Adem uhapsio Dražu?!
Nedelja, 11. oktobar 2009. 10:25    



Adem Halilović (82), partizanski veteran iz Gornje Zimče kod Visokog, tvrdi da je lično učestvovao u hapšenju četničkog komandanta Draže Mihailovića!

Halilović, kojeg u kraju drže za čestitog čoveka, kaže da je kao 18-godišnjak, u grupi od 50-ak boraca Šeste krajiške brigade, više meseci posle Drugog svetskog rata proveo u šumi, izdajući se za četnika, kako bi prevarili Nikolu Kalabića i namamili ga da u klopku uvuče svog komandanta.

Doduše, njegova verzija jednog od najmisterioznijih događaja u bivšoj državi prilično se razlikuje od zvanične „partizanske istoriografije", koja zasluge za hapšenje Mihailovića, za čijim se grobom sada intenzivno traga, pripisuje posebno obučenoj grupi od 12 operativaca Ozne.

Ipak, Adem kaže da je istina drugačija i da je samo hapšenje đenerala Draže izgledalo mnogo jednostavnije nego što se to već decenijama predstavlja u javnosti.

Međutim, i prema njegovoj priči, Dražu je izdao upravo Kalabić! Pritisnut godinama, ne seća tačnih datuma i mnogih drugih pojedinosti važnih za rasvetljavanje akcije, koja je još obavijena velom tajne, ali osnovne detalje, kaže, i te kako pamti.

Kazao ih je i ranije nekim istoričarima, te sarajevskom glumcu Josipu Pejakoviću, ali koliko zna, to do sada nije izašlo na svetlost dana.

"Priprema akcije je počela u Užicu, nekako posle rata, kad nas je komandant Šeste krajiške brigade Milan Šumonja okupio i zatražio dobrovoljce koji će se uvući u redove Nikole Kalabića i, preko njega, konačno, pokušati doći i do samog Draže. Kad se prijavio Mile Kovačević, komandant moje Četvrte čete, i njegov zamenik Mirko Orelj, potporučnik po činu, i ja sam, kao najmlađi među njima, pošao za njima i pridružio se grupi od 50-ak proverenih boraca, mojih dobrih saboraca iz Šeste krajiške", priča Adem.

"Tu su nam dali lažne brade i uniforme, kako bismo mogli da se pretvaramo da smo pravi četnici. Tek kasnije sam saznao da sve vreme nismo bili sami, jer su nam leđa štitili naši saborci iz jedinice, koji su nas potajno pratili na dobroj udaljenosti. Kad smo posle dužeg pešačenja stigli na Šargan planinu, tu smo u šumi našli Kalabića. Nije ništa sumnjao, pa nas je primio kao prijatelje, svoje četnike", navodi on.

Što je najgore, Kalabić je dotad „provalio" i „sredio" tri naša oficira. Mi smo, uprkos tom saznanju, morali da se pretvaramo da smo četnici i ničim nismo smeli da odajemo ko smo. Onda smo, zajedno s njim, krenuli prema njihovom štabu na Jelovoj gori, tamo negde kod Milanovca - priseća se Adem za "Press" i ističe kako je Kalabić, kojeg opisuje kao „čoveka sa jako dugim rukama", posle nekog vremena posumnjao da neki od njih, ipak, nisu četnici.

Kako tvrdi, sumnjičavi Kalabić je upravo tu, na Jelovoj gori, naredio svojim pratiocima da streljaju njegove komandire Kovačevića i Orelja, ali celu akciju je spasila dovitljivost prerušenih partizana.

Pred streljanje, Orelj je podigao obe ruke i uzviknuo: „Ginem za kralja i otadžbinu", na šta je Kalabić bukvalno, onim svojim dugim rukama, udario po uperenim puškama i, psujući ih, povikao na svoje pratioce: „Je... vam boga, ubijate naše ljude!"

"Mirka su tada pustili, a on je posle došao kod mene. Sav se tresao od straha... Kad, utom, odnekud izbi naš major Jusuf Ličina, koji nas je tajno pratio, sa našim borcima i dreknu: „Ne mrdajte, sve ću da vas pobijem!" Tada je lično zavezao Kalabića i naredio nama da se razotkrijemo i pokupimo četničko oružje", priča Adem.

