Dragomir Bojanic-Gidra

Roden je u Kragujevcu 13. VI 1933., a u Beogradu je preminuo 11. XI l993 godine. Apsolvirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i feleviziju. Od 1964 - 1966. godine clan je Jugoslovenskoga dramskog pozorišta u Beogradu. Filmsku karijeru zapoceo jeepizodnim ulogama u filmovima Ešalon Doktora M. (Ž. Mitrovic, 1955). Glavne i vece sporedne uloge igrao je u više od trideset domacih filmova, a snima je i u Italiji; snažan, muževan, markantnog i mrkog izgleda, igrajuci pod pseudonimom Anthony Gidra, tamo je snimio desetak vesterna i akcionih filmova, a dobio je i nagradu za ulogu u filmu Balada O Revolverašu (1967) A. Caltabiana. Na festivalu u Puli 1974. godine dobio je Zlatnu arenu za glavnu ulogu partizana Tadije Cemerkica u fimu Svadba (R. Šaranovic, 1973). Inace, najvecu popularnost kod jugoslovenske publike mu donosi glavna uloga u Žikinoj Dinastiji Z. Calica.

Gluma u filmovima:

1960 - Bolje je umeti
1964 - Marš na Drinu kao kaplar
1965 - Doći i ostati
1966 - Sretni umiru dvaput
1968 - Biće skoro propast sveta (Il pleut dans mon village)
1968 - U raskoraku
1969 - Nizvodno od Sunca
1969 - Oseka
1970 - Burduš Kao Rade
1970 - Jedanaesta zapovijed
1970 - Žarki
1971 - Balada o svirepom kao Petar
1971 - Doručak sa đavolom
1972 - Valter brani Sarajevo
1973 - Svadba
1975 - Crvena zemlja
1976 - Povratak otpisanih
1976 - Vojnikova ljubav
1976 - Vrhovi Zelengore
1977 - Beštije
1977 - Lude godine kao Žika
1978 - Dvoboj za južnu prugu kao Stanković
1978 - Ljubav i bijes
1980 - Došlo doba da se ljubav proba kao Žika
1981 - Ljubi, ljubi, al'' glavu ne gubi kao Žika
1982 - 13. jul
1983 - Halo taxi
1983 - Idi mi, dođi mi kao Žika
1983 - Kakav deda takav unuk kao Žika
1983 - Timočka buna
1984 - Lazar
1984 - Pazi šta radiš (Maturanti)
1984 - Šta se zgodi kad se ljubav rodi kao Žika
1985 - Bal na vodi
1985 - Debeli i mršavi
1985 - Držanje za vazduh
1985 - Indijansko ogledalo
1985 - U zatvoru
1985 - Žikina dinastija
1985 - Život je lep kao kamiondžija
1986 - Druga Žikina dinastija
1986 - Majstor i šampita
1986 - Razvod na određeno vreme
1986 - Šmeker
1987 - Hajde da se volimo
1988 - Sulude godine
1989 - Dr br. 1: masmediologija na Balkanu
1989 - Hajde da se volimo 2
1990 - Dr br. 2: balkanska perestrojka
1992 - Dama koja ubija

Her Žika Pavlović! Boem, glumac, čovjek!

nema nista bez gidre .. svaka mu cast ..

Veliki glumac,sta drugo reci

Izuzetan glumac i komičar, jedan od fantastičnih glumaca stare generacije u čijim smo bravurama uživali 70-tih i 80-tih godina.  Nažalost, otišao prerano.  Upravo sam pogledala 8 nastavaka Ludih godina i uživala u svakom trenutku.  Kao da sam opet dijete .  .  .  .  
Pozdrav iz Dubrovnika

dobar glumac

Covek koji je svojim ulogama obelezio jedno vreme, kojeg se nasa generacija malo seca, ali u svakom slucaju, jedno vreme koje je bilo bolje i lepse od danasnjeg.  Kada god gledam njegove filmove ( a pod tim mislim na serijal Lude godine, koje su i obelezile njegovu karijeru), pustim suzu, od humora ali i sete. . .  Velika mu slava i hvala, Bog neka mu dusi  oprosti!

najbolji definitivno, imam od njega oko 32 filma pozzzz

SEĆANJE NA VELIKANA Dvadeset godina od smrti Dragomira Bojanića
VELIKI GIDRA: Glumac koga je obožavala cela Juga!

Kolege i prijatelji pamte ga kao čoveka uvek raspoloženog za šalu i vedrog duha, spremnog da pomogne



Legenda pozorišta i filma.
Na današnji dan pre dve decenije preminuo je Dragomir Bojanić, jedan od najvećih glumaca bivše SFRJ. Uvek je bio nasmejan i voljen svuda gde se pojavljivao, a humor ga nije napustio ni poslednjih dana koje je proveo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

Filmsku karijeru je započeo epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića „Ešalon doktora M.“ iz 1955. godine. Glavne i veće sporedne uloge igrao je u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom Entoni Gidra (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić se šezdesetih godina pojavio u 10 vesterna, a za ulogu u filmu „Balada o revolverašu“ (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.

Na festivalu u Puli 1974. osvojio je Zlatnu arenu za ulogu partizana Tadije Čemerkića u filmu Radomira Šaranovića „Svadba“ (1973), nastalom prema istoimenom romanu Mihajla Lalića. Tokom snimanja ovog ostvarenja krstio je u Moskvi, u doba najjačeg komunizma, svoju mezimicu Jelenu.

