazarenu lobanju u groblju.

Price o vampirima je zavrsio deda Velizar:" Ne verujem u prikazivanja i vampire, to proradi ljudska masta. Kada smo se vratili  kuci posle 6 godina rata onoga rata, navikli na kockanje, ja skoro svako vece u jesen kada prodju radovi, isao na kockanje u Rakice, uz gracanicku rijeku, navika iz rata. Jednu noc u pozno doba se vracao kuci , tu pre naseg groblja, pustinja, gore strmina, dole Drina huci, nigde nikoga, toga sam se jako plasio kada sam bio malo dete, ali posle 6 godina svakojakih uzasa rata to mi je samo bilo prijatno potsecanje na detinjstvo i sujeverje. Najednom gore ka groblju, a nedaleko od jedne male Mikine kolibice, cujem  neko lupkanje, kao klepanje kose. Sta moze da bude? Idem da vidim sta je.? Skrenem sa puta u siprazje i polako ka zvuku, korak po korak zvuk sve prepoznatljiviji i blizi.. I tako dodjoh vrlo blizu  mesta odakle dolazi zvuk, bilo je na pola  metra ispred mene..Pruzim ruku ka zvuku, sagnem se pravo tamo gde lupka, upaljim upaljac. Ima se  sta viditi, sa krova kolibice padaju kapi zadrzane kisnice, na jedan crep, i tako nastaje zvuk. Pomakoh crep istoga momenta zvuk nestade.A da nisam proverio to bi bili prikaze i vampiri".

Posetioci poustajase i uz laku noc i uzdravlje se udaljise kucama. Iako sam bio mali bio sam ubedjen da nisu  bili razuvereni pricom dede Velizara i da su isli brzi i plasljivo  kucama u susedstvu , strah od vampira je duboko usadjen u dusu azbukovcana.

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
11 oktobar 1941 g.

Otac je bio naimenovan na svoj polozaj da organizuje Duvansku stanicu u Ljuboviji od strane nemackih okupacionih vlasti , tj. od strane njih naimenovane srpske vlade. Kada se to desilo Ljubovija je bila pod nemackom vlascu, u medjuvremenu, cetnici i partizani su zdruzeno oterali Nemce iz dobrog dela Podrinja, i cak opsedale velike gradove u ravnici kao Sabac, Valjevo i Loznicu. Sada je u Ljuboviji bila druga vlast., to su bili cetnici,a onda su vremenom su dosli i partizani koji su napravili zajednicku komandu mesta.  Ali je i toj vlasti , trebao duvan.Cigarete su se i pre pocetka rata  pusile samo u velikim gradovima, bile su skupe i nepristupacne  za vecinu., pogotovu je to sada bilo retko u vreme rata i nestasica, i tesko ostvarivo. Ljudi su u selima sekli duvan nozevima, susili, ga, i zavijali u papirice ili novinsk hartiju i tako pravili cigare. Ili su sitno isecen duvan stavljali u lule. Duvana nije bilo,vladale je velika nestasica. Razvio se sverc.

Znali su   za naseg oca vrsnog duvanskog strucnjaka i pozvali ga da radi svoj posao. On je taj poziv prihvatio. Moj otac je bio prinudjen da prihvati ponudjeni posao, da bi prehranio porodicu.

Nasoj porodici je dat na raspolaganje lep prostran stan u prizemnoj  upravnoj zgrade gde su bile i kancelarije. Ljubovija je mala  slikovita planinska  varosica od nekoliko hiljada stanovnika,doseljenih iz okolnih sela, zanatlija, trgovaca, administrativnih sluzbenika koji su se bavili i poljprivredom cesto, imali stoku, kokoske.Ljubovija se nalazi u polju pored Drine a odmah iznad nje pocinju planine.u Srbiji a preko Drine puca pogled na Casus u druge bosanske besputne vrleti.

Duvanska stanica se nalazila na kraju varosice gde se put krece ka Bajinoj Basti i Uzicu, a od njega se odvaja jedan putic ka Drini, gde su Ljubovijani  isli da se kupaju i pecaju, il jednostavno da setaju, ili da obraduju svoje baste i cuvaju ovce i koze. Duvansku stanicu je sacinjavala jedna poduza prizemna zgrada gde je bio nas stan i kancelarije, jedna druga dugacka zgrada na sprat sa prostorijama u kojima se nalazile oprema i masine, aparati za susenje, secen je i fermentaciju duvana., secenje hartije, a sa gornje strane ogromnog kruga je bio vrlo veliki magacin u kome je skladisten duvan . Bila je opasana gvozdenom ogradom..

