mart 1942 godine-Ko su Azbukovcani?

Ucim da citam i pisem. Vec citam i knjige, i knjigu Svezananje. Uveliko ucim i da pisem, mogu reci da umem da pisem, ali mora biti mnogo brze. Najvise citam Sveznanje. Ali mi u ruke zapadaju i srpski klasici:Milovan  Glisic koji je iz ovoga kraja mi je narocito drag. I Vuk Karadzic koji je iz Trsica tu kod Loznice.

Milos Vasic, zvani Pipo vrsnjak sa kojim sam se druzio u Ljubovji mi donese neku staru prasnjavu i zaprljanu knjigu: SOKOLSKA NAHIJA  napisanu 1928 godine, autor Ljuba Pavlovic profesor iz  Sapca.Citam  koji je obiliazio pocetkom 20 ih godina ovoga veka celu Sokolsku  nahiju od Zvornika do Bajine Baste i popisao sve rodove i istoriske podatke i secanja.
Ko su Ljubovijani, Azbukovcani, otkud ovde? Autor kaze da su ovde dosli ranijih vekova iz  Hercegovinre, Crne Gore, Starog Vlaha, ili iz zapadnih krajeva Dalmacije i Bosne. Kaze da se u pojedinim selima kaze:"rijeka""rjeka"i "rika".Tacno, to znam i ja. Ima vrlo malo starosedeoca.Listam knjigu i tazim sela. Nadjoh prvo Uzovnicu. Ko su Krsmanovici, ? Nema ih, idem na Gracanicu i nalazim: Krsmanovici poticu od Banovica koji su u Gracanicu tu kod Osoja  dosli pre dve sto godina, Banovici su zi Pive, pa dosli u Birac preko Drine ispod Romanije, pa odatle ovde, bili rudari i stocari. Od Banovica su nastali Krsmanovici, Vesici, Neskovici, Djukanovici, Nikolici( slave Svetog Jovana). Seili se ka Loznici, Macvi,i Sapcu i dalje. Gledam rodjake iz u Uzovnice:Jakovljevici su od Nove varosi, Panovici zi Starog Vlaha, Kojici od Priboja, Pucarevici i Vasici iz Leovica, Tomici nastali od Krsmanovica, JOvanovici od Priboja, . Majka moga oca je iz Velikie reke, od Trifunovica.,dosli iz Osata iz Bosne. Trazim Popovice pretke moje majke, oni su dosli u sela iznad Ljubovije u 18 veku iz Vasojevica, Crna gora, bili  svestenici u Srbiji, poslednje mesto Selanac iznad Ljuboviije,onda presli u Srebrenicu. .Sestra dede Velizara je udata u Postenju u Simicima, Simici  poticu od najstarijeg roda u Postenju, od Vujinovica, dosli su odnekle sa zapada govore zapadnim ikavskim dijalektom., bili rudari. Rodjaci Vasici iz Gornje Bukovice su dosli iz Dalmacije buili katolici pa se pokrstili. Trijici iz Citluka su poznati i kao Matici iz Gornje Ljubovidje dosli..

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

15 juli 1942 godine

Danas je napadnut nemacki dzip kod usca reke Tresnjice u Drinu, uzvodno od Ljubovije, jedan nemacki vojnik je teze ranjen. Prema proverenim obavestenjima pucnji su stigli preko Drine ,iz Bosne. Ne zna se ko su bili napadaci. U Ljuboviji i celoj Azbukovici je zavladao jos veci strah od nemacke odmazde. Ali je olaksavajuce bilo to sto su pucnji stigli iz Bosne, to nema veze sa Srbijom. Saznalo se da Nemci ne znaju da li su ih napali cetnici ili partizani. Obliznja Bosna je vec bila mesto gde je bilo sve vise partizana. I cetnika. Ali su ovi prvi cetnike potiskivali, ali je u isto vreme cetnicki pokret u Azbukovici i ovom delu zapadne Srbije jacao iz dana u dan. I paralelno sa tim je bujala i komunisticka ilegala. Na tome prostoru se se borile brojne i razlicite frakcije i struje.

