ne, ne, ovo je previse ozbiljno za farsu... rehabilitacija boraca Ravnogorskog pokreta, pa Dragise Cvetkovica...
Nema vise komunjara, onih starih na vlasti. Jedino sto ne  ocekujem da se otvore dosijei BIA, bar oni koji nisu spaljeni, bar ne dok je ziv Micunovic...

Nema više komunjara?!     AJde molim te zamisli se sam nad ovim sto si rekao.. Pa ko su sadanji politicari a ko su im roditelji?? 

Ja bih bio presrecan da nisam u pravu..

Ej bre, mi u Srbiji ponosimo se narodno oslobodilackom  i pratoubilackom borbom! Ludaci 
Sta fali Svedjanima i da li im iko zamera sto su cutali i jos su pravili municiju za Nemce! Vidite gde su oni danas a gde smo mi!
E jesmo ludaci i nije choodo sto smo gde smo..

Ma ja najvise mrzim njihovu sektu ! Samo kazem da smo ipak izasli iz tog sranja. To sto su ovi deca komunjara,ne znaci da se isto ponasaju, jer nema vise "partije", "sefa", "yuge"...
Tako da se polako izvlacimo iz toga... Za pocetak rehabilitacije, denacionalizacija... Uostalom, jel mozes da zamislis neku budalu, sad u 21. veku da bude vodjen nekakvom ideologijom ?! Osim ldp-a koji je kopijica kpj-a. Mislim da su se ljudi opametili bar malo.

Komunjara ima i danas i to koliko ih neces, ne samo medju politicarima nego i medju javnim licnostima.
Olja Beckovic-svi znaju za njenog taticu iz KPJ
Srdjan Dragojevic- unus sefa zloglasne OZNE za jug Srbije
Kapicici, predsednik  KSS i onaj glumac - sin i unuk Jove Kapicica dzelata UDBE
Sutanovac - javno se provaljivao na temu sugoslovenstva
Kompletan SPS
Tadic takodje
Moj Djindjic - takodje iz komunisticke kuce ali za razliku od drugih, bio je posten i realan  covek.
Rekao je "Komunisti nisu smeli da otmu vlast nakon rata" Kada su se na to pobunili njegove stranacke kolege ( takodje iz partizanskih kuca)  recima  tipa - pa oni su bili 4 godine po sumama, zasluzili su ( zamisli idiotluk).

A Djindjic odgovara:" Guske su spasile Rim pa nisu postale senatori!"

Ima tih relikta proslosti koliko necete a pitanje je koliko ih ima za koje se ne zna? Arhive zlocinackih tajnih sluzbi kod nas ( jedino kod nas) nisu otvorene za javnost a Boga pitaj sta bi se sve u njima naslo..ko je radio sa crvenima i cinkario po Srbiji.
U  Poljskoj su otkrili ( u arhivima) da je i varsavski biskup radio za tajnu sluzbu Kremlja a takvih shokova je bilo po svim ex komunistickim zemljama.

Kod nas jos uvek ima previse komunista u politickom i javnom zivotu pa zato i ne daju  uvid u arhive, mimo sakog zakona.
Ipak, EU zahteva da se rascisti sa tim delom proslosti pa vajdu treba traziti od njih. Ni rehabilitacije Draze i ravnogorskog Pokreta ne bi bilo da nije EU pokrenula celu stvar.

Ukratko - komunista ima na polozajima i danas ali nikad vise nece imati silu i mogucnost da drsko lupetaju i laziraju. Danas imaju pasivnu poziciju - mogu da muljaju, prikrivaju dokaze ali nikad vise nece moci da krenu u "ofanzivu". Stizu bolji dani, klupko se odmotava 

e, slazemo se, upravo to i ja kazem..
Nisam znao za tu njegovu izjavu, obozavao sam tog coveka ! Koliko sam njega postovao i cenio, toliko danas mrzim DS... jbg..

  bravo momci.. potpuno se slazem.. mada mislim da ce proci jos mnogo vode dunavom dok se stvari vrate na svoje.