On se seća da su partizani „negde" odveli Kalabićeve pratioce i da je posle čuo da su oni pobijeni. U međuvremenu, prava akcija je, prema njegovog verziji, tek počinjala. Major Ličina, kako priča, naređuje Kalabiću da radio vezom kontaktira sa Dražom, koji se tada skrivao negde kod Han Pijeska, i da mu zakaže sastanak. Draža pristaje da dođe negde na sredinu puta, na tromeđu Srbije, Bosne i Crne Gore.

"Kalabić je pozvao Dražu i slagao ga da mu je prokrčen put za Italiju, jer je tamo bio i namerio. Draža mu je poverovao i dogovorio se s njim da ćemo se sastati na planini Tari, na nekom Bijelom brdu. Do tamo smo pešačili, i dalje se izdajući za četnike. Kad smo, konačno, posle nekog vremena došli kod Draže, sve u pratnji Kalabića, Draži je prišao major Ličina i vezao ga. Tada je i đeneral shvatio šta se dešava, pa je, onako vezan, zagrmio na Kalabića: 'Šta uradi od njega i da mu j... sto majki... I da mu deca ne imala roda ni poroda'. Kalabić mu je na to samo uzvratio da smo, mi partizani, 'veće kurve od njih' i da smo ga prevarili", kaže Adem.

Kao najmlađem učesniku akcije, tvrdi da mu je dopala čast da sa grupom saboraca sprovedu Dražu do Beograda. Kako kaže, na putu do zatvora, koji su prešli više peške nego kolima, Draža je bio ćutljiv i povučen u sebe, gotovo ni reč ne bi prozborio. U prilog svojoj priči, Adem tvrdi da je, zajedno sa saborcima koji su propratili Dražu do Beograda, nagrađen prisustvom na suđenju Mihailoviću. Za njega, kaže, nije bilo veće sreće i nagrade od toga.

Tu se negde i završava njegova verzija hapšenja Draže, jer o njegovoj daljoj sudbini posle suđenja ništa ne zna. Adem je u vojsci ostao još nekoliko godina, ali je uniformu skinuo nakon nekog vremena i vratio se u svoje rodno selo, gde je, zahvaljući ratnim zaslugama i naknadnom školovanju, dugo godina bio instruktor za bojne otrove na tadašnjoj predvojničkoj obuci. O Draži, kaže, nikada nije pričao, kako mu je i naređeno „odozgo", ali danas ne želi više da skriva istinu kad su već sa onom državom nestali i svi razlozi za dalje tajne.


Izvor: MTS-Mondo

Potraga za mestom streljanja vođe četničkog pokreta
Tajnu Dražinog groba kriju britanski arhivi
Autor: M. Ilić | 25.10.2009. - 00:01

Republičko tužilaštvo i Ministarstvo pravde zvanično su se ove nedelje obratili Britanskom kraljevskom arhivu i arhivima američkih obaveštajnih službi sa zahtevom da im se omogući uvid u dokumentaciju koja se, pre svega, odnosi na hapšenje i izvršenje smrtne kazne nad Dražom Mihailovićem.


Zahtev Velikoj Britaniji i SAD upućen je pošto je Državna komisija za rasvetljavanje okolnosti o izvršenju kazne nad Dragoljubom Mihailovićem iz Londona dobila obaveštenje da u Britanskom arhivu postoji tražena dokumentacija.

– Naša komisija je obaveštena da oznaka tajnosti za ovu dokumentaciju važi 100 godina, ali da će nam izaći u susret ako im se zvanično obrate naši organi. Takođe je postavljen uslov da se ne otkrivaju i navode izvori, odnosno imena agenata koji su dostavili te podatke i od kojih su neki još živi. Po dobijanju odobrenja, predstavnici Republičkog tužilaštva će otputovati u London i izvršiti uvid u dokumentaciju – kaže za „Blic nedelje“ Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.
Objašnjavajući zašto je istovetan zahtev upućen u SAD, Homen kaže da su uz Sovjete, Britanci u prvim posleratnim godinama imali najjaču obaveštajnu službu u Jugoslaviji i da su svoja saznanja delili s Amerikancima.
Homen dodaje da je Komisija pregledala sve papire koje su naše obaveštajne službe predale arhivima i došla do zaključka da u njima nema najvažnijih dokumenata, a to su zapisnik o izvršenju smrtne kazne i mestu streljanja, odnosno sahrane ubijenih, fotografija sa streljanja, kao i prateća dokumentacija.