Nekako je sve potsecalo na daleku makedonsku Djevdjeliju. U Kraljevini Jugoslaviji duvanske stanice su pravljene tipski, sve su bile iste ili slicne.Roditelji su od poznanika i srodnika, dobili  namestaj, opremu, drva,sve sto je trebalo, a u  Ljuboviji i okolini je bilo mnogo nasih prijatelja i srodnika, u selima od Zvornika do Bajine Baste,u Srbiji, kao i sa bosanske strane, u duzini od oko 100 kilometara. Nas otac i deda i po ocu i majci su bili vrlo postovani i uzivali veliki ugled. Ali su imali i neprijatelja, narocito otac majke koji je bio vrlo bogat i ugledan i zbog toga je izazivao zavist pojedinaca.. Zacas smo nabavili namestaj, i sve sto nam je potrebno, drva za zimu.

Situacija je bila nesredjena i nepredvidljiva, Nemci mogu da napadnu iznenada i opet osvoje varosicu, ali je narocito bila nejasno  sto se tice partizana i cetnika jer su njihovi odnosi bili  optereceni velikim nepoverenjem, sumnjicenjima i negativnim emocijama, rivalitetima. Naziralo se da ce izmedju njih puca.

Dolazili su nam u posete Jakovljevici, Panovici , Kojici i Tomici  iz Uzovnice, Trijici iz Citluka i Vasici iz Bukovice

26-Borbe izmedju cetnika i partizana za prevlast u Ljuboviji.,13 oktobar. 1941 g.

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
Narodni zbor u Ljuboviji

Danas je u Ljuboviji odrzan narodni zbor organizovan  od strane cetnika i partizana. Ispred kafane "Azbukovica" u glavnoj ulici ,je bila napravljena improvizovana bina, sa nekoliko stepenika za penjanje ucesnika zbora.

Iskupilo se prilicno sveta, bio je neradni dan.Prvo je grupa mladih partizana i partizanki otpevala dve pesme: "Psenica je klasala,  gorica je stasala", i "Partizan sam tim se dicim to ne moze biti svak, umriejti za slobodu moze samo div junak".. Obe pesme narocito ova druga su bile vrlo slicne ruskim pesmama a narocito kada je hor mladih partizana otpevao pesmu: "Drug nam Tito borac sa slobodu, vodi narod svoj, napred stupajte , napred jurite, junaci slobode".Iako je bila nasa pesma melodija je bila sasvim ruska.

Uvodnu rec je odrzala jedna mala i prkosna lepa partizanka, sa cizmama sa visokom stiklom ,bujne grudi su se nazirale ispod  partizanske uniforme, na glavi je drzala koketno nakrivljenu titovku, bila je vrlo lepa, svi su bili odusevljeni.

Jedna sredovecna  zena zuljevitih ruku i zboranog lica, od teskog rada u kuci i na polju,  sva zapustena, gledajuci je zadivljeno progovori:" Kako ona moze da bude to, a mi ne mozemo, nama samo prakljaca, pregaca, kujna, posao, metla, gde je tu pravda za zene, nema pravde za zene, nego samo za muskarce". Mlada partizanka je saopstila da sve zene treba da se ukljuce u AFZ(Anti fasisticki front zena), da se opismenjuju i emancipuju, da uce da siju, kuvaju, da se brinu o deci

Zatim je o politickoj situaciji govorio jedan partizan ogroman i crn, sa velikom zastrasujucom glavom i cinicnim i arogantnim izrazom lica..Kazao je da treba napadati gde god se moze na Nemce, da se tako sto pre slomi njihova kicma, Nemci prodiru u Sovjetski savez, treba da pomognemo nasu bracu Ruse, cela Evropa ,sem Engleske i Sovjetskog saveza je pokorena, mi smo ovde jedini delic slobodne teritorije. Zatim je ostro napao cetnike da su oportunisti i da blokiraju ustanak protiv Nemaca. I da su svi posteni patrioti sa komunistima.

Sto je izazvalo ostru reakciju jednog od clanova zajednicke komande u mestu,cetnika-svestenika u susednom selu :" Za Kralja i otazdbinu braco" uzviknu on i nastavi:"Vi komunisti ste na prevaru usli u Ljuboviju 20 septembra ,vase jedinice su dosle u prijateljsku posetu, mi smo vas tako pustili kao bracu , i ostali ste ovde bez naseg pristanka, vi sada zelite da nama naredjujete sta da radimo., vi ste trojanski konj..Tesko li se onome narodu gde zavladaju anti-hristi boljsevici, oni su uzeli za taoca nasu majcicu Rusiju, i ruski narod raspopili i gurnuli u nemoral i alkohloizam, ako to nama urade svi cemo propasti".

