dreadnot voli bolesne viceve :: Arhiva: Burek vicoteka & tekstoteka

Ćao društvo

Ja sam jedan od novih, i mogu vam reći da se vrlo prijatno osećam u vašem društvu (ako me uopšte primate:-). Biće da sam i ja bolesTan. Izvinjavam se unapred ako je neki od sledećih viceva već bio, ali ovaj Burek je stvarno ogroman da bi ga čovek za dva dana pročitao. U svakom slučaju se nadam da će vam se viTzovi svideti:

Dobio Mujo novi stan pa pozvao Hasu da se pohvali i da ga počasti. I tako oni sedeli, krkali, pili sve do noći. U neko doba noći ustade Haso i ode u WC. U tom, za nagore zlo, nestane struje.
Odjednom čuje Mujo Hasu kako urliče iz WC-a. Dotrči on nekako po onom mraku do klonje i pita:
„Šta je, bolan, Haso? Šta’s desilo?“ Ovaj ne odgovara – samo urliče još jače.
„Bolan, Haso, otavarj vrata, šta’s desilo čo’če?“ Ovaj i dalje jauče na sav glas. Kad odjednom opet dodje struje:
„Uff, dobro je“ – čuje se Haso iz WC-a – „ja rek’o oba oka ispanuše.“

Šeta sa majka sa detetom u kolicima gradom i razgleda izloge. Prolaze oni pored neke prodavnice cipela, kad će ono dete:
„Mama, mama, vidi kako lepe cipelice! Kupi mi, molim te!“
„Ma šta će tebi cipele, sine, kad nemaš noge.“ – i nastavi dalje. Naidju do nekog izloga sa garderobom a dete će:
„Mama, mama, vidi kako lepe rukavice! Hoćeš molim te da mi kupiš!“
„Ma šta će tebi rukavice, sine, kad nemaš ni ruke.“ – i nastavi dalje. Idu tako oni pa naidju do optičarske radnje:
„Mama, mama, vidi kako lepe naočari! Hoću da mi ih kupiš, mooolim te!“
„E ne’š, boga mi!“ – reče majka gurajući mu prste u oči.

Probudila se novopečena majka posle narkoze – porodjaj je bio vrlo težak. Dolazi sestra sa umotanom bebom u naručju i ljuška je polako. Majka, naravno sva srećna, nemože jadna ni da trepne od malaksalosti – jedva uspe da se nasmeši. A ona sestra ljuška onu bebu sve jače i jače. Mami već postaje neugodno, ali ipak misli „Zna ona već šta radi“.
Medjutim ova sestra ne prestaje već sve višlje i višlje baca onu bebu.
Mamina faca se polako grči, oči se iskolačile ali jadna nema snage bilo šta da kaže. Na kraju ova opičena sestra uzima bebu za noge i počinje da je vrti iznad glave, onako k’o kauboji sa lasom, i to toliko jako da beba već sa glavom počinje da kači okolni nameštaj.
I naravno u takvim ekstremnim situacijama ljudi dobiju natprirodnu snagu i mama priustaje iz kreveta sa svim onim crevima i kablovima vičući:
„Pobogu, ženo, šta to radite? Prestanite smesta!!!“
A sestra će sasvim ladno:
„Mala šala, gospodjo – mrtvo rodjeno!“