Lisičji potok su neki svedoci označili kao mesto na kojem je pogubljen Draža Mihailović


Postoji mogućnost da je deo te dokumentacije završio u privatnim arhivama i zato Republičko tužilaštvo nastavlja sa saslušavanjem svedoka.
– Do sada je saslušano više od 300 svedoka, od kojih neki tvrde da su bili očevici ovog događaja, a ostali imaju saznanja iz druge ruke. Na osnovu njihovih svedočenja smo kao moguća mesta sahrane posmrtnih ostataka Draže Mihailovića sveli na Adu ciganliju i Lisičji potok. Međutim, ova svedočenja su prilično kontradiktorna. Takođe, neki od saslušanih su tvrdili da je Mihailović streljan i ubijen na ulazu u kompleks Belog dvora, kod stražarske kapije – kaže Homen.
On dodaje da je nakon skidanja oznake poverljivosti sa dokumentacije vezane za streljanje i izvršenje smrtne kazne, Komisija došla u posed stotine dokumenata do sada nepoznatih stručnoj i široj javnosti. To su podaci o akciji samog hapšenja, imenima ljudi koji su u tome učestvovali, zatim pismo Nikole Kalabića, spiskovi streljanih ljudi bez suđenja...
Homen kaže da će dobar deo ove dokumentacije koristiti nova Komisija za utvrđivanje zločina u periodu 1944-1946. koja je sprovodila nova vlast. Na čelu ove komisije je v. d. republičkog tužioca Slobodan Radovanović, a sekretar istoričar Srđan Cvetković.

Izvor: Blic

Rasvetljavanje jedne od najvećih tajni Drugog svetskog rata
Na Adi počinje iskopavanje Dražinog groba
Vuk Z. Cvijić | 01. 03. 2010. - 00:02h | Foto: J. Vučetić | Komentara: 14

Iskopavanje groba generala Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini, počeće na Adi Ciganliji čim to dozvole vremenske prilike. Zasad ima najviše indicija da je tamo ubijen i zakopan posle montiranog suđenja.