Iz okupljene gomile se izdrao jedan snazan mlad seljak  sa titovkom na glavi i sa redenicima,:" Kosta Pecanac, (cetnicki vojvoda) je izdao nasu stvar, saradjuje sa Nemcima." Svestenik je  nastavio zbunjeno i izrekao nesto sto nije bila kritika  na racun vojvode Pecanca ,ali nije bila ni pohvala, sto je izazvalo  negativne reakcije prisutnih cetnika koji su smatrali da je Pecanac na svome mestu i da mu treba izraziti lojalnost. Zagalamili  su glasno protestvujuci protiv reci svestenika upravo i neki  njegovi saborci cetnici. Svestenik se zbunio i poceo jos vise da muca nesigurno.

Tog momenta se gomila rastavi i napravi prolaz, i ispred bine istrca jedna mlada devojka, skoro jos devojcica, nije imala ni 16 godina, visoka,   naocita, videlo se da je vrlo ljuta, sa titovkom na glavi, sa njom jedan mlad naocit partizan koji joj je drsko drzao ruku oko struka, i stade ispred bine na nekoliko metara od svestenika:" Ti mi vise nisi otac, ti si izdajnik, stidim te se, sram te bilo," i priblizi mu se i pljunu u njegovom pravcu

Svestenik sav beo u licu kao zid i slomljen, prestrasen, i postidjen, ponizen gestom svoje cerke.  pade na stolicu.

"Dajte casu vode i kocku secera"-povika jedan covek ",popi je pozlilo". Onda se na binu trijumfalno pope jedna mlada partizanka u uniformi, srednjeg rasta i svetlo smedja, snazna i sa sirokim licem i isturenim jagodicama, prvo je odrecitovala pesmu Koste Abrasevica, poznatog  srpskog socijaliste iz 19 veka. Secam se da je govorilo da je sve sto vredi crvene boje, i na kraju je digla pesnicu prkosno i preteci u vazduh i pocela vrlo glasno da recituje sevajuci ocima preteci na prisutne:" Crvena je nasa mrznja, crvena je krv, i nasa osveta ce crvena  biti".

Na binu skoci jedan mladji cetnik, bio je inteligentnog lica i delovao je sigurno, ali bez preterane i cinicne samouverenosti i poce:" Mi trebamo da stitimo Srbe od ustaske kame tu preko Drine u Bosni, da podrzimo nase cetnike i Jezdimira Dangica,. Treba se boriti protiv Nemaca ali mudro, nemoj ih nepotrebno ljutiti, jer posle krenu kaznene ekspedicije i strada nevin narod.A mi svugde ,od Bajine Baste pa sve do Zvornika imamo nase straze koje motre na Bosnu i povezuju se sa cetnicima Jezdimira Dangica, nocu gore vatre pored Drine i na okolnkim brdima,da ustase znaju sta ih ceka"

Nekoliko istovremenih glasova iz prisutne gomile ga ljutito prekidose:"Dosta, to nije tema dnevnog reda, vi cetnici ste oportunisti i saradnici Nemaca, sa njima tajno pregovarate nama iza ledja. A to sto vasi cetnici cuvaju Srbe u Bosni, to je laz, vi ste lopovi, cetnici nocu prelaze u Bosnu i kradu muslimanima iz koliba volove i krave, ovce, sram vas bilo, kakva ste vi vojska."Drugi sa titovkom na glavi dodade:"Srbija je proglasena za ratno podrucje od Nemaca, a ne za okupiranu drzavu, uzimaju taoce, prete za jednog njihovog nasih sto, vec streljaju, zatvor u Sapcu je mucionica, a vi cetnici gnjavite".

Nastade galama i upadi cetnicki raspolozenih gradjana. Zagalamise i cetnicima naklonjeni:" Ostavite vi vasu komunisticku anarhisticku propagandu, vi ste bezboznici i radite protiv Srba, vi ste interenacionalisti, nemate naciju, ni veru,"

"Cuti izdajnice zagalami jedan mladi partizan cinicnog i drskog  izraza lica, izbeglicka vlada u Londonu mozda sad hoce da se osloni na Drazu Mihajlovica i cetnike, vi ste rulja i nedisciplinovani, na kraju ce nas podrzati i Zapad i Sovjetski, savez, iza nas je Kominterna"

Jedan drugi partizan zavika iz sveg glasa:", Amerika i Engleska bice zemlja proleterska "

Zatim istupi  pobednicki likujuci jedan partrizan i saopsti da je zbor zavrsen.

Narod poce da se razilaze. Svi su bil potreseni ispadom cerke svestenika koju su u medjuvremenu bili zavrbovali partizani, bez znanja i slaganja njenog oca i izazvali je protiv njenog oca, lazno ga predstavljajuci  mladoj i nezreloj osobi. Partizani su se likujuci pobednicki razilazili, dok su se cetnici nezadovoljni i skruseni cutke razilazili svako na svoju stranu.