Iz plavih daljina bosanskih planina je danonocno takoreci, sa povrememnim prekidima dopirala kanonada, vrlo daleke,ali snazne detonacije topova, haubica, mina. Nisu se culi mitraljezi i puske, samo vrlo tesko naoruzanje. Vodile su se negde daleke borbe. Svi su to slusali, Nemci takodje namrgodjeni i neraspolozeni, ali niko nikada nije ni spomenuo ko bi to mogao da se bori i protiv koga, u Ljubobviji je zavladao ledeni strah. I neko iscekivanje. Ipak se nesto desavalo, neko se borio, i snazno, uporno., osmisljeno.

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

Zrtve srodnika-11.12.1942 godine

Baka Sava je dosla na nekoliko dana iz Brezovice u posetu kod nas. Bila je u crnini, uplakana. Njen brat Vlado Beatovic koji je bio upravnik Doma za izbeglice u obliznjoj Banji Koviljaci je uhapsen od okupacionih vlasti i poslat u logor sa optuzbom da je cuvao u Domu komunisticke ilegalce.Jedan njen brat Ranko je bio ubijen zajedno sa njenim sinom Veljom u Jasenovcu, brat   Mirko Beatovic je bio u zarobljenistvu u Nemackoj, najstariji brat Drago koji je u Kraljevini Jugoslaviji  bio simpatizer komunista je bio u obliznjoj Bosni na celu svoga partizanskog odreda.,brat Bozo je takodje bio negde u nekom logoru. ,prvih dana sestra sa dve cerke je ubijena od nemackih bombi na zeleznickoj stanici u Visegradu, drugi srodnici ubijeni od ustasa.U porodici moje majke su u II Svetskom ratu bili vecinom politicki neutralni, ali je bilo i cetnika i partizana.

Baka Sava je pricala vesti iz Beograda. Njen blizak srodnik Djordjo Beatovice je zajedno sa nasim srodnicima dr.Veselinom Savicem i profesorom Boskom Tomicem  pokusao da pripremi mirenje partizana i cetnika, sva trojica su zavrsili u zatvorima i logorima.

-Partizani se priblizavaju-15.2.1943 g

U obliznjoj Bosni su bili sve prisutniji partizani ,koji su ujedno otuda pokusavali da potisnu ne samo Nemce i ustase. domobrane nego i cetnike. Partizani su se spremali da predju u Srbiju, u obliznjoj Bosni su se vodile zestoke borbe.

Srbijansko Podrinje je odjekivalo od dalekih detonacija topova i minobacaca.

Velika smetnja Nemcima, ustasama i domobranima, u Istocnoj Bosni ,ali i partizanima je bio Jezdimir Dangic, iz Bratunca, .Jezdimir Dangic je docekao pocetak II Svetskog rata kao Sef obezbedjenja Dvora Kralja Petra II Karadjordjevica. Otpratio je svitu Kralja na aerodrom u Niksicu odakle su odleteli za Englesku, a on se sa svojim vojnicima ondasnje vojske odbio da preda Nemcima i poceo da bori protiv njih u planinama istocne Bosne, daleko pre komunista.

J.Dangic je bio vrlo ugledan covek i stekao je veliku popularnost u narodu. Jos u vreme Autrougarske je kao srpski patriota i aktivista Mlade Bosne bio osudjen na visegodisnju kaznu robije koju je izdrzao. Imao je brata Vojina, takodje cetnika.

U to vreme II Svetskog rata u Istocnoj Bosni je bilo mnogo obracuna i krvoprolica medju civilima sto je bila posledica sukoba Pravoslavaca i Muslimana. Autoru nije ovde namera da optuzuje bilo koga , niti da mu presudjuje., to je stvar naucnih provera na bazi cinjenica, samo zeli da iznese svoja secanja i razmisljanja na tu temu.