Prema rečima Aleksandara Čotrića, člana Komisije za pronalaženje zemnih ostataka generala Draže, traganje će biti obavljeno najsavremenijim sondama za pretragu terena, tehnologijom koja je korišćena za pronalaženje masovnih grobnica iz poslednjih ratova.
Iako članovi Komisije nisu želeli mnogo da govore o ekshumaciji, Čotrić nam je rekao da su profesori forenzičari saopštili da će biti moguće utvrditi nesumnjiv identitet generala Mihailovića na osnovu zemnih ostataka, bez obzira na vremenski protok i stanje u kojem budu pronađeni.
- Nekoliko posrednih svedoka navelo je Adu Ciganliju kao lokaciju. Oni su to čuli od onih koji su bili na streljanju generala. Ipak, za sada je najznačajnije svedočenje bivšeg pripadnika Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) koji je naveo da je posmatrao streljanje i da je spreman da pokaže tačno mesto na Adi gde je zakopano telo generala Mihailovića - kaže izvor “Blica” blizak Komisiji za pronalaženje zemnih ostataka Draže Mihailovića.
- Ukoliko se, eventualno, pokaže da su netačne informacije da se zemni ostaci nalaze na Adi, iskopavanja će biti obavljena u Lisičijem potoku i na Centralnom groblju. Ta mesta se spominju kao moguće sekundarne grobnice gde je prebačeno telo generala Mihailovića - navodi izvor “Blica”.
Istovremeno, Komisija pokušava da dođe do zapisnika o streljanju i sahrani generala Mihailovića, koji su uklonjeni iz arhiva Službe državne bezbednosti početkom 80-ih godina prošlog veka.
- Utvrđeno je da u BIA tih dokumenata više nema, ali sa VBA ne postoji puna saradnja i izgleda kao da tamo neko pokušava i dalje da sakrije dokumenta. Postoji beleška iz jula 1982. gde Republički sekretarijat unutrašnjih poslova Srbije potvrđuje prijem dokumentacije iz SDB o suđenju Mihailoviću i napominje da “nedostaju određeni spisi” - kaže izvor “Blica”.
Istoričar Slobodan Marković, član Komisije, potvrdio je za “Blic” da tragaju za zapisnicima o streljanju i grobu Mihailovića jer oni sigurno postoje, kao što su sačuvana takva dokumenta u svim drugim slučajevima posleratnih streljanja.
- Sa BIA Komisija ima dobru saradnju, a što se tiče drugih službi, postoji mogućnost da tamo neki još nisu spremni da daju dokumente. Ukoliko je država uspela da izgubi dokumenta o streljanju, kako se tada govorilo, državnog neprijatelja broj 1, onda se postavlja pitanje kakve su to uopšte službe. Onda bi neko morao da odgovara za gubitak i uništavanje takvih dokumenata - kaže Marković. On napominje da Vlada Srbije uskoro treba da skine oznaku državne tajne sa dokumenata od 1944, i da to može da pomogne u pribavljanju zapisnika o streljanju i sahrani Mihailovića.
Marković podseća na to da je u Sloveniji tamošnja Komisija za ispitivanje partizanskih zločina pronašla i grob Dimitrija Ljotića i da je sada to mesto obeleženo.
- Ljotić je bio saradnik okupatora. Potpuno je besmisleno da njegov grob bude poznat i obeležen, a da grob generala Mihailovića, koji je od svih saveznika bio priznat kao vođa jedinog antifašističkog pokreta do 1943. na teritoriji Jugoslavije, bude nepoznat - navodi istoričar Marković.
Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka komandanta Jugoslovenske vojske, prema rečima Aleksandra Čotrića, zaključila je i da se intenzivira saslušanje mogućih svedoka, jer su do sada saslušavani samo oni koji su se dobrovoljno javili.
- Dogovoreno je da se pozovu svi mogući svedoci i da se insistira na saslušanju onih koji nisu bili spremni dobrovoljno da svedoče - kaže Čotrić.
Komisiji koja traži posmrtne ostatke generala Dragoljuba Mihailovića javio se svedok, koji je šezdesetih godina prošlog veka bio daktilograf u komisiji koja je popisivala sve jame u kojima su pokopani leševi streljanih u tadašnjoj SFRJ - potvrdio je prošle godine za “Blic” doskorašnji državni tužilac Slobodan Radovanović.
- On je kucao na mašini ono što mu je diktirao Mihailo Đorđević, šef te komisije, koji je ranije bio predsednik veća koje je sudilo Mihailoviću - naveo je Radovanović. Iskaz ovog svedoka je dragocen i za pronalaženje drugih jama sa žrtvama partizana.
Inače, o streljanju Mihailovića na Adi i bacanju njegovog tela u jamu sa krečom proteklih decenija svedočili su tada živi učesnici događaja. Jedan od njih, Slobodan Krstić Uča, tadašnji major Ozne, za koga se zna da je bio učesnik u zarobljavanju i da je prisustvovao streljanju komandanta kraljeve vojske, rekao je da je Mihailović ubijen na Adi.
General Mihailović je streljan 17. jula 1946. sa još sedam osoba  na Adi Ciganliji i prema partizanskoj istoriografiji, ubistvu su prisustvovali Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova Srbije, koji je, prema nekim tvrdnjama, i lično pucao sa streljačkim vodom, zatim Josip Hrnčević, tužilac FNRJ, pukovnik Miloš Minić, vojni tužilac, Mihajlo Đorđević, predsednik sudskog veća, Slobodan Krstić Uča, funkcioner Ozne i lekar po službenoj dužnosti, i malobrojni, javnosti manje poznati, oficiri Ozne i policije.
Mihailović je za zasluge u borbi protiv nacista dobio najviša odlikovanja SAD i Francuske. Francuski general Šarl de Gol, vođa Pokreta otpora i kasniji predsednik, dodelio mu je 1943. Ratni krst za ratne zasluge, a američki predsednik Hari Truman je 1948. posthumno odlikovao Mihailovića za veliki doprinos pobedi saveznika i spasavanje više od 500 američkih avijatičara oborenih 1944. General Mihailović je u Srbiji rehabilitovan tek 2004. odlukom Skupštine Srbije kojom su oba sukobljena pokreta iz Drugog svetskog rata okarakterisana kao pokreti otpora.