Uca je bio sa strane i sve ovo posmatrao i rece jednom mestaninu:" Ovo sa ocem svestenikom je uterivanje straha narodu, boljsevici prvo rasturaju porodicu, autoritet roditelja, ruse moral, ukidaju Boga, sire mrznju, da bi tako zavladali i srusili sve nase institucije, nasu drzavu, naciju. Tesko li se ruskom narodu u cije kandze je pao, oni ce ga na kraju  unistiti i rasturiti Rusiju"

"A kako to dozvoljava ruski narod, njegove patriote, inteligencija"-upita jedan seljak pronicljivog izraza lica sa sajkacom na glavi"nisu vljda budale da unistavjuu svoj narod bespotrebno"

" E moj prijatelju, boljsevci su vrlo lukavi, oni agituju, vode propagandu, lazu, obmanjuju mnoge postene ljude koje su zavrbovali, A onda kada im jednom pridjes nema vise povratka"-zavrsi Uca.

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Bez prava na potpis
Zvezda u usponu


Jedini imam privilegiju da u potpisu reklamiram SF

Zodijak Aquarius
Pol Muškarac
Poruke 1595
OS
Windows XP
Browser
Internet Explorer 6.0
mob
Nokia 6600
26 oktobar.1941 g.

Cetnici i partizani  su napravili poznati dogovor u Brajicima o podeli teritorija, o zajednickim komandama, saradnji, ratnim sudovima.,slobodi kretanja i transporta. Sve je izgledalo da ce doci do normalizacije odnosa i saradnje. Umesto toga su pocele sve vece i opasnije carke.

1 novembar 1941 g.

....Z...  P...ic, mladic komuniisticki aktivista iz sela Bobija iznad Ljubovije, je  dosao u Brezovicu i raspitivao se za Djordja Beatovica, kod koga je otseo, sta prica, sa kime se druzi. Kazao je: "Djordja Beatovica cemo ubiti".
 

11 novembbar.1941 g.

Danas je odrzan opet veliki zbor na istome mestu kao i prethodni u Ljuboviji. Isti scenarijo, iste ili slicne pesme. .Mnogo sveta, slili se seljaci iz okolnih sela sa sajkacama, caksirama, u koporanima. Bio je prohladan i oblacan dan. .

P.. P...ovic partizan iz Proslopa oblzinjeg sela sa govornice osu bujicu kritika na cetnike:" Vase cekanje obracuna sa Nemcima nije da vi sacekate da pobede saveznici pa i da vi udarite  nego vi zelite da oni pobede. Draza Mihajlovic tajno pregovara sa Nemcima i radi nam o glavi., cime ste pogazli sporazum u Brajicima. Vasi ljudi su juce razoruzali nasu cetu ovde u Lonjinu. Zar ne vidite da smo mi ovde brojniji i sve brojniji."

Neki muski glas se zacu uz prisutne svetine:" Vi partizani sve  radite mucki, tako ste usli i u Ljuboviju prvi put, na prevaru, mi vas pustili kao bracu a vi ostali da nam komandujete". Gomila se ustalasa.Petkovic upre ruke u pravcu onoga ko je to kazao:" Neces jos dugo gukati  golube, ucutkacemo te, nagrajisao si"

Na binu se popela mlada i osiona samouverena partizanka koja je kazala da su partizani glavni u Ljuboviji i da se cetnici moraju pokoriti njima.i biti ispod njih.

U slicnom tonu su govorili i drugi govornici, sve partizani, nijednog cetnika. Sem malopredjasnje procetnitcke reakcije nista vise posle toga, jasno je bilo na zboru da je pod apsolutnom kontrolom partizana. Prisutni su se razisli u ubedjenju da partizani pocinju da potpuno drze kontrolu u Ljuboviji. Ali je slican osecaj medju stanovnistvom preovladjivao sve vise u celoj Azbukovici .

16 novembar .1941 g.

Otac je isao oko  podne glavnom ljubovijskom ulicom, iz daljine je  trcao mladic skoro decak, nije imao ni 16 godina, snazan i mlad, pun snage, i osionosti, grunuo je u oca snazno i izazivacki  i skoro ga oborio govoreci mu uvredljivo:" Ti si izdajnik , saradjujes sa cetnicima i Nemcima".Partizani su ovakvim postupcima odbili moga oca koji je za njih imao neke simpatije.Saznao je da su lazovi, neiskreni, zlonamerni i zli, i distancitrao se od njih. Ali nikada nije prisao cetnicima. A u Nemcima je video okupatore. Uzdao se u saveznike i njihovu pobedu nad Nemcima, ali se nije znalo da ce biti brza.

solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik2.htm
IP sačuvana
social share
Edit by SerbianFighter: Pravo na potpis - uskraceno!
Pogledaj profil WWW
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
2 3 ... 7
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 23. Apr 2024, 18:59:09
nazadnapred
Prebaci se na:  

Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.  

Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.

web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.084 sec za 16 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.