J.Dangic je bio  slavljen kao srpska majka i zastitnik srpskog zivlja u Istocnoj Bosni ,dok je od muslimanskog zivlja optuzivan za nasilje. On je pokusavao da sa svojim cetnicima stiti Srbe, kao sto su ustase pokusavale da stite muslimane, ali je cinjenica, da su i cetnici i ustase se obracunavali sa mnogim .Znam da su ustase  ubile dvadesetak bliskih srodnika moje majke za vreme II Svetskog rata, ali prihvatam da je bilo i ubijanja muslimana.Koliko je cijih bilo zrtava je dug , to treba proveriti na bazi cinjenica.

12 oktobar 1943 g.

Ispred Duvanske stanice je stajao kamion u koji su ulazili dobrovoljci pod punim naoruzanjem. Bili su zabrinuti  namrsteni. Odrediste je bio Visegrad, gore dalako uz Drinu, preko Bajine Baste, i Kremana. Tamo su se vodile zestoke borbe sa partizanima.koji su prodirali i bili sve jaci.

11 novembar 1943 g

U krugu Duvanske stanice.u magacinima su bile kasarne dobrovoljaca u belogardejaca. Oni su tu bili skoro ceo dan, sem kada su bili na vezbama i zadacima. Iz polja od Drine je trcalo nekoliko dobrovoljaca, vicuci nesto. Iza njih su dvojica nosili jednoga kome je sikljala krv iz ruke, ranilo ga je nesto.

-Perverzni belogardejac-15 novembar 1943 g.

Kroz Ljuboviju je isao polako dzip ,vozac nemacki vojnik, pored njega osoba za koju otac rece majci tiho:" On je belogardejac, spijun". Nije kazao ciji je, da le radi za Moskvu, Nemce, cetnike, partizane?

Odmah sam ga prepoznao, to je onaj plavi sto me je bio pozvao u magacin.I sto je to ucinio i u Djevdjeliji. Ali to nisam hteo da kazem ocu.

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

 Johan Walf-obican covek-1 februar 1944 godine

Danas je dosao u Duvansku stanicu Johan Wolf, u pratnji dva dobrovoljca, peske, poslednje vreme je sve redje bio na konju. i nije vise bio kao ranije samouveren  i hladan. Postepeno se kravio.

Upravo se bio vratio sa otsustva od desetak dana u Nemackoj, gde je isao u Frankfurt da vidi svoju porodicu, suprugu i dvoje dece. Delovao je pomalo setno, cak je bio pomalo i nasmesen. Izgledao je nekako ponizen i degradiran. Postao je sa ocem prijateljski. Usao je u krug Duvanske stanice ,stao pored oca, pruzio  mu ruku, sada cak prijateljski i nasmejan. Stajali su jedan pored drugoga, to nije vise bio onaj Johan Wolf, to nije bilo cudoviste, to je bio obican covek, iste visine i gradje  kao nas otac, , nesto malo svetlijih ociju i kose, cak su i oblik glave imali slican. I vise nije bilo onoga ledenog paternalizma i superiornosti, sada je gledao  u oca sa uvazavanjem kao da je tek sada u njemu prepoznao nesto vredno sto ranije nije video. Mi smo to zapazili i bilo nam je milo zbog toga.

Onda je se obratio mome ocu:"Gospoduine Krsmanovicu, Frankfurt kaput, saveznicki bombarderi su ga razorili". Tu nisu bili dobrovoljci koji su ga dopratili, on je saceko da se oni udalje da on to saopsti. Onda je osvrcuci se da ga neko ne cuje nastavio ocu:" Znate , ja sam socijalista, levicar, trudio sam se koliko sam mogao da narodu olaksam, za ovih nekoliko godina ovde da ne trpe od rata i okupacije'

Otac ga je gledao osmehuhujuci se uctivo, sa vrlo uctivim ali velikim rastojanjem,  bez ikakvog ,komentara.

