Voleo bih da si u pravu, jer i ja sam tako mislio ranije, ali me je pokolebala odluka parlamenta da se Ravnogorski pokret izjednači po pravima sa partizanskim. Sećaš se sem SPS, Nebojše Čovića i Koraća, svi su glasali za. Iznenadi sam se da su pobornic Čenika uglavnom svi srpski političari.

Roknuo je on njega zbog neceg drugog ali o tome mozemo na povijesnom forumu! (moram da reklamiram i taj deo foruma )

Oslobođenje Kruševca oktobra 1944
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Nakon borbi protiv NOVJ u okviru nemačkih ofanziva tokom jula i avgusta 1944, snage JVuO između Ibra i Južne Morave su se razdvojile. Četvrta grupa jurišnih korpusa prešla je u Šumadiju i zapadnu Srbiju, a na ovom terenu zadržala se Rasinsko-toplička grupa korpusa JVuO pod komandom pukovnika Keserovića. Ove snage borile su se zajedno sa Nemcima tokom odbrane Kruševca od NOVJ 9-11. septembra, tokom ofanzivnih operacija 18-24. septembra, i tokom aktivne odbrane Kruševca početkom oktobra. Znatan deo snaga JVuO bio je raspoređen kao spoljašnja odbrana Kruševca i zapadnomoravskih komunikacija, sa frontom prema NOVJ, kao i u samom Kruševcu.

Kad je nakon 10. oktobra došlo do sloma nemačkog fronta u istočnoj Srbiji i naglog nastupanja Crvene armije, pukovnik Keserović je uočio priliku da se u skladu sa direktivom Mihailovića poveže sa Crvenom armijom, ponudi savezništvo i afirmiše status svojih snaga kao savezničke formacije. U tom cilju on je pripremio prepad na slabije nemačke snage u Kruševcu 14. oktobra. Tog jutra postavio im je ultimatum da se predaju, a nakon isteka ultimatuma njegove snage počele su da razoružavaju preostale Nemce i pripadnike RZK. Nemački štab i glavnina se probio prema Kraljevu, a oko 11 časova u grad je sa istoka ušao prednji odred 52. divizije Crvene armije. Sa komandantom ove kolone Keserović je uspostavio vezu, nakon čega su održali zajednički miting u centru Kruševca.

Oko 13 časova pred Kruševac je izbio sa severoistoka prednji odred 19. divizije Crvene armije. Na njih su Keserovićeve snage otvorile vatru, pogrešno ih smatrajući za jedinicu NOVJ. Nakon kraće borbe u kojoj je poginulo 18 crvenoarmejaca, ovaj odred Crvene armije je odbacio četnike i takođe ušao u Kruševac.

Štab Druge proleterske divizije nije imao informacije o ulasku crvenoarmejaca u Kruševac, pa je, prema predviđenom planu, pokrenuo svoj napad u 16:00 na širokom drontu sa juga na grad Kruševac i komunikaciju Kruševac – Kraljevo. Usled uporne odbrane snaga JVuO na pozicijama koje su ranije utvrdile, borba se produžila i tokom noći.

Tokom 15. oktobra stvari su se vratile u uobičajene okvire. NOVJ je ušla u Kruševac i uspostavila svoju vlast. Štab Druge proleterske divizije uspostavio je koordinaciju sa štabom 52. divizije Crvene armije, i njihove snage nastavile su zajednički nastupanje prema Trsteniku i Vrnjačkoj Banji. Jedinice Crvene armije zauzele su neprijateljski stav prema snagama JVuO, insistirajući na njihovom razoružanju. Ostatak Rasinsko-topličke grupe korpusa JVuO pod Keserovićevom komandom uključio se u grupaciju generala Trifunovića i preko nje ponovo uspostavio saradnju sa Nemcima. Tako je propao ovaj manevar naglog uspostavljanja neprijateljstva sa Nemcima i savezništva sa Crvenom armijom.

Zemunac dušo sovjetski tenkovi, njihova armija pod komandom maršala Birjuzova i generala Ždanova je okupirala samo Srbiju bez Kosova, bez Makedonije, bez Bosne i Hercegovine, bez Crne Gore, nisu nogom stupili na teritorije NDH. Samo je Srbiju trebalo uvesti u jaram kominterne, ponovo potčiniti volji Hrvata i svih ostalih zajedno. Samo je Srbima u Jugoslaviji bilo zabranjeno da se vrate na svoje u Makedoniji, Metohiji, Kosovu, Hercegovini, Lici. Nemoj da mi prodaješ Ždanova kao dobrotvorno društvo i kominternu kao nacionalni spas.

Inače recimo Kruševac su oslobodili četnici a ne partizani pa kad su stigli Sovjeti morali su da beže jer bi Sovjeti od njih oslobađali grad.

Sovjeti su ustoličili komunistički režim u Srbiji i omogućili masovna hapšenja, streljanja i prinudno slanje mladića na Batinu gde su namerno bili stavljeni na ravnicu ispred utvrđenih topovskih i mitraljeskih položaja i terani da forsiraju Dunav uz neshvatljive masovne žrtve bez ikakvog ratnog rezona.

Na kraju je čak i Miša Brašić postao protivnik takve tiranije

Voleo bih da si u pravu, jer i ja sam tako mislio ranije, ali me je pokolebala odluka parlamenta da se Ravnogorski pokret izjednači po pravima sa partizanskim. Sećaš se sem SPS, Nebojše Čovića i Koraća, svi su glasali za. Iznenadi sam se da su pobornic Čenika uglavnom svi srpski političari.
Tp što su Dražine trupe brzo razbijene nije ničudo, jer je to bila jedna razularena držina smutljivaca nenaviknutih na borbu, ulenjenih i tromih od čekanja trenutka da se pobune protiv Nemaca.
Извини али морам рећи да ти немаш појма али ама баш немаш појма о чињеницама,а моју тврдњу ћу и објаснити у даљем тексту .

Partizani su 1944 prerasli u organizovanu vojnu formaciju respektabilnu od strane saveznka. Draža nije bio spreman da se otvoreno bori sa Nemcima i normalno da ga je Čerčil otkačio.


Neki tvrde da ni Tito nije pokopan u kući cveća. Da nisu zajedno sahranjeni?