Zahtev Vašingtonu, Moskvi i Londonu


Komisija za pronalaženje posmrtnih ostataka generala Mihailovića obratiće se, prema rečima Slobodana Markovića, i tajnim službama pojedinih stranih država.
- Prvo ćemo tražiti od Vašingtona, Londona i Moskve dokumentaciju o generalu Mihailoviću, jer je najlogičnije da je oni imaju. To je bio događaj od svetskog značaja. Samo suđenje je prenošeno na radiju, veliki broj zemalja je imao svoje izveštače. Poređenja radi, to je bio toliko medijski praćeno, kao kada bi sada Srbija igrala u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu - objašnjava istoričar Marković.

Izvor: Blic

Треба оном капичићу моода у шкрип без размишљања приврнути како би се човјек нашао и
сахранио како доликује човјеку и вођи српског отпора против комунизма који нас је толико
уназадио,а и њемаца који су и сами рекли да им је приоритет био разбијање Дражиних
четника као веће опасности по Вермахт од црвених.

О Дражи Михаиловићу ништа не кријемо       ПДФ        Штампај        Е-пошта
Аутор Блиц   
Tuesday, 02 March 2010
Војна безбедносна агенција (ВБА) нема информацију да је генерал Дража Михајловић сахрањен код ружичњака на Ади Циганлији, нити о месту сахрањивања бившег команданта Краљевске војске Југославије има било који документ. Записник са стрељања и сахрањивања Михајловића не налази се у ВБА, нити су ти документи икада били у нашем поседу, каже Светко Ковач, директор ВБА за „Блиц“. Ковач истиче да ВБА нема разлога да крије било шта од јавности и од Комисије за проналажење земних остатака Михајловића, нити ма коју информацију везану за ову истрагу. Тврди да је ВБА предала Комисији све што је од ње затражено, као и да није задржала нити један документ или сазнање.  Нико из Комисије нам није нешто тражио а да ми то нисмо дали или нисмо реаговали. Све што буду затражили, ми ћемо им предати - категоричан је Ковач.Он подсећа да је Министарство одбране отворило за јавност документацију о Михајловићу похрањену у Војном архиву. Наводи да у тим документима постоји траг где је све ишла документација бивше УДБЕ о Дражи Михајловићу, као и да се из ње види да она никада раније није била у поседу војне тајне службе.
- Из те документације смештене у 7,8 кутија, која је из Сарајева путовала ка УДБИ и на крају се нашла у Војном архиву, ВБА ништа није одвајала. Спремни смо о томе да разговарамо са члановима Комисије ако они изражавају сумњу у истинитост те тврдње - каже Ковач.Он сматра да је Комисија највероватније дошла до податка да је Михајловић сахрањен код ружичњака на Ади Циганлији помоћу исказа неког кључног сведока. Ко би то могао бити, није му познато.Како је „Блиц“ јуче писао припадник некадашњег КНОЈ-а, исказао је спремност да покаже место на Ади Циганлији где је закопано тело генерала Михаиловића. Ископавање, према тврдњи извора „Блица“, почеће управо на том месту, чим то дозволе временске прилике. Засад све иде у прилог томе да је Михаиловић тамо убијен и закопан после монтираног судског процеса.

Evo ga ovaj udbaš Kapičić kod Jugoslava Ćosića na saslušanju... Kakav ološ!