Zatim je Wolf otisao uctivo se pozdravljajuci sa ocem i govoreci nam "Dovidjenja"

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

-Varanje nemacke straze-1 mart 1944 g.

Na velikoj poljani pored Duvanske stanice po suncanom ali prohladnom danu je stajalo stotinak seljaka i seljanki iz okolnih mesta ali i izbeglica iz Bosne, koji su dosli da vide i posete  svoje bliske koji su bili zatocenici u zatvoru u Ljuboviji., da im donesu hrane, odece, lekova..

Sa jedne strane su stajali oni koji su bili pritvoreni, dakle zatvorenici. A sa druge strane njihova rodbina. Izmedju ove dve grupe je bio prazan prostor od nekoliko metara, kojim je setao jedan visok i krupan mlad nemacki vojnik. A sa strane je stajala grupa dobrovoljaca, kao njegovi pomagaci. Navodno su bili tu da nadzoravaju ovaj susret.

Ove dve grupe ljudi su bili tu da se vide, da porazgovaraju.A da onda one koji su pritvoreni ponove vrate u magacine. Nikakva razlika u odeci medju njima nije postojala, nije bilo nikakvog znaka koji bi mogao ukazivati na neku spoljnu razliku medju ove dve grupe.

Ovi zatvorenici su camili vec izvesno vreme u magacinima duvanske stanice i cekali da budu oslobodjeni, ili sudjeni, ili transportovani dalje, bili su zatvoreni kao simpatizeri cetnika, partizana, ili kao sverceri, ili prekrsioci ratnih pravila ili zakonskih propisa.,ili jednostavno neko ih je bio potkazao.

Samo do pre nekoliko meseci, ovakve zatvorenike su tretirali sasvim drugacije, oni su bili vrsta zlocinaca sa kojima se obracunavalo bez milosti, slali su ih u zatvore., rudnike, na prinudni rad, u logore, ili streljali, u Norvesku.. Sada je odnos prema njima bio potpuno drugaciji. Nemacka je otstupala, moral nemackih vojnika opadao, .

To se videlo i ovoga puta.

Dok je visoki krupni nemacki vojnik nezainteresovanog i tvrdoglavog pomalo naivnog izraza lica nonsalantno, ili kao po komandi i mehanicki isao sa jednog kraja na drugi kraj koji razdvaja ove dve grupe, tj oko tridesetak metara razdaljine, dve grupe su se sve vise zblizavale. Nemacki vojnik je nehajno i bezvoljno, tek reda radi mahnuo rukom da se udalje jedni od drugih, ali gomila se samo malo pomakla, ali je blizina ipak bila smanjena. On je nezainteresovano kao robot nastavio istim ritmom da prelazi isto rastojanja tamo i ovamo kao da broji korake i nosi neke svoje licne misli, ne osvrcuci se i ne gledajuci se sta se desava dok je bio  okrenut ledjima.

A i dobrovoljci su se bili olenjili, nisu ni gledali sta rade ovu okupjleni ljudi.

Dok je se nemacki vojnik grmalj okretao na drugu stranu, video sam da je se jedan zatvorenik brzo pretrcao nekoliko metara i presao iz grupe zatvorenika i stao na stranu gde je rodbina, toga momenta Nemac se okrenuo prema njemu, ovaj prebegli je bio vrlo  lukav, Nemac ga je gledao zacudjeno kao da se pita otkud on tako blizu ,takoreci izmedju dve grupe. .Prebegli je okrenuo svoja ledja grupi posetilaca i poceo da mase rukama zatvorenicima i da im se malo priblizava. , kao da zeli da nesto  kaze nekome tamo od zatvorenika, njegovih rodjaka, kao da je on iz grupe posetilaca a ne iz grupe zatvorenika. . Nemac mu pridje i sam ga gurnu snazno i ljutito u slobodnjake, posetooce., umesto da ga vrati u grupu zatvorenika.