Najveću popularnost ipak je stekao ulogom Žike Pavlovića, koju je igrao od 1978. do 1992. godine u serijalu „Žikina dinastija“. Takođe je ostao poznat i po ulogama kaplara Janićija u filmu „Marš na Drinu“ Žike Mitrovića iz 1964. i agenta Mikule u seriji „Povratak otpisanih“ iz 1978. Nikad nije koristio pomoć kaskadera, mada su mu to prijatelji savetovali. Obožavao je konje i jahao je do poslednjih dana.

Gidra je obožavao mlade talentovane glumce, koji su bili česti gosti u njegovom domu, počevši od Dragana Maksimovića, Sonje Savić pa do Žarka Lauševića. Poslednje dane života proveo je na VMA. U njegovu sobu te 1993. godine dovodili su ranjenike da im priča viceve sve do ranih jutarnjih časova. Doktori i sestre su ga obožavali, čak bi mu ponekad prošvercovali poneku cigaretu.

Dragomira Bojanića Gidru kolege i prijatelji pamte kao - ljudinu. Iako obožavan u narodu, deluje kao pomalo zaboravljen jer nijedna ulica niti prestižna glumačka nagrada ne nosi njegovo ime. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju.

Ratno siroče

Gidra je rođen 13. juna 1933. u Kragujevcu. Imao je veoma teško detinjstvo jer je tokom Drugog svetskog rata ostao siroče. Završio je u rodnom gradu srednju školu za preradu mesa, voća i povrća ili „konzervatorijum“, kako je ovu obrazovnu ustanovu u šali nazivao. Godinu dana je radio u fabrici konzervi „Crvena zvezda“ . Glumu je završio u Beogradu u klasi Raše Plaovića.

Triput se ženio istom ženom

Sa svojom najvećom ljubavi, koleginicom Ljiljanom Kontić, proveo je 30 godina. Dva puta su se razvodili. Njihovi bračni brodolomi bili su jedno vreme stalna tema tračarenja u bifeu pozorišta i Klubu književnika. Ipak, sve nesporazume pobeđivala je ljubav, pa su se čak tri puta venčavali. Kad su dobili ćerku Jelenu, Gidra je dočekao suprugu i bebu ispred porodilišta s troja kola punih muzičara iz Skadarlije.

Reagovanja

Radoš Bajić: Krao sam zanat od njega
Gidra Bojanić spada u red malobrojnih velikana našeg filma. Originalan talenat, markantna pojava, izvanredna harizma obezbedili su mu mesto u istoriji naše filmske umetnosti i u našem pamćenju. Naš prvi zajednički film bile su „Beštije“, crnogorskog Felinija Živka Nikolića. Ja sam bio na početku karijere, a Gidra je bio veliki slavni glumac. Bila je velika čast raditi s Gidrom i učiti od njega.

Vesna Čipčić: Obožavao je svoj posao
Kako mi pomenuste Gidru, usne mi se razvukoše u osmeh. Divno smo sarađivali. Bio je beskrajno vickast, duhovit i pozitivan. Zaista je bilo uživanje biti mu partner. Veliki profesionalac, uvek pun novih ideja. Privatno džentlmen, pažljiv i nežan čovek. S velikim zadovoljstvom i punog srca pričam kad me pitaju kakav je bio. Imam, bogami, i šta da ispričam. Voleo je ljude i život. Uživao u svom poslu. Malo li je!

Lepa Brena: Majstor transformacije
Dragomir Bojanić Gidra spada u legende regionalne kinematografije. Replike koje je on izgovarao u filmovima osamdesetih godina i danas su deo svakodnevnog humora, što samo govori u prilog tome da je u pitanju vanvremenski talenat čoveka koji je umeo da uđe u srž našeg mentaliteta. Imala sam tu čast da igram s njim. Bio je jedinstven i neponovljiv!

Bata Živojinović: Nezaboravni talenat
Ko kaže da je Gidra umro? Smrt je neproverena glasina! On je tu, ljudi, šta vam je! Nedostaje nam njegov duh, nezaboravni zajednički trenuci i divno druženje. Gidra je bio veliki talenat. Kako vreme prolazi, sve više shvatamo njegovu jedinstvenu neponovljivost. Srećom, ostali su njegovi filmovi da svedoče o tome.

Vladimir Petrović (Boba)
Podržavao je mlade glumce

- Pamtiću ga po dobrom druženjima. Imao je razumevanja za mlade glumce. Za razliku od nekih drugih, umeo je da uputi savet i reči podrške.

Saša Popović
Veliki laf i nezamenljiv prijatelj

- Sjajan čovek, veliki laf i nezamenljiv prijatelj. Voleo je Lepu Brenu, mi smo njega obožavali...Družili smo se na snimanjima i van njih. Neće biti kliše, kada kažem da je njegov odlazak nenadoknadiv gubitak za sve nas. Nas koji smo ga neizmerno voleli i poštovali i vas koji niste imali prilike da ga upoznate.

Jovan Stojanović, rođak
Seća me na lepa vremena

- Pamtiću ga po humoru, pozitivnoj energiji i kada su stvari izgledale lako i teško. Gidra je i dalje prisutan u svima nama, svako od nas je po malo Žika Pavlović. I veći ljudi od Ljiljane i njega su posle smrti otišli u blagi zaborav. Sreća pa su filmovi koji su ostali iza njih večno sećanje na neka lepa ali već nažalost prošla vremena

www.kurir-info.rs