Не сматрам да постоје разлике међу расама, себе не сматрам расистом, односно, не проналазим се у назови идеологијама нациста, нео-нациста и уопште свих ових који млатарају свастикама и шишају се на ћелаво. Али не подносим цигане.
Уђе циганин у бус, на сред главе му птичје говно, смрди као твор и стане поред мене, као да сам дужан да трпим његов смрад. Враћам се кући, циганин запишава зид код моје зграде, боли га уво. Стојим данас на Славији, три циганина се бију поред мене, деру се нешто на циганском... Пре неки дан циганка у бусу најопуштеније једе сунцокрет и баца на под. Пре неколико месеци сам једва ушао у аутобус а видим унутра циганин, циганка и четворо њихове слинаве деце (нису имали карту) се развукли по седиштима (дошло ми да их ишутирам). И још милион оваквих ситуација и сцена... На страну што кад сам био мали нисам смео да се вратим кући сам (а живео сам близу центра Београда) него је морала баба да ме води јер су у парку поред зграде по цео дан била четири циганина који су ме нападали, гађали камењем (а никакав им повод нисам дао). Толико ми сметају и толико ме нервирају да сам чак почео да размишљам да нису баш све Хитлерове идеје биле толико лоше... Која је корист од њих, само праве нека срања и уништавају град, само чине штету и ништа више.
Је л' ово расизам? Јер ако јесте, морам да се похвалим да сам данас сазнао да сам расиста.
Da li i u političkoj sferi postoji kolonijalno potčinjavanje? Nekome se može i to pričiniti. Ali, kada Šreder ili Bler savetuju vladu, to nikako nije čin najcrnjeg ponižavanja nacije i ruganje žrtvama iz 1999. To nije ni tragična slika države koja je izgubila svako samopoštovanje. Ne, to je manifestacija mudrosti, dubokog političkog uvida i afirmacija realpolitike kakva nije viđena još od vremena kneza Miloša. Srbija je, nema sumnje, na pravom putu.
Tema: 