Srbija traži skidanje oznake tajnosti
U Britanskoj arhivi pronađen dokument o streljanju Draže
T. N. Đaković | 23. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 207

U Britanskoj kraljevskoj arhivi pronađen je dokument koji krije tajnu o streljanju đenerala Draže. Među nekoliko desetina hiljada stranica Britanskog kraljevskog arhiva koji se odnose na Srbiju od 1941. do 1946. godine, pronađen je i fajl zaveden pod imenom - Draža Mihailović. Datum: 17. jul 1946. godine. To je upravo datum streljanja ovog generala Kraljevske vojske Jugoslavije, bivšeg načelnika štaba Vrhovne komande. Veruje se, stoga, da je upravo to dugo traženi dokument koji krije egzaktne podatke o mestu, načinu i vremenu njegovog streljanja.
 
Dokument je, međutim, pod dvostrukom zaštitom poverljivosti. Jedna od njih nosi pečat britanskog Forin ofisa. U roku od nekoliko narednih dana Komisija za utvrđivanje istine o pogubljenju Draže Mihailovića zatražiće od Forin ofisa skidanje oznake tajnosti. A već je dobila uveravanja da će to biti i učinjeno. Prethodno mora biti ispoštovana procedura, i naše Ministarstvo pravde mora da prosledi zahtev. Nakon što stigne zvanična potvrda Forin ofisa, delegacija Komisije za utvrđivanje istine o streljanju Draže Mihailovića boraviće još jednom u Londonu s ciljem da se dokument donese u Srbiju.

Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, objašnjava da s obzirom na to da je dokument zaštićen nije bilo moguće otkriti njegovu sadržinu. Pronašla ga je tročlana delegacija komisije, koja se pre tri dana vratila iz Velike Britanije, gde su joj na uvid stavljeni svi osim jednog dokumenata Britanskog kraljevskog arhiva, koji čuva i dokumenta britanskih obaveštajnih službi.

Delegacija je pred sobom imala nekoliko desetina hiljada stranica dokumenta koji govore o periodu od 1941. do 1946. godine.


Sa aspekta istoričara vrlo su interesantna i mogla bi da bace potpuno novo svetlo na istorijske događaje u Srbiji. U nekoliko desetina fajlova pominje se i ime Draže Mihailovića. Taj deo dokumentacije je iskopiran i predat komisiji. Kada prouči celu dokumentaciju njena sadržina biće objavljena - kaže Homen.


Otkriveni su i dokumenti britanskih službi o državnom udaru u Srbiji u noći između 26. i 27. marta 1941. godine, kada je zbačen knez Pavle i formirana nova vlada. Ovi dokumenti, pohranjeni takođe, u Britanskom kraljevskom arhivu bacaju objektivnu sliku na martovski državni udar okončan u zoru, kojim je poništeno tek potpisano pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, a režim kneza Pavla oboren, te obrazovana nova vlada. U svakom slučaju, na desetine hiljada stranica dosijea neumitni su dokaz da su Srbija i bivša Jugoslavija bile bitna interesna zona Britanije i njenih obaveštajnih službi.

Izvor: Blic

BEOGRAD - Računarsku animaciju u tri dimenzije izgleda nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji, pored čijeg zida je prema nalazu državne komisije ubijen general Dragoljub-Draža Mihailović, uradio je juče Blažo Đurović i njegovo preduzeće „Monting holding“.




Istovremeno, kosti, za koje se sumnja da su ljudske i koje su pronađene na mestu gde je ubijen general Mihailović na beogradskoj Adi, predate su juče profesorki Mariji Đurić iz Instituta za anatomiju, koja će biti u timu sa ekshumaciju.

Blažo Đurović kaže za „Blic“ da su animaciju u 3D tehnici uradili na osnovu fotografija zatvora iz tog vremena, starih arhitektonskih planova i topografskih i katastarskih planova.

- Trebalo je najviše vremena da pribavimo dokumentaciju, neke stvari su bile jasne tek na osnovu fotografije. Dugo smo radili jer smo hteli što vernije i tačnije da bude. Neke informacije, kao na primer za mesto gde su se nalazila vešala, dobili smo na osnovu više različitih svedočenja ljudi koji su bili u tom zatvoru. Planiramo da uradimo i filmsku 3D animaciju izgleda zatvora. Tada će biti prikazan izgled ćelija - kaže Đurović koji sa svojim preduzećem „Monting holding“ besplatno pomaže u pronalaženju tajnih grobnica žrtava partizanskih jedinica.

Izvor: Blic