 Pitao sam, se jos onda da li je Nemac pogresno  procenio, ili je hteo da mu pomogne da bude oslobodjen.

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

-Johan Walf dubi na glavi na stolu u kafani-15 april 1944

Setao sam se sa starijeim bratom i nekoliko drugova kroz glavnu ljubovijsku ulicu, slucajno smo provirili u kafanu u glavnoj ulici. Videli smo vrlo cudan prizor. Wolf je dubio na glavi. na stolu. Onda je ustao, bio je pijan, teturao se.samouvereno, kao da je hteo da pokaze da njegova moc i dalje postoji, ali nije bio ubedljiv, cak je bio pomalo smesan i izazivao neku vrstu sazaljenja. Pored njega su stajala dva plava  krupna dobrovoljca oba za glavu visi  od njega, i jedan belogardejac, i osmehivali se blagonaklono., i pridrzavali  ga ispod pazuha da ne padne.

-Partizani vec u Bratuncu-20 april 1944 godine

U susednoj varosici Bratuncu, preko Drine u Bosni ,nekoliko kilometara udaljenoj od Ljubovije, su bili partizani, odrzali su svoj zbor. Skup je vodio Musliman H...a V....vic iz Srebrenice, bivsi zanatski kalfa, sada oficir SKOJ-a. Skupilo se mnogo sveta iz okoline. I Pravoslavnih i Muslimana.

Most na Drini  je bio avetinjski, sa srpske strane je stajala postaja dobrovoljaca, ali cesto nije bilo nikoga od straze, a sa bosanske su zjapile prazni svodovi mosta i stene bosanskih brda. Nigde nikoga u Bosni, preko mosta vec nedeljama nikoga da predje.

U Srbiji je jos bila zvanicno nemacka vlast, u Bosni su  stvarno bili partizani, mada je jos uvek bila NDH-Nezavisna Drzava Hrvatska. Ali je sve to bilo klimavo, nemacka vlast je bila vrlo oslabljena, i njihov autoritet u ocima gradjana jako opao.Uprkos slabljenja nemacke vlasti ljudi su bili zabrinuti i pitali se ko ce posle njih da dodje?

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

 Partizani dolaze uskoro-29 april 1944 g

Ceta dobrovoljaca je krenula sa minobacacima na konjima uzbrdo iz Ljubovije ka Citluku. Sustigli su nas , njihov komandant je bio jedan sredovecan ,visok i krupan crnomanjast covek, sa brkovima, delovao je vrlo ozbiljno i zabrinuto, imao je ostar pogled i inteligentne ctrte lica. Obratio se mome ocu:" Tuci cemo se do poslednjeg protiv  komunista."Ali je njegov glas bio vrlo zabrinut. Iz njega je izbijalo nesto tragicno, neka vrsta beznadja pred stihijom koja dolazi, ali sa kojom se ne miri i koju zeli da zaustavi, mada vidi jalovost takvog poduhvata.

--Pao neciji avion-5 maj 1944 g.

Toga jutra je pao jedan avion tamo negde prema Bajinoj Basti i uz Drinu, iznenada su se otvorile vrlo bele kupole dva  padobrana koji su  poceli brzo da propadaju i nestaju  iz vidika zaklonjenog visokim drvecem. Ali sam zapazio konture dva coveka. Bilo je vrlo uzbudljivo. Nismo znali zasto je avion pao i ciji je. Kasnije se pricalo da je americki, neki su kazali da je engleski.,ili neciji drugi. Ko zna ciji je to bio avion.