Po pitanju komunjara.. ti si brate moj samo zagrebao po povrsini.. prof Vesna Pesic se ponosi i ne stidi se svog oca - posleratnog tuzioca.. rodjeni tast Voislava Dr Kostunice, Zoran Radovic (rodj. brat Amfilohija Radovica) je umro na celu Db-a.. Micunovic - strazar na golom otoku, Dobrica Cosic (kakvo kontradiktorno ime) najveci srbozder.. Ima ih koliko hoces.. Novu Demokratiju je napravilo jedno krilo komunistice omladine jugoslavije.. akocete pravo sve stranke je napravio DB.. i vracamo se na pocetak

Kome je zaista stalo da se rehabilituju posteni i casni ljudi, vrati oteta imovina, isprave nepravde?

.'.

Vesna Pesic - cerka partijskog posleratnog tuzioca
Micunovic - strazar na Golom Otoku
Dobrica Cosic- partijski funkcioner

Dodajem:
Srdjan Dragojevic - unuk sefa zloglasne OZNE za jug Srbije
Olja Beckovic-cerka istaknutog partijasa Matije Beckovica



Bila bi fora da ovu listu povremeno prosirujemo i update-ujemo novim zaznanjima. Da vidimo na sta ce da lici nakon nekog vremena ( a tek nakon otvaranja dosijea )
 

ma dosije se nece otvoriti,i po meni ova danasnja vlast je nastavila da hoda stopama prethodnih,i nas sistem je dosta toga iz socijalistockog sistema zadrzao....a jos sad sa sps na vlasti,a pogledajte ds...ma cela vlada se sastoji od ex-komunista...i ko ono bese da je jahao popa???a sada je opet na vlasti.....
i da svedjani nisu imali stradnaja kao srbi od nemaca i ostalih fasista!

ja se slazem da treba postovati drazu,jer on je za mene veliki patriota covek se borio u svaom ratu za srbiju krvavio davao maksimum!samo su mu ime oblatili pojedini cetnici i kasnije komunisti sto je i normalano zar ne?

trebali bi mozda da postujemo i jedne i druge,da izdvojimo najbolje i da ih hvalimo i krenemo u buducnost,jer mi srbi necemo ziveti ni od cetnika ni od komunista,od stare slave se nezivi....dzabe se delimo i svadjamo,kad je to bilo...ja postuje mi jedne i druge,jer jedan pradeda mi je bio u cetnicima pa je posle rata morao i da prbegne van zemlje u buretu,a drugi je bio partizanski komadant u crnoj gori,ja ih psotujem i cenim obojicu,jer su oba krvavila za jednu zemlju i za nase zivote!

ko gubi ima pravo da se ljuti...uvek bilo!

Zato se ja i ne ljutim na komuniste.
Ljuti su jer ih je svet proglasio najvecim negativcima nakon Hitlerovih fasista  a u Srbiji tek pocinju da se istrazuju njihovi zlocini i kako su na vlast dosli preko tenkova Crvene armije.
Svi ostali su vec istrazili komunisticke zlocine ( cak i rusija) jedino  jos Srbija nije.
Ali zahvaljujuci EU pre svega, i taj proces ce biti obavljen
Love EU 


Evo nesto o zlocinima komunista:

VECERNJE NOVOSTI

Srpska drama u ruskim koricama

Ivana MIĆEVIĆ, 07.11.2009 20:50:39





Kosa Popović
 
SVE srećne porodice liče jedna na drugu. Svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način - započinje Tolstoj Anu Karenjinu. A baš na marginama jednog predratnog primerka ove knjige o dramatičnim ljudskim sudbinama, sačuvana je tragična povest čitave generacije. Požutelu i pohabanu "Anu Karenjinu" kao relikviju danas čuva Kosa Popović (79) iz Obrenovca. To je poslednja uspomena na tri godine starijeg brata Savu, streljanog bez traga i suda, u zimu 1945-1946. godine. Sa etiketom državnog neprijatelja.
Knjiga je trag o desetinama osuđenika koji su tih godina, sa sličnom krivicom, stigli u čuveni zatvor u Đušinoj ulici u Beogradu. Za mnoge od njih bio je to put u jednom pravcu.
- Knjigu sam odnela bratu još kada je bio uhapšen prvi put, i odveden u logor u Valjevo. Prošvercovali su je ljudi koji su unosili hranu robijašima - prebira Kosa po bolnim uspomenama. - I zaboravila sam na nju. Pre desetak godina, sticajem okolnosti, došla sam u kontakt sa glumcem Tomom Jovanovićem, Valjevcem, koji je bio u zatvoru u isto vreme. On je tu knjigu dao sestri sa prljavim stvarima i tako je sačuvao. Kada smo se, eto, posle mnogo godina sreli, Toma mi je doneo knjigu.
A na stranicama "Karenjine" svođen je jeziv bilans. Rukom zatvorenika ispisani spiskovi stanara ćelija, onih koji su "samo" utamničeni, kao i pogubljenih. Na njoj su zatvorenici ostavljali poslednje beleške, poruke, razmišljanja...
Na njoj je pisao i Sava Popović. Njegovo ime zabeleženo je i na jednom od spiskova utamničenih.
A golgota Obrenovčanina Save Popovića počela je kada je imao svega 17 godina.
- Otac je bio ugledni kafedžija. Bili smo imućni. Sava je išao u Trgovačku akademiju, a bio je i fudbaler - priča Kosa Popović. - Pripadao je đačkom odredu Jugoslovenske vojske u otadžbini. Bio je dete, nije učinio nikakvo zlodelo. Posle oslobođenja Obrenovca 1944. godine, sa drugima je raščišćavao ciglanu. Došli su, pohapsili ih, sa obrazloženjem da je bio član crne trojke. Prebačen je u valjevski logor. Pokušali smo da ga iščupamo, ali nismo uspeli. Izveden je na streljanje i u poslednji čas, zahvaljujući porodičnim vezama, utvrđeno je da Sava nije bio u crnim trojkama i vraćen je sa streljanja u trenu kada je već gledao smrti u oči.
Kosa vreme i događaje tih kobnih godina meri krsnom slavom. Sve se dogodilo pre ili posle Mitrovdana. Sava je pušten. Otišao u Beograd, a onda dogodine ponovo dospeo u zatvor. Potkazao ga je, priseća se njegova sestra, prijatelj koga je njen brat spasavao od gladi.
- Bilo je to posle Mitrovdana 1945. godine. Iz zatvora nam je, porukom na gaćicama javio kada je suđenje i zamolio da mu ispeglam pantalone - priseća se ona. - Bili su mi uhapšeni i otac i drugi brat Miodrag. Videla sam tada Savu u Đušinoj poslednji put.
Posle je stigla vest da su robijaše iz Đušine razmestili po drugim zatvorima. Aprila 1946. godine saznali su da je streljan.
- I to je sve! Ni traga od tada. Ne znam kako je i gde pogubljen, gde mu je grob. Nisam ni tražila Savinu rehabilitaciju. Šta bi mi sad značilo dokazivanje istine? Papir na kome bi pisalo da nije bio državni neprijatelj ne vredi ništa kad je njegov život propušten - pomirljivo zaključuje Kosa Popović.


PISMA NA JASTUČNICAMA
KOSA Popović čuva i dve jastučnice na kojima im je Sava pisao poruke. To je bio jedini način da im, na unutrašnjosti posteljine, napiše pismo. I danas je čitljivo sve što je zabeležio.

ULICA
OBRENOVAC je, ipak, odao poštu Savi Popoviću. Jedna ulica 2004. godine nazvana je njegovim imenom, u spomen na streljane mladiće posle Drugog svetskog rata.