Nesto pre toga su iz vazduha padale male zastavice, bile su vrlo lepe, sa zvezdicama u jednom uglu, to su bile americke ili engleske cini mi se zastavice.,ali se ne secam tacno. Misam siguran cije su bile.. Brat i ja smo uzeli i drzali ih u rukama i zadenuli za rever. ,to je bila lepa zabava.Naisao je otac i kazao nam da to odmah skinemo, i uzeo nam sve ostale zastavice i odneo negde i sakrio od nas, i kazao nam da nikada vise to ne uzimamo, i sve sto nadjemo na zemlji da ne diramo.

Jedan dogadjaj  koji se tada desio je za mene imao jednu nejasnu i upecatljivu poruku. Pre nego sto je otac uzeo zastavice, sreli smo brat i ja jednog coveka, koji je kasnije kada su komunisti osvojili vlast u Ljubviji postao jedan od sefova mesta, on nas je pogledao vrlo znacajno, kao da nam kaze:"Ah, bas tako vi to nosite, znaci vi ste za njih". To mi se tako ucinilo, mozda sam pogresno  procenio..Ali je u tome bilo necega preteceg, i razocaranog sa njegove strane. Kao da smo ucinili neki prekrsaj, kao da smo ga izdali. Taj osecaj je ostao neizbrisv  i cesto se javljao i kasnije, da smo presli na neku drugu suparnicku stranu, i da cemo za to snositi posledice. Stalno sam imao godinama nameru da mu saopstim, da mi nismo ni znali sta je to i kakve su to i cije zastavice, bilo mi je zao te lose procene.

Mi smo bili sretni i zabvljajuci se, zastavice su bile vrlo lepe.Ali je ovaj dogadjaj ostao zauvek urezan u secanje i bremenit posledicama i secanjima na neku nasu pogresku , nije mi bilo jasno u cemu smo pogresili. Mi smo bili deca, nismo ni znali cije su zastavice.
 
http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

6 maj 1944 godine-Strani pilot, ciji?

Iz gustisa i sumaraka  koji od Drine dolaze sve do same varosice je izasao toga jutra jedan mladji covek, povisok i i malo jace gradje, vitak, svetle kose, kao sto je to cesto u tome kraju Srbije. Nije bio nimalo neobican, igrao sam se sa nekoliko drugova i on bas nimalo nije privukao nasu paznju. Mada mi je se negde u postvesti javila pomisao da mu je srpska sajkaca malo drugacije nego obicne srpske sajkace, opanci nisu bili siljkani nego srpski selajcki od gume, ali nekako drugaciji od ostalih, bio je nasmejan.,smeh i izraz lica su mu bili nekako drugaciji, ali sam ja to sve registrovao vise u potsvesti., na brzinu bez da tome pridajem paznju, nesto mi je najednom zaledilo misli. Mi smo ga upravo zbog toga svi pogledali  nehajno, bila nam je vaznija igra, sto je bio prema nama nasmejan i prijateljski. Drugi su pored nas prolazili i ne geladajuci nas.

Taman smo mislili da ga zaboravimo i prestali o njemu da razmisljamo, on nam se priblizi i izvadi iz dzepa dve velike cokolade, i izlomi ih na parcice i dade svakome od nas po jedno parce.Cokolada je tada bila nesto vrlo retko, nisam je video godinama, a obozavao sam je. Pogledao sam parce cokolade koje je bilo veliko, sa divnim i neobicnim sarama, i sa dva slova latinicom velika i malo obojena zutom bojom.I kazao je :" Uzmi". A obratio se svima nama. Malo je neobicno to kazao, sa malo cudnim akcentom. I okrenuo se i otisao.. Mi smo svi u horu uzvikivali za njim :"Hvala, hvala ciko" .

Nigde nije tada bilo ni Nemaca, ni dobrovoljaca. Kasnije smo saznali da je to bio neki strani pilot koji je iskocio padobranom iz oborenog aviona. I otisao u sumu cetnicima i partizanima.


http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm

Rasulo i strah okupatora-13  maj 1944 g.

U Ljuboviji je bilo vrsta rasula,  Nemci , dobrovoljci i belogardjeci su bili uznemireni i preplaseni, cetnici su bili poceli da gube moral pred nadolazecim partizanima, partizani su nadirali iz  Bosne,ali su jacali i sirom Srbije i cele zemlje.

Danas je bila velika poplava, reka Ljubovidja je naglo nadosla od otopljenih snegova i kisa, krenuli smo iz naseg stana iz Duvanske stanice u poslednji momenat konjskim kolima, voda je nadolazila i pretila da poplavi i preduzece koje je bilo u polju., sa obe strane puta je bila velika voda koja se valjala i hucala, kao more,  putem koji  je bio kao neki uzdignuti most. je konj vukao kola. Dosla su konjska kola, potrpali smo najnuznije stvatri i krenuli, isli smo putem, sa obe strane je vec bilo nepregledno more vode koja je hucala, i svaki cas rasla i dolazila do same ivice puta. .Pozurivali smo oca i majku da kazu coveku koji je vozio kola da pozuri, strah je bio vrlo prisutan. da voda ne poplavi put.

Dok smo prelazili most na Ljubovidji videli smo vrlo zanimljiv,ali i zastrasucujui prizor. Usred vodene stihije na domaku varosice je ostalo u koritu reke  jedno malo ostrvce od nekoliko desetina kvadratnih metara, i na njemu se nalazila lokalna luda, jedna zena srednjih godina, poznata u Ljuboviji., voda je naocigled rasla i smanjivala povrsinu ostrvca koje je napravila vodena stihija, na kome se ona nalazila. Iako je bila vrlo retardirana, vrlo dobro je bila svesna opasnosti  koja se munjevito priblizavala, da nadolazeca vodena stihija poplavi ostatak ostrvca i da je odnese u smrt. Voda je nadolazila takoreci iz sekunde u  sekundu, na ocigled svih nas. Ona je bila gluvonema, trcala je munjevito, bila je vrlo brza, cas napred zatim natrag, levo pa desno,  u po nekoliko koraka, trazeci spas , i sve je brze trcala i mumlala. i pravila vrlo neobicne grimase.,svaki minut joj je ostajalo manje prostora pred nadolazecom vodenom stihijom. Kako je postala mudra, kako opasnost budi razum cak i kod lude-pomislih. Da li je bila luda, nije se trudila da razmislja, mozda ce se posle ovoga osvestiti i urazumiti-razmisljao sam na svoj deciji nacin o psihologiji dusevne bolesti. U ljudima se nalaze neslucene mogucnosti, treba naci kako i cime ih naglo razbuditi. Opasnost joj je to ucinila.U ljudima se nalaze ogromne skrivene mogucnosti. Nedaleko je stajao jedan camac, i jedan mladic njen dalji rodjak uskoci u camac i snazno zavesla prema njoj, matica ga zanese, on zatim sidje nize pa trazeci sporiju struju krete polako uz vodu, i stize takoreci u poslednji momenat i ubaci je u camac i snazno zavesla i  izadje sa njom dole daleko nize gde ga odnese matica.

Duvanska stanica je bila poplavljena i prestala da radi.Mi smo presli u Brezovicu kod dede i babe.

Iz Bosne su odjekivale detonacije, ovoga puta se se culi i mitraljezi, putom ka Zvorniku ka severu, prema Nemackoj su izvirale motorizovane nemacke jedinice.

Roditelji su procenili da postaje opasno i ponovo smo otisli u bezaniju u Postinje u rodjake Simice. Gore nemacki vojnici nisu dosli nijedanput za celo vrema trajanja rata. Kod gracanicke crkve su u dvoristu bili cetnici. Prisli su  nam i trazli uctivo isprave od majke i oca.

http://solair.eunet.yu/~tom1is/dnevnik3.htm